Zahvaljujem predsedavajući.
Dosta je prethodnih kolega, što iz vladajuće koalicije, što iz opozicije, reklo, govorilo o ovom Zakonu, ali ponoviću mnogo toga, jer samo se jedan deo zakona menja i zato i govorimo o izmenama i dopunama Zakona o šumama. Zamalo da kažem o divljači i lovstvu, ali to ćemo imati za par meseci, nadam se.
Posle šest godina, otprilike, u isto vreme je donošen, tako da od prilike su isti problemi. Mene i ne čudi što moramo da radimo izmene i dopune, jer vidi se da su oni, koji su u to vreme vodili izvršnu vlast i odlučivali u parlamentu, mnogo toga propustili, što mene, opet kažem, ne čudi, a i država smo u tranziciji, pa neke stvari menjamo, ali nadam se da ćemo u ovoj oblasti… Imao sam priliku, pre dve nedelje, da provedem jedno vreme u Finskoj. Nadam se da ćemo vrlo brzo, barem sistemski, da se uredimo na način na koji je i Finska. Čini mi se da je to, da ne kažem, država broj jedan u Evropi, ali jedna od onih koja najbolje koristi i najbolje čuva svoj šumski ekosistem i ima najveće stručnjake u toj oblasti. Znam da neki iz Vlade i sa Šumarskog fakulteta sarađuju sa finskim stručnjacima, ali dobro bi bilo da primenimo te metode.
Ovaj Zakon, kada izmene i dopune uradimo, biće mnogo bolji kada ga usvojimo, nego prethodni, trenutno važeći, ali opet nije to taj nivo, trebalo bi još neke stvari. Hoću da kažem da je i sama implementacija zakona mnogo važnija i sama situacija na terenu, jer mi kada ovde usvojimo zakone, razne, ne govorim samo o ovome, posle se dešava da ono što dobro uradimo, u stvari, neko ko je dužan da primenjuje i radi na terenu izbegava da primeni.
Ja ću sada, prvo, jedan deo preći ovako, trudiću se što pre, šta se to menja u zakonu i pohvaliti taj deo zakona, ali nemojte očekivati, gospodo iz ministarstva, da ću baš sve da pohvalim. Što se tiče zakona, hoću, ali što se tiče onoga drugog što sam govorio oko kasnije implementacije, moraću da kažem par stvari vezanih i za ono što je opšti problem Vlade i što se tiče reforme celokupnog našeg društva, a to mora da zakači i ovaj sektor, naravno.
Znači, šta nije valjalo i na koji način je predloženo ovim zakonom da se menja. Prvo, već je spomenuto ovde da smo, i to je nešto što su naši građani mogli najviše da uvide ovih dana, svedoci ekstremnih klimatskih dešavanja, poplave, suše, klizišta, ledolomi, svašta se dešavalo, čak u poslednje dve godine, požari, sve ovo što sam rekao, da nam se desilo, samo u poslednje dve godine.
One su izazvale zaista nezapamćene štete kod nas i na šumskim ekosistemima. Samo u jesen 2014. godine od posledica ledoloma i ledoizvala u istočnoj Srbiji, koja je inače šumski najbogatija, čini mi se, u našoj zemlji, su ta klimatska dešavanja dovela do toga da je uništen oko 1,5 milion kubika drveta, kao na površini od preko 40 hiljada hektara, a na kojima je bila neophodna hitna reakcija u cilju sanacije ovih površina i radi sprečavanja umanjenja daljih šteta koje mogu nastati u uslovima već poremećene nestabilnosti ovih šumskih ekosistema.
Međutim, dosadašnja rigidna zakonska rešenja nisu na adekvatan način prepoznala potrebu za postupanje u vanrednim događajima. Šta više, ona su nas sprečavala ili su vas sprečavala u Ministarstvu da reagujete na pravi način. Primera radi, rok za donošenje izvođačkih planova, koji je zakonski preduslov za izvođenje radova u šumi, bez izuzetka, u važećem zakonu 31. oktobar tekuće za narednu godinu. To znači da sve one štete koje nastanu posle 31. oktobra se ne mogu sanirati u narednoj godini. Sve ono što nam se dogodi do 31. oktobra, da je ostao taj zakon, da ovo ne menjamo, u redu, sledeće godine možemo da saniramo, ali ako se nešto desi 1. novembra, više ne možemo da saniramo, nego moramo da čekamo 2017. godinu da bi se usvojilo sve što je potrebno za izvođenje radova u šumi.
Ovim zakonskim predlogom to je rešeno na način da se izvođački projekat, koji se izrađuje na osnovu sanacionog plana i izvođački projekat za realizaciju slučajnog prinosa donosi tokom čitave godine. Što znači da možemo da reagujemo odmah.
Takođe, u tom smislu se propisuje postupak sanacije šuma oštećenih različitim faktorima. Uvodi se pojam sanacionog plana, kao obaveznog planskog dokumenta koji u urgentnim situacijama, koje nastupe po šumu, nakon nekih prirodnih nepogoda, zamenjuje osnovne, odnosno programe gazdovanja šumama, kao redovna planska dokumenta gazdovanja šumama, čije izmene i dopune iziskuju duže vreme, a zbog njihove propisane sadržine.
Kada nastupe vanredne situacije u šumi izazvane požarom, poplavom, klizištima, ledolomima i sl, veoma je važno da se što pre pristupi otklanjanju štetnih posledica i sanaciji površina, kako bi se smanjile direktne štete u šumi u vidu propadanja drveta, degradacije šumskog zemljišta, kao i indirektne štete po opšte korisne funkcije šuma.
Ovim promenama propisuje se i ko izrađuje i donosi sanacioni plan, sadržina plana, rok u kome se donosi, tri meseca nakon prestanka štetnog dejstva.
Kao značajno ističem i to da se uvodi oslobađanje od obaveza plaćanja naknade za posečeno drvo sa površina na kojima se vrši sanacija šteta, a u skladu sa sanacionim planom. To do sada nije bio slučaj. Ovo je važna odredba zato što je prisutan problem sanacija šuma sopstvenika, fizičkih lica, privatnih, naših ljudi koji su vlasnici određenih šuma, a koje su oštećene ledolomima, požarima i slično, a gde je neophodno poseći oštećena stabla, izvući ih iz šume, kako bi se sprečilo prenamnožavanje biljnih bolesti i štetočina.
Međutim, sopstvenici ne žele da podnesu zahtev da im se izvrši doznaka tih stabala za seču, jer ih to odmah obavezuje da plate i naknadu za posečeno drvo, koje iznosi 5% tržišne vrednosti drveta na mestu seče. Znači, ima štetu, nije kriv za štetu, mora da iznese to drvo iz svoje šume, korisno je da se iznese, ali mora prvo da plati taksu i naravno da se ljudi ne prijavljuju za to. Dobro je što to sada menjamo ovim zakonom. Kako bi se taj problem otkloni, mi sada u cilju zaštita šuma od bolesti, štetočina, kako privatnih, tako i državnih, kao i od propadanja drveta, time i direktnog ekonomskog gubitka i degradiranja životne sredine, predlažemo oslobađanja od obaveza plaćanja ove naknade za oštećene šume, čija se sanacija vrši na osnovu sanacionog plana iz člana 16. Zakona o šumama. Time bi se otklonio ovaj navedeni problem i oslobodila sredstva potrebna korisnicima i sopstvenicima za sanaciju oštećenih površina.
Nedostatak zakona i određene procedure za određivanje korisnika, samim tim i staraoca za državne šume, o tome je ministarka govorila, koje su nestankom pojedinih subjekata društvenih preduzeća kroz privatizaciju zemljoradničkih zadruga, ostalo bez korisnika i dovelo je do toga da nas više desetina hiljada hektara državnih šuma bez ikakve zaštite je izložena krađi i devastaciji. Zbog toga je izmenama zakona predloženo da šumama u državnoj svojini kojima nije određen korisnik i za šume u državnoj svojini čiji korisnik ne ispunjava uslove propisane ovim zakonom, korisnika odredi Vlada na predlog ministarstva, a do okončanja postupka, prenosa i dodele prava korisnika, čuvanje i zaštitu šuma vrši pravno lice iz člana 70. Zakona o šumama, koga odredi ministarstvo.
Prepoznajući potrebe koje društvena zajednica ima za izgradnju cevovoda, puteva, PTT i elektrovodova i sličnih radova, ako se time ne ugrožavaju prioritetne funkcije šume, predložene su takođe izmene u zakonu na način da se uz saglasnost ministarstva čista seča može sprovesti i da ista ne predstavlja promenu namene, samim tim i ne plaća naknadu za krčenje šuma.
Na ovaj način se obezbeđuje zakonski postupak kojim se omogućava infrastrukturni razvoj Republike Srbije. Značajne izmene su predložene u oblasti prometa drvetom kojom se stvaraju pretpostavke da se haotično stanje u ovoj oblasti stavi pod kontrolu. Naime, kroz više studija je uočeno da se obim neregistrovanih seča ili da kažem krađa iz godine u godinu permanentno povećava te da on premašuje obim registrovanih seča.
Čuli smo od jednog kolege da je Srbija na sredini evropske lestvice po obimu nelegalne seče šuma. Toga ima svugde, ali ne treba da nas to zadovoljava, treba da idemo ka najvišem standardu kakav imaju Austrija i Finska i zašto da ne, jer to je sve interes naših građana i nas samih.
Još jednom ću reći, i ovde se često pominje državna imovina, državna šuma itd, samo da podsetim sve kolege da državu čine teritorija i narod. To nije nešto što pripada preduzeću itd. nego svima nama i svi zajedno moramo o tome da vodimo računa.
Osim izbegavanja uplate u budžet Republike Srbije, otvorena su i vrata da se protivpravno prisvaja kako privatna, tako i državna šuma. U tom smislu predložene su promene vraćanja otpremnice i propratnice kao posebnih dokumenata koja obavezno prate drva u prometu, kao i vraćanje nadležnosti šumarskoj inspekciji nad kontrolom drveta.
Takođe se predlažu i brojne izmene u smislu pooštravanja kaznene politike za nezakonite aktivnosti. U cilju pre svega svrsishodnosti i racionalnosti sistema planiranja urađene su određene korekcije, s obzirom da je u prethodnom periodu utrošen značajan obim sredstava, a da pri tome sistem planiranja nije uspostavljen. Predložene su promene i kao planska jedinica se uvodi šumska oblast čime se značajno unapređuje funkcionalnost i racionalnost sistema.
Naime, postojeća 32 šumska područja se grupišu u sedam šumskih oblasti. Moram reći da na ovaj način kada sprovedemo, znam da ima nekih koji govore da ovo možda nije dobro rešenje, ali ovo je odličan način i kada uradimo na ovaj način uštedećemo za budžet Republike Srbije barem 500 miliona dinara u narednih nekoliko godina, a dobićemo na kvalitetu isto. Znači, ne rade se neka 32 dokumenta nego se uradi osam dokumenata koji nam u stvari daju iste inpute za ono što je potrebno državi.
U cilju adekvatnijeg postupanja i unapređenja statusne zaštite čuvar šuma se na nedvosmislen način definiše kao službeno lice sa jasno definisanim obavezama i ovlašćenjima. Izmenama zakona se otklanjaju manjkavosti postojeće norme koje određuju korisnika državnih šuma kojima je zanemareno višedecenijsko postojanje stanja i interesi lokalne samouprave da u određenim slučajevima šumama u državnoj svojini gazduju javna preduzeća čiji osnivač je jedinica lokalne samouprave a ne samo republička odnosno pokrajinska, javna preduzeća.
Ministarka je govorila o primeru JKP „Zelenilo“ u Beogradu koje je de fakto u takvoj situaciji. Izmenama se dozvoljava da javna preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave koja su u državnim šumama gazdovala do donošenja zakona, mogu tim šumama gazdovati i ubuduće, ako ispunjavaju uslove utvrđene Zakonom o šumama i posebnim propisima. Slično je i na određenim institucijama, kao npr. Šumarski fakultet iz Beograda koji još od vremena Obrenovića gazduje državnim šumama, a u Zakonu o šumama ne postoji. Sada je i ta nepravda otklonjena.
Takođe, predložene su promene velikog broja odredbi koje se tiču unapređenja u stručnom smislu koje su stvarale probleme ili onemogućavale praktičnu primenu kao npr. dopunjena je definicija šume odredaba koje se tiču donošenja godišnjeg plana gazdovanja šumom, srednjoročnog plana zaštite šuma, vremena sečenja šuma itd.
To je što se tiče zakona i one su zaista dobro i lepo su sagledane. Biće sve efikasnije kada se primeni ovaj zakon, ali ko treba da ga primeni? Čuli smo u najvećoj meri to rade javna preduzeća „Vojvodinašume“ i „Srbijašume“. Imamo situaciju, ovo je izveštaj, ministarka se seća, bila je poslanik sa nama, da nama državni revizor šalje izveštaje o radu javnih preduzeća kada on uradi reviziju. Ovo je revizija koja je urađena u Javnom preduzeću „Srbijašume“.
Kada bih samo sa strane 10. pročitao stvari koje su viđene od strane revizora, one ne bi bile naročito pohvalne za one koji treba da sprovode ovaj zakon. Mi često u Skupštini govorimo o „Srbijagasu“, EPS, o „Železnicama“ itd, ali retko kad pominjemo Javno preduzeće „Srbijašume“.
Javno preduzeće „Srbijašume“ ne posluje dobro. Predsednik Vlade je u više navrata to govorio, pa je čak doživeo da ga prethodno rukovodstvo JP demantuje u medijima oko toga da nisu tačne cifre o kojima je on govorio, a bile su tačne. Tačne su i dalje. Sada, po mojim informacijama „Srbijašume“ nešto bolje rade, ali i dalje to nije ono što bi bilo potrebno.
Po nekim studijama, a opet i po praksi zapadnih zemalja drugačije se organizuje kada imamo recimo slučaj kao kod nas, da imamo više organizacionih jedinica ili gazdinstava, kako se to zove, direkcija jedna jeste potrebna. Više studija govori da je potrebna na nivou od 1% zaposlenih u odnosu na broj zaposlenih u tim gazdinstvima. Kod nas je ta cifra ogromna u odnosu na tih 1% i u odnosu na to kako se radi, ponavljam u nekim organizovanim zemljama kao što su Austrija ili Finska.
Po ovom izveštaju jedina gazdinstva koja su bila da kažem označena kao pozitivni primeri su bili Šumsko gazdinstvo „Rasina“ Kruševac i Šumsko gazdinstvo „Golija“ Ivanjica. S obzirom da su ta gazdinstva koju je revizor u svom izveštaju apostrofirao kao gazdinstva koja su u potpunosti ispunila svoje obaveze po pitanju naknade za korišćenje šuma. Sva ostala nisu do tog trenutka. Ne kažem da je sada takva situacija, ali je revizor potvrdio da je tako bilo 2012. i 2013. godine.
Pominjali ste Fond, moram reći još jednu stvar, treba znati da naknadu za korišćenje šuma plaćaju i privatni vlasnici šuma, neretko u većem obimu nega javna preduzeća za gazdovanje šumama. Ali, privilegiju za subvenciju iz šumarstva, iz ovog Fonda koja se finansira iz ostvarenih prihoda od naknada iz privatnih i državnih šuma imaju naravno javna preduzeća. Skoro 100% kada se raspoređuje. Onda nemamo rezultat koji bi trebali na kraju da imamo. Znači, privilegovani su i po pitanju subvencija kao javno preduzeće i opet nemam rezultat kojim bismo mogli da budemo zadovoljni kao država.
S obzirom da je Javno preduzeće „Srbijašume“ organizovano trostepeno, te da je na vrhu Generalne direkcije javnog preduzeća, a ispod su šumska gazdinstva, treba napraviti takav sistem rada koji će doprineti da sva šumska gazdinstva u okviru sistema posluju u skladu sa potencijalima i ostvaruju približno iste poslovne rezultate.
Drugim rečima, nama je potrebno da se reformiše JP „Srbijašume“. Imamo Zakon o javnim preduzećima koji smo doneli i oni pod hitno moraju da se uklope u rad tog zakona. Ne dešava se još uvek tako nešto i kao sistem meni se čini da su dosta rigidni i da se dosta trude da izbegnu te potrebne reforme. Reforme se moraju dogoditi, to je politika Vlade Republike Srbije i predsednika Vlade, gospodina Vučić, tako i u „Srbijašume“ takođe moraju biti sprovedene reforme, kao i u „Železnici“, „EPS“, „Srbijagasu“ i svim ostalim preduzećima.
Da bi, gospodo, ovaj dobar posao koji ste vi uradili sa Predlogom izmena i dopuna zakona zaživeo na pravi način, da se ne ponavljam, neke moje kolege će o tome govoriti još vezano za vetrozaštitne pojaseve i za sve ono što se dešava u Vojvodini, tu nije dovoljan samo ovaj zakon, verovatno moramo da menjamo i Zakon o poljoprivrednom zemljištu i neke druge zakone, ali da bi sve ovo zaživelo moramo da krenemo i u zaista prave reforme svih onih javnih preduzeća, prvenstveno „Srbijašuma“, pa i „Vojvodinašuma“, koji gazduju našim šumama. Tek onda ćemo imati pravi rezultat i ono što građani Srbije od nas očekuju. Hvala vam.
