Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Dakle, pričaću o amandmanu. Odgovoriću na nekompetentne izjave prethodnog kolege. On je rekao da u obrazloženju piše kako se donose akti na nivou Vlade. Da, piše, to je pisalo i pre brisanja ove odredbe člana 88. Iste norme, ista pravila važila su i pre toga. Sada, bez promenjenih tih normi, Vlada briše, odnosno gubi se iz zakona predlagač ovog akta. Ništa se nije promenilo u normiranju, nema nikakvih promena u načinu donošenja podzakonskih akata. Međutim, Vlada, kroz predlog ovog zakona, gubi, odnosno briše ko je predlagač podzakonskog akta. Zašto? To je samo ministarki, potpredsednici Vlade, a možda i nekom drugom poznato šta je namera zakonopisca.
Ja smatram da je to loše. Smatram da u ovom članu sada postoji pravna praznina i da će u narednom periodu biti problem, gospođo potpredsednice Vlade, definicija šta je to Vlada. Vladu čine ministarstva i ministarstva daju predlog akata. Šta je to Vlada mimo ministarstava? Kako to Vlada predlaže? Uvek to radi neko ministarstvo ili neki organ. Do sada je to pisalo, osim kada je u pitanju odnos prema Skupštini.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih čak i možda glasao za ovaj amandman, ali nisam siguran da će sam predlagač glasati za taj amandman. I, pitanje je - ko je predlagač? Ovde u mojoj evidenciji stoji da je predlagač narodni poslanik, da ne spominjem ime, jer mogu da izazovem repliku, ali sam predlagač je rekao da je predlagač Pokret za preokret. Za mene je to tehnički neizvodljivo da jedno udruženje građana predlaže amandmane. Prema tome, ne mogu da glasam za ovaj amandman, jer sledeći put on može da se predstavi kao žena u cenom. Hvala.

Hvala.
Na član 37. amandman su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Dakle, podneli smo amandman na član 37. koji se odnosi na član zakona 91, a govori o tome da, kako je predložila gospođa ministarka, znači, direktor direkcije najmanje godinu dana po razrešenju sa dužnosti ne može biti angažovan po bilo kom osnovu na stručnim ili upravljačkim poslovima u preduzećima ili telima koja su predmet regulisanja tržišta železničkih usluga.
Mi smo predložili da umesto ovog „najmanje godinu dana po razrešenju sa dužnosti“ se zamenjuje rečima: „dve godine po prestanku vršenja dužnosti“ i precizirali smo koliko minimalno treba da bude da ne može da se bira na tim funkcijama. Još jednu stvar smo predložili, koja kaže – u pogledu nadzora nad primenom odredbi iz stava 4. člana 91. nadležan je državni organ koji je prema zakonu koji uređuju materiju sukoba interesa funkcionera nadležan za utvrđivanje postojanja sukoba interesa. Tu smo mislili na Agenciju za borbu protiv sukoba interesa.
Vi ste nam odgovorili da se amandman ne prihvata iz razloga što je članom 98. Zakona o železnici propisano da nadzor nad sprovođenjem Zakona o železnici vrši ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, što ne isključuje primenu odredaba zakona kojim se uređuje oblast sukoba interesa. Ja stvarno ne vidim zbog čega nije prihvaćeno da se i u zakonu stavi da u stvari Agencija treba da donese taj definitivni sud. Mislim da je mnogo bolje jasno definisati član, upotpuniti, nego se pozivati da je to već regulisano, da je to obaveza Agencije za borbu protiv korupcije. To znamo, ali znamo da se i njene preporuke ne koriste i ne uvažavaju.
Imate klasičan primer Niša. Opet ću ja o Nišu.

Hvala vam. Vi ste potrošili vaše vreme.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala.
Nešto o ovome smo govorili u načelnoj raspravi, a to je rok kojim se propisuje praktično zabrana direktoru direkcije da obavlja godinu dana po razrešenju sa dužnosti, kako kaže Predlog zakona, da ne može biti angažovan po bilo kom osnovu u stručnim ili upravljačkim poslovima u preduzećima ili telima koja su predmet regulisanja tržišta i železničkih usluga.
Mi smo smatrali, tu imamo dve primedbe. Jedna je sama ova formulacija – najmanje godinu dana. Da li to znači da možda može i duže? Zakon kaže – najmanje godinu dana, a neko onda odredi da taj rok bude duži, a ne znamo po kom osnovu. Mislimo da nije sama pravna formulacija dobra.
Naša suštinska zamerka je bila da taj rok bude dve godine i da se uskladi sa Zakonom o borbi protiv korupcije, koji u smislu sprečavanja sukoba interesa govori da funkcioneri dve godine po prestanku obavljanja određene funkcije ne mogu da se angažuju u nekim preduzećima, kako bi se sprečilo eventualno podsticanje na korupciju.
Ministarka, koliko se sećam, je rekla ako dovoljno dobro obrazložimo, prihvatiće ovaj amandman. Ono što meni smeta najviše i zbog čega sam se javio, a mogu da prihvatim da vi smatrate da je ovaj rok primereniji, zbog razloga zbog kojih ste to objasnili i kada smo govorili o ovom zakonu u načelu, ali mi smeta što ste se u obrazloženju bavili samo ovim drugim delom našeg amandmana, a ovaj prvi, na rok se niste uopšte osvrnuli, pa evo, molim vas ako možete samo još jednom oko tog roka da kažete da li je smatrate da ovo rešenje kako je originalno dato u Predlogu zakona bolje ili svrsishodnije ili celishodnije ili bilo koji neki drugi razlog zašto smatrate da ono treba da ostane. Hvala.

Izvolite.

Mi smo prihvatili, prvo, znate, kada se radi amandman, da ne možemo delimično da prihvatimo amandman. To je jedan od razloga. I baš onako kako sam rekla i u načelnoj raspravi, tako će biti i u sastavu zakona, a to je da smo od onih koji su napisali amandman koji se tiče samo te dve godine, tako i prihvatili. Dakle, taj deo smo prihvatili. Ovaj drugi deo koji ste vi pisali nismo mogli.