Dakle, tražim, gospodine Sertiću, da prvo prihvatite amandman kojim bi se zabranila prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima, a s druge strane da ne koristite termin koji je mimo skupštinskog Poslovnika, zakona i Ustava. Dakle, u američkom kongresu postoje kokusi, a ovde nema kokusa. Postoje odbori, poslaničke grupe, poslanici van poslaničkih grupa, postoji nešto što se zove plenarno zasedanje, a nema nikakvog ekonomskog kokusa, gospodine Sertiću. Vi ste prihvatili amandmane nečega što ne postoji. To su interesi stranih kapitala, stranih monopla koje vi veoma uspešno štitite, dajući najbolje zemljište u Beogradu Ujedinjeni Arapski Emirati, koji su vam juče dali lepu čestitku, pa su glasali za prijem Kosova u UNESKO. To je bila njihova čestitka. Prijatelji Aleksandra Vučića, pa nisu to …. (Isključen mikrofon)

Gospodine Veselinoviću, sramota je kao narodni poslanik što se tako obraćate u Narodnoj skupštini i sramota je što ne razumete ništa. Gospodin Sertić je rekao da je prihvatio amandmane poslanika okupljenih u ekonomski kokus i to je vrlo jasno. Ja ne razumem o čemu vi razmišljate i na koji način to shvatate, a još gore je što se ponašate tako u Narodnoj skupštini i vređate goste koji su došli, članove Vlade koji su došli u Narodnu skupštinu da obrazlože zakon. Ali, to je vaš manir koji propagirate u zadnje vreme.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Znate, kad ovaj amandman gledam, postavljam sebi pitanje – crvenite li vi ljudi? Imate li vi malo sramote u vama? Ja vas moram da pitam zašto?

Kažete da su juče Ujedinjeni Arapski Emirati glasali u UNESKO. A šta su radile SAD, Velika Britanija, Francuska, sve države EU, ako hoćete, samo da se tu ograničimo, većina zemalja EU, gde ste vi pristajali na jednostranu primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2008. godine, da biste imali čime da mašete u kampanji, a tim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, koji sada kritikujete, sahranili ste naše seljake? Zaista ste ih sahranili zato što ste liberalizovali uvoz poljoprivrednih proizvoda i, naravno, omogućili da se donese ovakva odredba vezano za prodaju zemljišta strancima. I vi danas pričate i potpisujete peticije protiv toga, vi koji ste za to glasali jer vam je bilo važno da imate nešto s čim biste izašli u kampanju 2008. godine, na osnovu čega ste dobili izbore.

Pa, što tada niste Božidara Đelića kritikovali, kad je ono pero nosi tamo i potpisivao taj sporazum? Kako vas nije sramota? Gde ste tada bili, gospodine Veselinoviću, da kažete Đeliću – nemoj to da potpisuješ? Bilo vam je bitno zato što ste na taj način kupovali birače. Kako vas nije sramota? Danas tražite od nas da mi poništavamo međunarodni sporazum i to na koji ste vi pristali da ga jednostrano primenjujemo. Znači, toliko su vas uvažavali ovi iz EU…

Molim vas, gospodine Đukanoviću, ne možete da se obraćate drugom narodnom poslaniku i vratite se na amandman.

… da nisu čak želeli ni da primenjuju to sa vama, nego ste vi pristali na jednostranu primenu zato što ste se ponašali kao poltroni najgori. I vi danas nekom nešto kažete! Pa zaista, ima li ovo više ikakvog smisla?

Ja molim, naravno, Vladu Republike Srbije da nikako ne prihvati ovaj amandman. Naravno, postoji Zakon o poljoprivrednom zemljištu i naravno da tako nešto ne može da se proda. Nadam se da će Vlada Republike Srbije jedan sraman sporazum, koji su oni na takav način potpisali, uspeti da pronađe neko najbolje rešenje da se zaštite nacionalni interesi, ali ono u šta su nas oni uvalili zaista danas je teško ispraviti. Hvala vam.

Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da predlažem da se odbije ovaj amandman, amandman na član 3. predloženog zakona, iz više razloga.

Prvi razlog, nejasno je ko je uopšte predlagač ovog amandmana. Ovde piše nekakav pokret, „Pokret za preokret“, a u pitanju je samostalni poslanik. Ali, ono što me je više zbunili, to je nastup predlagača ovog amandmana koji u jednom trenutku kaže – naš amandmana, insistira na tome – naš amandman. Ja pitam čiji amandman, jer posle u drugoj rečenici negira prvu, pa kaže – podneo sam amandman, a onda kaže – naš amandman. Da li persira samom sebi, ili šta je već u pitanju, to ne znam.

Onda smo iz obrazloženja predlagača ovog amandmana mogli da čujemo različite zabrinutosti, zabrinutost za stanje ulaganja, za investicije itd, a i u načelnoj raspravi smo čuli kako su oni to brinuli o investicijama kada su terali investitore, pa smo iznosili konkretne primere kako je to izgledalo u njihovo vreme. Razumem da to njega tada nije interesovalo. Tada se on bavio nekim drugim stvarima. Tada su ga zanimale neke druge stvari. Tada je brinuo o nekim drugim interesima. To možemo da vidimo iz njegovog političkog kretanja, kako je to otprilike išlo. Kaže – od 2004. do 2006. godine je bio potpredsednik Gradskog odbora DS u Novom Sadu, pa je onda potom bio član Pokrajinskog odbora DS, pa na kraju i Glavnog odbora DS.

U profesionalnom smislu, gospodine predsedavajući, tu beležimo jedan napredak u profesionalnoj karijeri. Bio je odlukom Skupštine grada Novog Sada postavljen za direktora Javnog komunalnog preduzeća „Novosadska toplana“, a posle toga pomoćnik sekretara za nauku i tehnologiju, pa posle toga narodni poslanik. Naravno, propustio je da napiše da je bio predsednik Upravnog odbora Javno komunalnog preduzeća „Put“.

Zašto sve ovo pričam? Za vreme dok je Srbija propadala, u svakom smislu, on je lično veoma, veoma brzo i munjevito napredovao u DS, ali i u Vladi pokrajine Vojvodine, ali i u ostalim organima. Zato mi danas ne možemo da mu verujemo na reč i ne možemo da verujemo da je ta njegova briga istinska.

Kada je reč o samom amandmanu, potpuno nepotreban amandman. Dakle, i to jasno piše u obrazloženju koji nam je Vlada dostavila. Dakle, prema ovoj odredbi na poljoprivredno zemljište primenjuje se Zakon o poljoprivrednom zemljištu i tu je stvar potpuno jasna. To je potpuno, ja bih rekao, mnogo buke ni oko čega.

Samo još jednu rečenicu vezano za Ekonomski kokus koji mu je iz nekog razloga ovde problematičan. Ekonomski kokus, i to bi vi trebali jako dobro da znate jer ste ekspert za udruženja, da li građani ili kako već, udruženje narodnih poslanika istog ili sličnog opredeljenja. Tu nema ništa sporno. Vi ste veliki lider jednog malog udruženja građana i trebali bi da znate jako dobro to. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem se.

Reč ima šef poslaničke grupe narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, nedoslednost. Nedoslednost je reč zbog koje treba odbiti ovaj amandman, nedoslednost zbog predlagača amandmana.

U Narodnoj skupštini Republike Srbije postoje naravno skupštinski odbori predviđeni Poslovnikom o radu, ali postoje neformalne poslaničke grupe. Neformalne poslaničke grupe okupljaju narodne poslanike različitih političkih opcija, različitih političkih stranaka okupljenih oko sličnog cilja.

Kokus je okupio narodne poslanike iz skoro svih poslaničkih grupa i iz poslaničke grupe i opozicione Demokratske stranke, i iz opozicione SDS, okupio je narodne, i nezavisne narodne poslanike. Uspeli smo da ispred vrata kokusa ostavimo stranačke zastave i da razgovaramo i dogovaramo se oko tema koje se tiču naše ekonomije. Rezultati su vidljivi. Rezultati su vidljivi za sve, osim za predlagača amandmana kojem toliko smeta kokus, a ne smeta mu, recimo, zelena poslanička grupa. Zelena poslanička grupa radi sličan posao kao što to radi kokus, kao što to rade i neke druge neformalne poslaničke grupe, kao što je na kraju krajeva i neformalna poslanička grupa GOPAK parlamentaraca u borbi protiv korupcije i to su vrednosti koje imaju gotovo svi parlamenti, ne samo u okruženju, nego gotovo svi parlamenti u svetu.

I šta je to nateralo predlagača amandmana da bude član Zelene poslaničke grupe i kada je on u pitanju onda može sve, a kada se neki drugi ljudi, kao što je to recimo gospodin Pavićević ili gospodin Vlada Marinković ili gospodin Senić ili drugi ljudi iz dela vlasti okupe da razgovaramo oko ekonomskih tema, oko ekonomije, ne pomenemo nijedan jedini put političku stranku, a kamoli neku tamo grupicu građana koja još uvek nije ni formirana, a predstavlja se nekako drugačije, onda to nekome u ovoj sali smeta, a ne smeta mu da kao nezavisni narodni poslanik učestvuje u radu zelene poslaničke grupe, pa čak i da predlaže zakon koji nije loš. Ali zašto napadati nešto drugo, što je takođe neformalno, čega takođe nema u Poslovniku o radu Narodne skupštine, a učestvovati u jednom takvom sličnom telu? Nedoslednost, gospodine ministre.

Nedoslednost, jer predlagač amandmana je glasao, đipao, bez naliv pera istina, uz naliv pero je samo đipao Đelić, ali đipao od radosti i glasao sa obe ruke za SSP. Sporazum o stabilizaciji pridruživanju je dokument koji mora da se poštuje. Neozbiljna bi bila država koja bi začas posla menjala stvari koje je neko drugi pre ispregovarao, dogovorio i izglasao i dobio podršku u Narodnoj skupštini.

Umesto da tada se predlagač amandmana pobuni, pa tome naliv pero možda od gospodina Đelića, pa mu kaže – morao si bolje da ispregovaraš, pa mu kaže – morao si bolje da zaštitiš prava poljoprivrednika, poljoprivredno zemljište, pa je moga da podigne svoj glas i da kaže – pa, neću glasati za takav SSP. Ne, vođen čistim populizmom, vođen politikom koju vidi iz dnevne neke politike i onoga šta će mu trenutno doneti neku korist.

Nedoslednost, gospodine ministre. Nedoslednost, jer isti predlagač amandmana je glasao da se poljoprivredno zemljište prodaje narko trafikantima i nije mu smetalo kada je Šarić kupovao zemljište po Vojvodini. I, nije mu smetalo, glasao je za takve zakone i glasao je za takvu Vladu koja je prodavala zemljište Šariću i njemu sličnima.

Šta je sa udelom Šarića u „Metals banci“ koja je postala „Razvojna banka Vojvodine“? I tada je glasao, zato što je bio deo većine, zato što mu je to odgovaralo, zato što je bio ušuškan u vlasti. E, sada će da se preokrene i sada će da kaže – ne važi predlagač amandmana od juče, sada je ovaj danas neko nov, recikliran, provučen kroz neku političku veš mašinu, opran od Šarića, opran od neispregovaranog SSP, opran od svih odgovornosti koje ima zbog vršenja vlasti do 2012. godine.

Pa, nije dovoljno promeniti ime, a vidim da bi neki ovde sali, ne promenili ime političke stranke, promenili bi i svoje lično ime samo da budu novi ljudi za koje neće važiti tegovi, tereti i sve ono što je opteretilo naše društvo za vreme vršenja vlasti. Samo da bi se ponudili, samo da bi izašli na novo tržište. Ne, iste prljave ruke, isti ukaljani obraz. Pred ljudima sa mnogo lepih slatkorečivih reči, neće proći. Zbog toga je nedoslednost reč zbog koje SNS ovaj amandman, ali i većinu onih amandmana koji iz nedoslednosti i neodgovornosti dolaze od tog dela političkog spektra nećemo prihvatiti.

Zahvaljujem se.

Reč ima prof. dr Vladimir Marinković.