Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da predlažem da se odbije ovaj amandman, dakle, amandman na član 16.
I ovaj amandman, kao i nekoliko prethodnih amandmana od istog predlagača, možemo da ocenimo kao potpuno nepotrebne amandmane. To je jedna vrlo blaga formulacija koju sam sada upotrebio.
Zašto su nepotrebni? Iz obrazloženja Vlade Republike Srbije možemo da vidimo odgovor na to pitanje. Dakle, amandman se ne prihvata iz razloga što je ovim članom definisana hitnost postupka u vezi sa ulaganjima, odnosno obaveza svih imalaca javnih ovlašćenja da takve predmete rešavaju odmah, dakle bez odlaganja, kao predmete sa pravom prvenstva. Onda se, čak, dodaje još jedno pojašnjenje, pa kaže – što bi u svakom slučaju podrazumevalo čak i kraći rok od 15 dana. Dakle, predlagač ovog amandmana traži da mi nešto uvrstimo u zakon što već postoji. Zato sam ga okarakterisao kao nepotrebnim.
To nije prvi put danas. Dakle, ceo dan predlaže slične amandmane. I amandman koji se odnosio na deo zakona koji uopšte ne tretira ovaj zakon, zapravo, već Zakon o poljoprivrednom zemljištu i amandman gde je tražio da se ukine zaštita stečajnih prava ulagača, što je, opet, na najbolji način ilustrovalo kakav je njegov odnos prema zaštiti prava ulagača, odnosno pravnoj zaštiti i pravnoj sigurnosti investitora.
To sve govori u prilog tezi da sam bio u pravu kada sam rekao da je u njihovo vreme, dakle, da su oni terali investitore, odnosno svojim prisustvom ovoj temi, svojim odnosom prema tome su doprineli da investitori ne dođu u našu zemlju.
Dakle, iz svih ovih razloga, predlažem da odbijemo ovaj amandman. Hvala vam.
