Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Kada govorimo o Devičanskim ostrvima, mislim da bi predavanje o tim of šor kompanijama i vinarijama sa Devičanskih ostrva ispred Kompanije „Vinemont“, i  kolege koji je malo pre govorio i meni i svima vama, mogao da priča tu prisutni kolega.

Tako da, nemojte samo o of šor kompanijama i o svemu tome, to je jednostavno način vladanja i to više shvatam da govorite, ali ne u Narodnoj skupštini, već ujutru kada održavate ličnu higijenu, pred ogledalom, kada se brijete.

Čudno je to kada iz Narodne skupštine Republike Srbije polaze tonovi koji su disonantni u odnosu na pravosudni sistem ove zemlje. Čudno je kada se jedan osrednji pravnik postavlja iznad Ustavnog suda Srbije. Kada kažem osrednji pravnik, mislim i po godinama studiranja, ali i po proseku studiranja. To su valjda dovoljni repere da bi neko postao osrednji, možda čak i ispod osrednjeg. Ali, da jedan osrednji pravnik govori, derogira i ponižava sudije Ustavnog suda Srbije je skandal.

Sa druge strane, kada se govori o nemanju investicija, takve reči kada dolaze od kolege koji je malopre govorio, prosto su melem za uši, jer je to priznanje veze i spone između bivšeg režima i Miroslava Miškovića, jer oni shvataju kao svoju investiciju prodaju Miškovićevog dela kapitala „Delezu“. Eto je spona između Miškovića i bivšeg režima. Pa, ne moram ja da govorim o tome…

Vreme, kolega Babiću.

…o tome govori istina. Sve dok svojatate njegovu imovinu i te investicije, ta veza se pokazuje kao veoma jasna.

Zahvaljujem, kolega Babiću.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Član 11. teksta Predloga zakona koji govori o ulaganjima koja se prema značaju dele na ulaganja od posebnog značaja za Republiku Srbiju i ulaganja od lokalnog značaja treba brisati i to mi svi ovde znamo. Kada kažemo da nije u skladu sa Ustavom, mi smo to govorili i za zakon koji je unela ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Posle toga je Ustavni sud stavio privremenu suspenziju na član za koji smo tvrdili da nije ustavan.

(Zoran Babić, s mesta: Znači, malo dobro, malo nije.)

Ja bih molila narodnog poslanika Zorana Babića da ne dobacuje i da ne gestikulira nepristojno dok se obraćam građanima i narodnim poslanicima.

Koleginice Čomić, ne možete vi da molite kolegu Babića da prestane da dobacuje, nego predsedavajuće. Zato vas molim da nastavite dalje, a predsedavajući će, ukoliko nađe za potrebno, da opomene poslanike. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kada god ne nađete za potrebno, onda moram ja, pošto želim da građanima Srbije dam informaciju o razlozima zašto ovaj član zakona treba brisati.

Molim narodnog poslanika Vučetu Toškovića takođe da ne dobacuje, pošto predsedavajući nije našao za shodno. Ako ima dobacivanja, onda ima dobacivanja. Mi smo tu vrlo talentovani. Ako nema, onda nema.

Zahvaljujem, predsedavajući. Nije vama lako, znam ja to, ali šta da radimo.

Zašto ovaj član treba brisati? Zato što podrazumeva diskreciona prava da se određuje šta su to ulaganja od posebnog značaja, a šta su to ulaganja od lokalnog značaja i zato što ovde kada god želi da se govori o stranim ulaganjima ili o domaćim ulaganjima, i kada god se govori o skraćenicama od foreign direct investments, niko neće da govori o tome da nema FDI u kojima ne učestvuju budžeti. Nema nigde ni u jednoj državi. Novaca više nema lako za zaraditi i meni je potpuno jasno zašto je ekonomska i finansijska moć našla način da investicijom zove saradnju sa nacionalnim budžetima, gde svi nacionalni budžeti od svih naših para daju deo ulaganja. To bi trebalo da bude tema i ja sam, ako sam i u šta sigurna, sigurna da ministar to jako dobro zna, mnogo bolje od mene.

Šta je problem onda ako ja želim dijalog o tome šta su u stvari ulaganja i kako to ulagač pravi dogovor sa bilo kojim budžetom da ga pomogne, opet na starom srpskom contribution insertis, ili ovako sa podsticajima koje smo vezali ovim zakonom za državnu pomoć? To je loše rešenje, jako loše rešenje. Pogotovo ovakav član zakona, koji svakome ko malo prati ekonomsku i finansijsku moć i ekonomske i finansijske propise širom Evrope, ovog dela govorim, i SAD zna da čita ovaj zakon. Diskreciono pravo sa osnovanom sumnjom o privatnom izboru onoga ko se zove ulagač. Ja tu ne unosim sumnju da je ministar ili bilo koji član Vlade spreman da se odrekne svog integriteta, svoje reputacije i svog znanja i da čini kriminalno delo, ali ovo ne treba da stoji u Zakonu o ulaganjima.

Nikako ne treba da stoji. Ako ostane, sa ovim će članom uz neke Ustavni sud svakako imati posla. Nije meni na radost što će se pokazati odlukama Ustavnog suda da smo bili u pravu, kao što mi nije na radost ni što je suspendovan član zakon koji je terao žene sa 60 godina i šest meseci u penziju. To je zajednička loša slika o Srbiji, zajednički pokazatelj o tome da nemamo razgovora u suštini o pravcima razvoja ekonomske politike, a da imamo zakone kojima se pisci malo znaju, koji nisu na javnoj raspravi i koji na ovakve članove kontraargumentaciju imaju – sve će to biti super. Nisu zakoni tu da ministar obeća na časnu reč da će sve biti super, nego da bude potpuno jasno šta po članovima zakona i kome se daju kakva prava i kakve obaveze.

Za ovu Vladu je dobro da ovog člana ne bude u zakonu. Ako vam to neko kaže ko Vladu ne podržava, onda bi trebalo da se ozbiljno razmislimo da li Zakon o ulaganjima od svog početka, kako je ušao u javnu raspravu, u medije, uz sporove sa Ustavom, da li ga treba zadržati u proceduri u Skupštini i da li treba tvrdoglavo istrajati na odredbama koje će praviti očiglednu štetu, a šteta je zajednička. Naš napor je da bude zajedničke koristi, a ne zajedničke štete. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, člana 107. stav 1. Mislim da ste morali da prekinete gospođu Čomić i da je opomenete u onom trenutku kada mi je rekla da ja nepristojno gestikuliram. Čime sam ja to nepristojno gestikulirao? Da li sam rekao – stoko jedna, kao što je rekao gospodin Živković? Da li sam rekao – đubre jedni, kao što je rekao gospodin Šutanovac? Tada se nije bunila za nepristojno gestikuliranje. Da li sam možda sedeo na katedri, kao što je to radio gospodin Pavićević na predavanjima na Fakultetu političkih nauka? Šta sam to radio da bude nepristojno, osim što sam govori i zastupao ono što mislim? E, to je za gospođu Čomić nepristojno. Evo, ima i bolja rezolucija, da bi se bolje videlo ko sedi na katedri. (Narodni poslanik Zoran Babić pokazuje fotografiju.)

Da li je to vladavina prava i da li je to ponašanje kojim bi trebali svi da sednemo sada na skupštinske klupe možda? Šta se nije dopalo gospođi Čomić malopre? To što sam rekao da ne možemo da se odnosimo i da komentarišemo odluke suda zato što je sud nezavisna grana vlasti? E sada, kada Ustavni sud presudi onako kako im odgovara, onda je to odlično, onda se to koristi kao argumentacija. Kada se presudi onako kako im ne odgovara, onda – ma koji je to sud, oni su neznalice, oni ne znaju ništa. Dogovorite se jednom sami sa sobom šta hoćete i kako hoćete, ko je nezavistan, ko šta sme i ko šta ne sme da radi. Malopre smo videli da gospodin Rističević ne sme da govori. Sada ja ne smem da govorim za gospođu Čomić. Nije ni prvi put ni poslednji put kako bi želeli ili kako ste nas izbacivali iz ove sale Narodne skupštine, ali to vreme je prošlo. Paljevine, otimanja, prebijanja, kamenje na novinare, prebijanje političkih neistomišljenika, šišanje njihove dece, to vreme je prošlo. O tome možete samo da se nadate i samo da maštate.