Kolega Živkoviću, molim vas o amandmanu.

Naravno, pa o čemu drugom pričam, samo o amandmanu.

Apsolutno ne pričate o amandmanu.

Ali, to što vam se čini, to nema veze sa onim što ja pričam. Ja govorim o amandmanu u pet minuta, imam pravo da dam jedno šire obrazloženje smisla amandmana.
Dakle, poslanici NS gospodin Pavićević i ja smo podneli veliki broj amandmana ne da bismo sputavali vlast u vršenju reformi, naprotiv da pomognemo tamo gde je to moguće. Imamo tri vrste amandmana. Jedna vrsta je, koji mi dajemo glasi – briše se, to kada je zakon toliko loš da nema nikakve šanse da bude popravljen.
I to se dešavalo puno puta. I to nije besmisleno. Možete da pitate predsednika države Tomislava Nikolića da li je to besmisleno, pošto je on obrisao jedan zakon koji je ovde donet većinom, a mi smo na sve članove tog zakona dali amandman – briše se. To je bio zakon o pokušaju prodaje ispod žita nacionalne imovine na Dedinju…

Gospodine Živkoviću, još uvek nisam shvatio smisao vaše diskusije o amandmanu.

Vaše shvatanje zavisi od vas, a ne od mene. Ja se trudim da i vi shvatite ovo što govorim.
Dakle, to je jedna vrsta amandmana. Druga vrsta amandmana je da se trudimo da popravimo te zakone za koje je moguće učiniti napor da budu popravljeni i takvi amandmani su nam usvajani.
Naravno da je i borba za srpski jezik, gramatiku, pravopis, nešto što mora da bude blisko poslanicima, pre svega predstavnicima Vlade, bez obzira na navodno smanjivanje broja ljudi u Vladi, što nije tačno, na navodno smanjenje troškova. Dovoljno je ako ne ministri, onda da bar činovnici budu pismeni i da daju i na pravno tehničku i na sve druge vrste analize tekst koji dolazi u parlament. Nipodaštavanje parlamenta je ako dođe ovde tekst koji nije napisan po pravopisu i po gramatici srpskog jezika. To je ta treća vrsta amandmana i mi ćemo to raditi i dalje.
Vaša očekivanja da Vlada bude kontrolisana, naravno da su utemeljena i u Ustavu, koji definiše rad Skupštine Srbije i u Poslovniku, koji definiše rad nas poslanika.
Mislim da ne možete imati nikakvu primedbu na intezitet, učestalost, kvantitet i kvalitet kontrole koju gospodin Pavićević i ja pokušavamo da uvedemo ovde prema Vladi. Naravno, to ne zavisi od poslanika opozicije, naše je da se trudimo, ali da će parlament imati funkciju kontrolora rada Vlade ili ne, to zavisi od poslanika većine.
Naravno, to ne važi samo za ovaj saziv, to je važilo i za saziv pre ovog saziva. To je važilo za sve sazive od kada je višestranačja u Srbiji i reći ću vam, retko kad je Skupština vršila kontrolnu funkciju na adekvatan način. Ali , ovoliko odsustvo te funkcije, te uloge Skupštine nikada nije bilo. Mislim da ćemo se oko toga složiti.
Prema tome, ne želim nikoga da povredim, da vređam, da kažem nešto čime bih mogao da izazovem negativnu energiju, ali imajte onoliko poštovanja prema poslanicima opozicije, koliko mislite da ste moćni u ovoj državi.

Hvala.
Nastavljamo sa radom po amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici, u pojedinostima, čisto da podsetim učesnike u raspravi o čemu danas raspravljamo.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani gosti, poštovani predsedavajući, sada kada je došlo do mene, onda moramo da poštujemo amandmane, ali ajde. Dobro smo prošli. Nije lekar, ali ume da deli dijagnoze. Tako da gospođo ministarko, veoma dobro ste prošli i mi sa vama.
Ja se javljam zbog teksta amandmana i slažem se sa mojim kolegom poljoprivrednikom. U borbi za srpski jezik gramatiku i pravopis, slažem se i deklarativno i u praksi.
Hajde da pročitamo samo zadnju rečenicu, pošto je dugačka da pročitamo samo zadnji deo te poslednje rečenice. Kaže – i druge neposredne troškove za osiguranje bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu, tačka, navodnici, tačka, navodnici. Za mene je to višak tačaka, višak navodnika. Ne znam gospođo ministarko šta vi mislite, ali ovde opet imamo gotovo elementarnu nepismenost. Da je neko iz osnovne škole išao na neku vežbu i da je imao pismeni ispit, kada bi ovako nešto uradio sigurno ne bi dobio peticu, dobio bi četiri, možda i trojku.
Ali, gle čuda, ovo su pisali akademski čestiti. Nisu pisali moji nepismeni poljoprivrednici, već su pisali pismeni poljoprivrednici. Među njima ima i akademski čestitih predavača na fakultetu itd. šta njihovi studenti uče, čitaju, šta ako napišu 200 tačaka i 200 znakova navodnika.
Za mene je to ne prihvatljivo i ubuduće te amandmane treba… ovaj amandman je prihvaćen i ne znam da li to bez odbora može. Sada ne može amandman, ne znam kako to možemo da rešimo, da ne bi sada odbor otklanjao te tačke, mislim da to nekim postupkom kasnije u ovom tekstu se da otkloniti, višak ovih tačaka. Možda će negde biti i višak slova. Jedan od predlagača ovih amandmana je bio i premijer, malopre je govorio o borbi za srpski jezik, za gramatički pravopis i ispalo je sasvim drugačije, stvarno ne znam šta ćemo da radimo u buduće.
Šta ako se pojavi i još ako nađemo neki amandman, šta će onda da bude? Ja verujem da oni imaju neku prepisivačku školu, ko od koga prepisuje, da li je ovaj akademski čestit prepisuje od ovog fruškogorskog bisera ili se radi obrnuto ili njih dvojica prepisuju od nekog trećeg. Ja ne znam šta se dešava, ali je ovo za mene potpuno polupismeni, gotovo nepismeni amandman.
Molim da se ubuduće posebno obrati pažnja na ova dva predlagača, s obzirom da oni nama predlažu po 200 amandmana gde se dodaje tačka, briše tačka, zapeta itd. Gde nastane bilo koja mala gramatička greškica, to se odmah skače, to se demonstrira, to se govori kako moramo da budemo pismeni, akademski čestiti, a kada oni pogreše nekoliko puta uzastopno, kada je očigledno da se radi o prepisivanju, a ne o njihovim, ko je ono bio protiv plagijata? Da li je ovo prepisivanje? Već smo videli da imamo identične amandmane sa istim greškama? Da li je ovo plagijat? Da li oni to prepisuju jedan od drugog? Da li ćemo sada da dovedemo u pitanje njihove titule, doktorate itd. s obzirom da su predložili nekoliko tačaka uzastopno, nekoliko ovih navodnika da elementarna pismenost zahteva da se amandman sastavi malo bolje? Hoćemo li sada da govorimo o plagijatima? Hoćemo sada da govorimo da to nije akademski čestito? Molim ministarku da mi da odgovor šta ćemo da radimo ako se ovo bude ponavljalo u seriji - kako ćemo sprečiti takvo ponašanje? Hvala.

Pravo na repliku, dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Mihajlović, uvažene gošće, gosti iz ministarstva, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjoj sednici, gospodine Arsiću, dve stvari želim sada da kažem povodom amandmana na član 25. koji smo na ovaj Predlog zakona podneli gospodin narodni poslanik Zoran Živković i ja.
Prva stvar, gospodine Arsiću, ovaj amandman je u potpunosti ispravan u tehničkom, jezičkom, gramatičkom, pravopisnom smislu, podnet u skladu sa onim zahtevima sa kojima su svi narodni poslanici koji ovde znaju kako se pišu amandmani upoznati. Ja očekujem sada da se i narodni poslanici iz drugih poslaničkih grupa, iz drugih političkih stranaka jave i da potvrde da je to tako.
Druga stvar, gospodine Arsiću, ovde imamo pozivanje na akademsku čestitost kao jedan princip o kojem sam, ja mislim, u ovoj Narodnoj skupštini, u ovom sazivu, najviše govorio ja. Žao mi je, gospodine Arsiću, što možemo i danas da čujemo da postoje neki narodni poslanici koji i nakon godinu dana rasprave o akademskoj čestitosti ne znaju šta je akademska čestitost, poštovana gospodo, znači.
Gospodine Arsiću, da je ponovim još jednom šta je akademska čestitost. Akademska čestitost se zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova i striktnom poštovanju tuđih autorskih prava. Akademska čestitost, poštovana gospodo, je važna zato što je najteži oblik prekršaja akademske čestitosti plagijat, poštovana gospodo. Mi, budući da smo bili suočeni ovde sa poplavom plagijata, trebalo je da usvojimo princip akademske čestitosti u visokom obrazovanju, umesto da se podsmevamo ovde tom principu. Hvala.