Zahvaljujem.

Narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite.

Dame i gospodo, u prethodnih desetak minuta izrečeno je puno stvari koje jednostavno ne odgovaraju istini i koji na neki način omalovažavaju ovaj zakon i dezinformišu javnost, ako hoćete.

Znači, izrečena je tvrdnja da nema investicija u Srbiji. Ja sam na sajtu Privredne komore Srbije našao podatak da smo 2012. godine imali 232 miliona evra stranih direktnih investicija, 2013. godine to je skočilo na 750 miliona evra, 2014. godine milijardu i 220 miliona evra, da u 2015. godini se već približavamo cifri od milijardu evra, a Vlada ima želju da to bude i milijardu i po evra stranih direktnih investicija.

Znači, nije tačno da Vlada ni do sada nije radila na tome da se privuče što veći obim stranih direktnih investicija i to jednostavno pokazuju podaci koji stižu iz Privredne komore Srbije. Podaci koji stižu iz Privredne komore Srbije,ako smatrate da su to relevantni, ja mislim da je to jedna jako ozbiljna institucija.

Znači, ovaj zakon treba samo da nastavi taj trend uvećanja stranih direktnih investicija i ako ćemo realno da sagledamo sam zakon, on se pre svega obraća stranim direktnim investitorima, zato što privredni ambijent, pravni sistem Srbije i te kako poznat domaćim investitorima i sve ove odredbe, jedan dobar deo tih odredbi je unesen da bi stvorio pravnu sigurnost stranih direktnih investitora.

Ovaj zakon je potreban zakon. To je ono što treba da unapredi priliv stranih direktnih investicija, a potreban je ne zbog SNS, ne samo zbog ove Vlade, potreban je zbog građana Srbije. Svi smo svesni da su građani, da je privreda, svi mi u prethodnih, prethodne dve godine podneli izvesne žrtve da bismo imali fiskalnu konsolidaciju. Ta fiskalna konsolidacija, a ja sam to već jedanput rekao, je neodrživa ukoliko nemamo veći rast investicije. Znači, namera Vlade je krajnje dobronamerna. Ovaj zakon je i te kako potreban.

Priča o tome kako će tržište samo da rešava o tome koji će investitor da dolazi u Srbiju, kako je tržište divlji zapad, pa sad tu dođe kako kome šta odgovara i kako kome padne na pamet, je totalna neistina, da se razumemo. Svako tržište je regulisano, svako tržište ima svoju širinu, ima svoju dubinu, nemate tržišta ako nemate veći broj privrednih subjekata, ako ti subjekti nemaju neku privrednu aktivnost. Molim vas, pomenuta je Kina u jednom trenutku. Kina vam je najbolji primer kako se kombinuje tržišna i planska privreda. Znači, tržište nije svemoćno. Ona je uspela da stvori jedan fantastičan privredni rast u prethodnih deset, dvadeset godina ali pre svega kombinacijom pravne i tržišne privrede.

Prema tome, nemojte da ovaj institut ulagača od posebnog značaja tek tako omalovažavate. Postoje kriterijumi na osnovu kojih će ti ulagači biti razvrstani. Nema u tome ništa loše. Zna se šta nam je cilj. Cilj nam je između ostalog da podspešimo i konkurenciju, ali i regionalni razvoj, da dođemo do tehnoloških mnogo značajnijih investicija, do tehnologija koje su savremenije i koje su nam i te kako potrebne. Svi ovi kriterijumi na kraju krajeva dati su u narednom članu i može svako od poslanika da vidi šta je stvarno namera Vlade. Zato vas molim da ne dezinformišemo javnost o tome da ovaj zakon ne znači ništa, da neće doneti ništa dobro privredi Srbije. Svaki strani investitor za sebe vezuje niz malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, a većina privrednih subjekata su iz te oblasti. Hvala vam.

Ja bih zamolio kolege iz vladajuće većine da poštuje to da kolege koji ne podržavaju Vladu i podnose amandmane, kao i ministar imaju samo dva minuta, pa vas molim da i vi toliko, poslovnički imate pravo i duže, ali da toliko vi koristite to pravo prilikom izjašnjavanja zašto hoćete ili nećete da glasate o nekom amandmanu.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Stefanović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na naziv člana i član 12. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Zoran Živković i narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Tražimo brisanje i člana 12. zato što je on logičan nastavak člana 11. koji ne valja ništa kao što smo govorili u prethodnom javljanju i tu se taj koren korupcije nastavlja kroz nekoliko narednih članova, a onda se to povećava kada dođemo do onog člana kojim se osniva razvojna agencija Srbije, u stvari zakon bi trebao da se zove zakon o razvojnoj agenciji Srbije, jer je dvadeset i nešto članova od četrdeset i nešto ukupno posvećeno tome. Šta je ovde loše? Naravno, ovde se utvrđuju tzv. kriterijumi kojima se utvrđuje značaj ulaganja.

Već smo govorili ne postoji u ekonomiji značaj ulaganja, ne može država osim ono što sama investira, a to je drugi deo, to je infrastruktura, to su budžetska sredstva ili sredstva koja su hibrid državnih budžetskih i nekih privatnih samo tu može da se ocenjuje šta je značajnije od drugog.

Investitor, ne po pravilu, nego uvek privatni, bilo da je to preduzetnik, bilo da je to najveća kompanija na svetu ima svoju slobodu da odluči šta je za njega značajno i ne može niko da mu meri tu značajnost. Posebno kad se to meri po, kaže -vrsta i iznos ulaganja, premudro je, ili dugoročnost ulaganja. Kako ocenjujete dugoročnost ulaganja da li i koliko dugo će da daje novac za tu investiciju ili koliko će ta traje ta investicija ili koliko će ta investicija da unosi profit.

To su bar tri različita kriterijuma. Reference i kredibilitet ulagača, to bi bilo jako interesantno da vidim kako ćete da utvrdite taj nivo kriterijuma. Da bude jasnije, stav 2. lepo kaže da Vlada bliže određuje kriterijume, a to znači da Vlada uzima na sebe, a ne zakon, to da procenjuje šta je značajno i po kojim kriterijumima nešto može da bude značajno. Može da bude značajna, recimo, investicija u Bugarsko primorje. Možda to proceni Vlada Srbije da kroz investiranje nekog stranog investitora, malog ili velikog…

Vreme.

Molim?

Dva minuta.

Vi određujete?

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici, SNS se protivi prihvatanju ovog amandmana. Znate u čemu leži cela zamka ovog amandmana? Ako ste pažljivo čitali zakon, a siguran sam da jeste, ako ste pažljivo čitali član 12, a siguran sam da jeste, onda ste morali da pročitate i tačku 6) koja kaže da – kriterijume na osnovu kojih se utvrđuje značaj ulaganja su jedan, dva, tri, četiri, pet pa i šest – referenca i kredibilnost ulagača. Šta je bilo do sada? Tamni vilajet.

Mogla je neka kompanija koja je u svojoj matičnoj državi imala problematično poslovanje, bila u blokadi, bila na nekim poternicama, mogla da dođe u Srbiju i bila predstavljena kao najbolji mogući ulagač. Spas, maltene kao da će i ta kompanija da ulaže u ove vinograde.

Sada, kompanija koja u svojoj matičnoj državi, baš zbog ove tačke 6) člana 12. mora da potvrdi svoju kredibilnost. Nema više na časnu reč, nema više na poznanstvo sa nekim, na časnu reč, evo to je dobra kompanija, oni su odlični. Ne vredi više i takav način poslovanja je nemoguće. Neću da plaćam struju ili ću da blokiram auto-put, pa neću ovo ili ću ono, pa ucene, pa ne znam šta. Ne postoje više takvi poslodavci i takvi ulagači. To je ono što predlagač amandmana hoće, da vrati na staro, da vrati da mu se veruje na reč, da vrati neke sumnjive tipove, da vrati ulagače tašna, mašna, kamašna, tako nešto je neodrživo. Neodrživo u privredi u Srbiji, neodrživo nigde više i zbog toga ne treba prihvatiti amandman na član 12. Predloga zakona.