Zahvaljujem, gospođo ministar.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko sa koleginicama i kolegama, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš.
Inače, da vas obavestim da moja opština ima 15 hiljada hektara pod šumom, malo više državna, malo privatna šuma i pred nama je Predlog zakona o šumama koji jasno reguliše zaštitu korišćenja gazdovanja, očuvanja šume. Šuma je obnovljiv prirodni resurs koji ima različite mogućnosti korišćenja, uslovljen uslovima stanovišta i faza razvoja.
Aktivnosti se moraju odvijati tako da se potrebe sadašnjih generacija zadovoljavaju na način kojim se ne ugrožava mogućnost budućih generacija da zadovoljava svoje potrebe.
Ja podržavam ovaj predlog zakona, jer se njim uređuje očuvanje, zaštita planiranja, gajenja i korišćenja šuma, raspolaganje šuma i šumskim zemljištem. Pozitivne odredbe ovog zakona odnose se na šume i šumsko zemljište u svim oblicima svojine.
Pohvalio bih nadležno Ministarstvo i Upravu za šume, jer sa ovim predlogom zakona koji omogućava adekvatno reagovanje i finansiranje otklanjanja posledica u slučaju velikih prirodnih nepogoda, a dobra stvar je da se predlaže oslobađanje korisnika šuma da u tim slučajevima plaćaju naknadu za korišćenje šuma, jer se u takvim situacijama ne može govoriti o korišćenju šuma.
Šumari, šumarski inženjeri i radnici u šumi, kao istinski čuvari prirode, sprovode pored ostalih poslova i mera zaštita šuma od požara. U zaštiti šuma od požara, bitno je istaći tri cilja, sprečiti pojavu šumskih požara, brzo ih otkriti i brzo ih ugasiti. Svi znamo da je malopre moj kolega Todorović o tome govorio, da 2007. godine je Svrljišku planinu i Staru planinu zahvatio veliki požar i tada je učinjena velika šteta i šumi i šumskom gazdinstvu u Nišu.
Ja sam tada bio u opštini kao zamenika predsednika opštine gde sam aktivno učestvovao sa žandarmerijom, sa svim ljudima iz opštine, sa policijom i sa vojskom u gašenju požara. Tada sam video šta znači šuma i kako je treba održavati, jer sam bio učesnik u tome da tada nije bilo prilaznih puteva kroz šumsko gazdinstvo, da su bili u lošem stanju, a ovaj zakon doprinosi da se neke stvari poboljšaju.
Inače, šuma i ovaj Zakon o šumama je vrlo bitan i zbog toga što u prethodnom periodu, zakonu, nije bilo definisano, problem šuma i vlasništvo, nadležnost nad šumama koje su bile nekada zadružne šume i koje su neki drugi koristili, a otišli u stečaj.
Imali smo puno takvih slučajeva, a malopre smo i na odboru govorili, gde je moj kolega Milošević naveo da ima jedan deo u njegovoj opštini, preko 100 hektara koji je nelegalno isečen, baš zbog toga što niko nad tim nije gazdovao.
„Srbijašume“ nisu mogle da kontrolišu, šumari nisu imali nadležnost i sada ovim zakonom mi te stvari rešavamo na najbolji način. Vrlo je bitno to da se u ovom periodu i ovaj zakon donosi, da se odrade sigurni putevi kroz šume, jer svaki put kroz šumu obezbeđuje se na vreme, da se dođe do šume, da se vrši krčenje, eksploatacija šume, zaštita od požara, da se dovede određeni broj turista da mogu da beru gljive, da beru lekovito bilje i zbog toga je veliki akcenat na sve nas da se prave putevi kroz šume.
Kao predstavnik opštine koji sam bio do 2014. godine, imali smo puno pozitivnih stvari, vezano za šume, jer je šuma izvor života, šuma je vrlo bitno što se tiče i samog opstanka našeg sveta, ali imamo velikih problema oko krčenja šume.
Kao što sam malopre rekao, 2007. godine su bili veliki požari, gde je bila velika površina pod šumom i ona je uništena, oštećena i došlo je do eksploatacije šume. Od eksploatacije šume, šumarski radnici i ovlašćeno preduzeće koje radi eksploataciju i proredu te šume, radi i veliku štetu našim selima, a to važi i za moju opštinu odakle ja dolazim, a to je opština Svrljig, to važi i za okolne opštine, Knjaževac, Bela Palanka, Gadžin Han i sve opštine u Srbiji gde su površine pod šumom, a ima ih dosta, a i sam direktor Uprave za šume, dolazi iz veoma poznate opštine Žagubice, kako sam čuo, koja je već prepoznatljiva po šumi. Prave se velike štete kao što sam rekao kada se eksploatiše i kada se vozi šuma posebno na seoskim putevima, putevima koji vode do sela, prilaznih puteva koje su radili naši dedovi, lokalne samouprave iz svojih skromnih sredstava, a teškim kamionima kojima se tu prolazi, pravi se stvarno velika šteta, na tim šumskim putevima, a samim tim imamo i velikih problema i kao lokalne samouprave, jer svi znamo da ova sredstva koja dolaze iz ove takse koja se plaća od naknade za šumu, gde se vraćaju određena sredstva lokalnoj samoupravi, to su veoma mala sredstva i sa tim sredstvima moramo na neki način da ih poboljšamo, ili pak da naložimo tim subjektima koji rade izvoz te šume sa tih područja da to voze manjim kamionima ili u krajnjem slučaju da lokalna samouprava zajedno sa Upravom za saobraćaj, da se to rešava na najbolji način.
Imali smo problema da su naši meštani iz naših sela blokirali te puteve, da ne dozvoljavaju da prolaze teški kamioni, a posle toga su imali sankcije i probleme baš zbog tog što te firme koje su radile izvoz tih šuma, pisana je prijava protiv njih, a sa njima su bili zajedno i ljudi iz „Srbijašume“ koji su gledali svoj interes, ali nisu gledali interes naših sela, naših poljoprivrednih proizvođača i svih onih koji žive na tim teritorijama naših opština.
Šta drugo mogu da kažem za ovaj zakon. Mislim da je zakon stvarno dobar, mislim da ću ga podržati kao narodni poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke, ali izabran sa liste SNS, jer vidim da ovaj zakon daje snagu i mogućnost da one stvari koje su bile loše u prethodnom zakonu, sada se poboljšavaju, daje se mogućnost da se bolje i lakše radi.
Na kraju bih još jednom zahvalio svim poslanicima koji će glasati za ovaj predlog zakona i za sve ostale zakone koje predlaže naša Vlada na čelu sa našim premijerom gospodinom Vučićem, jer mislim da će svi ovi zakoni doprineti da i naša država i naša poljoprivreda i sve ono što je vezano za naše selo bude mnogo bolje i lepše nego što je bilo do sada.
Za kraj bih pozvao sve ljude, bilo da oni žive u našim selima, bilo da žive u gradu, da se vode onom izrekom koju je rekao naš pesnik Jovan Jovanović Zmaj „gde god možeš ti drvo posadi jer ono je blagorodno pa će da te nagradi“.
Još jednom bih vas zamolio da se obrati pažnja i na lokalne samouprave i još jednom kažem da ću ja, poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke, a izabran sa liste SNS, glasati za ovaj zakon i za sve zakone koje predlaže Vlada na čelu sa našim premijerom Aleksandrom Vučićem. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Miletiću.
Reč ima gospođa ministar, Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.

Hvala poslaniku Miletiću na ovako lepoj diskusiji i na velikoj podršci, i ovom a i prethodnim zakonima koje sam ja branila ovde pred vama, narodnim poslanicima.

Samo da razjasnimo nešto, i zbog vas, ali i zbog javnosti. Pominjete šumske puteve. Šumski putevi su putevi u šumama, i to su putevi koji jesu u našoj nadležnosti i mi svake godine izdvajamo značajna sredstva da pomognemo izgradnju šumskih puteva. To su ona sredstva koja mi izdvajamo u vidu subvencija.

Ove godine smo izdvojili 195 miliona dinara, upravo za izgradnju šumskih puteva. Možda je dobro da naša javnost i naši sopstvenici šuma znaju da i oni mogu da konkurišu za ova sredstva, ne pojedinačno već kao udruženi, da mogu da dobiju sredstva za izgradnju puteva, jer znam da sigurno ima puno mesta i planinskih predela gde su zaista neophodni šumski putevi u šumama, a možda naši sopstvenici, naši poljoprivrednici, naši građani za to ne znaju.

Poštovani poslaniče, čim kamion, čim bilo koje prevozno sredstvo izađe iz šume, onda je on već na javnom putu. Taj put više nije u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede i zbog toga korišćenje puteva, odnosno nosivost kamiona kojim se prevozi drvo je sada predmet kontrole i praćenja saobraćajne inspekcije, policije i drugih organa. Dakle, nije naša nadležnost. Toliko. Zahvaljujem.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Vladan Milošević. Izvolite.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, gospodine Marinkoviću, uvažena ministarko sa predstavnicima ministarstva, vi dobro znate da ja nisam neki laskavac, ali prvi put moram da priznam da ste uradili jedan dobar zakon. Starim zakonom šume nisu bile zaštićene. Ovoga puta, uzeli ste u zaštitu i šume koje nisu bile pod nadzorom šumskih uprava itd. Zašto kažem ovo?
Navešću vam jedan primer. Na teritoriji opštine Vladimirci, uspešnom privatizacijom koja je sprovedena 2004. godine, kombinati su prešli u ruke ljudi koji su na gazdovanje dobili i šume. Oni su šumu u površini od 117 hektara isekli u ploče, bez ikakve osude, bez ikakve, i pored raznih prijava, nikakvih intervencija u tom pravcu nije bilo. Mislim da ovaj zakon omogućuje da se reaguje na vreme i da se ovakve stvari spreče.
Tačno je da ovaj zakon najviše doprinosi zaštiti šuma, jer desetine hiljada hektara su bile nezaštićene. Ali, omogućava i druge stvari – zaštitu zagađivanja šuma, promet drveta, i to je jako bitna stvar. Evo, po selima se javljaju ljudi koji se bave samo tim. Nigde doznake, nigde čekića na drvetu, bez ikakvog papira. Država od toga nije ubirala ništa. Sada imamo priliku da i lokalne samouprave dobiju deo sredstava, što reče Milija Miletić, da, ako ništa drugo, za popravku bar tih pristupnih puteva šumama.
Nadam se da ćete smoći snage da ovaj zakon sprovedete u potpunosti u delo. Ne znam da li imate dovoljno stručnih kadrova? Pretpostavljam da vam toga nedostaje, jer mi se čini da sam jutros čuo da negde oko osam inspektora samo nedostaje. Verovatno će vam sada ovom podelom na okruge trebati i više šumara i više šumarskih inženjera.
Mislim da ćemo na dobar način ovim zakonom učiniti da povećamo površine pod šumama i da zaštitimo šume od daljeg propadanja. A što se tiče bio-obnovljivih izvora energije, ne možemo sada ići na to da se svi šumski ostaci sklanjaju iz šuma. To mora da ostane u šumi. Šuma mora nečim da se hrani, tako da ne treba previše na to računati, već na sadnju novih zasada šume, brzorastućih zasada i mislim da je to pravi put da se obezbede obnovljivi izvori energije.
Vrlo rado ću podržati ovaj zakon, punim srcem i nadam se da će on biti ispoštovan do kraja. Hvala vam.

Zahvaljujem kolegi Miloševiću.
Reč ima ministarka.

Hvala poslaniče na prilici da kažem i o tome kakve ljudske resurse imamo, odnosno kakvim stručnim kadrom raspolažemo, kakav je taj kadar koji brine sada, kada se radi o stručnim poslovima u šumama.

Tačno je da mi imamo 30 šumarskih inspektora i da to nije dovoljno i da nam treba više. Ali, za ovaj deo koji se odnosi na planiranje, na gazdovanje, na stručan rad, mi možemo da budemo ponosni. Moji saradnici su mi pripremili podatak da kada uzmemo samo inženjere koji su uposleni u „Srbijašumama“, „Vojvodina šumama“, u nacionalnim parkovima Tara, Kopaonik, Fruška gora, Đerdap, Šarplanina, Borjak i šumarski inženjeri koji su uposleni u Upravi za šume ministarstva, njih ima preko 820. Dakle, 820 inženjera šumarstva brine o tim poslovima koji se odnose na struku, na pravilno planiranje, na gazdovanje.

Pored inženjera, mi raspolažemo, ovako svi zajedno, sa uposlenih preko 1.520 tehničara. To su radnici koji su zaposleni na neodređeno vreme i, naravno, po potrebi, bilo da se radi o pojedinim područjima ili se radi o nekim posebnim poslovima, angažujemo i radnike na određeno vreme. Tako da je ovo sasvim sigurno jedan značajan potencijal, koji nam daje za pravo da verujemo da uz ovaj zakon i uz našu ovakvu spremnost koju smo danas pokazali, svi ovde zajedno, za šumarstvo Srbije zaista idu bolji dani. Hvala na pažnji.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

  Zahvaljujem.
Dame i gospodo, pokušaću svoje komentare i opaske na Predlog izmena i dopuna Zakona da dam kroz jednu metaforu, koja kaže da je znanje naučiti da je paradajz voće, a mudrost je da ga ne stavite u voćnu salatu. Ja ću pokušati kroz svoju kritiku zakona da pokažem gde se u ovom zakonu vidi znanje, a gde nije bilo mudrosti, nažalost. I to je razlog zašto ne dam svoj glas za zakon.
Prva stvar koja je neminovna da se komentariše je da izmene i dopune ovog Zakona izbacuju Skupštinu iz konstruktivnog procesa, iz programa strategije i sl. U članu 12, kojim se menja član 19, kaže se da se reči: „Narodna skupština“ zamenjuju rečju: „Vlada“. Dakle, narodni poslanici sad imaju Predlog, gledaju izmene i dopune, a onda eventualno kroz izveštaje koje će ministarka podnositi nadležnom odboru, mogu da pitaju šta se dešava u šumama, šta se dešava od obećanog, šta se dešava sa planovima, šta se dešava uopšte, ako toga bude u obavezi koju ima ministarka pred sobom, da na svaka tri meseca podnosi izveštaj. Inače, sada nećemo više raspravljati, do novog zakona o šumama.
Tu je moj komentar da nema spora da je zakon pripremljen znanjem, kazaću i zašto, ali nije mudro izbaciti Narodnu skupštinu iz ovakvog zakona. To je očigledna strategija i namera, ne znam kako će biti sa vodama, ne znam kako će biti sa zaštitom životne sredine, ali slutim iz ovoga da će biti slično. To je loša poruka, to je nedostatak mudrosti. U raznim drugim oblastima možemo da se raspravljamo treba li ili ne treba da bude Narodna skupština prisutna. U ovoj ko je mudar, tu mu rasprave nema. Tako da, ja jasno čitam ovde – izbor.
Zašto govorimo o tome da ćemo možda imati novi zakon, ako ćemo, a ne izmene i dopune? Zato što u izmenama i dopunama ovog zakona imamo 59 članova. Kao što znamo, jedinstvena metodološka pravila Narodne skupštine za predlagača podrazumevaju da ako menja polovinu ili više od polovine, treba novi zakon. Dakle, 121 član ima zakon koji je na snazi, Predlog izmena i dopuna 59. To je pametno, a nije mudro, kao sa slučajem za paradajz, da znate da je voće, ali ga ne stavljate u voćnu salatu. Vi ste ga sada stavili u voćnu salatu.
Ako već imate nameru, kao što ste doneli, da menjate polovinu članova, onda donesite novi zakon. Šta time postižete? Postižete da menjate ceo zakon tako da je svima jasno o kakvim se izmenama radi. Postižete na kraju dobar utisak i za Vladu. Imamo novi zakon, zato što želimo da menjamo na bolje. To je mudro. Ovo je samo pametno.
Šta to znači dalje kada je u pitanju odnos Narodne skupštine i Vlade? Danas sam imala prilike da slušam i pametne i mudre ljude koji prave analizu kako sarađuje državna uprava i organizacije civilnog društva. Postoji podatak za 2014. godinu da je Narodna skupština donela 351 akt i da je od toga samo 37 akata, odnosno 10,5% bilo na javnoj raspravi. Vaš je zakon letos bio na javnoj raspravi. To je i pametno i mudro. Godina 2014. nije ni pametna ni mudra. Ali, procene koje imam za 2015. godinu je da se taj procenat neće povećavati.
Šta vi očekujete od onih na koje se zakon odnosi, ako samo 10% ukupnih zakona prolazi javnu raspravu? Zašto to radimo? To nije problem vašeg ministarstva, niti je problem ove Vlade. To rade sve vlade. Sve su vlade to radile, od 2001. na ovamo, na kojima ja svedočim, bivajući im ili opozicija ili podržavajući. To nije ni pametno ni mudro. Ali, očigledno će ostati kao stil rada Vlade.
Šta znači to kada izmenjate praktično pola zakona, ostajući u okvirima metodoloških pravila i kada mi ne dobijamo jasno odgovor na pitanje šta se menja za privatne vlasnike šuma, šta se menja po usklađivanju sa Zakonom o javnoj svojini za šume o kojima se stara država? Šta se menja za druge šume? To se iz vašeg zakona ne vidi.
Ja ću vam pokazati na koji način se ne vidi, jer na samo jednom od primera koji je ovde bio u raspravi, a to je da ćete ukinuti naknadu koju je morao da plaća svako ko seče drvo koje je bolesno. Nije bez razloga to unete.
Vaše obrazloženje da onda oni neće da seku bolesna drva, treba da plaćaju, nije ni pametno ni mudro.
Moram sa vama da podelim procenu da sada sledi jedna epidemija bolesnog drveća. Zato je bilo naknade i zato je trebalo ostaviti tu naknadu, zbog toga što uvek postoji razlog i da neku naknadu uvedete, zato da bi bilo poštovanja propisa koje država smatra dobrim, u ovom slučaju za šume, a kada je ukidate, morate imati mnogo dobro obrazloženje koje bi omogućilo da kažemo – dobro, ovo se sada promenilo za privatne vlasnike, sada oni više ne plaćaju nadoknadu.
Plaćanje nadoknade za one koji gazduju šumama, šta je ostalo nejasno? Šta biva sa branjem gljiva, šumskih plodova, divljih, čega god hoćete? Da li se plaća za to nadoknada ili se ne plaća? Da li to spada u šume ili ne spada u šume? Šume nisu stabla.
Meni je malo žao da ja slušam ovde o stablima i o drveću, pošto to šume nisu. Ko se bavi zaštitom životne sredine zna da to šume nisu.
Dakle, da li postoji neka nova nadoknada ako je korišćenje šuma, ako je gazdovanje šumama? Da li to podrazumeva i rastinje i bilje koje nema definiciju stabla, pošumljenosti, okrošnjenosti i hlada koje pravi, nego je na teritoriji šume?
Zašto je važno da o tome sasvim jasno ovde date odgovor? Baš zato što su izmene i dopune zakona. U načelu nemam ništa protiv ni da naplaćujemo nadoknade za berače gljiva, šumskih plodova i ostalog ili da ne naplaćujemo, ali imam protiv da meni to ostane nejasno. Kako je onda to tek ljudima koji ovu našu raspravu slušaju, pokušavajući da sedeći i slušajući kažu – ok, ja imam koliko god hektara šuma, šta je sada ovde za mene bolje, šta mi je gore? To je suština, to je mudro, kada ste predlagač zakona, da ljudima na koje će se direktno zakon odnositi objasnite šta se tu za njih menja. Može da se menja i na gore i to je isto donošenje zakona. Bilo je takvih zakona i biće verovatno, ali ovde bi trebalo da se menja na bolje.
Ono što je još važno da bude potpuno jasno je, ovde u raspravi smo čuli da se sada dozvoljava budžetima lokalnih samouprava da ubiru naknade. Oni mogu ako hoće. To ili nije jasno rečeno ili mi ne razumemo Zakon o budžetskom sistemu, ili svi mislimo da mogu da se donose parafiskalne naknade. I ovo je sklisko i bilo je sklisko i kada smo donosili Zakon o šumama, zato što nam nedostaje zakon o naknadama i taksama, kao što je ovom nesretnom uredbom, kojom su smanjene dinarske i devizne dnevnice, uveden u suštini parafiskalni namet od 10% za oporezivi deo iznad 15% za dnevnice u inostranstvu, a da nama u Skupštini niko nije rekao koliki će biti prihod od tog novog parafiskalnog nameta.
To je možda pametno za interesnu grupu koja je procenila – sada će to da bude super, svi će da nas vole, vidi kako mi umemo sa novcem, ali nije mudro zato što ste ostavili ljude bez prihoda na koje inače imaju pravo, kada su u pitanju dnevnice, a privatna lica, preduzetnike, korporacije opteretili sa dodatnih 10% naknade, u stvari poreza, ja ovde namerno mešam naknadu i porez, zato što postoje slučajevi kada je to vrlo slično, koje oni moraju da plaćaju za tu dnevnicu, za iznos iznad 15%. Na koji način vi uređujete šta će lokalna samouprava, ako će da ubira od naknada?
Na kraju, sasvim kratak komentar o pošumljenosti Srbije, o čuvanju šuma, korišćenju šuma i o politici prema šumama. Mi ćemo verovatno imati tek detaljnih rasprava kada dođu predlozi izmena i dopuna ili novi zakoni koji se tiču Poglavlja 27. Oni će morati pa će morati doći u Skupštinu. Pametno je da ih pišu stručni ljudi, kao i do sada. Mudro je da ih držite na širokoj javnoj raspravi, što široj. Pametno je da iskoristite sve ono što su druge države koje su menjale svoje zakonodavstvo na osnovu Poglavlja 27 uradile, a mudro je da kroz Skupštinu što duže i što šire imamo raspravu o zakonima koji će tek doći, pa će se jedan deo ticati i šuma.
Nije pametna rasprava koja ima ton ogovaranja problema. Mi smo, nažalost, tome skloni da opisujemo probleme ogovarajući ih i da se pravimo da ne znamo da šume nestaju dejstvom sekira i testera i da se pravimo da ne znamo da 30 inspektora šumarstva neće moći da spreči ono što nije moglo da spreči u rasporedu planskom hiljade tržišnih inspektora. Mislim, možemo da se pravimo na kobajagi, možemo da opisujemo – ju, ju, kako je strašno, ali nije to dobro ni po koga.
To se završava za deset godina od danas i možda sam zato trebala da počnem ovaj svoj pokušaj doprinosa sa – sa dame i gospodo poštovana deco, jer se takav stil ogovaranja problema, a ne suočavanja sa realnošću i strategijom kako se ti problemi rešavaju, završava tako što ta deca mere ne 27% ili 29% šume, nego mere 22%. To je, nažalost, cena koju ovakva vrsta rasprava plaća.
Za različiti nivo pošumljenosti i za različit nivo brige prema šumama, u odnosu na celu teritoriju Srbije, je dobro što ste pokušali da udetaljišete oblasti. Možda bi bilo pametno, ali nije bilo mudro. Ja vam to najdobronamernije kažem. Taj deo u zakonu nije trebalo menjati. No, vaše je pravo da procenjujete da li ćete navoditi tih sedam oblasti tako kako ih navodite, a moja je obaveza da vam sada najavim da u slučaju kada budete trebali da menjate taj deo zakona, imaćete moj glas. Zato što će to tada biti i pametno i mudro.
U oblasti koja je ostala, takođe, nejasna, kao i koje vrste nadoknade u stvari plaćate, kako se to meri, da li plaćate i nadoknadu za berače šumskih plodova, ostaje i odluka da kad ja čitam zakon o vetrozaštitnim pojasima sada po zakonu niko ne brine. To nije ni pametno ni mudro.
Vetrozaštitni pojasevi imaju ogroman problem sa nama u Srbiji. To je proces koji je na korist svima nama i u koji niko neće da uđe sa jako mnogo različitih obrazloženja i opravdanja, od toga da ne može sa katastrom, ne može sa privatnom parcelom, ne može sa lokalnom samoupravom, ne može sa šumskom upravom, ne može nikako, pa onda kad i to može preko toga nema ko da čuva sadnice, pa dođu neki ljudi ne znam odakle, sa Marsa dođu, pa pokradu te sadnice. Ono što je direktna posledica je da mi vetrozaštitne pojaseve nemamo, da to nije bilo dobro rešeno kao strateški cilj u jednom od propisa i da umesto ovoga što nam je ponuđeno, da to stvarno bude rešeno, vi ste vetrozaštitne pojaseve potpuno izbacili iz nadležnosti bilo čije. Pogledajte površine, pogledajte ukupnu zapreminu krošnji.
Koga god mi budemo u ovoj Skupštini zvali i pitali – hoće li biti vetrozaštitnih pojaseva na bentovima, uz putevima, na slankastom zemljištu, u Banatu, na erozijama, na Staroj planini, ponovo, gde erozija treba da se uradi dodatna sanacija, na krajevima retenzija, dobićemo odgovor koji je najgori mogući odgovor koji može da se dobije, a koji će glasiti – to nije naša nadležnost. To je po meni zajednička šteta, a nije bilo ni pametno ni mudro da se tako uradi.
Ja bih volela da sam u čitanju ovog i Predloga izmena i dopuna Zakona svuda pogrešila. Stvarno bih volela, ali sam u nekoliko čitanja potpuno sigurna da vam s pravom dajem ove opaske uz molbu da, koju ponavljam, zakoni iz oblasti zaštite životne sredine i oblasti poljoprivrede, dakle, ne samo 27, nego 11, 12, da budu u javnoj raspravi. Ko god vam bude rekao – pusti ovo, nemoj oko toga da se pravi buka, ne misli vam dobro. To nije ni mudro, ni pametno i da ta javna rasprava ima i svoju proceduru unutar onoga što je moguće u Skupštini. Dakle, bez hitnog postupka, sa javnim slušanjima i sa dovoljno vremena da bilo ko ko sluša te zakone može da kaže ovo što se na mene odnosi iz tog zakona za mene je bolje ili lošije. To je tačka koja predstavlja suštinu evropskih integracija i tu prestajemo da lažemo jedni druge, prestaje ogovaranje problema i počinje suočavanje sa problemom onakvim kakav je i koliko god bio ružan i njegovo rešavanje. Hvala vam.