Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa timom, dame i gospodo narodni poslanici, pa ja zajedno sa svojim kolegama koji su članovi Ekonomskog kokusa mogu da ponudim prethodnom govorniku, odnosno kolegi kome to nije jasno šta je, jednu besplatnu edukaciju. Tu su prof. dr Vladimir Pavićević u našem timu, Ivan Jovanović, Zoran Babić, tako da ja mislim da bi svako od njih učinio dodatni napor da izvrši jedno kratko predavanje i edukuje kolegu šta je to neformalna višestranačka poslanička grupa, ali možemo i naše partnere iz USAID ili bilo koje druge organizacije da pozovemo i zamolimo da održe predavanje kako to funkcioniše u razvijenim zemljama gde je demokratija unapređena i gde ona funkcioniše u punom kapacitetu.

Naravno, ponosan sam kao i kolega Babić da se nadovežem na njegov govor, na funkcionisanje i na naš rad. Ponosan sam i kada poslanik i predstavnik DS i SDS i SPS i SNS potpišu amandmane i pokažu da su spremni na dijalog i pokažu da smo mi u Srbiji, ali ovde u parlamentu da dođemo do minimuma konsenzusa oko ključnih i temeljnih stvari za razvoj naše države.

U ovom govoru i u teorijama zavere u 21 veku vidim samo jednu potencijalnu frustraciju da možda neko žudi za tim da bude član to Ekonomskog kokusa, ali mi u parlamentu ne možemo da prepoznamo nekog ko ne predstavlja političku stranku, ne predstavlja građane, ne predstavlja nikoga. Ali, ako je nekome potrebno dodatno znanje, ako je nekom potrebno predavanje, spremni smo da to kao Ekonomski kokus organizujemo.

Još jedna stvar pomenute su banke. Pomenute su fascikle koje dolaze kod ministra. Žao mi je što vodimo ovakav dijalog i razgovor u Skupštini i nismo mi i nije ni SNS dovela te banke, mi smo doveli Tursku banku ovde koja je kupila Čačansku banku koju će pratiti turski privrednici i koja će zajedno sa njima biti podrška turskim investicijama ovde.

Doveli smo banku iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali nismo svoje mišljenje tražili kao nekada u Šekspirovoj ulici u Udruženju privrednika, nismo ga tražili kod Miroslava Miškovića. Sada razgovaramo i sarađujemo, jeste, i sa Američkom privrednom komorom i sa Privrednom komorom Srbije i sa Komorom malih i srednjih preduzeća i vodimo dijalog sa njima i ponosni smo na taj dijalog, ponosno smo na ekonomske reforme i ponosni smo što u Srbiji pokazujemo da možemo da unapredimo demokratiju i razvoj ovog parlamenta, da zajedno dogovaramo ključne teme od važnosti za razvoj naše zemlje, kako u političkom smislu, tako i u ekonomskom smislu i to svakim danom i kada je bio Zakon o planiranju i izgradnji i kada je ovaj Zakon o ulaganjima, pokazujemo i hvala ministre što ste spremni na dijalog sa narodnim poslanicima, hvala što ste spremni na dijalog sa predstavnicima lokalnih samouprava privrede i želim da tako nastavite.

Zar je drugo rešenje da ne vodimo dijalog, da dobijamo gotova mišljenja iz Šekspirove ili bilo koje druge ulice, od nekog udruženja koje je majorizovalo sve u ovoj državi pre sedam, osam, ili deset godina i gde su se sve odluke donosile i o privatizacijama i o vođenju monetarne politike i o vođenju fiskalne politike. Ubeđen sam da ako nastavimo ovako, upravo doći do tog potrebnog društvenog konsenzusa i naravno političke stabilnosti koju danas imamo, a kada su u pitanju ekonomske reforme na pravom smo putu. Imate ministre punu podršku od svih nas ovde u parlamentu.

Zahvaljujem se.

Gospodine Pavićeviću, replika na ?

(Vladimir Pavićević, s mesta:Pomenuo me je i gospodin Babić i gospodin Marinković.)

Da li ste pomenuli, gospodine Marinkoviću? Pomenuli ste gospodina Pavićevića.

Imate pravo na repliku, izvolite gospodine Pavićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče, gospodine Bečiću, uvaženi gospodine Sertiću, poštovane gošće i gosti iz Ministarstva, ovde je pominjan Ekonomski kokus.

Pominjano je ovde i da sam ja član Ekonomskog kokusa. Ja hoću da potvrdim ovde da ja jesam član Ekonomskog kokusa koji funkcioniše u Narodnoj skupštini.

Odlučio sam da učestvujem u tom telu, jer sam smatrao da to telo treba da okuplja one narodne poslanike iz svih političkih grupacija ovde koji će doprinositi ostvarenje uslova za funkcionišuću tržišnu privredu koja mora da počiva na principu vladavine prava poštovana gospodo.

Za ovo vreme ja nisam potpisao ni jedan amandman koji je podnet ovde u ime Ekonomskog kokusa, pa nisam potpisao ni amandmane koji su podneti na ovaj Predlog zakona. Zašto poštovana gospodo?

Zato što je moje mišljenje bilo da Ekonomski kokus budući, da treba da se usmeri ka reformama, tržišnoj privredi, vladavini prava, mora odlučnije da reaguje na sadržinu jednog predloga zakona za koji ja smatram da se njime stvara stimulativna atmosfera za korupciju, poštovana gospodo.

Ne možemo mi u Ekonomskom kokusu ako se zalažemo za tržišnu privredu, za vladavinu prava, da zažmurimo ovde. Kada dođe ministar privrede, institucionalizuje postojeću korupciju i da Predlogom zakona stvara uslove za novu korupciju, poštovana gospodo.

Budući da sam ja sada ovde čuo i neke neprimerene reči i od gospodina Babića, vezano za funkcionisanje kokusa i od gospodina Marinkovića, koji je predsednik Ekonomskog kokusa, koji se sigurno trudi prema gospodinu Veselinoviću i s obzirom da kokus po mom sudu zaista ne vrši ono što mu je trebalo da bude funkcija. Ja neću više učestvovati u radu Ekonomskog kokusa poštovana gospodo, budući da vidim da se tu skrenulo sa glavnog smera.

Gospodine Rističeviću, vi ste po dnevnom redu?

Gospodine Veselinoviću, po Poslovniku?

(Marijan Rističević, s mesta: I po Poslovniku i po amandmanu, javio sam se još pre pola sata.)

Pa ne možete jedno i drugo, možete samo ili po Poslovniku ili po amandmanu.

Ako ste po Poslovniku gospodine Rističeviću, onda moram po redosledu.

Gospodine Veselinoviću nemate pravo na repliku.

Prednost ima ministar, izvolite gospodine Sertiću.

Zahvaljujem se.

Da se vratimo na sam amandman, dakle, raspolaganje poljoprivrednim zemljištem je definisano Zakonom o poljoprivrednom zemljištu i naša intencija nije bila ni na koji način da utičemo i da menjamo tu vrstu zakona, a mislim da su poslanici bili veoma jasni, ko kad i na koji način je prihvatio SSP, na koji je način pregovaran i šta je sve posledica svega toga.

Ono što mi je veoma važno da istaknem pred vama poslanicima iz različitim političkih grupacija, želim da napomenem Ekonomski kokus je izuzetno veliki doprinos dao, ne samo realizaciji ovog zakona, nego je učestvovao i u mnogim drugim aktivnostima, koje su nama vezane svakodnevno za ekonomske aktivnosti.

Dakle, ovde u Skupštini Srbije smo pre tri meseca imali jednu od najvećih svetskih kompanija „Dženeral elektrik“, preko 30 naših kompanija koje su razgovarale o mogućnostima i međusobnoj saradnji.

Ekonomski kokus i svi poslanici su učestvovali u raspravama i konsultacijama i oko donošenja drugih zakona koje smo doneli u prethodnom periodu i učestvuju u pisanju sadašnjih zakona, tako da samo osnivanje Ekonomskog kokusa smatram jednom od najvažnijih karika za dobro, pisanje zakona za njegovu implementaciju, a veliku pomoć naporima Vlade Srbije da na najbolji mogući način realizuje svoje ciljeve koje smo definisali, tako da smatram da čak veći broj poslanika treba da se uključi, jer ekonomija jeste osnova za razvoj naše zemlje, a na osnovu nje možemo kasnije da razvijamo i sa punim kapacitetom sve ostale važne društvene aktivnosti.

Zahvaljujem se gospodine ministre.

Reč ima šef poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Zoran Babić, replika, pominjanje imena od strane gospodina Pavićevića, a onda ima reč gospodin Rističević.

Zahvaljujem se gospodine Bečiću.

Neopravdano sam optužen za neprimerene reči, a jedina neprimerena reč, ako to i tako se smatra je članstvo u neformalnim poslaničkim grupama. Evo ovde imam dokument koji kaže – Zelena poslanička grupa, neformalna poslanička grupa, pa ne bih da čitam ostale kolege, ali molim vas pogledajte pod rednim brojem 2. Ko je pod rednim brojem 2? Gospodin Janko Veselinović.

(Janko Veselinović, s mesta: Poslovnik.)

I šta je tu neprimereno? Još sam rekao da te neformalne poslaničke grupe daju vrednost, jer ostavljaju stranačke boje i stranačke zastave, ispred ulaza skupštinske sale i odborske sale. Šta je neprimereno reći? Istinu.

Molim vas, sa druge strane, ovde je optužena Vlada, optužen gospodin Sertić da će institucionalizovati korupciju, pa posredno gospodine Sertiću, na ovaj način je optužena Svetska banka.

Posredno je optužena Svetska banka. Zašto? Evo ovde imam dokument Svetske banke po kojem je ovaj zakon i pisan, tačne instrukcije kako je pisan od A do Š.

Takođe imamo u ovoj hrpi papira mojih i podršku Svetske banke i mišljenje Svetske banke da je ovaj zakon najprimereniji i najbolji u svetskoj praksi. To što neko što baš zbog mahanja tim zastavama stranačkim i što je lepo optužiti Vladu Republike Srbije, na ovaj način optužuje i Svetsku banku.

Izvinite, nismo pisali ovaj zakon u vinogradu. Nismo pisali, pijuckajući vino, nismo te vinograde pretvarali u stanove na Vračaru, već smo koristili najbolju svetsku praksu i Svetsku banku za formiranje i za ovaj zakon.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Imate pravo na repliku, gospodine Veselinoviću, ali pošto sam već najavio gospodina Rističevića, dobićete posle njega pravo na repliku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine ministre, poštovani gosti. Pošto se ovde radi o poljoprivrednom zemljištu i što je pomenut SSP, zbog naših gledalaca, poljoprivrednika, dužan sam da iznesem istinu o tome.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju o kome je reč je donet, usvojen, potpisan, 2008. godine, usvojen u ovom parlamentu, čini mi se, 4. septembra 2008. godine.

Tada ja nisam bio poslanik. Da sam bio, za takav SSP nikad ne bih glasao. Ali, pre SSP, s obzirom da se ovde u predlogu amandmana govori o tome da stranci ne mogu da budu vlasnici zemlje. od 2000-2003. godine sam bio poslanik i prilikom donošenja Zakona o privatizaciji bio sam protiv toga da prirodna bogatstva od opšteg interesa budu predmet privatizacije, čak i u članu 3. to je i navedeno. Onda je jedno mišljenje ministra Vlahovića je postalo važnije od zakona, a onda su počeli da rade predsednici stranaka i finansijski direktori stranke bivšeg režima.

Dakle, to se ovako dogovaralo uz čašicu i odjednom ono što je Zakonom o privatizaciji, prirodno bogatstvo od opšteg interesa, ono što je bilo zabranjeno, odjednom je bilo dozvoljeno, koje neki ljudi, finansijski direktori pojedinih stranaka, nečiji kumovi, su po pitanju poljoprivrednog zemljišta imali odgovarajuću privilegiju i da ono što Zakonom o privatizaciji nije bilo dozvoljeno ipak mišljenje Vlahovića, ministra privrede i privatizacije, bude predmet privatizacije.

Ja sam takođe tada tražio da skladišni kapaciteti koji su takođe bili lak plen u toj privatizaciji zajedno sa ovim zemljištem, da pripadnu poljoprivrednicima, odnosno da im se podele akcije. To nisu dozvolili.

Poljoprivredno zemljište je postalo vlasništvo ovih ljudi, od kojih neki tvrde da su domaći. Kad kupuju zemljište oni su domaći, kad kupuju jahte novcem koji su izvukli iz tog poljoprivrednog zemljišta i skladišnih kapaciteta, dakle, novcem koji se više ne reinvestira u poljoprivredu i selo, već investira u jahte, pevačice, itd, kad izvuku taj novac, onda jahtu registruju po stranu zastavu.

Kad ovde uzmu pare onda su domaći, kad kupuju zemljišta onda su domaći, onda su i finansijski direktori stranaka, ali kad kupe jahtu na kojoj treba platiti porez ovde, e onda su u stranci. Okače strane zastave i na takav način izbegnu plaćanje poreza.

Sledeće, ta četvorka koja je bila briska u Vojvodini je kupila preko 100 hiljada hektara. Radi se o Miodragu Kostiću, finansijskom direktoru stranke bivšeg režima, kumu određenog predsednika Skupštine itd, u to vreme, Đorđiji Nicoviću, Petru Matijeviću i Miroslavu Miškoviću ako sam ga preskočio. Sto hiljada hektara, velika četvorka. Preko noći. Po mom mišljenju, zemlja treba da pripadne onome ko je obrađuje, a ne onome ko nas obrađuje. Međutim, to je na takav način prodato.

Idemo dalje. Ovde se govori o strancima. Nije tačno da stranci nisu već vlasnici zemljišta. „Balti grupa“ Irci, 10.500 hektara, mahom u Srpskom Miletiću, Bačkom Brestovcu i Feketiću. Todorić – 6.000 hektara, „Žito grupa“ Hrvatska – 2.000 hektara. Dakle, i te kako su oni zagazili u vojvođanske oranice, e onda kao kruna dolazi SSP. Takav SSP u tom obliku nije potpisala ni jedna buduća članica EU.

Preterana liberalizacija koja je počistila poljoprivrednike, koja je gotovo nastupila odmah, obično bi zemlje buduće članice potpisivale da se to poklopi, pa, carina sa ulaskom, totalni pad carina sa danom ulaska u EU ili godinu. Poljoprivredno zemljište bi strancima moglo da se prodaje tek desetak godina posle ulaska u EU. Ovde je određen rok od pet godina i srećom Litvanija nije dugo ratifikovala taj sporazum, pa smo došli ne do 2016. godine, ja nisam profesor prava ali malo SSP sam pogledao, 2017. godina je u pitanju i taj SSP nisam ja potpisao, nisam za njega glasao.

On je veoma loš i za njega snosi krivicu stranka bivšeg režima. Inicijativa o referendumu sa 100 hiljada potpisa ne može da dovede do referenduma, jer referendum se ne sprovodi po članu 108. Ustava, po pitanjima koja su definisana međunarodnim ugovorima, a SSP je višestruki međunarodni ugovor. Ja nisam dr pravnih nauka, ne predajem studentima, ali eto kao poljoprivrednik morao sam iz ove teme da izručim i to što neko ko kaže – Mi smo podneli amandman; neko ko se „preokrene“ pa misli da ih ima dvojica, iako profesor prava, on ne može u Ustavu pogleda šta je SSP, da je to međunarodni sporazum i da nije moguće vršiti referendum po tom pitanju.

Mi smo se dogovarali na Odboru za poljoprivredu i to imamo dobru volju Vlade da ispoštujemo SSP, ali da strancima što manje omogućimo da kupe zemlju uz što teže uslove jer to je dozvoljeno i neke zemlje su to radile. Verujte da ćemo mi to uraditi do isteka roka, ali ćemo pre toga vratiti ono što stranka bivšeg režima nije htela već je podizala vinograde na takvim posedima.

Vratićemo 100 hiljada hektara zemlje u naturalnoj restituciji što oni nisu želeli da vrate želeći pre svega da ovim ljudima prebace to zemljište, nisu želeli da isprave stare nepravde. Mi ćemo to učiniti.

Takođe, Vlada je na zahtev zemljoradnika donela odluku da proda zemlju ne strancima, već da deo zemlje, male posede u državnoj svojini proda fizičkim licima, domaćim poljoprivrednicima koji imaju manje od 20 hektara da bi dopunili svoj posed i bili ekonomski efikasniji.

Strancima nećemo prodavati zemlju, ali ćemo prodati domaćima. Ostatak državnog poljoprivrednog zemljišta daćemo u dugoročne zakupe u cilju da razvijemo visokointenzivne grane stočarstva, voćarstvo, povrtarstvo, proizvodnju energije.

Ja sam u obavezi to da vam kažem, s obzirom da nije istina ono što je predlagač amandmana tvrdio, usvojili SSP, prodali su zemlju, a sada nama, prodali su zemlju za fotelju, a sada nama pokušavaju da spočitavaju nešto što su oni uradili. Ja verujem da su oni imali vrlo tanku viziju, ali takođe verujem da su imali debelu proviziju da bi učinili ovo što sam vam opisao.

Što se tiče onog govornika koji se distancirao od ekonomskog fokusa, ovi tamo treba da budu sretni jer on ima veze sa ekonomijom, kao Eskimi na Severnom polu sa afričkim vrućinama. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima prof. dr Janko Veselinović. Replika dva minuta. Izvolite.