Izvinjavam se gospođi Čomić, da li je pomenuta Demokratska stranka.
(Gordana Čomić, s mesta: Kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe.)
Da li je pomenuta DS?
(Jovan Marković, s mesta: Rekao je Bojan Pajtić.)
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika, pomenuo me je.)
Gospodine Pavićeviću, nemate pravo na repliku.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Mora biti pomenuta stranka, ne ime.)
Predsednik stranke gospodine Martinoviću, dovoljno je.
Gospodine Pavićeviću nemate pravo na repliku.
Gospođo Čomić, ako je pomenut predsednik stranke, imate pravo. Izvolite.

  Zahvaljujem.
Jedini sadržaj replike koji bi se mogao podeliti, a da ni replikom ne pobegnemo od teme dnevnog reda, jeste da svaka namera da se klevetanjem, laganjem i blaćenjem spominje predsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić, predstavlja ideju da se od drveća ne vidi šuma, a to je da je namera da se kampanjama kojima je tema aktivnost predsednika Demokratske stranke sakriva ono što su afere koje se vezuju za vladajuću stranku.
(Marko Atlagić, s mesta: Nema tih afera.)
Nemam ništa protiv, molim vas da ne dobacujete da nema afera, pošto ja vama nisam dobacivala dok ste vređali predsednika Demokratske stranke. Poštujem ovu kuću, poštujem predsedavajućeg, pa bih molila da takvo poštovanje dobijem za uzvrat, ako može, ako ne…

Molim poslanike da dozvole da gospođa Čomić završi repliku u trajanju od dva minuta. Izvolite gospođo Čomić.

  Zamolila bih da uz puno razumevanje koliko je uobičajeno i koliko se smatra da je svaka tema u politici zgodna arena za personalne obračune, da ipak vodimo računa o jeziku kojim se ophodimo jedan prema drugome, jedna prema drugoj, kako god želite, jer je to zajednička korist.
Ukoliko se politika shvata kao prostor gde svako može da blati svakoga i da kleveće svakoga i ukoliko se shvata kao prostor personalnih obračuna, onda ćemo najmanje uraditi ono što politika zaista jeste, a to je da menjamo na bolje život ljudi koji žive u Srbiji, bez obzira da li smo vlast ili opozicija.
Fasciniranost Demokratskom strankom, vlasti koja sama za sebe govori da je podržavaju svi je jako zanimljiva. Mi smo zahvalni, ali bez uvreda molim.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodna poslanica Ljubica Mrdaković Todorović. Izvolite gospođo Todorović.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, potpuno sam saglasna da je ispred nas izuzetno značajan zakon od koga očekujemo unapređenje stanja u oblasti vezano za šume.
Kao što smo čuli šume su tokom vekova redukovane kako u svetu, tako i kod nas. Podsećanja radi o sečištu šuma kod nas, recimo, svojevremeno je i Vuk Karadžić pisao u svojoj istoriji o Srbiji njegovog vremena, u vreme knjaza Miloša, kada su se krčile šume i to zemljište se pretvaralo u poljoprivredno zemljište, što je verovatno i bilo opravdano u to vreme. Nakon više od sto godina setićemo se Branislava Nušića koji nas upoznaje sa tečom Živke ministarke, teča Jakovom, koji traži da mu se omogući da poseče jednu državnu šumu i ništa drugo.
Zašto sve ovo govorim? Govorim zato što sto i više godina posle teče Jakova opet smo prinuđeni da štitimo i državne, ali i druge šume, upravo od nas samih i od te tradicije koja se ukorenila kod nas u poslednjih 200 godina.
Poslednja revizija i dorada Zakona o šumama je rađena 2010. godine i usled nedostataka, samo pet godina nakon toga, ispravljamo ono što se pokazalo kao izuzetno štetno i za državu i za državne šume. Ne smemo dozvoliti da se uništava bogatstvo naših šuma i da se u bescenje krčme resursi za čiju obnovu su potrebne decenije, a ponekada i vekovi.
Posebno je na rubnim područjima države krađa šumskog drveta postala redovno i unosno zanimanje, bez težih sankcija i uglavnom sa minimalnim konsekvencama, gde građani misleći samo na trenutak u kome su, a nikako i na budućnost, uništavaju i državne i sopstveničke šume za ličnu korist. Upravo ove izmene i dopune zakona imaju za cilj, kao što smo čuli od ministarke i od koleginica i kolega narodnih poslanika, da obezbede održivo gazdovanje šumama, da omoguće da se u što većoj meri spreči krađa ogrevnog drveta, da izmene i dopune zakona imaju za cilj da propišu postupanje u situacijama kada se šume uništavaju usled požara, odrona, poplava, bujica, ledenih oluja i klizišta, da institucionalno pokriju nadležnosti određenih državnih organa u postupanju prilikom seče, transporta i prodaje ogrevnog drveta i sanacije šumskog tla nakon vremenskih neprilika, prirodnih nepogoda i uništavanja šuma.
Znamo i čuli smo od mojih kolega da osim prirodnih, odnosno ekoloških blagodeti, šume imaju i ekonomski, socijalni, rekreativni i estetski benefit. Šume su bitne i za industriju i za odbranu. Naš zadatak je da u što većoj meri sprečimo da se šumsko bogatstvo krade, pustoši i degradira i da organizujemo gazdovanje šumama na najbolji mogući način. Ogromne površine šumskog zemljišta i šuma trenutno su bez vlasnika, odnosno u postupcima privatizacije određenih preduzeća. Znamo da su šume izuzete iz iste, pa se stvorio vakum da nad državnim šumama nema ko da gazduje i upravlja na pravi način. Upravo se ovim zakonom ispravljaju te nedoslednosti, ali se vraćaju i nadležnosti šumarske inspekcije koja može na terenu kontrolisati seču i transport drveta i preduzimati sve potrebne korake za zaštitu šuma od krađa šumokradica i neplanskog sečenja.
Podsećanja radi, u poslednjih pet godina, vi ćete me ispraviti ako grešim, ovaj posao je radila tržišna inspekcija i saobraćajna policija.
Na kraju svog izlaganja htela bih da kažem da smatram, a to bi bila i neka vrsta sugestije sa moje strane, da bi zakon dao očekivane rezultate, moramo paralelno sa njegovom primenom raditi i na podizanju svesti građana o značaju šuma za državu i društvo u celini i o potrebi da se što više šuma sačuva, ali i da se paralelno sa gazdovanjem nad šumama svake godine vrši permanentno pošumljavanje i makar minimalna obnova ovog resursa, a naravno sve za dobrobit našu i budućih generacija.
Tako da, u Danu za glasanje podržaću, kao i moja poslanička grupa SNS, ovaj predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Mirjana Đoković. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Ministarstva, kolege poslanici, i sami vidite da nam se danas u veoma iscrpnim diskusijama najpre nameće pitanje - koji su to razlozi izmene zakona iz 2010. godine?
Najpre, ovim zakonom se unapređuju odredbe važećeg zakona iz 2010. godine, pokušaće da se otklone njegovi nedostaci, vrši se usklađivanje sa Zakonom o javnim preduzećima, a pri tome se misli na JP „Srbijašume“ koje je dužno da se usaglasi sa odredbama Zakona o javnim preduzećima i dat im je rok od šest meseci.
Donošenjem Zakona o javnoj svojini nastao je pravni vakum, u kome ne postoji mehanizam prenosa prava korišćenja državnih šuma koje nemaju korisnika, ili pak čiji korisnik ne ispunjava uslove propisane ovim zakonom koji se sada otklanja. Korisnika će, naime, odrediti Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove šumarstva. Ovo je jako veliki problem, jer je nekoliko desetina hiljada šuma u državnoj svojini devastirano bespravnim sečama, a niko to stanje do sada nije sanirao.
Ovim zakonom se uspostavlja zakonski okvir i procedura za postupanje u slučaju prirodnih nepogoda, definiše se pojam nepogode, omogućava se adekvatno reagovanje i finansiranje otklanjanja posledica, a takođe se i predlaže oslobađanje obaveze plaćanja naknade u takvim situacijama, jer praktično u takvim situacijama se šume i ne koriste.
Takođe, ovim zakonom se predlažu izmene po pitanju naknada za korišćenje šuma i šumskog zemljišta, menja se osnovica za obračun naknade za posečeno drvo u državnim šumama, omogućava se zakup za namene utvrđene planovima gazdovanja šumama i u posebnim slučajevima: za prosecanje prolaza, za izvršenje geodetskih radova, geoloških istraživanja, za naučno-istraživačke oglede, otvaranje protivpožarnih linija, suzbijanje biljnih bolesti, štetočina, ponovno korišćenje kopova, odlagališta pepela na površinama koje su pošumljene po projektima rekultivacije, kao i kada je usled drugih prirodnih pojava ugrožena većina šumskog drveća, ako se time ne uništavaju prioritetne funkcije šume utvrđene planovima gazdovanja šumama, da ne bi došli u poziciju kada su požari zahvatili mnoga područja 2012. godine, a nigde nije bilo protivpožarnih puteva, pa smo tako imali ogromne štete. Ja se odlično sećam 2012. godine, kada je Čačak pretrpeo ogromne štete usled požara, jer je bilo zahvaćeno negde oko 300 hektara borovih šuma i niskog rastinja u mnogim selima nadomak Čačka, a ja ću samo spomenuti Gornju Gorevnicu, Miokovce i Srezojevce. Preko 300 domaćinstava tada bilo je vakuisano i ugroženo, čak je morala da interveniše i vojska i žandarmerija.
Htela bih da se osvrnem u svojoj diskusiji na član 42. Zakona o šumama, kojim se menja postojeći član 80. i određuju mere iz programa razvoja šumarstva koje mogu da se finansiraju iz budžeta. Iz budžeta, dakle, mogu da se finansiraju radovi na rekonstrukciji i održavanju šumskih kamionskih puteva, korišćenja ostalih potencijala šuma, sanacija i površina oštećenih dejstvom prirodne nepogode, izradi realizacije razvojnih planova u šumarstvu. Dakle, daje se mogućnost lokalnim samoupravama da iz svog budžeta mogu da finansiraju aktivnosti na unapređenju opšte korisnih funkcija šuma od značaja za lokalnu samoupravu.
Postavlja se pitanje koji su ciljevi koji se donošenjem zakona postižu? Najpre, postići ćemo unapređenje stanja svih funkcija šuma u Republici Srbiji uspostavljanjem jedinstvenog sistema upravljanja šumama. Sve će biti merljivo kroz parametre površina šuma u Republici Srbiji, znaćemo njihov kvalitet, znaćemo kolike su količine drvne zapremine kroz obim registrovanih ilegalnih seča, kroz broj podnetih prijava protiv počinioca krivičnih dela po osnovu zakona.
Na koga će i kako uticati predložena zakonska rešenja? Pa najpre na korisnike i sopstvenike šuma, zatim na rad Republičke šumarske inspekcije, sudova, kao i na društvo u celini, jer se uvode mere kojima će se smanjiti obim bespravnih seča, što treba da doprinese zaštiti prirodnog resursa, od koga korist ima naša celokupna zajednica zbog njegovih opšte korisnih funkcija.
U postupku donošenja zakonskih izmena održano je više javnih rasprava, održani su mnogi radni sastanci, a zvanična rasprava bila je održana od 3. do 22. jula 2015. godine i mnoge dobre sugestije su ugrađene u Predlog zakona, čime će se znatno njegov tekst unaprediti.
Na kraju, ovaj zakon ja vidim kao jedan dobar korak napred u unapređenju celokupnog šumarstva u Srbiji i svakako u Danu za glasanje, sa svojim kolegama iz poslaničkog kluba SNS, ja ću podržati ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku da kažem, kao predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, da su šume bogatstvo, da zemlja koja ima šume ovakve kao što mi imamo ne bi trebala da brine za egzistenciju svojih građana. Ako kažem da na izvozu pečuraka zaradimo više nego na izvozu mesa, onda to dovoljno govori o kvalitetu naših šuma, ali i o našem hendikepu u oblasti ratarstva i stočarstva, kada šume u pečurkama, ne samo u šumskim plodovima, već samo u pečurkama kao šumskim plodovima daju veći izvoz nego što ga imamo u izvozu svinjskog i goveđeg mesa.
Šume su nam potrebne i zbog gradnje kuća. Naši stari su sve što im je trebalo nalazili u šumi. Može da se gradi stolarija, može da se gradi nameštaj, mogu da se grade i čitave kuće, koje mogu biti samo od drveta, mogu kasnije da budu i oblepljene, uglavnom, šume imaju više svojih korisnih svojstava.
Šume su naša pluća. Šume utiču na kvalitet vazduha. Šume pomažu da se štetne materije kojih ima u vazduhu prevaziđu. Šume leče, kroz vazduh a i kroz lekovito bilje. Šume su veoma bitne i zbog skrivanja. Šume su nas skrivale i kao zbegove ali i kao vojnike. Kao vojnike u odstupanju, ali i kao vojnike u napadu. Zato šume treba negovati, jer su one bitne i za bezbednost zemlje. Ništa kao šuma ne može da maskira i da sakrije vojsku i zato puno pažnje iz bezbednosnih razloga treba posvetiti šumama.
Šume hrane svojim plodovima, ne samo pečurkama, raznim bobicama, hrane ljude, hrane stoku, deo domaćih životinja. Šume su posebno bitne, a kolega Šormaz to zna, za divljač, koja se tamo najrađe i najbolje skriva, ne samo od lovaca već posebno od krivolovaca. Šuma im pomaže da budu manja meta i da lovci i krivolovci moraju da ulože neki napor da ih pronađu, ali u šumama lovci treba i da dopune ishranu divljači, posebno zimi.
Šume mogu da budu potencijal i za energetiku. Kao član parlamentarnog Foruma za energetsku politiku, ja ću u svom govoru posvetiti pažnju razvoju energetike pomoću šuma. Potencijal koji za ukupne šumske mase treba da izvlačimo godišnje je 6%. Drvetom se greje stanovništvo, a iz ostalog drveta, koje trenutno ne izvlačimo, jer preko 40% od onoga što bi mogli izvući propada u šumama i tako gubimo novac, može da se upotrebi za energetiku. Od te mase godišnje može da se proizvede gomila peleta, gomila energenata, koja može da zameni deo gasa, deo nafte, može da uposli stanovništvo u preradi, u proizvodnji peleta, u proizvodnji raznih vrsta nameštaja od drveta, u proizvodnji energenata. Sve to donosi prihode državi. Deo tih prihoda treba vratiti u šumu, a razlika bi pripala onima koji investiraju u to, radnicima, posebno onima koji žive u unutrašnjosti i koji bi trebali da ostanu u tim šumama i gorama. Dakle, da se to stanovništvo tamo obnavlja, zanavlja, da ima šta da radi.
Po meni, glavna funkcija šume je da sačuva stanovništvo koje živi tu, da nam se teritorije ne bi praznile, da kasnije ne bi pripale nekom drugom, jer je realno da kada se iselimo i napustimo svoje njive, šume i sela, realno je da neki drugi narodi zauzmu mesto koje trenutno zauzima naše stanovništvo.
Korišćenje šuma i drveta kao energenata u procentima 6% te mase, to je neki standard, 5-6%, umnogome bi nam smanjilo i emisiju SO-2, umnogome smanjilo jer smo potpisnici sporazuma i mnogo uglja pržimo, emitujemo 30 miliona tona ugljen-dioksida, što zbog sporazuma, a kasnije, kad uđemo u EU, može da bude iznos takse koju ova zemlja mora da plaća od 240 miliona evra na godišnjem nivou, što nas dovodi do poskupljenja struje. Ukoliko ugalj zamenimo nekim drugim energentom, a šume su bogom dane za to, ukoliko se eksploatišu u onim granicama u kojima sam rekao, dozvoljenim, i ukoliko to ne ugrožava njihovu samoobnovu, u tom slučaju ćemo platiti manje takse za zagađenje, u tom slučaju će biti manje novca koji treba da izdvajamo za uvoz gasa, nafte, itd.
Energenti šuma daju se dopuniti sadnjom novog brzorastućeg drveća, ne samo oko drumova, što je govorio kolega Blažić, koji služe za zaštitu od vetrova, nego se mogu dopuniti i eksploatacijom zapuštenog zemljišta, koga u Srbiji ima, po mojoj proceni, negde oko 800 hiljada, jer se ono otprilike nalazi u blizini šuma i da se dopuniti. Količina energije koju možemo da proizvedemo iz šuma, ukoliko bi gajili brzorastuće drveće, ukoliko bi posadili miskantus, kinesku trsku, ona bi po jednom hektaru nadomestila devet hiljada litara dizela, a na tom zapuštenom zemljištu koje se meri desetinama i stotinama hiljada hektara, a koje je u blizini šume, možemo da proizvedemo te biomase, samo 50% da iskoristimo tog zapuštenog zemljišta, možemo da proizvedemo bio-mase koja bi vredela i koja bi mogla da proizvede energije, toplotne i druge, koja nadomeštava 360 miliona litara dizela.
Dakle, to bi nam pomoglo da naš deficit prema spolja bude daleko manji, da budemo energetski efikasniji, da ne budemo samo uvoznik energije, da postanemo i izvoznik energije, da pomoću tih obnovljivih, proizvodnjom obnovljive energije možemo i da snabdevamo prerađivačku industriju energentima, domaćinstva električnom energijom, ali i toplotnom energijom koja se da proizvesti kada se energija električna pravi od bio-mase.
Šume nisu samo krađa, vuci i hajduci. Šume mogu da budu veoma dobre za biznis i zato sam to govorio. Šume mogu da budu posao i hleb za hiljade ljudi koji žive tamo i za hiljade ljudi koji trenutno tumaraju predgrađima praznih džepova i praznih stomaka i čije je siromaštvo gotovo neizdrživo za gledanje. Hvala.