Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije koji pratite naš današnji rad, pred nama su izmene i dopune Zakona o šumama čiji je cilj da prevaziđemo postojeće probleme u primeni postojećeg Zakona o šumama iz 2010. godine.
Po mom mišljenju, cilj ovih izmena i dopuna Zakona o šumama jeste da se uspostavi red u gazdovanje šumama, da se u većem stepenu zaštite naše šume, jer, kao što smo više puta danas istakli, šume jesu naše veliko bogatstvo, veliki resurs Srbije. Šume jesu pluća cele naše planete, one jesu fabrika kiseonika. Zbog svega toga i te kako je potrebno da uložimo napore i na edukaciji, na promeni svesti, ali svakako i na pojačanim preventivnim merama. S druge strane, danas su šume i te kako ugrožene, ugrožen je ekosistem i, s obzirom na sve to, mi znamo da je ova materija i te kako od izuzetno velikog značaja.
Današnje svoje izlaganje usredsrediću i po svom mišljenju izdvojiću tri važna pitanja koja nam donose ove izmene i dopune Zakona o šumama. Prvo, po mom mišljenju, to je svakako bespravna seča, kao što moje kolege nazvaše krađa šuma i ja bih se složila, ali s tim u vezi i rad inspekcija. Drugo pitanje koje je po mom mišljenju izuzetno važno, to je uticaj elementarnih nepogoda i zaštita šuma. Treće pitanje koje bih ja izdvojila, to je stručnost u oblasti šumarstva. Nakon toga ću uputiti i određena pitanja predstavnicima ministarstva.
Da krenem redom, što se tiče bespravne seče ili krađe šuma i rada inspekcija, problem je evidentan. On je uzeo maha i otrgao se kontroli, kako bi to rekao naš narod, jer jednostavno postojeći mehanizmi i mere u postojećem Zakonu o šumama nisu predvidele da se na pravi način sa ovim problemom suočimo. Dobro je što ove izmene i dopune Zakona o šumama upravo donose te nove mere kojima ćemo, nadam se i sigurna sam, prevazići i bar u nekoj meri svesti na pristojnu granicu bespravno sečenje šuma.
Naravno, inspekcije su i te kako važne jer inspekcije kontrolišu sprovođenje svih zakona, pa i ovog. Ovim izmenama i dopunama zakona republički inspektori su dobili konačno ovlašćenja da mogu preduzeti odgovarajuće mere kako bismo suzbili bespravnu seču šuma. Ali, ono na šta bih ja ovom prilikom posebno htela da sugerišem, jeste da imamo male kapacitete inspektora i inspektorskih službi. Daću samo jedan primer koji govori o tome. Na nivou dva okruga, Zlatiborskog i Moravičkog okruga, imamo zaista mali broj inspektora. Jednostavno moramo uložiti napore da ih bude više i da njihov rad bude mnogo kvalitetniji.
Što se drugog pitanja tiče, odnosi se na uticaj elementarnih nepogoda i zaštitu naših šuma. Poslednjih godina i te kako primećujemo svake godine da se dešavaju učestale elementarne nepogode i to je, verujem i sigurna sam, uticaj uopšte klimatskih promena. Svake godine, ne da nas snađe samo jedna od njih, nego skoro sve. Što se tiče šuma, evidentan je uticaj poplava, klizišta, požara, suše i da ne propustim nešto od toga. Sve nas je snašlo, ali se moramo boriti sa tim problemima. Upravo izmene ovog zakona donose mere koje su dobre i idu u prilog tome.
Jedna od tih mera ponoviću se, ali šta ću moram, još jednom da čujemo, jeste upravo oslobađanje plaćanja taksi za posečeno drvo na teritoriju onih koji imaju sanaciju od posledica elementarnih nepogoda.
Ovom prilikom istakla bih još jedan problem što se tiče zaštite naših šuma, to je problem koji je posebno izražen u opštini sa koje dolazim, ali ne samo o njoj, to je opština Ivanjica. Primećeno je poslednjih godina sušenje četinara, to je danas veliki problem. S obzirom, da je u opštini Ivanjica i planina Golija koja je rezervat biosfere, dakle zaštićena je, ali ova pojava zaista nanosi velike štete. Opština Ivanjica je jedna od najvećih teritorijalno opština u Srbiji, ali ne samo to, ona je i po bogatstvu šuma jedna od najbogatijih, tako da je cela opština pod šumom 60%, što je i te kako više od onog proseka i to je nešto čemu stremimo.
Od tih šuma oko 32.000 hektara je u državnoj svojini, oko 24.000 hektara je u privatnoj svojini, a oko 500 hektara je u vlasništvu zadruga, zatim škola i manastira, tu bih pomenula manastir Kovilje. U ovoj oblasti je potrebna je još veća kontrola uopšte stručnjaka iz oblasti šumarstva i u oblasti seče, ali i pošumljavanja i svega ostalog.
Treće pitanje koje danas ističem, jeste stručan rad u oblasti šumarstva. Naravno, struka u svakoj oblasti pa i u ovoj treba da igra presudnu ulogu. U tom smislu, u ovim izmenama i dopunama Zakona imamo i jednu dobru odluku koja se nalazi, a to je da se formira komora inženjera šumarstva, koja će se pre svega baviti stručnim pitanjima, ona će donositi odluke i o licenciranju, ali ne samo odobrenju o licenci, već ako neko ne ispuni kriterijume da mu se naravno licenca može i oduzeti. Ona ne treba da bude jedno trajno stanje i trajno pravo.
Preći ću na osnovu svega što sam rekla na određena pitanja, ne tražim i ne zahteva precizne odgovore, mogu to biti i neka mišljenja samo. Evo pod broj jedan, pitam - da li je moguće s obzirom na toliku inspekcija povećati njihov kapacitet u neko dogledno vreme, jer znamo koliko je to bitno i važno.
Broj dva – da li je moguće u nekoj izvesnoj budućnosti doneti takve mere i takav model da od eksploatacije šuma veću korist imaju lokalne samouprave? Prosto jedno razmišljanje možda, ako ne i odgovor. To bi bilo i te kako dobro za lokalne samouprave i za njihovo bolje funkcionisanje.
Treće pitanje tiče se ovog problema suše četinara – da li su pronađeni uzroci, da li je donet program sanacije? Znam, u razgovoru sa kolegama koji su stručnjaci iz ove oblasti da je ovaj problem prosto pod kontrolom, što je u svakom slučaju dobro.
Poslednje pitanje koje želim da iznesem, pre svega, široj javnoj, a sa rizikom da izlazim van teme ovog zakona, ali tiče se u neku ruku šumarstva, to je pitanje koje postavljaju mnogi građani moje opštine Ivanjica, a tiče se povraćaja vlasništva šuma i to onog komunističkog zakona iz 1948. godine, to je Zakon o proglašenju pašnjaka i utrina. Prosto građani se bore da ostvare to svoje pravo, da im se šume vrate. Radi se u Ivanjici za nekih 20.000 hektara, ali ne radi se samo o Ivanjici tu se radi i o mnogim drugim opštinama, kao što su opštine Leskovac, Kuršumlija, Medveđa, Tutin, Raška i još neke.
Oni se bore za ostvarenje svojih prava, moram da kažem da su juče imali jedan korektan i dobar razgovor i u samoj Vladi i u kabinetu predsednika Vlade da su naišli na razumevanje i da će verovatno biti u prilici sledećih dana, meseci da imaju određene razgovore i da će konačno doći do rešenja ovog problema, na opšte zadovoljstvo mnogih građana.
Na kraju da zaključim, negde kao što sam i počela, sigurna sam da će ove izmene i dopune Zakona o šumama doneti red u gazdovanju šumama, da ćemo imati veći stepen zaštite naših šuma. Na kraju, u danu za glasanje zajedno sa kolegama poslanicima Srpske napredne stranke podržaću i glasati za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o šumama. Hvala vam na pažnji.