Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Hvala gospođo predsednice, cenim da je reč o jednom klasičnom nesporazumu.
Ovo je zapravo pitanje da li je moguća situacija u kojoj nešto može, ali pod određenim uslovima, bilo šta na ovom svetu.
Složićemo se da, apsolutno je moguća takva situacija, srećemo se sa njima na dnevnoj bazi. Raspolaganje, uz određena ograničenja, to je bukvalno sve.
Dakle, nije reč ni o kakvoj nelogičnosti, niti suprotstavljenim stavovima, pominje se termin ograničenje samo kao uput da postoje određeni uslovi, pod kojima je nešto moguće.
Verujem, da je još jednom reč o običnom nesporazumu, a krupne reči i kritike,da ostavimo za drugu priliku, ipak je ovo tehničko pitanje. Hvala.

Hvala.     
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Ivan Jovanović, Dragan Šutanovac, Balša Božović, Goran Ćirić, Vesna Martinović i Nataša Vučković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković.

Pa, vi kolege sve svodite na neke tehničke procedure i time opet nipodaštavate, ne samo naše predloge, nego i ovaj predlog zakona, ali to govori o vama.
Ovaj amandman koji smo podneli, pre svega, se odnosi da se preciziraju određeni rokovi, jer smatramo da je uvek dobro precizirati rokove za određene procedure, pri donošenju zakona, kako bi se procesi, o kojima se ovde govori, mogli pratiti, kako bi mogli primeniti određene mere itd.
Znači, u predlogu ranijem, član 21. se između ostalog ticao i toga da Direkcija za železnice, da je dužna da u prigovoru, određenom prigovoru, odluči u roku od deset dana.
Taj član, odnosno taj stav se ovde briše, ali u daljem predlogu koji ste vi dali ovom članu, nigde se navode rokovi i smatrao sam da je dobro da se u zadnjem stavu, znači pri formulaciji - kada podnosilac zahteva, za dodelu trase voza, može podneti prigovor Direkciji za železnicu itd, da se u završnom delu kaže da, kao i ukoliko nije zadovoljan postupkom dodele trase voza i njegovim ishodom, umesto reči „uz plaćanja takse“ kaže „sedam dana od plaćanja takse u visini administrativne zabrane, odnosno takse koja se naplaćuje za žalbu organu“.
Mislim da je i u ovom slučaju, jasno da ako ne postoje rokovi, ako ostavite nedefinisane ove termine, možemo doći u situaciju da podnosilac ove žalbe svoj prigovor podnese i posle dva, ili posle tri meseca od nekog procesa, ili odgovora, ili rešenja koje je dobio ili posle četiri meseca, onda se postavlja pitanje da li je procedura koja je prema njemu primenjena u redu, odnosno da li on ima pravo da obustavi određene postupke ili procese koji su nastali posle rešenja koje je dobio. Znači, određivanje roka kada on podnosi taksu za plaćanje je jako važno. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Još jednom kratko hvala, najpre bi iskoristio priliku da se zahvalim za onu ocenu sa kojom smo počeli diskusiju, po ovom amandmanu, ono da bavljenje tehničkim stvarima i proglašavanje nekih pitanja za tehnička, uvažavanje tehnike, kao takve, verovatno više govori o nama koji to radimo.
Tehnička preciznost po meni, apsolutno nije stvar koja treba da bude shvaćena kao nešto loše, tako da u tom smislu hvala.
Što se tiče nipodaštavanja, to naravno niko ne radi, ali neki predlozi nažalost svojim kvalitetom, zasluže određeni tretman, ništa drugo.
Da se vratimo mi na preciznost i na standarde. Obrazloženje koje smo dobili od Vlade, još jednom, da li je nešto ili nije prepoznatljivo u propisima EU?
Motiv broj jedan, motiv broj dva, da li je ili nije plaćanje taksi već regulisano odgovarajućim republičkim Zakonom o administrativnim taksama.
Ako ne možemo da odgovorimo na hroničnu neusaglašenosti sa standardima, možda je bolje da promenimo pristup da se ne prihvati. Hvala.

Hvala.
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Dejan Nikolić, Gordana Čomić, Aleksandra Jerkov, Jovana Jovanović i Aida Ćorović.
Da li želite reč? (Ne)
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Ivan Jovanović, Dragan Šutanovac, Balša Božović, Goran Ćirić, Vesna Martinović i Nataša Vučković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković.

Poštovani građani Srbije, ovaj član i naš amandman koji smo podneli se tiču rešavanja sporova i problema.      
Smatramo da je formulacija koja stoji u ovom članu i koja je predložena od strane ministarstva, a koja kaže da se pitanje sporova rešava blagovremeno, da je to nedopustivo uopštena formulacija koja opet može doneti razne probleme u primeni ovog predloga.
Mi smo tražili da se u slučaju sporova, naša formulacija glasi, znači da se u slučaju sporova koji se donose na dodelu kapaciteta infrastrukture, obezbeđuje sistem rešavanja sporova kako bi se takvi sporovi rešili blagovremeno.
Odluka se donosi u roku od deset radnih dana, bez obzira na prigovor i smatramo daje je ova formulacija zaista preciznija, da daje više mogućnosti da se u ovim eventualnim prigovorima i odnosima koji se tiču ponuđača i ministarstava da ovaj spor može adekvatno rešiti.
Hvala.

Hvala.
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin, Riza Halimi, Sabina Dazdarević, Enis Imamović i Šaip Kamberi.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 18. amandman sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Jovan Marković, Ivan Jovanović, Dragan Šutanovac, Balša Božović, Goran Ćirić, Vesna Martinović i Nataša Vučković.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća, uvažena ministarko, poštovani gosti, koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, drage moje Nišlije.
Dakle, član 19. se odnosi na deo zakona koji govori o izgradnji i rekonstrukciji železničke infrastrukture.
Predlagač zakona, ministarstvo i Vlada su dali predlog da se u članu 19. koji se odnosi na član 49. dodaju članovi od 49a. do 49g.
Mi smo dali amandmane na ove dopunske članove člana 49. koji suštinski se odnose na odnos održavanja i investicija kod zahteva za otvaranje novih pružnih prelaza, nadvožnjaka, podvožnjaka, gde, pročitaću, predlagač zakona kaže u članu 49a – ako do ukrštanja železničke infrastrukture i puta dođe po zahtevu lokalne samouprave, privrednog društva ili drugog pravnog lica ili preduzetnika, troškovi izgradnje nadvožnjaka, podvožnjaka, odnosno putnog prelaza, troškovi i postavljanje uređaja, naprava i druge troškove osiguranja bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu snosi upravljanja putne infrastrukture, odnosno podnosilac zahteva.
Mi smo ovde predložili da se zadnji deo ovog člana, tj. ovaj deo, odnosno podnosilac zahteva izbriše tako da troškove podnosi upravljač putne infrastrukture, tj. upravljač infrastrukture.
U članu 49b, ministarstvo je predložilo da se kaže – ministarstvo na zahtev upravljača putne infrastrukture, uz prethodno pribavljenu saglasnost upravljanja infrastrukture, donosi akt kojim se otvaraju novi, ukidaju ili rekonstruišu postojeći putni prelazi, ukoliko je razmak između dva ukrštanja železničke infrastrukture i puta manji od 2000 metara, postupak ukidanja putnog prelaza sprovodi se u skraćenom postupku.
Naše je mišljenje i to smo predložili amandmanom da se umesto saglasnosti traži mišljenje upravljača infrastrukture jer, složićete se sa mnom, ne može ministarstvo da traži saglasnost, ona je krovna institucija u celom tom postupku i ona treba da traži mišljenje, ne može da zavisi od toga da li upravljač infrastrukture želi da ili ne želi da da saglasnost. On da svoje mišljenje, a ministarstvo je to koje odlučuje da li nešto će biti ili ne.
Član 49v koji kaže – ako se putni prelaz zamenjuje nadvožnjakom, odnosno podvožnjakom ili se ukida zbog usmeravanja puta, troškove izmene izvršenim zbog toga na železničkoj infrastrukturi i putu, ako se drugačije ne sporazumeju snose upravljači infrastrukture; misli se na onog ko će gazdovati železnicom, tj. prugama.
Pod dva – upravljač putne infrastrukture ako je ta promena uslovljena pretežno potreba drumskog saobraćaja, a na putu koji koristi pretežno određeno preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik, troškove izmena na železničkoj infrastrukturi i putu snosi u celosti to preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik.
Ovde smo predložili u stavu 2, u tački 2. da upravljač putne infrastrukture, kako kaže, ako je ta promena uslovljena pretežno potrebama drumskog saobraćaja, tu se zaustavi da se obriše zadnji deo, tako da upravljač putne infrastrukture, on snosi troškove jer to je javno dobro, a ovaj deo koji kaže da preduzetnik snosi troškove na železničkoj infrastrukturi u celosti ili drugo pravno lice da se briše, jer smatramo da ne trebamo dodatno da opterećujemo privredu i da se skine ceo zadnji stav koji kaže – u slučaju svih drugih promena u vezi sa ukrštanjem, uključujući i prilagođavanje i poboljšanje sigurnosnih i drugih uređaja, troškove izmena na železničkoj infrastrukturi i putu iz stava 1. ovog člana snose zajednički upravljač infrastrukture, upravljač putne infrastrukture i preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik srazmerno potrebama železničkog i drumskog saobraćaja.
To tražimo da se briše, mi smo to predložili, a nama je ministarstvo odgovorili da se amandman ne prihvata jer se odnosi na subjekte koji treba da snose troškove izgradnje nadvožnjaka, podvožnjaka, odnosno putnog prelaza sa uređajima za osiguranje, a da se njihovi odnosi regulišu Zakonom o železnici.
Predlogom zakona u potpunosti je obuhvaćena navedena problematika, odnosno sve zainteresovane strane na koje se rešenje navedene problematike odnosi. Ja se izvinjavam gospodo iz ministarstva, mi tražimo da se to promeni. Šta ste vi rekli ovde u odgovoru? Šta ste rekli? Da odbijate naš zakon, naš predlog zakona zato što ste vi dali predlog? Mi dajemo predlog da se to promeni, a reći ću vam zašto.
Evo, klasičan primer grad Niš. Svi govorimo o tome da treba E-10 magistralni pravac, železnički, putni, drumski saobraćaj da bude prioritet jer je to žila kucavica, Niš je glavno čvorište. Niš kuburi sa zahtevom za izmeštanje železničke pruge decenijama unazad.
Imamo odluke skupštine grada, imamo mišljenje građana da pruga uništava grad Niš jer ga deli na dve polovine, ali ova vlast i bivši direktor Simonović, a to vi dobro znate, je predložio gradu Nišu da privremeno elektrifikuje prugu zbog toga što treba koridor E-10 da se završi brzo. Znate li šta znači privremeno? Neće nikada da je izmeste.
Kada bi se to desilo i ako se bude desilo, ako vi dozvolite tako nešto kao skupštinska većina, onda će grad Niš da bude podeljen na dva grada, napravićete dva grada jer je nemoguće u gradu obezbediti 16 pružnih prelaza koji su u nivou, to je nemoguće. To vrlo lako može da se desi jer imamo obavezu zbog povučenih sredstava od međunarodnih finansijskih institucija da završimo koridor u nekom zadatom roku.
Stoga vas ja molim da prihvatite naš predlog jer smatramo troškove oko održavanja, da bi bilo kvalitetno održavanje treba da snose i oni koji gazduju putevima u Srbiji i oni koji gazduju železnicama u Srbiji, da ne dođemo u situaciju kao što imate u Nišu da Direkcija za izgradnju grada nema dovoljno novaca, pošto je ona korisnik lokalnih saobraćajnica, da se plati „Železnici“, a „Železnica“ nekvalitetno održava, nekvalitetno zbog nemanja sredstava održava pružne prelaze u gradu. Onda imate u sred leta da vam padne rampa i blokira grad na tri sata.
Zbog toga tražimo izmenu ovog člana, insistiramo na tome sa nadom da ćete prihvatiti naš predlog i omogućiti gradu Nišu, a i drugim lokalnim samoupravama, jer verovatno i kod vas lično imate problem sa pružnim prelazima, da to ide na nivo onog ko koristi železnicu, onog ko upravlja putevima, to se misli na puteve Srbije, mislim na magistralne pravce i da oni održavaju te pružne prelaze, u krajnjoj liniji, to se i finansira iz republičkog budžeta od para građana Srbije. Zahvaljujem.