Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mladen Lukić.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.
Uvažena ministarko, poštovane koleginice i kolege, dragi građani Srbije, danas su pred nama izmene i dopune Zakona koji bliže uređuju oblast u šumarstvu.
Površine pod šumama u Srbiji obuhvataju 2.252.000 hektara, od kojih je veći deo, tj. 53%, u državnom vlasništvu, a 47% u privatnom vlasništvu. Procenat pošumljenosti Republike Srbije je trenutno negde oko 29,1%. Najveći deo površina pod šumama nalazi se u centralnoj Srbiji 37,6% pošumljenosti, nasuprot severnom delu naše zemlje, tj. AP Vojvodini, gde je ta pošumljenost tek negde nešto malo više iznad 7%.
Izmenama i dopunama Zakona o šumama dopunjuju se i unapređuju odredbe važećeg Zakona o šumama, a u okviru koga se otklanjaju uočeni nedostaci u periodu od 2010. godine, do današnjeg dana.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o šumama dopunjuje se definicija šuma koja, pored površine od pet ari, za kriterijum uvodi i minimalnu pokrivenost zemljišta krunama drveća od 30%.
Novi Zakon o javnoj svojini iz 2014. godine, u pogledu prava korišćenja državnih šuma, upućuje na odredbe posebnog zakona, a za šume to je upravo Zakon o šumama o kom danas raspravljamo, a koji se ovim pitanjem do sada nije bavio, pa je i to uneto u izmene i dopune Zakona o šumama, kako bi desetine hiljada hektara državnih šuma koje su bile u vlasništvu, npr. zadruga, koje više ne postoje itd, nemaju adekvatnu zaštitu, tako bi dobile korisnika koga će odrediti Vlada na predlog resornog ministarstva.
Zakonom se otklanja manjkavost prethodnog Zakona o šumama kojim je zanemareno postojeće stanje da u određenim slučajevima šumama u državnoj svojini gazduju javna preduzeća, čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, a ne Vlada RS ili vlada autonomne pokrajine. U istom smislu, šumama u državnoj svojini mogu da gazduju i ustanove, kao što je šumarski fakultet i druge koje su gazdovale tim šumama i pre donošenja ovog zakona.
Uspostavlja se zakonski okvir i procedure za postupanje u slučaju prirodnih nepogoda, s obzirom da je prilikom skorašnjih nepogoda poplave, klizišta, ledolomi, požari, uočeno da postojeća zakonska rešenja ne omogućavaju adekvatno reagovanje.
Pre svega se definiše pojam prirodne nepogode i omogućava adekvatno reagovanje i finansiranje otklanjanja posledica u slučaju velikih prirodnih nepogoda, a predlaže se i oslobađanje obaveze sopstvenika i korisnika šuma da u tim slučajevima plaćaju naknadu za korišćenje šuma, jer se u takvim situacijama ne može govoriti o korišćenju šuma već o iznuđenim radovima na sanaciji površina.
Sanacioni plan u slučajevima različitih oštećenja šuma, bilo da su to požari, klizišta, vetrolomi i snegolomi, zamenjuje u urgentnim situacijama osnove, programe gazdovanja i druga planska dokumenta, zbog potrebe da se što pre interveniše u oštećenim šumama.
Ono što je dobro je da se sanacioni plan donosi u roku od tri meseca od dana prestanka štetnog dejstva, jer je izuzetno dobro da se interveniše što pre na oštećenim površinama.
Kada sam već pomenuo naknadu za korišćenje šuma koja kod sopstvenika šuma iznosi 5%, a kod korisnika šuma 3% od korišćenja šuma, što je vrlo bitna izmena u ovim izmenama i dopunama Zakona u odnosu na postojeći zakon, gde je taj procenat od 3% za korisnike šuma bio od gazdovanja šumama. Gazdovanje šuma je mnogo širi pojam od korišćenja šuma, pa je stoga i naknada za korišćenje šuma koju su korisnici plaćali, bila znatno veća.
Prednost ovog zakona i pri obračunu naknada za korišćenje šuma, gde se kao osnovica za obračun uzima vrednost posečenog drveta na kamionskom putu, tj. privremenom šumskom stovarištu.
Koliko je problem prirodnih nepogoda značajan za šumarstvo i državu Srbiju u celini, svedoče i sledeći podaci. Opšte je poznato da je 2014. godina za šumske ekosisteme bila katastrofalna. Šume Srbije su razorene nezapamćenim poplavama i ledolomima. Srbija je u maju 2014. godine pogođena jakim i dugotrajnim kišama zbog kojih je došlo do izlivanja reka Save, Drine, Jadra, Morave, Kolubare, Mlave i Tamnave, a u višim planinskim područjima su nastale bujice i klizišta, što je u pogođenim regionima dovelo do značajnih šteta po šume i šumsku infrastrukturu na velikim površinama.
U toku zime 2014. godine došlo je do prodiranja izuzetno hladnih vazdušnih masa sa istoka i sa Karpata, uslovljavajući pojavu velikih naslaga leda na objektima infrastrukture i stablima šumskih drveća. Pod teretom leda, u šumskim ekosistemima, nastale su štete nesagledivih razmera u vidu ledoloma i ledoizvala na prostorima većeg dela istočne Srbije. Najveće štete su pretrpela šumska gazdinstva Kučevo, Boljevac, Despotovac, Kruševac i Niš, a o čemu je i ministarka malo pre govorila.
Novim Zakonom o šumama uvode se dopune odredaba koje uređuju mogućnost čiste seče i zakupa šuma i šumskog zemljišta, što omogućava rešavanje nagomilanih problema u odnosu na potrebe drugih sektora za korišćenja šumskog zemljišta. Poseban akcenat je stavljen na smanjenje bespravnih seča u odredbama kojima se definiše promet i kontrola drveta u prometu, kao i nadležnosti inspekcija i postupanja sudova u tom delu. Definiše se status čuvara šuma, kao službenog lica.
Ovim zakonom se uvodi pojam šumska oblast, kao prostorno planska celina, gazdovanja šuma za koji se donosi plan razvoja šuma koji obuhvata šume svih svojinskih oblika u okviru šumskih područja i šumama u nacionalnim parkovima. Ustanovljava se ukupno sedam šumskih oblasti sa definisanim šumskim područjima i nacionalnim parkovima koji ulaze u njihov sastav.
Zahvaljujem na pažnji. Srpska napredna stranka, u Danu za glasanje će podržati predložene izmene i dopune Zakona o šumama. Hvala.

Zahvaljujem kolega Lukiću.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić. Izvolite, profesore.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Marinkoviću, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o šumama ima svoja uporišta u Ustavu Republike Srbije, i to u članu 97. u kojem se kaže da, citiram, „Republika Srbija obezbeđuje sistem zaštite i unapređenja životne sredine i zaštite i unapređenja biljnog i životinjskog sveta“, završen citat.
Isto tako, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o šumama ima svoja uporišta i u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on podneo nama, narodnim poslanicima, u ovom visokom domu Narodne skupštine Republike Srbije 27. aprila gospodnje 2014. godine.
Napominjem, dame i gospodo narodni poslanici, da ne zaboravim, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića je najtransparentnije, najkonkretniji, najveći, 52 gusto kucane strane, najprecizniji i najbolji od svih prethodnih 72 ekspozea predsednika vlada Srbije, od vremena prvog predsednika Vlade moderne Srbije, prote Mateje Nenadovića, 1805. godine, do danas.
Na stranici 31. ekspozea predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, stoji da će Vlada raditi, pored ostalog, i na, citiram, „održanom upravljanju resursima i zaštiti životne sredine“, završen citat. Evo ga u ekspozeu predsednika Vlade napisano, a danas, dame i gospodo narodni poslanici, ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o šumama, ostvareno. Tako to radi Vlada Republike Srbije na čelu sa svojim predsednikom, a kada su u pitanju zakoni, po principu napisano, kako vidite u ekspozeu, ostvareno, kako vidite u ovom visokom domu, Domu Narodne skupštine. Dame i gospodo narodni poslanici, tako će biti i ubuduće.
Ovim izmenama i dopunama Zakona unaprediće se trenutno stanje svih funkcija šuma u Republici Srbiji. S tim ćemo se složiti, nadam se, svi. Ne samo to, ovim izmenama i dopunama će se uspostaviti jedinstveni sistem upravljanja šumama, i to je možda najvažnija tačka u ovom Predlogu zakona.
Poštovana ministarko, dobro je što se ovim Predlogom zakona uspostavlja jasan i jedinstveni sistem planiranja gazdovanja šumama, što do sada nije bio slučaj. Vrlo dobro je, poštovan narodni poslanici, što će se primenom ovih izmena i dopuna Zakona o šumama uspostaviti kontrola i definisati uloge subjekata šumarstva.
Dobro je što će se ovim izmenama i dopunama Zakona o šumama, utvrditi oslobađanje od obaveze plaćanja nadoknade za posečeno drvo za površine na kojima se vrši sanacija šteta.
Poštovani narodni poslanici, vrlo dobro je što se uvodi odredba koje uređuju zakup šuma i šumskog zemljišta. Odlično je što se ponovo uvodi obaveza dokumentacija, dakle kao obavezna koja prati robu u promet, što je vrlo bitno, a to sve u svrhu smanjenja bespravne seče šuma.
Poštovana ministarko, vrlo dobro je što se ovim izmenama i dopunama uspostavljaju šumske oblasti kao najveće prostorno planinske celine gazdovanja šumama. Vrlo dobro je što će se za njih doneti planovi razvoja gazdovanja šumama, jer bez tih planova teško možemo ostvariti zacrtane ciljeve.
Vrlo dobro je, gospodo narodni poslanici, što šumske oblasti obuhvataju šumska područja i šume u nacionalnim parkovima, kako znate, ustanovljeno je sedam šumskih oblasti. Odlično je što je ovim Predlogom izmena i dopuna Zakona o šumama se dalo ovlaštenje šumarskim inspektorima da kontrolišu promet drveta jer im je postojećim zakonom, dame i gospodo, to pravo bilo oduzeto i dato tržišnoj inspekciji. Podvlačim to posebno, što nije se pokazalo delotvornim.
Odlično je, dame i gospodo narodni poslanici, što se uspostavljaju zakonski okviri i procedure za postupanju u slučaju prirodnih nepogoda kao što smo ih imali prošle godine, poplava i klizišta, jer postojeća zakonska rešenja ne omogućavaju adekvatno delovanje.
Ovim predlogom o izmenama i dopunama Zakona o šumama, otklanjaju se nedostaci važećeg Zakona o šumama, na kraju dozvolite da i to kažem, iz 2010. godine, naravno, samo uočeni nedostaci jer mnogi članovi zakona iz tog vremena su dobri.
Ujedno napominjem da se ovim izmenama i dopunama usklađuju odluke Ustavnog suda Republike Srbije od 13.07.2012. godine u vezi sa nadležnostima AP Vojvodine u oblasti šumarstva, kojim je proglašena neustavna odredba člana 18. Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, da AP Vojvodina uređuje šumarstvo na teritoriji AP.
Poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan savremen, vrlo dobar Zakon o šumama. Zato vas pozivam gospodo narodni poslanici da u danu za glasanje date svoj glas za ovaj zakon, posebno pozivam vas gospodo narodni poslanici iz slabašne opozicije, da i vi date svoj glas za ovaj zakon, jer ćete bar malo, pa makar i na ovakav način demonstrirati svoju privrženost modernizaciji Srbije, za koju se zalaže i ne samo zalaže, nego i sprovodi tako zdušno naš predsednik Vlade Republike Srbije i čitava Vlada Republike Srbije, potpomognuti od predsednika Republike Srbije, Tomislavom Nikolićem, najvećeg broja narodnih poslanika u ovom visokom domu, kao i najvećeg, skoro da kažem, plebiscitarnog broja građana Republike Srbije. Hvala vam na pažnji.

Hvala, gospodine Atlagiću.
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.
Izvolite, gospodine Todoroviću.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko, poštovane dame i gospodo, danas na dnevnom redu imamo jedan zakon iz veoma važne oblasti koja praktično predstavlja jedan od bitnih resursa kojima naša zemlja raspolaže, resurs šuma i moram da kažem na početku mog izlaganja da nisam mislio da ću moći da kažem nešto novo o toj temi nakon svih ovih izlaganja, koje smo mogli da čujemo u jutrošnjoj i današnjoj diskusiji.
Međutim, želim da istaknem nekoliko stvari koje možda nisu bile pomenute do sada. Naime, imao sam sticajem okolnosti prilike da se i lično u kontaktu sa nekim predstavnicima iz parlamenata drugih zemalja, konkretno iz Bugarske, neposredno susretnem i pričam o problemima koji su bili i vrste ovih problematika koje danas razmatramo. Naime, poslanica iz Bugarske mi je dala jedan frapantan podatak, da je i pored toga što su svi evropski zakoni ili … primenjene u toj oblasti njihovoj zemlji, desilo se nešto što ne bi trebalo da dozvolimo da se dozvoli u našoj zemlji. Desilo se to da je Bugarska na velikoj površini svojih planina ostala praktično bez šumna, da je velika industrija i veliki kapital koji je došao iz inostranstva bio zainteresovan samo za seču šuma, ne vodeći računa, pritom niti nailazeći na adekvatan odgovor države i državnih organa, na vođenje računa o brizi za pošumljavanje ili za praktično vođenje računa da se taj bogati resurs koji je ta zemlja imala očuva i obnavlja.
Da nam se to ne bi desilo, možda bismo i mi imali sreću da nismo u prethodnom periodu bili predmet interesovanja velikih multinacionalnih kompanija u toj oblasti. Međutim, situacija se menja pa ćemo i mi vrlo brzo doći pod, praktično lupu, onih koji žele da jedan ovako bogat nacionalni resurs kojim mi raspolažemo koriste za ostvarivanje onoga za šta su samo zainteresovani, a to je ostvarivanje profita.
S tim u vezi, želim da istaknem nekoliko stvari koje su vezane za akciju ili delovanje države na prevenciji ovoga što se desilo našem susedu, da se ne bi desilo i nama, želim da istaknem da je zaista kroz istoriju i funkcionisanje onih koji su se bavili tim pitanjem zabeleženo da su šumari, kako ih popularno nazivamo bili oni ljudi koji su čuvari svega onoga što se na terenu moglo očuvati, čuvari šuma, čuvari praktično onog bogatstva kojim smo raspolagali, ali se u prethodnom periodu nedovoljno vodilo računa o tome da se ti ljudi koji su svakodnevno na terenu, adekvatno sagledaju, da budu dobro obučeni, da budu dobro opremljeni i da im se da mogućnost da se zaista adekvatno i kvalitetno bave svojim poslom.
Takođe, šumarski inspektori su po mom skromnom mišljenju, bar po podacima sa kojima raspolažem iz kraja iz koga dolazim, a to je Pirotski okrug, u manjku, i njihova ovlašćenja nisu dovoljno podignuta na visok nivo kako bi oni mogli da se bave onim što treba da se bave. Koliko ja znam, samo je jedan šumarski inspektor u Pirotskom okrugu, ispravite me ako grešim. Složićete se da to za površinu koju pokriva Pirotski okrug nije dovoljno.
Takođe, želim da istaknem da je u prethodnom periodu ovaj resurs o kome danas donosimo i razmatramo izmene i dopune zakona, kroz prethodni period je bio veoma izložen nedaćama, šumskim požarima. Imam podatak da je u šumskim požarima od 2000. do 2009. godine u Srbiji izgorelo preko 16 i po hiljada hektara šume, sa štetom od skoro 400 miliona evra. To je podatak koji zaista zabrinjava, a kao što sam već rekao, mi u Pirotu smo imali velike požare 2007, 2009, 2012. godine. Samo 2012. godine je izgorelo preko 100 hektara. Koliko se sećam, 2007. godine je zahvaljujući pomoći koju smo dobili iz Rusije i adekvatnom učešću aviona specijalne namene „iljušina 76“ veliki požar koji je bio tada, koji je besneo na Staroj planini bio je ugašen.
Sve nas to obavezuje da se zaista maksimalno restriktivno i maksimalno pažljivo posvetimo rešavanju problema u ovoj oblasti, kako nam se ne bi dešavale veće štete širenjem ili izazivanjem nekih požara u toj oblasti.
Takođe, želim da istaknem nekoliko stvari koje su bile primećene u tim danima. Zaista sam u prvom trenutku bio iznenađen dok se zaista nisam pobliže upoznao sa odredbama ovog zakona, tačnije izmenama ovog zakona kojima se dozvoljava da javna preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, koja su državnim šumama gazdovala do donošenja zakona, mogu tim šumama gazdovati i ubuduće, pod uslovom da ispunjavaju uslove utvrđene Zakonom o šumama i posebnim propisima.
Ovom prilikom želim da istaknem da su lokalne samouprave zaista morale da budu pod velikom lupom i kontrolom ministarstva, s obzirom da znam za primer iz Pirota, da je, recimo, predsednik pirotske opštine 2007. godine, u vreme najvećeg požara koji je besneo tada na našim prostorima, imao preča posla jer je skoro mesec dana u sred tog požara otišao na letovanje.
Tako da, ima mnogo primera koji mogu da potkrepe nebrigu onih na nivou lokalne samouprave koji se nisu baš mnogo interesovali za rešavanje ovih problema, ali je rešenje predloženo u ovom zakonu da se samo ona lokalna i javna preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, a koja su se do sada bavila tim problemima, pod kontrolom ministarstva i dalje bave tim problemima.
Takođe, sve odredbe ovih izmena i dopuna zakona koje su restriktivne i koje omogućuju povećanje nadležnosti onih koji se bave kontrolom prometa drvnog materijala, a naročito odredba kojom se vraća obavezna dokumentacija koja prati robu u prometu apsolutno je potrebna i nužna kako bi se predupredile sve negativne stvari u ovoj oblasti i kako bi se dala mogućnost za praćenje porekla drva u prometu, jer se zaista veliki broj ljudi, koji se možda iz socijalnih razloga bave tim stvarima, koji obezbeđuju na taj način koru hleba, jer nemaju drugi izvor egzistencije, moraju da bave time, ali mi zaista moramo da vodimo računa o tome da naš fond šuma zaštitimo i da ga praktično obnavljamo adekvatno.
Takođe, želim da istaknem da je vrlo restriktivno trebalo prići i da se vrlo restriktivno i dobro prilazi pitanju čiste seče šuma, što je, kao što znate, jedna od najopasnijih vrsta seča, jer onda kada ogolite površinu vrlo je teško obnoviti je. Dobro je što ovaj predlog izmena i dopuna zakona vrlo restriktivno pristupa i tom problemu i to je jedno od rešenja koje bih želeo da istaknem kao vrlo pozitivno.
Takođe, moram da se složim da je nužno da se ispoštuje odluka Ustavnog suda, a to je pravno pitanje, jer zaista nadležnost AP Vojvodine u oblasti šumarstva, kojom je proglašena neustavna odredba člana 18. je nužna i ovom prilikom bih želeo da istaknem da je i to jedno od dobrih rešenja, dobrih aspekata ovog zakona, koji bi zaista trebalo da bude podržan od svih poslanika, bez obzira da li se nalaze među poslanicima koji podržavaju poslaničku većinu ili Vladu Republike Srbije ili onih koji su u opoziciji.
Zbog svega toga, još jednom ističem da ćemo svi podržati ovaj dobar predlog zakona i nadam se da ćemo u dobroj atmosferi nastaviti sa radom i dalje. Hvala.

Hvala. I ja se nadam.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Nevenka Milošević. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije koji pratite naš današnji rad, pred nama su izmene i dopune Zakona o šumama čiji je cilj da prevaziđemo postojeće probleme u primeni postojećeg Zakona o šumama iz 2010. godine.
Po mom mišljenju, cilj ovih izmena i dopuna Zakona o šumama jeste da se uspostavi red u gazdovanje šumama, da se u većem stepenu zaštite naše šume, jer, kao što smo više puta danas istakli, šume jesu naše veliko bogatstvo, veliki resurs Srbije. Šume jesu pluća cele naše planete, one jesu fabrika kiseonika. Zbog svega toga i te kako je potrebno da uložimo napore i na edukaciji, na promeni svesti, ali svakako i na pojačanim preventivnim merama. S druge strane, danas su šume i te kako ugrožene, ugrožen je ekosistem i, s obzirom na sve to, mi znamo da je ova materija i te kako od izuzetno velikog značaja.
Današnje svoje izlaganje usredsrediću i po svom mišljenju izdvojiću tri važna pitanja koja nam donose ove izmene i dopune Zakona o šumama. Prvo, po mom mišljenju, to je svakako bespravna seča, kao što moje kolege nazvaše krađa šuma i ja bih se složila, ali s tim u vezi i rad inspekcija. Drugo pitanje koje je po mom mišljenju izuzetno važno, to je uticaj elementarnih nepogoda i zaštita šuma. Treće pitanje koje bih ja izdvojila, to je stručnost u oblasti šumarstva. Nakon toga ću uputiti i određena pitanja predstavnicima ministarstva.
Da krenem redom, što se tiče bespravne seče ili krađe šuma i rada inspekcija, problem je evidentan. On je uzeo maha i otrgao se kontroli, kako bi to rekao naš narod, jer jednostavno postojeći mehanizmi i mere u postojećem Zakonu o šumama nisu predvidele da se na pravi način sa ovim problemom suočimo. Dobro je što ove izmene i dopune Zakona o šumama upravo donose te nove mere kojima ćemo, nadam se i sigurna sam, prevazići i bar u nekoj meri svesti na pristojnu granicu bespravno sečenje šuma.
Naravno, inspekcije su i te kako važne jer inspekcije kontrolišu sprovođenje svih zakona, pa i ovog. Ovim izmenama i dopunama zakona republički inspektori su dobili konačno ovlašćenja da mogu preduzeti odgovarajuće mere kako bismo suzbili bespravnu seču šuma. Ali, ono na šta bih ja ovom prilikom posebno htela da sugerišem, jeste da imamo male kapacitete inspektora i inspektorskih službi. Daću samo jedan primer koji govori o tome. Na nivou dva okruga, Zlatiborskog i Moravičkog okruga, imamo zaista mali broj inspektora. Jednostavno moramo uložiti napore da ih bude više i da njihov rad bude mnogo kvalitetniji.
Što se drugog pitanja tiče, odnosi se na uticaj elementarnih nepogoda i zaštitu naših šuma. Poslednjih godina i te kako primećujemo svake godine da se dešavaju učestale elementarne nepogode i to je, verujem i sigurna sam, uticaj uopšte klimatskih promena. Svake godine, ne da nas snađe samo jedna od njih, nego skoro sve. Što se tiče šuma, evidentan je uticaj poplava, klizišta, požara, suše i da ne propustim nešto od toga. Sve nas je snašlo, ali se moramo boriti sa tim problemima. Upravo izmene ovog zakona donose mere koje su dobre i idu u prilog tome.
Jedna od tih mera ponoviću se, ali šta ću moram, još jednom da čujemo, jeste upravo oslobađanje plaćanja taksi za posečeno drvo na teritoriju onih koji imaju sanaciju od posledica elementarnih nepogoda.
Ovom prilikom istakla bih još jedan problem što se tiče zaštite naših šuma, to je problem koji je posebno izražen u opštini sa koje dolazim, ali ne samo o njoj, to je opština Ivanjica. Primećeno je poslednjih godina sušenje četinara, to je danas veliki problem. S obzirom, da je u opštini Ivanjica i planina Golija koja je rezervat biosfere, dakle zaštićena je, ali ova pojava zaista nanosi velike štete. Opština Ivanjica je jedna od najvećih teritorijalno opština u Srbiji, ali ne samo to, ona je i po bogatstvu šuma jedna od najbogatijih, tako da je cela opština pod šumom 60%, što je i te kako više od onog proseka i to je nešto čemu stremimo.
Od tih šuma oko 32.000 hektara je u državnoj svojini, oko 24.000 hektara je u privatnoj svojini, a oko 500 hektara je u vlasništvu zadruga, zatim škola i manastira, tu bih pomenula manastir Kovilje. U ovoj oblasti je potrebna je još veća kontrola uopšte stručnjaka iz oblasti šumarstva i u oblasti seče, ali i pošumljavanja i svega ostalog.
Treće pitanje koje danas ističem, jeste stručan rad u oblasti šumarstva. Naravno, struka u svakoj oblasti pa i u ovoj treba da igra presudnu ulogu. U tom smislu, u ovim izmenama i dopunama Zakona imamo i jednu dobru odluku koja se nalazi, a to je da se formira komora inženjera šumarstva, koja će se pre svega baviti stručnim pitanjima, ona će donositi odluke i o licenciranju, ali ne samo odobrenju o licenci, već ako neko ne ispuni kriterijume da mu se naravno licenca može i oduzeti. Ona ne treba da bude jedno trajno stanje i trajno pravo.
Preći ću na osnovu svega što sam rekla na određena pitanja, ne tražim i ne zahteva precizne odgovore, mogu to biti i neka mišljenja samo. Evo pod broj jedan, pitam - da li je moguće s obzirom na toliku inspekcija povećati njihov kapacitet u neko dogledno vreme, jer znamo koliko je to bitno i važno.
Broj dva – da li je moguće u nekoj izvesnoj budućnosti doneti takve mere i takav model da od eksploatacije šuma veću korist imaju lokalne samouprave? Prosto jedno razmišljanje možda, ako ne i odgovor. To bi bilo i te kako dobro za lokalne samouprave i za njihovo bolje funkcionisanje.
Treće pitanje tiče se ovog problema suše četinara – da li su pronađeni uzroci, da li je donet program sanacije? Znam, u razgovoru sa kolegama koji su stručnjaci iz ove oblasti da je ovaj problem prosto pod kontrolom, što je u svakom slučaju dobro.
Poslednje pitanje koje želim da iznesem, pre svega, široj javnoj, a sa rizikom da izlazim van teme ovog zakona, ali tiče se u neku ruku šumarstva, to je pitanje koje postavljaju mnogi građani moje opštine Ivanjica, a tiče se povraćaja vlasništva šuma i to onog komunističkog zakona iz 1948. godine, to je Zakon o proglašenju pašnjaka i utrina. Prosto građani se bore da ostvare to svoje pravo, da im se šume vrate. Radi se u Ivanjici za nekih 20.000 hektara, ali ne radi se samo o Ivanjici tu se radi i o mnogim drugim opštinama, kao što su opštine Leskovac, Kuršumlija, Medveđa, Tutin, Raška i još neke.
Oni se bore za ostvarenje svojih prava, moram da kažem da su juče imali jedan korektan i dobar razgovor i u samoj Vladi i u kabinetu predsednika Vlade da su naišli na razumevanje i da će verovatno biti u prilici sledećih dana, meseci da imaju određene razgovore i da će konačno doći do rešenja ovog problema, na opšte zadovoljstvo mnogih građana.
Na kraju da zaključim, negde kao što sam i počela, sigurna sam da će ove izmene i dopune Zakona o šumama doneti red u gazdovanju šumama, da ćemo imati veći stepen zaštite naših šuma. Na kraju, u danu za glasanje zajedno sa kolegama poslanicima Srpske napredne stranke podržaću i glasati za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o šumama. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Želim da se zahvalim poslanici Milošević, a i svim prethodnim poslanicima na zaista lepim komentarima i na dobrom prikazu naših želja da realizujemo kroz ovaj zakon, a odnose se na unapređenje stanja u sektoru šumarstva Republike Srbije. Postave se konkretna pitanja, ja ću pokušati konkretno i da odgovorim.

Pitali ste – da li postoji mogućnost da se poveća broj inspektora, odnosno kapacitet inspekcijske službe? Moram da kažem danas raspolažemo sa 30 šumarskih inspektora, da imamo sistematizovanih još osam radnih mesta. Međutim, popuna ovih radnih mesta koja su sistematizovana ne ide lako, s obzirom na Zakon o zabrani zapošljavanja i to nije samo problem kada se radi o šumarskoj inspekciji, nego i kada se radi o drugim inspekcijama, veterinarskoj, poljoprivrednoj, fito-sanitarnoj. To su naši realni problemi sa kojima se suočavamo, ali moram da istaknem i to da iako su brojno oslabljeni, odnosno smanjeni, ove inspekcije su jako prisutne na terenu, prosto trude se da nadomeste taj kadrovski nedostatak, a očekujem da ćemo u narednom periodu, već od naredne godine moći da popunimo ova upražnjena mesta, prosto da bismo obezbedili bolju kontrolu, odnosno bolju primenu zakona na terenu. Dakle, razumem vaše pitanje, zalažemo se i nadam se da ćemo ovaj problem manjka inspektora na terenu uspeti da rešimo od sledeće godine.

Pitali ste za naknade, za eksploataciju šume, od eksploatacije šuma naknade da idu prema lokalnoj samoupravi. Moram da kažem da kada se radi o naknadama bilo da je u pitanju prirodni resurs šuma, bilo da je u pitanju voda, bilo koji drugi prirodni resurs, naknade se naplaćuju i one su sastavni deo, odnosno one su prihod budžeta Republike Srbije, a vi opet znate da budžet Republike Srbije je budžet i za lokalne samouprave.

Tako, prosto taj mehanizam je uspostavljen, ne znam da sada kada se bude menjao Zakon o lokalnim samoupravama ili Zakon o nadoknadama, ne bude nešto drugačije uspostavljeno ovo rešenje, odnosno pitanje većeg finansiranja lokalnih samouprava, ali prosto to nije predmet ovog zakona i nije u našoj nadležnosti i u našoj ingerenciji.

Što se tiče suše, odnosno sušenja šuma, posebno sušenja četinare koje ste vi istakli, mi smo svesni toga problema i radimo prosto, prisutni smo na terenu, pratimo ono što se dešava, pokušavamo da zaustavimo ili makar smanjimo sušenje. Ovo sušenje stručnjaci kažu da je posebno intenzivirano od 2012. godine, nakon onih velikih suša, visokih temperatura, ali stručne službe prate i rade ono što je moguće, što struka prepoznaje i što preporučuju u ovakvim slučajevima. Mi sa strane našeg Ministarstva i Uprave za šume opredeljujemo sredstva za nabavku ovih teramontskih klopki, koje imaju za cilj da smanje brojnost štetnih insekata i na taj način pokušavamo da ovaj problem držimo pod kontrolom.

Inače, radi se o kompleksnom problemu koji je rezultat delovanja velikog broja združenih biotičkih i abiotičkih faktora. U svakom slučaju stručnjaci su tu i ja uvek ističem i želim da pohvalim izvanrednu saradnju sa naučnim institucijama u ovoj oblasti u Srbiji, ali i ne samo u Srbiji već i u Evropi i šire, i naravno, sa Šumarskim fakultetom koji su uvek tu sa nama koji nam pomažu sa stručnim savetima i prosto učestvuju sa nama u praćenju i preduzimanju adekvatnih mera i verujte da tu činimo sve što možemo i da prosto očekujemo da ćemo ovaj proces makar usporiti.

Ovo četvrto pitanje što ste postavili to je da li možemo da pomognemo i da podržimo, mi svakako podržavamo sve opravdane zahteve vlasnika šuma, ali i ovo pitanje nije u našoj nadležnosti to je pitanje koje se tiče Ministarstva finansija, tako da pretpostavljam da su i oni upoznati sa ovim intencijama sa terena i da i oni rade brzo na rešavanju problema koji su evidentni, koji su nagomilani i da žele zaista da pomognu ovim vlasnicima koji očekuju da im šume budu vraćene. Zahvaljujem.