Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, podnosilac amandmana.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi gospodine ministre Sertiću, poštovana gošćo iz Vlade Republike Srbije, tri su napomene koje bih hteo ovde da saopštim povodom našeg amandmana, poštovana gospodo na član 12.

Najpre, evo i gospodin Babić da čuje, mi smo precizno saopštili u obrazloženju, kojim se nadovezujemo na našu argumentaciju, na amandman na član 11. i napisali smo da – nije u skladu sa vladavinom prava, poštovana gospodo, da precizne kvantitativne i kvalitetne kriterijume za sticanje statusa ulaganja od posebnog značaja, određuje Vlada, a da oni nisu određeni samim predlogom zakona, jer se upravo ovakvom formulacijom, mehanizmom, ja mislim, oglušujemo od provorazredne važnosti ove vrste delanja i upravo se radi ono na šta je imao primedbu gospodin Babić, upravo se usmeravaju neki ljudi na to da se pozivaju na časnu reč, na nečiju reč, na neko prijateljstvo sa nekim itd.

Druga napomena, poštovana gospodo, fino smo ovde napisali, ne znam kako gospodin Babić ne referiše na taj deo i gospodin Sertić – ostavljanje diskrecionog prava Vladi i da propiše merila za sticanje statusa ulaganja od posebnog značaja i da takvim ulaganjima slobodno i bez javnog poziva dodeljuje državnu pomoć, stvara se najdirektniji mehanizam za korupciju, poštovana gospodo. Sada je pitanje za nas ovde narodne poslanike, da li ćemo mi kada se suočimo sa ovim što je činjenica, gospodine Babiću, što je evidentno, hoćemo li da pristanemo na to, ili ćemo predstavniku Vlade gospodinu Sertiću da kažemo da povuče takav predlog zakona sa takvom sadržinom.

Ja se borim danas ceo dan za ovaj drugi pristup, jer je u skladu sa vladavinom prava.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Pravo na repliku, Zoran Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi znate da sam ja ovde zatrpan gomilom papira, a da li su to zakoni, da li je to uporedno pravo, pa vidim kako je u drugim državama, da li su to empirijska istraživanja, a bogami i često i mišljenja stručnjaka iz pojedinih oblasti koji nemaju nikakve veze sa politikom.

U ruci imam mišljenje o ovom predlogu zakona, jednog vrhunskog ekonomiste, domaćeg, ne želim da govorim ime i prezime, zato što nemam ovlašćenje, ali neko ko zaista može da nam predaje o ekonomiji i o privredi i o stanju.

Ona kaže – novina u ovom delu zakona je zabrana osnivanja ulagaču, ukoliko mu je zabranjeno obavljanje delatnosti u domicialnoj zemlji. Ovo je dobro rešenje, jer onemogućava poslovanje preduzeća sa sumnjivom poslovnom istorijom, za koje se može sa velikom verovatnoćom pretpostaviti da bi određeni nelegalan način poslovanja nastavila i u Srbiji.

To je ono što kažu ekonomisti. To je ono sa čim su saglasni i domaći i strani ulagači i privrednici. Jednom moramo da odvojimo žito od kukolja. Jednom moramo da odvojimo poštene od nepoštenih. Jednom moramo da odvojimo privrednike od tajkuna. Jednom moramo da odvojimo one koji se odgovorno i časno bave poslom od onih koji to nečasno i neodgovorno rade. Ne možemo da se sakrijemo iza floskula vladavine prava, a da se zapravo traži ukidanje mogućnosti potvrde da jedna kompanija koja hoće da učestvuje i da ulaže u našoj državi mora da pokaže i da dokaže zakonitost poslovanja i u zemlji u kojoj je osnovana.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Hvala.

(Vladimir Pavićević, sa mesta: Replika.)

Na osnovu čega gospodine Pavićeviću?

(Vladimir Pavićević, sa mesta: Na osnovu člana 104, kao i uvek.)

Gospodine Pavićeviću, kolega Babić je čitao mišljenje ljudi od struke, nije se vama obraćao.

(Vladimir Pavićević, sa mesta: Meni se obraćao.)

Nadam se da ćete mi vratiti vreme.

Izvolite kolega Đukanoviću.

Ne mogu da razumem zašto bi neko brisao kriterijume za ulaganje. Potpuno mi je to nejasno. Posebno ako se ovde u tački 6) naglašava referenca i kredibilitet ulagača. Ne znam po kojim referencama i kredibilitetu je država dala subvencije za nekakve vinograde.

Jutros smo, gospodine Arsiću, pričali o izvesnoj firmi koja je u Novom Bečeju, zove se „Gardi“, je li tako? Trebalo je da gradi dom za decu ometenu u razvoju. Naravno, novac je nestao, a nikada takav dom nije izgrađen. Znate šta je tu problematično? Što ista ta firma, kada pogledate u APR-u njene bilanse jasno vam je da je ta firma suštinski služila za ispumpavanje para građana Vojvodine. Zato što je ta firma u Novom Sadu, za vreme njihove vlasti, dobila da gradi 11 vrtića i nikada, čini mi se, nisu ih napravili. Ogroman novac je dat. Pogledajte samo bilans. Oni nemaju gotovo nikakav neto dobitak. Imaju novac koji im dolazi od poslovanja ogroman, a neto dobitak gotovo nikakav, čak na kraju potpuno propadaju i dolaze do jednog zaposlenog.

Takvim ljudima, bez ikakve reference i kredibiliteta neko je davao naš novac. Zapravo, takve firme su služile da se ispumpava novac, u ovom konkretnom slučaju građana Vojvodine.

Znate šta je najgore? Čitao sam malo o toj firmi. Pa, između ostalog, vlasnik te firme kaže, baš oko doma za decu ometenu u razvoju, pa kaže – nije nikakav problem, novac je kod mene ali mi niko nije tražio da ga vratim nazad. Možete da zamislite onda na šta liči takvo poslovanje i šta su oni nama ovde radili.

Tako da mi nije jasno zašto bi neko izbrisao stavku vezano za referencu i kredibilitet ulagača? Pa, ja mislim da je to nešto što je apsolutno poželjno. Bogu hvala da država uvodi tu neki red. Jer, zaista, ne mogu firme sa tašna-mašna sistemom da dolaze ovde i da nam uzimaju novac i da ko zna gde taj novac završi a da se nikada ništa ne izgradi. To vreme davanja subvencija nekredibilnim firmama za vinograde nadam se da je prošlo. Hvala vam.