Koristiću i pet minuta koje imam po Poslovniku.
Ovo je jedan od ključnih amandmana koje sam podneo u ime Pokreta za preokret, a tiče se uloga stranog ulagača i oblika u kome on može biti. U tački g) se kaže da taj ulog može biti sticanje prava svojine, službenosti, zaloge i drugih stvarnih prava na pokretnim stvarima i nepokretnostima koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije koje je ulagač stekao za potreba obavljanja delatnosti.
Naš amandman, amandman koji sam podneo u ime Preokreta isključuje poljoprivredno zemljište i tu je po svemu sudeći osnovna razlika između amandmana koji sam podneo i stava Vlade. Dakle, stav Pokreta za preokret jeste da se poljoprivredno zemljište ne prodaje strancima, da ono ne može biti predmet prodaje strancima. Po svemu sudeći, gospodin Sertić ima sasvim suprotan stav. Istina, imamo ovde obrazloženje koje je studentima prve godine Pravnog fakulteta neprihvatljivo.
Ovde se kaže – amandman se ne prihvata, Predlog zakona kojim se, između ostalog, bliže definišu uslovi za sticanje prava svojine i drugih prava na nepokretnostima u skladu sa zakonom. Ovde se kaže da se u suštini ovaj član odnosi na nepokretnosti, a ne na poljoprivredno zemljište. Gospodine Sertiću, i poljoprivredno zemljište je takođe nepokretnost. Dakle, obično kada se u definisanju i primerima nabraja kaže se – to je poljoprivredno zemljište, građevinsko zemljište, zgrade, sve ono što je na neki način i fizički nepokretno. Vi ste ovde rekli da ne prihvatate amandman jer se osnovni član odnosi na nepokretnost. I dalje kažete, radi istine, da je položaj poljoprivrednog zemljišta uređen Zakonom o poljoprivrednom zemljištu. Da, gospodine Sertiću, ali SSP-om koji koji je postao sastavni deo srpskog zakonodavstva i koji kaže da će od iduće godine poljoprivredno zemljište moći da se prodaje strancima.
Ovim amandmanom, gospodine Sertiću, pokušao sam da to menjam, da sprečimo prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima. Moguće je da je pravni proces promene SSP-a mnogo složenija stvar. Neke države su menjale i ustave, zabranjivale prodaju poljoprivrednog zemljišta ustavom, kao što su Poljska i Mađarska. Međutim, od nečega mora da se krene. Vi donosite Zakon o ulaganju kojim se supstituiše i Zakon o stranim ulaganjima, on ga zamenjuje, a nećete da prihvatite amandman kojim se onemogućava stranim fizičkim i pravnim licima da kupuju zemlju u Srbiji. I tu je, gospodine Sertiću, po svemu sudeći ono u čemu se mi nećemo složiti. Vi branite mogućnost strancima da kupuju poljoprivredno zemljište, a svaki stranac, ne mora biti mnogo imućan, recimo posednik iz Ujedinjenih Arapskih Emirata za svoj dnevni prihod može da kupi celo selo u Srbiji, celo selo u Vojvodini, sve sa njivama, sa šumama i sa kućama, za jedan dnevni prihod njegove kompanije ili čime se bavi.
Dakle, nije dobro da Srbija uđe u proces prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima. Na neki način sve zemlje su zaštitile svoje poljoprivredno zemljište, one zemlje u kojima je poljoprivredno zemljište primarno. I vi ste ovde, gospodine Sertiću, danas nekoliko puta rekli - prihvatamo amandman ekonomskog kokusa, a ne prihvatate moj amandman da se zabrani prodaja poljoprivrednog zemljišta. Šta je to, gospodine Sertiću, ekonomski kokus? Ne postoji u poslovniku Narodne skupštine ekonomski kokus. To su interesi stranih kompanija, verifikovani voljom ministarstva koje vodite i Vlade, ništa drugo. Ne postoji ekonomski kokus. Gospodine Sertiću, da vas obavestim, ne postoji ekonomski kokus. Postoji to da neko zapakuje u nekom kabinetu nekog stranog ulagača strane banke, neki propis, amandman 6. i 7. rekli ste da ste prihvatili, stavi u fasciklu, donese i kaže – evo, prihvatite to. I vi kažete - poslao nam je amandman neki ekonomski kokus. Kakav ekonomski kokus, gospodine Sertiću? Da ne kažem crni Sertiću. Kakav ekonomski kokus?
