Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.
Naredni govornik je narodni poslanik Vojislav Vujić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega Srđan Kružević, koji je bio danas ovlašćen ispred poslaničke grupe JS, je rekao da ćemo podržati ovaj zakon. Naravno, ja se slažem sa tim i smatram da je ovo stvarno jedan dobar zakon.
Sa vama i sa svima želim da podelim jedno iskustvo. Pošto dolazim iz Vrnjačke banje, a Vrnjačka banja je imala sreću da je 1989, 1990. i 1991. godine imala poslanika, gospodina Rodoljuba Džamića, tada poslanika ispred Socijalističke partije Srbije, koji se zalagao i uspeo u tome da jedan veliki prostor, preko 8.600 hektara šume koje se nalaze na planini Goč iznad Vrnjačke banje, pređe pod našu upravu, opštine Vrnjačka banja, i da naše JP „Borjak“ krene da gazduje sa tim šumama.
Pre svega, to je bilo bitno zato što su sve te šume očuvale izvore koje ima Vrnjačka banja, izvore kako pitke vode, gradske vode, tako i naših mineralnih izvora. Ali, kada je u pitanju samo gazdovanje šumom, ispostavilo se da u nekom periodu od 2000. godine pa ka ovom periodu u kome se nalazimo danas, u poređenju sa snimcima koji su nekad rađeni iz satelita i snimcima koje sada možemo lako preko Google earth da uporedimo, vidi se da je ta površina pod šumom sve manja i manja.
Naravno da se i Šumarski fakultet uključivao i davao smernice kako treba da se gazduje, ograničavana je količina koja treba da se seče, ali se to svaki put zloupotrebljavalo od strane nekih ljudi. Čak i to javno preduzeće koje je dobilo pravo da upravlja sa 8.600 hektara šume, a u kraju iz koga dolazim kažu da je domaćin onaj koji ima dva ili tri hektara šume, a ono je gazdovalo sa 8.600 hektara šume. Zbog ljudi koji su se nemarno odnosili prema tom poslu, to preduzeće, verovali ili ne, umesto plusa koji je trebalo da se meri u milionima evra, je dospelo u situaciju da je u gubitku više od milion i po evra. I to vam je verovatno neshvatljivo, možda i svima ostalima, ali, nažalost, još niko za to nije odgovarao.
Verujem da se kod ostalih kolega koji će sutra imati priliku da upravljaju sa jednim ovakvim resursom, obzirom da im zakon to dozvoljava, neće desiti ista situacija, a da će se i kod nas stanje u vrlo kratkom vremenskom roku popraviti.
Rekli ste da treba da se, hajde da tako kažem, da i neko ko će da upravlja sa desetinama hiljada hektara šuma, sa kojima sada niko ne gazduje, ali ja navodim jedan primer, gde i kada se loše gazduje, može da se napravi problem, pa to prosto imajte u vidu pošto je Vlada ta koja treba da da ovlašćenje nekome da gazduje sa tolikim površinama.
Jedno fino iskustvo je bilo iskustvo onog prošlog vremena, koje sada, meni lično je žao što je iza nas, a to je bilo vreme kada je veliki broj radnih akcija, veliki broj mladih Gorana upravo radio na tome da se ne desi da taj resurs, veliki resurs šuma nestaje, nego onoliko koliko se poseče, da se više od toga uvek zasadi. Malo pre je kolega Rističević rekao da su nam te šume kroz istoriju uvek pomagale, ne samo kroz te nesretne ratove koje smo vodili i na taj način što je veliki broj ljudi mogao neku svoju bezbednost tamo da nađe, već upravo i taj resurs u situacijama kada je državi teško, lako ga je iskoristiti. Neko je danas rekao da je Nemačka to radila posle Drugog svetskog rata i ja sam proverio i to je bilo tačno. Veliki resurse su iskoristili i to je svakako imalo uticaja da se jedan deo njihove privrede oživi. Apelujem na vas da pokušate da organizujete nešto slično. Vi kao neko ko je ministar u Ministarstvu poljoprivrede i ekologije, možda u dogovoru sa Ministarstvom prosvete, daje jednu dobru ideju da se ožive te radne akcije, iako se neko ne slaže sa njima, ja opet još jedno iskustvo hoću da podelim sa vama.
Godine 2010. sam uspeo u Vrnjačkoj Banji da organizujem jednu sličnu radnu akciju, preko tri brigade smo ugostili i bili su kod nas nepunih mesec dana i to su bile brigade iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Slovenije.
Dokaz da je to moguće i danas da se uradi, a opet naša ingerencija i ovlašćenje sa pozicije lokalnih samouprava, nisu tako velike, resursi i sredstva kojima smo raspolagali su nas ograničili da smo to mogli da uradimo jedanput i više nismo mogli da se bavimo takvom organizacijom. Zato, apelujem na vas da se potrudite i da slične akcije ponovo ožive u Srbiji i da ne pričamo više o seči šuma, nego da pričamo o pošumljavanju.
Još jednom ponavljam, poslanička grupa JS će podržati ovaj dobar zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem se.
Uvažena ministarko, poštovani gosti, koleginice i kolege, danas raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o šumama. Bilo je raznih diskusija. U principu, sve moje kolege u suštini su se složile da je zakon dobar, da ima mana, da ga treba popraviti. Čitajući ovaj zakon, stekao sam utisak da on nadomešćuje nedostatke zakona koji je važio do danas, da je naročito stavljen akcenat na ono što se u praksi pokazalo kao veliki nedostatak i nešto što država nije mogla da kontroliše. Vi ste naveli da je godišnje, pretpostavka ministarstva, na osnovu vaših analiza, da se u Srbiji poseče oko šest miliona kubnih metara drveta, i pretpostavljam da je to ogrevno drvo, jer sve ostalo se registruje i da je polovina od toga nešto što se registruje, što prođe kroz neku evidenciju i da to što se poseče, se plaća taksa za seču koja iznosi 5%, a to je otprilike 200 dinara po kubnom metru, što bi bilo preračunato, kažem 200 dinara, zato što je cena „Srbijašume“ ogrevnog drveta oko 4.000, pa mu to dođe 200 dinara po kubnom metru, što je na tri miliona godišnji prihod negde oko pet miliona evra. Ako tako preračunate. I da je namera zakonodavca, odnosno vas da i ovih tri miliona kubnih metara drveta koje vi pretpostavljate da se nelegalno seče, koja se poseku, uđu u evidenciju i da se plati taksa što je i normalno.
Ono što je moja bojazan, a to ste i vi rekli, da je oko 800.000 kubnih metara drveta posečeno u privatnim zabranima, na privatnim posedima, a vi ste to rešili, tako što ste te ljude oslobodili plaćanja takse da bi imali evidenciju, pod uslovom da se radi o sanitarnoj seči, da je usled leda, klizišta, došlo do oštećenja tog zabrana, te šume privatne i verovatno će 90% biti proglašeno, da se tako razumemo, da je upravo seča zbog toga, a ostatak od dva miliona, nameće se zaključak da je krađa šume i sada ta krađa šume je ili u rubnim područjima, kao što je jedan kolega rekao, u rubnim područjima Srbije, misli se na južni deo Srbije, tu je najveća krađa šuma i to državnih šuma, jer obično, privatne šume se kradu ili uz administrativnu granicu, gro se seče državna šuma, a ovo ostalo, gde su te šume i ko ih seče.
Ako vi pretpostavljate da dva miliona kubnih metara se seče u državnim šumama, kako mislite da ćete povećanjem nadzora koji je i do sada bio, evidentno je da u šumama postoje inspektori, šumari koji prate i vode računa o seči šuma, kako mislite da sprečite tu seču?
Ono što je vrlo interesantno, to je deo gde ste predložili da se od taksi oslobodi deo koji se ogleda, koji je za prosecanje prolaza i izvršenja geodetskih radova, geoloških istraživanja, za naučno istraživačke oglede i to je potpuno u redu i tu se slažem, ali ovaj deo mi para uši. To je postavljanje cevovoda, PTT, elektro i drugih vodova i sličnih radova.
Poštovane koleginice i kolege, ovde se radi o komercijalnim sadržajima. Sve su ovo komercijalni sadržaji i postavljanje cevovoda i PTT instalacija, elektroinstalacija, bilo da su nadzemni ili podzemni dalekovodi i slični radovi i druge instalacije, a ja pitam šta ćemo sa, ono što je interesantno, za nacionalne parkove i za naše planine, šta ćemo sa žičarama i ski stazama. Hoćemo li to da oslobodimo plaćanja taksi i seča šuma? Hoćemo li to da oslobodimo plaćanja i korišćenja tog zemljišta? Ja bih insistirao kolege da ovaj deo koji se odnosi na postavljanje cevovoda, PTT instalacija, elektro i drugih vodova i sličnih radova, prvo se napiše šta su to drugi vodovi i slični radovi, jer u zemlji Srbiji sve mora da bude jasno i decidirano, da damo što manju mogućnost slobodnog tumačenja šta je zakonodavac hteo pod ovim da kaže i da to bude podložno plaćanju taksi i zakupa, kao što je sve ostalo, što podleže zakupu.
Sledeće moje pitanje, dobro je to što ste rešili da sve državne šume budu, da dobiju titulara koji će brinuti o njima i to je dobro. Tu se radi o zakupu i to nije taksa za seču, tu je zakup korišćenja koji je umesto, samo da se plaća na isečeno drvo koje je u tom zakupljenom prostoru, nego sve ono na godišnjem nivou, što eventualni benefiti koriste onoga ko je zakupac napravio u toku godine, gde ide taj zakup i kome ide taj zakup?
Da li je to budžetski prihod od zakupa šuma, na to mislim ministarka, ili je to prihod, što bi bilo i normalno namenjen nekom zelenom fondu koji treba da posluži zanavljanju šuma, jer kažemo da hoćemo da postignemo da neki period tih 10%, od 28%, 30% koliko je sada prosek, da stignemo evropski prosek do 40%.
Mislim da je to dobro. Tu se otvara pitanje zašto ne postoji taj zeleni fond koji je obećan i zašto mi nemamo strogo namenske obojene pare mimo budžeta koje će se koristiti za zanavljanje šuma.
Još jedno pitanje, ako godišnje isečemo dva miliona stabala, a to je tih šest miliona kubika, jer prosečno jedno stablo je oko tri kubna metra, da li vi imate podatak koliko mi godišnje posadimo sadnica, ako idemo ka tome da postignemo tih 40%, znači da mi moramo preko dva miliona stabala godišnje, odnosno sadnica da posadimo.
Poznato je da „Srbijašume“ ima svoje rasadnike gde se gaje te sadnice i da li se to u tom obimu sadi i da li postoji plan da se ono sve što je posečeno, a rekli ste da imamo 70% izdanačkih, tj. te samo nikle šume, a samo 30% je visokih šuma koje sve treba da budu takve. Dobro bi bilo da je 100%. To znači da mi nekako slabo zanavljamo šume i da slabo sadimo ili u nedovoljnoj količini.
Istakli ste da je osnovni problem privatna gazdinstva koja nisu motivisana da na svojim parcelama sade sada šume.
Ja ću vam reći da naša poslanička grupa SDS-ZZS-ZS a i stranka ZZS to ima u svom programu, podsticanje razvoja, privrednog razvoja Srbije jedna od bitnih stvari je korišćenja biomase, a značajan deo u toj biomasi je otpadno drvo, to u šumama kada se seče što ostane to granje, to je oko 30% toga što mi isečemo.
Daću vam podatak da bi shvatili ono o čemu pričam, da vam bude plastičnije, Srbija godišnje troši oko dva miliona tona nafte. To je otprilike neki uvoz koji zadovoljava naše državne potrebe, a u ovom trenutku u Srbiji godišnje može da se dobije oko 300 hiljada tona biomase iz šumskog otpada, posle redovne seče i radova u šumi.
To je gospođo ministarko, energetski ekvivalent 120 hiljada tona nafte i ono što je potrebno, to je angažovati ovaj potencijal, izvršiti konverziju 1,6 miliona hektara izdanačkih šuma koje imamo u Srbiji od čega bismo dobili čak 90 miliona tona biomase.
Ako sve to prevedemo to je za toliko manje uvoza nafte, to je za toliko manje davanja deviza iz budžeta i to je jedan od bitnijih i jačih argumenata da će doći do smanjenja budžetskog deficita jer nama budžetski deficit, generator budžetskog deficita je disbalans uvoza i izvoza, to nam je generator budžetskog deficita.
Znači da bi mi kao država i vi kao Vlada morali da imamo plan razvoja na duže staze, a sve ovo pričam što je to način da stimulišemo poljoprivrednike da zanavljaju svoje šume, da im damo da imaju benefit, ne znam, da ja sada licitiram, da budu oslobođeni plaćanja poreza na imovinu na taj deo koji zanavljaju šume, da dobiju džabe sadnice, da imaju siguran plasman toga što će da sazri kao drvo na njihovim parcelama, a mi kao država dugoročno ćemo imati zelene tehnologije, smanjenje uvoza i mnogo bolje stanje u Republičkom budžetu. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem doktore Bradiću.
Reč ima ministar, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.

Hvala. Želim da kratko prokomentarišem neke od vaših izjava, odnosno podataka koji ste sada prezentovali, prosto za neke se nismo dovoljno razumeli, pa eto želim da ovim skrenem pažnju na iste.

Mi jesmo rekli da su prema našim procenama godišnji nivo posečenog, odnosno godišnja zapremina posečenog drveta šest miliona metara kubnih. To sada znači da smo mi do ovog podatka došli na bazi nekih istraživanja i ja bih želela da vam kažem da su to istraživanja koja sprovode naši predstavnici Uprave za šume i naravno saradnici u Ministarstvu. Jedno je vezano za studiju koja je rađena u saradnji sa Vladom Finske, a drugo istraživanje odnosi se na projekat održivo tržište biomase u Srbiji koji se trenutno realizuje u saradnji sa GIZ.

Dakle, to su podaci iz ovih istraživanja i tako kažu. Od toga, od tih šest miliona koje mi godišnje posečemo, odnosno koje imamo kroz ovu drvnu biomasu, oko tri miliona ili 50% je registrovano drvo.

Vi kažete da mi sada sa ovim želimo da obezbedimo veću naknadu za budžet, znači kroz naplatu taksi za drvo koje je posečeno, a za koje nismo ubrali naknadu, želimo da povećamo taj prihod budžeta koji bi ponovo trebalo i koji ponovo ide jer tako je u šumarstvu i to je tačno.

Naravno, mi želimo da postignemo i taj efekat, ali želimo da postignemo i efekat da se seča šuma sprovodi planski, da onaj ko seče šumu, sopstvenik, vlasnik, bilo ko da je u pitanju, konsultuje stručne službe, one koji su nadlženi za gazdovanje da bi mogli da tačno preciziramo koje je to stablo koje se može seći, ko je treba seći, koje neće ugroziti šumski eko sistem. To nam je druga namera.

Pri tome, moram još jednom da kažem, da pojasnim, ovih tri miliona metara kubnih koji nisu registrovani, za koje nije plaćena naknada, nisu stručnjaci odredili koja su to stabla koja se mogu poseći. Ponovo želim da kažem da to nije, da mi ne kažemo da je to sve bespravna seča u cilju pribavljanja neke koristi materijalne, jer dobar deo ove seče u stvari vrše građani, vlasnici šuma koji na taj način obezbeđuju sebi ogrevno drvo.

Sada moramo da se podsetimo i toga da je praksa korišćenja bio mase u energetske svrhe u Srbiji duga jer upravo i ovo ogrevno drvo je bio masa koju koriste naši građani za zagrevanje svojih stanova.

Vi sada kažete, mi oslobađamo neke tamo korisnike, odnosno neke sopstvenike od plaćanja naknada u određenim situacijama i to je tačno. Mi ne želimo po svaku cenu da obezbedimo veći prihod budžeta. Mi ćemo osloboditi, predlažemo da se oslobode naknade oni vlasnici, odnosno oni sopstvenici ili oni koji gazduju i koriste šume u slučajevima kada je potrebno sprovesti mere sanacije. To je u slučajevima kada su šume zahvaćene nekom prirodnom nepogodom, bilo da su u pitanju ledolom, bilo da su u pitanju klizišta, poplave, itd.

Još su nam sveža sećanja od prošle godine kada smo imali zaista velike štete u šumama istočne Srbije, baš zbog ledoloma. To je prosto neverovatno, na hiljade hektara šuma je pogođeno tim ledolomima. Šume su, prosto je zaneverovati kako to izgleda, ja mogu ovako da pričam pošto sam bila nekoliko puta, prosto, drveće kao da je prepolovljeno. U tim područjima je važno i potrebno je da se to drveće na kraju poseče, da se očisti sa terena da ne bi bilo izvor širenja biljnih bolesti i štetočina.

Sada, šta se dešava u praksi? U praksi se dešava da ako su u pitanju recimo privatne šume, onda onaj sopstvenik kaže – ja neću to raditi jer ja moram da platim taksu i da bi smo izbegli tu situaciju, mi želimo da im pomognemo na taj način da prosto oslobođeni su plaćanja takse jer oni nisu posekli i neće seči drvo zato što žele da obezbede sebi neku materijalnu korist, nego prosto zato što je to viši interes, interes da se to područje sanira.

To je zaista jedan izuzetno težak i kvalitetan posao, mislim da stvarno zaslužuje podršku pošto, kažem, znam kako to sve izgleda, naš je interes da to pomognemo, da to podržimo i da to rešimo najbolje što možemo.

Vi ste pitali koliko mi posadimo stabala, koliko mi posečemo drvne mase, koliko posadimo stabala. Prosto, u šumarstvu nije tako jednostavna i laka kalkulacija da se broj posečenih stabala meri sada sa brojem onih koji su zasađeni. Zasađeno je ove godine, recimo, između pet i šest miliona sadnica. To su sadnice koje su obezbeđene iz naših sredstava, odnosno iz Budžetskog fonda za šume, Uprave za šume, odnosno našeg ministarstva.

Ja moram da kažem, na početku sam danas istakla i to da šest miliona metara kubnih je zapremina drvne mase koja se poseče na godišnjem nivou, ali sam rekla i to da je na godišnjem nivou prirast drvne mase oko devet miliona metara kubnih što znači da mi ako bi smo gledali u zapreminskom odnosu, mi imamo veći prirast nego što je zapremina posečenog drveta. Prosto, nije problem u tome da se drvo poseče i da se novo zasadi i tu treba da pravimo jednu razliku.

Potrebno je izvršiti i sečenje, ali to sečenje mora da bude u skladu sa strateškim dokumentima, sa planskim dokumentima, dakle, da se tačno zna koje se drvo seče i zašto se seče. Vi to sigurno i dobro znate, u šumama ili u svojim dvorištima morate uvek da vršite neko proređivanje ili neko čišćenje, neko spremanje da bi ono čime raspolažete dobilo na značaju, odnosno da bi dobilo na kvalitetu, a to rade naše stručne službe, i Šumarski fakultet je tu prisutan i instituti za šumarstvo, i „Srbijašume“ i „Vojvodinašume“ i naši stručnjaci u okviru Ministarstva. Tako da, oni neka još urede to, a ja verujem da su oni i sa ovim zakonskim predlogom poradili na tome da im se pruži još veća mogućnost da bolje gazduju i bolje planiraju poslove u šumarstvu.

Pitali ste i za zeleni fond. Obećali smo, biće zeleni fond. Zeleni fond će biti kada budu zakoni u proceduri. Ne možemo mimo zakona. To su tri zakona iz oblasti životne sredine, Zakon o zaštiti prirode, Zakon o otpadu i Zakon o zakon o zaštiti životne sredine. Sva tri zakona pripremljena. Dobila su mišljenja od svih nadležnih ministarstava, prevedena su i sada čekamo saglasnost Evropske komisije, prosto, takva je procedura. Očekujem da ćemo vrlo brzo doći do te saglasnosti, a onda bismo vam ih i predstavili ovde u skupštinskoj proceduri.

Mislim da je to dobro i da je to pozitivno, jer ukoliko prođu na ovoj trijaži kod Evropske komisije, znači da smo dobro uradili i da smo našu zakonsku regulativu u ovoj oblasti u potpunosti usaglasili sa evropskom regulativom. Tako da, nadam se i očekujem da će i ta tri zakona biti do kraja ove godine. Mi smo sve uradili što je do nas, sve je spremno, biće. Hvala lepo.

Hvala ministru Bogosavljević na objašnjenju i odgovoru.
Gospodine Bradiću, po kom osnovu želite reč?
(Blagoje Bradić, s mesta: Replika.)
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

Zahvaljujem.
Zadovoljan sam ovim što ste rekli da Srbija godišnje zasadi između pet i šest miliona stabala. To je namera svih nas i to znači da ćemo u dogledno vreme postići evropski prosek i da ćemo u dogledno vreme dobiti visoke šume, a ne samonikle šume, što je vrlo bitno i vrlo značajno.
Ono što bih vam sugerisao to je da kao Ministarstvo insistirate na zelenim tehnologijama, mislim da su ona perspektiva, i da vi kao ministarstvo za poljoprivredu trebate da budete pokretač, jer u krajnjoj liniji to je vaša ingerencija.
Ono što bih još dao kao sugestiju, to je ono, za razliku od ovog zakona, koji je za mene malo više centralizovan, i više centralizuje odluke, naročito kad se tiče srpskih šuma, mislim da to treba da se decentralizuje i da treba da se spusti na niže nivoe vlasti, tako da budući regioni, a sada okruzi, gazduju time, mislim ne zbog toga što Ministarstvo nije dobro ili se ne stara o šumama. Velika je Srbija, jedno je ministarstvo i mnogo bolje sagledavaju i brže reaguju ljudi na lokalu, nego što se čeka odluka, ma kako vi imali dobru nameru, iz jednog centra.
Mislim da je budućnost u prosperitetu i u napretku lokalnih zajednica, spuštanje ingerencija, kako bi ljudi neposredno mogli da rešavaju okruženje, čuvaju prirodu, a i da donose brze i kvalitetne odluke. Hvala.

Zahvaljujem dr Bradiću.
Reč ima narodni poslanik Milorad Cvetanović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine Marinkoviću, uvaženi ministre Bogosavljević Bošković, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o šumama.
Bespravna seča šuma u Republici Srbiji sa približavanjem zime, Božićnih praznika i naročito Nove Godine, postaje sve masovnija pojava. Pustoše se državne, kao i privatne šume čiji su vlasnici staračka domaćinstva ili ljudi koji stalno ne žive u udaljenim planinskim selima. Zbog blage kaznene politike i kada budu otkriveni, šumokradice uglavnom prolaze sa neznatnom novčanom kaznom, pa samim tim vraćaju se u ponovno izvršenje krivčnog dela.
Mape visoke rezolucije, koje je objavio Gugl, sa dosad neviđenom preciznošću otkrivaju razaranja bez presedana koja su pretrpele šume na našoj planeti izazvane sečom, nevremenom i šumskim požarima. Ukupno je izgubljeno oko 1,5 miliona kvadratnih kilometara šuma, što odgovara površini čitave države Aljaske.
Bespravno i nemilice se seku šume na čitavoj teritoriji Republike Srbije i crpi strateška sirovina, čija ekonomska dobit se sliva u džepove onih koji se bezobzirno bogate upadajući na imanja u vlasništvu države ili privatnih lica, koja su uglavnom nemoćna da zaštite svoj kapital.
Meta bezobzirne krađe su desetine hektara šuma, koje su posle stupanja na snagu odredaba zakona ostale bez staraoca i adekvatne zaštite, čime su značajno izložene krađi i ostalim nezakonitim radnjama.
Nemogućnost šumarskog inspektora da kontroliše i izvrši nadzor nad posečenim stablima u toku njihove dislokacije na prevoznim sredstvima, zbog manjkavosti prethodnog zakona i vrlo često nesinhronizovane saradnje sa tržišnom inspekcijom je takođe jedan od uzroka bespravne seče stabala širom Srbije.
Uništavanje šuma ne samo da narušava kompletan ekosistem i nestajanje pojedinih životinjskih vrsta, već u mnogome doprinosi katastrofalnim nesrećama izazvanim erozijama zemljišta, koja stvarajući klizišta nanose nesagledive posledice domaćinstvima u brdsko-planinskim predelima.
Albanske šumokradice na teritoriji opštine Kuršumlija do sada su ilegalno posekle više od 50.000 kubnih metara drva, tako da je žandarmerija u više navrata morala da interveniše, a u jednoj od takvih u nizu sprečavanja krađe i seče stabala, u kojima su učestvovali, smrtno je stradao pripadnik žandarmerije Stevan Sinđelić.
Veoma bitna novina koja se uvodi ovim Predlogom zakona je oslobađanje sopstvenika fizičkog lica od plaćanja naknade u visini od 5% tržišne vrednosti drveta na mestu seče za posečeno drva, pri podnošenju zahteva da im se izvrši doznaka tih stabala za seču.
Poreklo drveta u prometu će morati da prati adekvatna dokumentacija, kao i obavezan žig kao garant porekla posečenih stabala, što će u mnogome olakšati rad šumarskih inspektora u sprečavanju krađe i nedozvoljenog stavljanja u promet drvne građe i drveta za ogrev, što do sada nije bio slučaj.
Sanacioni plan šuma kao važan segment ovog Predloga zakona će u mnogome doprineti da se na blagovremeni način sanira struktura oštećenih šuma zadešenih požarima, erozijama, poplavama i drugim nepogodama, da bi se otklonile nastale štete u šumi i pristupile njenoj sanaciji.
Svetski dan šuma, 21. mart, se obeležava sa ciljem da se podigne svest čovečanstva o značaju šuma, koje čine više od 30% ukupne kopnene površine zemlje i prostiru se na oko četiri milijarde hektara.
Pokret Gorana je kao nevladina organizacija nastao još 1960. godine. U goranskim rasadnicima godišnje se proizvede tri miliona sadnica četinara, lišćara i ukrasnog šiblja. Gorani su za proteklih pet decenija pošumili oko 300.000 hektara goleti. Istovremeno, podigli su 94.980 hektara visokorodnih livada i pašnjaka i 31.300 hektara vanšumskih zasada, a u toku godine, akcije imaju oko 100.000 učesnika. Njihov cilj je da do 2050. godine Srbija bude potpuno bez goleti i zaštićena od erozije i klizišta.
Predlog zakona koji je pred nama će u mnogome pomoći da njihov rad i trud ne bude uzaludan, doneće veoma značajne prihode u budžet Republike Srbije, kao što će, u to se iskreno nadam, sprečiti i suzbiti svaku pomisao o sticanju lične koristi prouzrokovane eksploatacijom tuđe imovine i narušavanjem kompletnog ekosistema. Hvala.