Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.
Izvolite.

Nadao sam se da nećete ovo reći, a očekivao sam, znao sam za taj podatak od 350 miliona dinara. I prethodno rukovodstvo je govorilo, kada je predsednik Vlade govorio da rade sa minusom, da radi sa plusom, pa je na kraju revizor utvrdio da nisu radili sa plusom, nego sa minusom. Upravo o tome i govorim. Da, hvala, ja bih voleo da je tačno to sve što vi govorite, ali pustite izveštaj v.d. direktora. Uradiće svako svoj posao, i nadzorni odbor i revizorska kuća, nije to sporno. Zakon je, ja sam vam rekao, dobar, ali oni koji ga sprovode treba da ga sprovode na pravi način. 
Ovo što sam govorio je bilo dobronamerno i nemojte da branite direktora „Srbijašume“, v.d. direktora „Srbijašume“, jer konkurs još nije završen, niti bilo koga drugog, a nije završen zato što sami znate koliko dugo im je trebalo statut da donesu i da ga usklade sa Zakonom o javnim preduzećima. Nije to tema o kojoj ovde pričamo, ali poslovanje na kraju godine ćemo videti.
To da neko sada posluje sa 350, a nije povećana cena drveta, nisu smanjeni troškovi, pa videćemo da li je tačno. Ali, vi sami zante da cena osnovnog proizvoda nije povećana, da nisu smanjeni troškovi i onda je malo čudno da sada uspevaju na taj način. To znači da su onda pre baš mnogo loše radili, jer ako sada uz ove impute rade dobro, onda su ranije baš mnogo, mnogo više radili kako ne treba. Znači da može samim promenama u rukovodstvu da se doprinese i da se dođe da se radi pozitivno.
Ne želim da sumnjam da je cifra sporna, nadam se da je tačna, ali nemojte da se ispostavi na kraju godine da nije baš sve tako kada se urade sve one kontrole koje se urade. Dobronamerno je bilo ovo što sam rekao. Mora da se uradi reforma tih preduzeća da bismo ostvarili ono što predviđa ovaj zakon.

Zahvaljujem, gospodine Šormaz.
Reč ima ministar, Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.

Da poslanik ne stekne utisak da ja smatram da njegova kritike nije bila dobronamerna. Naprotiv, ja sam uverena da je vaša kritika dobronamerna, da je vaša sugestija dobronamerna, s obzirom da ste zaista pohvalili sve ono što smo mi predložili u izmenama i dopunama ovog zakona. Ja nisam imala želju da branim ni direktora, ni rukovodstvo, ni bilo koga u organizaciji JP „Srbijašume“, ja sam želela samo da istaknem jedan podatak, koji verujem da je tačan i verujem da će to potvrditi i revizorska institucija i nadzorni i upravni odbor, sa željom da kažem da se stvari u Srbiji pokreću, da mi zaista želimo da menjamo i želimo da sve što možemo učinimo efikasnijim, kvalitetnijim i boljim.

Upravo sam zato ovaj podatak istakla, da bi to značilo prosto da verujemo u ono što radimo, ne zbog direktora, ne zbog rukovodstva, nego zbog svih onih ljudi koji su zaposleni u „Srbijašume“. Želimo da im verujemo da su im tačni podaci, da im damo podršku da još više rade, još bolje rade i da sprovedu ove zakonske odredbe na terenu. Ja verujem, ako budemo ovako nastavili, da ćemo u tome i uspeti svi zajedno, naravno.

Zahvaljujem.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodna poslanica Stefana Miladinović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Uvažena ministarka, saradnici iz Ministarstva, pred nama je za socijaliste jedan izuzetno važan zakon, bez obzira što govorimo o jednoj od grana poljoprivrede, jer šumarstvo smatramo jednim od vrlo važnih razvojnih grana privrede same. Šume kao prirodni resurs i dobro od opšteg interesa uvek su bile faktor razvoja jedne države. Citiraću i vas, uvažena ministarka, da stanje šuma predstavlja ogledalo i kulturnog i istorijskog razvoja jedne države.
Sama potreba za održivim korišćenjem, trajnim postojanjem i relativno sporim unapređivanjem šumskog fonda zahteva jedan potpuno novi koncept upravljanja šumama. Šume moramo posmatrati i sa ekološkog aspekta, ali isto tako i sa privrednog aspekta. Za nas je nesporna uloga države i zadatak države u samom upravljanju, razvoju i zaštiti ovog dobra.
Izmene i dopune zakona koje su danas na dnevnom redu jesu u skladu sa tim novim konceptom i pre svega ih danas razmatramo zbog potrebe za usklađivanjem sa Zakonom o javnoj svojini, sa Zakonom o javnim preduzećima, zatim popunjavanjem nekih pravnih praznina, uočenih problema u praktičnoj primeni zakona, ali i zbog odluke Ustavnog suda.
Kada govorimo o upravljanju ovim resursom i odredbi koja je možda izazvala i polemiku u parlamentu, a tiče se upravljanja šumama na nivou Republike, Ustavni sud je proglasio neustavnim član 18. tačku 1) Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, koja se odnosi na šume. Tačnije, Ustavni sud je ukinuo odredbu prema kojoj AP Vojvodina preko svojih organa može da uređuje šumarstvo na svojoj teritoriji i obezbeđuje ostvarivanje javnog interesa u ovoj oblasti. Socijalisti su saglasni sa državnim konceptom prema kome se šumama upravlja na nivou Republike, pa samim tim i šumama AP Vojvodine, u tom smislu da ne mogu biti izuzete od ovog integralnog strateškog upravljanja.
Preostale dve tačke, zapravo preostala dva stava ovog člana važeća su i dalje, a njima se omogućava funkcionisanje javnog preduzeća u pokrajini, a to su „Vojvodinašume“ i one istovremeno kao javno preduzeće i gazduje šumama i vrši poslove inspekcijskog nadzora, izuzev inspekcijskog nadzora na graničnim prelazima.
Izmene i dopune o kojima su moje kolege govorile su zaista dobre. Osvrnula bih se na neke odredbe, dopunjena je definicija šume, zapravo preciznije se definiše površina zemljišta obrasla šumskim drvećem, koja sada podrazumeva najmanje pet ari, odnosno sa pokrivenošću krošnjama od 30%.
Zakon predviđa ustanovljavanje šumskih oblasti, ranija šumska područja kojih je bilo 27 zapravo biće organizovani u sedam šumskih oblasti kao najvećih prostorno planskih celina gazdovanja šumama sa definisanim šumskim područjima i nacionalnim parkovima koji ulaze u okviru ovih oblasti i predstavljaju, recimo, dvostruku zaštitu kada su u pitanju prirodna dobra.
Ova regionalna organizacija doprineće i racionalizaciji procesa donošenja planskih dokumenata. Sada će se umesto 27 donositi sedam razvojnih planova šumskih oblasti, samim tim će i budžet za izradu ovih planskih dokumenata biti manji. Uz ove izmene i uz novi Zakon o nacionalnim parkovima, koji smo usvojili pre desetak dana, obezbeđuje se usaglašeno upravljanje i povećava se stepen zaštite ovih zaštićenih područja.
Šumarstvo kao grana poljoprivrede zahteva planiranje, koje možda možemo okarakterisati kao dugoročno, ali ono podrazumeva podizanje, razvoj, gazdovanje, gajenje i iskorišćavanje i 10 godina koje se predviđa kao period planiranja, jeste za životni vek jedne šume zaista tren. Jedan šumski život, odnosno naš život, za razliku od šumskog traje veoma kratko. Šumske biocenoze i održivost šumskog ekosistema zahteva ozbiljno strateško planiranje.
Ono što bih posebno istakla jeste pozitivno ukidanje, o tome je i ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SPS govorila, jeste ukidanje naknada od 5% od procenjene vrednosti, koje je kao trošak imalo fizičko lice do sada u slučajevima obaveze sanitarne štete.
Kada su u pitanju izmene i dopune koje se tiču gazdovanja šumama, preciznije regulisano samo gazdovanje, bilo da se radi o šumama koje su u državnoj svojini ili šumama sopstvenika, odnosno korisnika. Ono što želimo da pohvalimo, kada je u pitanju gajenje, tj. vraćanje doznaka, preciznije definisano vršenje samih doznaka i vraćanje doznaka i propratnica koje su 2010. godine ukinute.
Kod samog iskorišćavanja, ili u zakonu korišćenja šuma, zapravo seče, prometa posečenog drveta, novim članom 35. reguliše se promet posečenog drveta, odnosno zabranjena je bilo kakva seča šumskog drveća bilo gde bez žigosanja i propratnice. Ovaj član, verujemo da će uticati na smanjenje nelegalne seče i nelegalnog prometa šumske građe.
Pozdravila bih i volju Ministarstva da se zakonom predvidi zabrana seče stabala i delova stabala uoči novogodišnjih i drugih praznika, jer godinama unazad borimo se sa štetama koje su zaista velike, desetine hiljada stabala, mladica najčešće strada uoči novogodišnjih praznika, to su naravno, četinari, ali nemojmo zaboraviti da uoči našeg Božića strada cer.
Kada su izvori finansiranja u pitanju, novina u finansiranju delatnosti od opšteg interesa u oblasti šumarstva, mogu se finansirati iz budžeta lokalnih samouprava. U vezi sa tim u članu 42. izmena i dopuna zakona, pored preciziranja mera za iz programa razvoja za koje se obezbeđuju sredstva iz budžeta Republike Srbije, AP reguliše se i finansiranje od strane lokalne samouprave. Ovim članom se proširuje broj mera koje će se finansirati iz budžeta, posebno ističem novu meru, a to je sanacija šumskih površina oštećenih dejstvom prirodnih nepogoda, klizišta, požara, ledoloma stabala, itd, što do sada nije bilo moguće sredstvima budžeta sanirati ovakve štete.
Na kraju bih se osvrnula na neke činjenice koje ste i vi izneli, a to je, pre svega, stepen šumovitosti Republike Srbije. Rekli ste da je stepen šumovitosti, što jeste tačan podatak, 29%, a činjenica je da je optimalni nivo iste prema prostornom planu Republike Srbije 41,4%, pri čemu u strukturi naših šuma dominiraju izdanačke šume, i to ukazuje da je stanje šuma nezadovoljavajuće. A zašto nije? Kad god država i društvo prolazi kroz teške momente, prvo što strada, stradaju šume. Za formiranje i razvoj šumskih fitocenoza potrebne su i decenije, a nemarom i neplanskim korišćenjem i gazdovanjem tim šumama neke površine nestaju i za dan.
Prema ovom resursu i država i društvo mora da se ophodi i odgovornije, jer šume jesu izvor i drveta kao sirovine, mesto gde se čuva naš biodiverzitet, prostor koji nam koristi za rekreaciju, ali i resurs koji ima mnoge ekonomske, ekološke i socijalne benefite.
Na kraju kao što je moja koleginica Gordana Čomić rekla, mi ćemo podržati ovaj Predlog zakona, i zaista vam u ime poslaničke grupe čestitam zaista na kvalitetnom predlogu. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Miladinović.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stevanović. Nije tu.
Narodna poslanica Jovana Jovanović. Nije tu.
Narodna poslanica Gordana Čomić. Nije tu.
Narodni poslanik Branislav Blažić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan, moglo bi se reći, dobar zakon.  Dobar, vrlo korektan zakon. On je pre svega, razlog za njegovo donošenje su, između ostalog što se, mora prilagoditi određenim promenama drugih propisa, koji su u sklopu reformi ukupnog društva sa jedne strane, a sa druge strane uvidelo se da greške koje su napravljene 2010. godine, kada je donošen Zakon o šumama, i ovaj zakon mnogo toga treba u tom smislu da ispravi.
Osnovna greška 2010. godine, koja je namerno ili nenamerno, svesno ili nesvesno napravljena, je da se iz Zakona o šumama izbacila kontrola prometa drva koje se seče u šumama. Ta kontrola je danas vraćena u ovaj zakon, i on podrazumeva da i otpremnicama na neki način i većim ovlašćenjima inspekcije, država se na neki način brani od pljački i devastacije šuma, koje su se u prethodnim godinama značajno dešavale u našoj državi.
Takođe i ono što je značajno, to je da Ustavni sud proglasio nenadležnim odredbom AP Vojvodinu kada je upitanju gazdovanje šumama, bar u onom delu kada je u pitanju planska dokumenta. Sve je to uslovilo razlog je da bi se doneo ovakav jedan zakon. Posebno je značajno sada istaći kada smo kod Vojvodine i toga kako je ona upravljala ili kako se to dešavalo 2003. godine, kada je i napravljena „Vojvodinašume“. Vojvodina koja ima 6,7% šuma koja nema šuma, ali zato ima javno preduzeće u „Vojvodinišume“.
Uspeli su za tih 10 godina bar po izveštaju Državne revizorske institucije da smanji vrednost šuma u Vojvodini. Oni su odgovorili na taj izveštaj Državne revizorske institucije da nije smanjena vrednost šuma, nego da je vrednost koja je bila tada 2003. godine, 5,8 milijardi, danas 6,6 milijardi i da je to povećana vrednost, ali dinara i sada kada pogledamo šta je to bilo 2003. godine i koliko je to vredelo 5,7 miliona, a koliko danas vredi 6,6 miliona, jasno je da je značajno smanjena vrednost šuma u Vojvodini.
Vojvodina ima značajne probleme kada je u pitanju praćenje šuma, a posebno kada su u pitanju vetrozaštitni pojasevi i snegozaštitni pojasevi kojih uopšte nema. Kako to svet radi, kakva je situacija recimo u svetu, možemo da vidimo na primerima Kine koja ima isti problem sa, ne isti ali sličan kada su u pitanju vetrovi jer imaju peščane oluje koje značajno su problem severa Kine, Pekinga. Da bi se odbranili od tih peščanih oluja oni su jednostavno doneli odluku 2003. godine i rekli, mi ćemo od 2003. do 2050. godine zasaditi nekoliko stotina milijardi stabala i napravićemo zeleni zid duž čuvenog puta svile u Kini, u pustinjama Gobi, napravićemo zeleni zid koji će u sebi sadržati verujte, milijardu i 300 miliona stabala samo u pustinji, a nekoliko stotina milijardi na obodu i ostalo. Ukupna dužina drvoreda, znači koji će biti brana olujnim i peščanim vetrovima će biti nekoliko stotina kilometara. Ljudi su krenuli u to da rade i napravili su i već sada imaju značajno poboljšanje jer broj peščanih oluja je značajno smanjen, a zdravstveno i socijalno stanje tog stanovništva severa Kine značajno poboljšano.
Afrika nešto slično radi i oni rade jedan zeleni zid koji se prostire u 11 država Afrike, to je brana prema Sahari, peščanim olujama koja je u sebi široka 7.765 kilometara i 15 kilometara je u stvari širina, a dužina je 77.765 kilometara. Zamislite kako se svet brani i oni su uspeli da smanje i da poboljšaju zdravstveno stanje u Africi i u tom delu, a mi smo došli u situaciju da nemamo u Vojvodini vetrozaštitne pojaseve i tek kada dođe zima i kada počnu sve smetovi i kada se ljudi zaglave na putevima i kada vidimo, onda nastaje panika i problem kako ćemo te ljude da izvučemo i uspemo da ih izvučemo i onda šta se posle toga dešava. Kako je to kod nas standardno, da, svi obećavaju, sada ćemo to, neko je nadležan, neko nenadležan, sada ćemo to da uradimo i tu staje priča. Da li je nadležna pokrajina, da li je nadležna lokalna samouprava, da li je nadležna država, ko će, šta će, šta treba da se sadi, gde treba da se sadi.
Dođe, onda naravno leto i onda nemojte sada o tome da pričamo. Pričaćemo kada dođe zima, a kada dođe zima dugogodišnji sagovornik, onda opet počinje ona priča, pa dobro, neće ova zima biti tako strašna, verovatno će biti blaga, pa neće biti smetova, pa nije ni javna nabavka napravljena, pa ćemo to prebaciti u neku sledeću godinu i godine su prolazile i Vojvodina je ostala bez vetrozaštitnih pojaseva koje je neko napravio pre 100 godina. Sa druge strane, vetrozaštitne pojaseve nemamo ni unutar zemljišta, obradivog i onda nam vetrovi spiraju humus sa zemljišta i ne samo humus, nego i kalcijum, natrijum, kalijum, sve minerale i nose u kanale, a sa druge strane imamo još jedan problem, što se onda zapuše kanali, pa ne možemo ni da navodnjavamo. Koliko je to sve povezano i koliko je to sve skupo za onu državu koja nije organizovana i koja ne može da napravi prioritete i da zaštiti ono šta je njoj tog momenta bitno, nego se obične pare daju na neke druge stvari.
U ovom zakonu, ono što je značajno, to je da se ispravlja jedna pravna praznina, kada su nestale zemljoradničke zadruge i kada su nestala društvena preduzeća, izgubio se taj korisnik i staratelj iz određene šume.
Ovaj zakon to ispravlja, jer će odrediti i zaštititi tu državnu imovinu koja se godinama arčila i pljačkala i odrediće korisnika i staraoca od strane ili Vlade ili ministarstva za neki prelazni period.
To je svakako jako dobro, i to treba pozdraviti i uklapa se u ukupne reforme društva, u ukupnu brigu kako zaštititi državnu imovinu koja je u prethodnom periodu bila, odnosno podsećala na begovu slamu.
Ono što je još bitno reći u ovoj celoj priči na kraju, to je da ovaj zakon u svakom slučaju poboljšava i sa jedne strane, stručni deo i kada je u pitanju racionalizacija, ukupno gazdovanje šumama i to će dati jedan svoj doprinos svakako tom nekom privrednom razvoju, društvu uopšte, a sa druge strane, u svakom slučaju doprineće toj nekoj ekološkoj zaštiti i ekološkim vrednostima koja Srbija ima.

Reč ima narodni poslanik Marjana Maraš.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku pohvalila bih rad Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, na čelu sa ministarkom Bogosavljević – Bošković i to što je ministarka ispunila obećanje koje je dala nedavno kada je bila u Skupštini, kada nam je rekla da će se ova izmena zakona, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o šumama naći pred poslanicima.
Ovakav sistemski pristup i odgovorno državno upravljanje Ministarstvom poljoprivrede, poslanička grupa SPS će podržati. Saglasni smo da šume predstavljaju značajan ekološki, privredni i socijalni potencijal Srbije. Upravo je i zakonom definisano da su šume dobro, od opšteg interesa koji se moraju koristiti na održiv način, tako da se očuva i poveća njihova vrednost, korisnost, obezbedi trajnost i zaštita i vrši stalno povećanje prirasta i prinosa.
Da bi se ovo postiglo, neophodno je otkloniti najveće probleme šuma, koji su evidentirani, ne samo u Srbiji, već i u svetu. Najveći izazovi sa kojima se suočavamo je nedovoljna šumovitost, nizak nivo korišćenja stanišnih potencijala, proces globalnog sušenja šuma, požari, bespravne seče, pretvaranje šumskog u građevinsko zemljište.
Uzroci ovih problema u Srbiji su različiti, u periodu od 2011. do 2013. godine i zabeležen je drastičan porast šteta izazvanim elementarnim nepogodama, ljudskim postupanjem, štetama od insekata i sušama.
Šteta nastala kao posledica elementarnih nepogoda, povećana je za preko 60% u odnosu na 2012. godinu i dostigla je maksimalni nivo u poslednjih 10 godina.
Ledeni talas koji je zahvatio celu istočnu Srbiju u jesen u 2014. godine, prouzrokovao je pojavu velikih ledoloma, ledoizvala i snegoloma i tada je oštećeno, ili uništeno, kao što smo mogli danas da čujemo 1,5 miliona kubnih drveta na površini od 40.000 hektara koje je neophodno sanirati.
Šteta izazvana insektima, takođe je najveća u poslednjih 10 godina i veća je pet puta u odnosu na 2012. godinu. Još jedan veliki problem predstavlja i sušenja šuma, porast temperature i sve obilnije padavine i glavni su uzroci sušenja šuma.
Od 2012. godine, evidentna je pojava sušenja pretežno četinarskih šuma, koja je zabeležena na preko 20.000 hektara i jedan od najznačajnijih oblika šteta su šumski požari, oni periodično unište veće površine šuma.
Tokom 2013. godine izgorelo je 7.400 kubnih metara drvne zapremine. Statistika alarmantno upozorava da je čovek u preko 95% slučajeva uzročnik pojava šumskih požara, a nekad i nepažnja najčešće izaziva požar.
Jasno je da mi ne možemo uticati na vremenske nepogode, uslove, sušu i količinu padavina, ali zato možemo uticati na ljudski faktor. Takođe, moramo se potruditi da se, kada do problema dođe, što pre sprovedemo mere sanacije. Predložene izmene i dopune Zakona o šumama, imaju za cilj prevazilaženje ovih i drugih problema sa kojima smo suočeni. Upravo članom 9. menja se postojeći član 16. Zakona o šumama koji propisuje postupak sanacija šuma. Uvodi se pojam sanacionog plana kao obaveznog planskog dokumenta koji u urgentnim situacijama, koje nastupe po šumu, nakon nekih prirodnih nepogoda, zamenjuju osnove, odnosno program gazdovanja šumama, kao redovna planska dokumenta gazdovanja šumama, čije izmene i dopune iziskuju duže vreme zbog njihove propisane sadržine.
Ovim članom propisuje se ko izgrađuje i donosi sanacioni plan, sadržina plana, zatim rok u kome se donosi i drugo. Uspostavlja se zakonski okvir i procedura za postupanje u slučaju prirodnih nepogoda, obzirom da je prilikom skorašnjih nepogoda uočeno da postojeća zakonska rešenja ne omogućavaju adekvatna reagovanja, pre svega definiše pojam prirodne nepogode i omogućava adekvatno reagovanje i finansiranje, otklanjanje posledica u slučaju velikih prirodnih nepogoda, a predlaže se oslobađanje obaveze plaćanja naknade za korišćenje šuma, jer u takvim situacijama, ne može se govoriti o korišćenju šuma.
Iako postojeći zakon propisuje proglašenje elementarnih nepogoda, ona najčešće nije bila proglašavana, iz različitih razloga, uprkos obimu štete, što je kao rezultat imalo stanje u kome se štete u šumskim ekosistemima ne saniraju niz godina. Kako bi se ovaj problem prevazišao, u članu 45. pojam elementarne nepogode zamenjuje se pojmom prirodne nepogodne, a novim stavom se dodaje definicija tog pojma i ovlašćenje ministru da proglasi prirodnu nepogodu.
Na ovaj način se obezbeđuju u potpunosti mehanizam, utvrđen u članu 45, a to je da ministarstvo u slučaju prirodnih nepogoda, velikih razmera i oštećenja u šumama, može da naloži mere zaštite i sanacije šuma i da obezbedi finansijska sredstva za realizaciju tih mera, odnosno da se obezbedi blagovremeno preduzimanje mera na otklanjanju posledica prirodne nepogode koje su poslednjih nekoliko godina veoma učestalo i prave velike štete u šumama. Upravo ove mere su izuzetno važne i to je prepoznalo ministarstvo na čelu sa vama ministarka, jer Srbija spada u srednje šumovite zemlje. Prema nacionalnoj inventuri šuma, Republika Srbije iz 2009. godine od ukupne površine njene teritorije je 29,1 i nalazi se pod šumom. Šumovitosti u odnosu na globalni aspekt, bliska svetskoj, koja iznosi oko 30%, a znatno je niža od evropske, koja dostiže 46%.
Ukupna površina šuma u Srbiji iznosi 2.252.000 hektara, od toga u državnom vlasništvu je 1.194.000 hektara ili 53%, a u privatnom vlasništvu se nalazi 1.058.387 hektara ili 47%. Od svih državnih šuma oko 48% ima prioritetnu zaštitnu funkciju, dok preostale šume imaju prioritetnu proizvodnu funkciju.
Upravljanje šumskim resursima koje je prevashodno usredsređeno na ekonomsku dobit, uz zanemarivanje očuvanja strukture i procesa šumskih staništa, nije dobro.
Iskoristila bih priliku da ovim putem apelujem na neophodnost podizanja ekološke svesti, kao i na potrebu adekvatnog pošumljavanja. Stručna javnost smatra da bi u Srbiji godišnje trebalo da se pošumi oko 9.000 hektara, odnosno oko 500 hektara u svakom okrugu. To bi koštalo, između 12 i 15 miliona evra godišnje, što je trenutno nedostižna svota pa se tokom godine pošumi malo više od petine predviđenih površina.
Kada je pak reč o Vojvodini, tu je situacija mnogo komplikovanija. Pošumljenost Vojvodine je svega 6,37%, opština u kojoj ja živim i odakle dolazim, opština Vrbas ima 0,1% po trenutnim podacima, a da bi se postigao minimum, ekološki minimum je 14%.
Neophodno je podići preko 170.000 hektara novih šuma i zaštitnih zasada. Podizanje novih šuma u Vojvodini je u interesu svih, prvenstveno korisnika i sektora vodoprivrede, poljoprivrede i saobraćaja. Za podizanje, primera radi, jednog hektara šuma mora se obezbediti 365 miliona dinara i to pre svega za sadnice i za negu i za zaštitu. Iako su ova sredstva značajna, ovom problemu se mora posvetiti posebna pažnja. Ne možemo tražiti izgovore, već rešenja. Prvi korak ka tome, naravno, jeste širenje ekološke svesti.
Želim ovom prilikom i da pohvalim rad javnog preduzeća Vojvodina šume, koje je jedino preduzeće u delatnosti šumarstva sa ovih prostora. Ima evropski sertifikat održivog upravljanja šumama, što ga stavlja među najbolja šumarska preduzeća u regionu. To je dokaz da su proizvodi poreklom iz šuma, preduzeća nastali kontrolisanim korišćenjem šuma i da se upravljanje i korišćenje šuma vrši u skladu sa strogim međunarodnim standardima, obezbeđivanjem ekoloških, ekonomskih i socijalnih funkcija šuma.
Zadatak svih nas je da sačuvamo i unapredimo kvalitet životne sredine, kroz ekonomično i razumno korišćenje prirodnih potencijala naše države. Samo na taj način možemo zadovoljiti potrebe sadašnje generacije, bez ugrožavanja potreba budućih generacija. Zahvaljujem.