Ovo su pretnje, gospodine Živkoviću.

Odgovaram na pitanja.

Borba protiv kriminala je vama pretnja? Ja mislim da ne bi trebalo da se plašite.

Gospodine Živkoviću, „da „Sablja“ nije posekla sve što treba“ i da treba da poseče.

Naravno, to se zove metafora i to ćete naučiti kad-tad.

Ja vas molim da me pustite da odgovorim na repliku. Niste vi dobili repliku nego ja.

Znači, ponosan sam na to vreme. Tada su direktne strane investicije merene konzervativnim metodama, a ne sad, na ovaj način, kako se mere u poslednje dve godine, gde je sve, i plaćeni ručak, strana investicija, nego po starim konzervativnim metodama su investicije bile četiri puta veće nego što su ove godine.

Vreme.

Ja sam mislio da nikada neću doživeti da čujem da je „Sablja“ bila vladavina prava. Zahvaljujem.

Reč ima po Poslovniku narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam veoma plašljiv čovek i reklamiram član 107. stav 2. da je zabranjeno korišćenje uvredljivih izraza. Pretnja je za mene uvredljiv izraz. Posebno kad je uputi osoba za koju sam ja ovde pročitao izveštaje najviših državnih organa, za osobu koja je učestvovala u podeli oružja zemunskom i surčinskom klanu. Ako tome dodamo da se radi o pretnji osobe koja je vršila šverc oružja 1999. godine, međunarodni šverc oružja po izveštajima SSNO-a, gospodine predsedavajući, u obavezi ste da nas zaštitite jer ti ratni liferanti su možda ostavili neke zalihe, a jedini od njih, od ratnih profitera, gori su oni poratni. A mislim da se radi o istoj osobi.

Zato ste vi u obavezi da nas zaštitite od takvih pretnji, posebno nas koji smo malo plašljivije osobe, pa se pribojavamo, posebno naoružanih osoba koje, eto, neće na poligraf, eto, neće na tv duel, eto, neće u vojsku, ali pištolj i puške hoće. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Rističeviću. Ne znam kako da zaštitim vas, kad se i ja pomalo plašim da nije nešto zaostalo, da nije nešto zakopano. Ali, valjda ćemo se izboriti sa time, gospodine Rističeviću, pa ćemo prestati da se plašimo.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Gospodine predsedavajući, u mom kraju postoji jedna izreka, neću je reći celu, reći ću samo prvu polovinu i ostaviću svima vama, i oni koji nas i sada gledaju, da završe do kraja – čega se pametan stidi…

Sa druge strane, to što neko želi da se plašimo, metaforički ili bilo kako drugačije, da li od motike ili od nečega drugog, motika je, gospodine predsedavajući, othranila i sačuvala našu Srbiju u mnogo teškim vremenima. Motike se ne treba stideti. Ne treba se stideti nijednog časnog posla. Ne treba se stideti naših i ljudi koji žive na selu i onih koji sada ne, ali će već sutra ujutru, možda i pre nego što se i mi probudimo, uhvatiće istu tu motiku i otići u plastenik, na njivu ili raditi tom istom motikom. A onima koji pokušavaju da prete motikom, mogu samo da poručim da se plašim samo Gospoda Boga i ničega više.

Vladavina prava. A šta je sa pravima 11.970 ljudi koji su bili uhapšeni u „Sablji“, koji su bili pritvoreni i po nekoliko meseci, koji nisu osuđeni, protiv kojih nisu podignute optužnice? Većinom su to bili politički neistomišljenici i korišćeno je za političke obračune, ali ono što je još gore, što je zbog nemanja osnovnih ljudskih prava tih ljudi naša država i svi građani Republike Srbije su platili štete koje se mere milionima evra.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.

Zaboravili ste da kažete koji su dobili veliki novac od odštete od ove države. A na onu vašu opasku, gospodine Babiću, mislim da se ovde niko ne plaši motike, ali od oružja koje je podeljeno surčinskom i zemunskom klanu sigurno se plašimo. Zahvaljujem.

Na član 40. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković i Dragan Šutanovac.

Reč ima narodni poslanik mr Jovan Marković.

Poštovani građani Srbije, u članu 40. govori se o evidenciji agencije koja se ne osniva po tvrdnjama kako smo večeras čuli od gospodina Babića i poslanika iz SNS. Ja, za razliku od mnogih drugih poslanika, smatram da evidencija treba da se vodi. Gospodine ministre, recimo, imate primer Užica. To je grad koji je napravio velike infrastrukturne pomake u periodu od 2008. do 2012. godine. Radili smo na 40 veoma značajnih i važnih projekata i završili smo najbolju deponiju na Balkanu, toplovod, ulice, stadion, bazen, carinu, slobodnu zonu, uradili smo mlečnu pijacu, arhiv itd, mnogo stvari. Znači, tako kad nabrajamo 40 projekata i to, gospodine Babiću, građani Užica dobro pamte, evidentirali su. Više puta grešite sa tom vašom tvrdnjom…