Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan zakon koji faktički dotiče mnoge od nas, nas koji konzumiramo alkohol i kojima je cilj da imamo kvalitetnije piće, one koji proizvode alkohol, poljoprivredne proizvođače, proizvođače koji su registrovani, a i državni budžet, ako hoćete, jer najveći deo prihoda, najveći deo tržišta nalazi se danas, nažalost, kada je u pitanju proizvodnja alkohola, u sivom tržištu.
Mislim da pred sobom imamo jedan jako dobar zakon, zakon koji je poprilično životan, koji je prihvatio činjenicu da danas u Srbiji građani nemaju velika finansijska sredstva da bi finansirali proizvodnju alkohola, koji je u mnogome uprostio kompletnu regulativu koju smo imali do sada i stvorio prostor da se stvori i veća količina jakih alkoholnih pića na tržištu i kvalitetnijih alkoholnih pića na tržištu i da se pre svega, ono što ja vidim kao osnovni kvalitet i osnovni cilj ovog zakona, izađe na strano tržište, da se krene pre svega u izvoz. Činjenica je da mi imamo veliku količinu jakih alkoholnih pića, da ona prevazilazi potrebe našeg tržišta i da zbog toga veliki deo voća, koje je jako kvalitetno, ne bude ni pokupljen, ne bude iskorišćen i da taj potencijal koji je pred nama ovim zakonom trebamo da realizujemo i ostvarimo znatno veći devizni prihod nego što smo imali do sada.
Komparativna prednost Srbije u ovoj oblasti, u ovom sektoru je očigledna u odnosu, pre svega, na EU. Mi imamo jako dobro podneblje, jako dobar kvalitet voća i imamo jednu tehnologiju koja je vekovima razvijana i jako dobro poznaje naš narod, način na koji se proizvode alkoholna pića.
Dakle, sam razvoj sektora treba i ovaj zakon da omogući da što veći broj naših poljoprivrednih proizvođača ostvari prihod, da se uvećaju investicije u proizvodnju i da ovo bude kroz niz brendova, stvarno jedna izvozna šansa, izvozni potencijal kada je u pitanju proizvodnja alkoholnih pića, proizvodnja i izvoz generalno poljoprivrednih proizvoda.
Znači, do sada smo imali jedno loše stanje koje je već pomenuti, pre svega, zahvaljujući ovom zakonu, koji je usvojen 2009. godine, koji nije prepoznao fizička lica i poljoprivrednike kao potencijal Srbije, koji je bitno uvećao sivo tržište u Srbiji, koji je doveo do toga da danas u Srbiji imamo jako niske cene, koje, pre svega, diktira sivo tržište i bitno onemogućava veću proizvodnju registrovanih proizvođača alkohola i veću ponudu, s kojom bi, eventualno mogli da izađemo na svetsko tržište i samim tim i jako loš kvalitet alkoholnih pića.
Znači, šta ovaj zakon donosi u odnosu na dosadašnji zakon? Delimično su o tome govorile moje kolege, ali ponovio bih. Znači proizvodnju za sopstvene potrebe, sve ono što smo do sada proizvodili, sve ono što su proizvodili građani Srbije, ništa se ne menja. Oni su ti koji garantuju za kvalitet svojih proizvoda. Znači individualni proizvođači, fizička lica. Oni su ti koji mogu svoj proizvod da poklone, mogu sami da konzumiraju, mogu to i članovi njihove porodice, ali oni koji su ujedno onemogućeni da svoj proizvod flaširaju, da ga puštaju u dalju prodaju, a ono što je poseban kvalitet ovog zakona to je da im omogućava prodaja destilata. Prodaja destilata za negde oko 300.000 individualnih proizvođača koji su se registrovali, bar po statističkim podacima i koji proizvode voće, danas je moguća. Mogu višak destilata da prodaju proizvođačima a ti proizvođači, naravno dobijaju sirovinsku bazu od koje mogu da proizvedu znatno veću količinu jakih alkoholnih pića, i kao što rekoh da se, pre svega, usmere prema stranim tržištima.
Šta bih još trebao da istaknem. Ono što je novina i što je, po meni, izuzetno dobro rešenje, to je činjenica da pojedinačno pravo koje smo imali kada je u pitanju geografska oznaka porekla, prelazi na kolektivnu. Šta bi to trebalo da znači? Do sada ste mogli da registrujete određeni brend i vi sami kao pojedinac ili onaj s kim želite da sarađujete ima pravo na taj brend, ima pravo da iskorišćava taj brend. Sada se stvari u potpunosti menjaju. Vi ili grupa, ili udruženje, ili vaše kolege, možete da registrujete taj brend, ali svako registrujući se kod Ministarstva poljoprivrede, može da se priključi tom brendu i da se bitno uveća količina, znači brendiranog pića i sa tom količinom podstičemo ekonomiju obima koja je uslov da bismo uopšte mogli da izađemo na inostrano tržište, znači van Srbije.
To je ono što jedan strahovit kvalitet ovog zakona. To je ono što otvara perspektivu i za individualne proizvođače, jer je na ovaj način omogućeno da se kroz brendove, kroz jedan ujednačen kvalitet iskorači i da se ukaže potreba za većom količinom destilata, pa samim tim, eventualno i kroz razvoj primarne proizvodnje, koja je na neki način i zapostavljena, s obzirom da proizvodnju u voćarstvu zahteva dosta velike investicije i da je najveća količina voća koju mi proizvodimo, a hvalimo se velikim količinama proizvedenog voća, voća druge i treće kategorije, eventualno industrijsko voće, s kojim ne možemo da izađemo na tržište kao sa konzumnim voćem.
Dalja priča sa geografskom oznakom porekla je ta da mi stvorivši nacionalne geografske oznake porekla možemo da uđemo u proces da te geografske oznake porekla možemo da registrujemo u Evropi, jer mi dosad imamo jako male količine koje izvozimo u EU. Uglavnom se izvozi, bar prema podacima koje sam ja prikupio, u zemlje koje su van EU, Švajcarska, Rusija, Amerika, Australija, ali relativno male količine odlaze u zemlje EU i to je nešto što mora da se menja.
Još jedna bitna novina i nešto što bi trebalo da potpomogne da tržište u narednom periodu bude i šire i da ponudi kvalitetniji proizvod, to su sertifikaciona tela. To je nešto što do sada nismo imali u prethodnom zakonu i što je jedan, rekao bih, ozbiljan kvalitet ovog zakona, jer je činjenica da inspekcijske službe nisu mogle da stignu svuda i da iskontrolišu kvalitet alkoholnih pića, znači voćnih rakija, jer nama je pre svega cilj da povećamo proizvodnju voćnih rakija i da se ovim zakonom omogućava da se taj posao inspekcija prebaci jednim delom na sertifikaciona tela. Ta seritikaviona tela trebaju da garantuju da imate proizvod ujednačenog kvaliteta po brendovima koji su pre toga registrovani, kao što rekoh, geografske oznake porekla i ta sertifikaciona tela izdaju dozvole za stavljanje u promet određene količine proizvoda, koje zadovoljavaju te kvalitete.
Naravno da će Ministarstvo indirektno kontrolisati i njih kroz proizvode koji se nalaze na tržištu, da li oni u potpunosti ispunjavaju svoju društvenu ulogu, a uloga im je da bitno popravimo kvalitet domaćeg proizvoda, jer bez toga nema napretka u ovoj proizvodnji i još jedanput izlazak na inostrano tržište.
Sve ostalo, i koje su mogućnosti ovog zakona odnosi se, pre svega, na jeftiniju proizvodnju, znači poljoprivredni proizvođači koji žele da se upišu u registar proizvođača to mogu, ovaj put da učine uz znatno manje troškove. Mislim da intencija Ministarstva da se bar vratimo na 2009. godinu i da imamo negde oko 2000 proizvođača koliko ih je bilo u tom trenutku, pa čak i da se taj broj poveća, naravno. Da je jako važno da smo i deklarisanje i kategorizaciju alkoholonih piša uradili po evropskim standardima, to je u prilogu ovog zakona. Mislim da je i registar proizvođača nešto što je izuzetno bitno, jer jedino ako imate prave podatke, koji se sakupljaju svake godine možete da vodite neku politiku i eventualno nekim podzakonskim aktima da unapređujete ovaj sektor.
Što se tiče rinfuzne prodaje, ja sam jedan od onih koji smatra da je ovo dobro rešenje. Dobro rešenje zato što mislim da rinfuzna prodaja snižava kvalitet proizvoda i da je treba izbeći jer ja ceo ovaj zakon doživljavam kao zakon koji treba da podstakne izvoz, jer oslanjajući se na domaće tržište naši proizvođači nemaju nikakvu perspektivu.
Ono što je bitno i za državnu kasu i to treba reći, radi se o ozbiljnom novcu, naravno ne treba imati iluzije, najveći deo tog novca, kako to trenutno stoji, radi se o nekih 200 miliona evra, neće biti moguće prikupiti, jednostavno ostaje mogućnost samostalne proizvodnje, odnosno proizvodnje za svoje potrebe i taj deo alkoholnih pića neće biti oporezovan sasvim sigurno, ali činjenicom da će jedan deo od individualnih proizvođača preći u legalne tokove, sasvim sigurno znači će i veće poreske prihode.
Nadam se da ćemo u tom smislu onaj procenat, koji je ministarka pomenula, nekih 25% po tvrdnjama udruženja, taj procenat je znatno manji legalne prodaje alkoholnih pića, uvećati u nekom narednom periodu, jer ako govorimo o 200 miliona evra, to je otprilike trenutni deficit koji je republički budžet imao negde u julu mesecu.
Znači, suština ovog zakona je izvoz i od toga hoće li Ministarstvo poljoprivrede u saradnji sa Ministarstvom trgovine omogućiti da se izvoz odvija nesmetano, normalno, hoće li ovim proizvođačima pomoći da izađu na tržište i hoće li ova radna grupa voditi računa o izvozu srpskih alkoholnih pića? Od toga će zavisiti da li će ovaj zakon imati punu primenu i da li ćemo doći u situaciju da sve ono što danas imamo kao višak proizvodnje u voćarstvu bude prerađeno kroz jedan proizvod koji je, treba reći, trajan, po čemu se razlikuje od mnogih drugih proizvoda od voća i koji ostvaruje jako dobre prihode i to treba reći, možda je najkomercijalniji kada je u pitanju prerada voća.
Znači, suština se svodi na izvoz i ja molim ministarstvo da proprati izvoznike, da prepozna probleme koje eventualno oni imaju. Ja lično nisam, pripremajući se za ovu raspravu, prepoznao da trenutno ima nekih ograničenja, ali, u svakom slučaju, ne sme se dozvoliti da se pojave, a sadašnju proceduru treba što je moguće više uprošćavati. Ovaj zakon će pružiti priliku svim poljoprivrednim proizvođačima koji gaje voće da ostvare ozbiljan prihod i da bitno poprave svoj ekonomski položaj. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Gospodine potpredsedniče, poštovana ministarka, dame i gospodo saradnici ministarke, dame i gospodo narodni poslanici, izneću stavove u vezi predloženih zakona u ime Socijalističke partije Srbije, u ime Poslaničke grupe. Dakle, govorimo o Predlogu zakona o jakim alkoholnim pićima i Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola u pravljenju nanosom, uz Okvirni sporazum o slivu reke Save.
Pre nego što izložim stavove, želeo bih da istaknem i na neki način se pohvalno izrazim oko intenzivne zakonodavne aktivnosti Ministarstva poljoprivrede i životne sredine, s obzirom na činjenicu da smo do sada imali na dnevnom redu devet zakona i preko 15 zakona o potvrđivanju međunarodnih sporazuma iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine. To govori o tome da Ministarstvo poljoprivrede i životne sredine u sklopu naše aktuelne Vlade zaista agilno i odgovorno radi.
Novi zakon o jakim alkoholnim pićima, koji Skupština treba da usvoji, predstavlja još jedan veoma važan zakonski projekat koji reguliše na jedinstven način pitanje proizvodnje i kvaliteta jakih alkoholnih pića, a istovremeno otklanja mnoge nedostatke koje smo imali u prethodnom zakonu.
Srbija je sa svojim geografskim odlikama vekovno i veoma rodno mesto šljive, jabuke, kruške, ali i drugih voćnih sorti i ako bi se gledalo po čemu je Srbija prepoznatljiva, sigurno da jedno od stvari, ili jedno od pet stvari po kojima je Srbija prepoznatljiva u svetu, svakako je proizvodnja voća i proizvodnja destilata iz kojih se dobijaju jaka alkoholna pića, koja su veoma specifična i kvalitetna. Naravno, da bi bila kvalitetna, mora da se i to pitanje reguliše na adekvatan način.
Ranije je ova oblast bila uređena Zakonom o vinu i rakiji iz 1994. godine, ali su uočeni mnogi nedostaci ovog zakona, zbog primene zajedničkih odredaba o proizvodnji vina i proizvodnji rakije, pa je zato donet poseban Zakon o vinu i Zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima 2009. godine. Međutim, ovaj Zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima nije bio usklađen sa regulativama EU u pogledu podele alkoholnih pića na kategorije, registracije, geografske oznake, pravila vezanih za starenje i deklarisanje, kao i zbog neadekvatnog rešenja pitanja proizvodnje voćnog destilata fizičkih lica.
Jedno od zakonskih rešenja koje je uticalo na pad proizvodnje i prodaju alkoholnih pića u Srbiji bio je zakonski uslov da svaki poljoprivredni proizvođač koji proizvodi rakiju više od sopstvenih potreba mora da ispuni veoma oštre tehnološke uslove, inače nije mogao na legalan način da svoje voćne destilate dalje stavlja u promet, tako da je veliki broj fizičkih lica, dotadašnjih proizvođača rakije, odlučio da ne registruje proizvodnju u skladu sa zakonom, jer su bili veoma nezadovoljni uslovima i troškovima koje je neophodno napraviti, kako bi se ispunili uslovi za proizvodnju. Tu pre svega mislim na trošak stalno zaposlenog tehnologa, koji nije mogao da se iskoristi, da tako kažem, u punom radnom kapacitetu na duži period i to se svakako nije isplatilo.
Rezultat takvog jednog zakona jeste da se smanjio broj proizvođača, koji je bio registrovan sa nekih 2.000 na 400. Značajan deo proizvodnje se time odlio u sivu zonu i veliki proizvođači su morali da prekinu višegodišnju saradnju sa poljoprivrednim proizvođačima koji su pekli kvalitetan destilat. Dakle, to su ti problemi koji su se iskazali kroz primenu još uvek važećeg Zakona iz 2004. godine.
Važno je istaći da ovaj zakon o kome danas raspravljamo rešava ovaj problem i zakon će se pozitivno odraziti pre svega na primarnu proizvodnju voća, koja je bazna sirovina, za proizvodnju jakih alkoholnih pića i vratiće veliki deo prometa voćnih destilata u legalne tokove.
Takođe je važno istaći da je ovaj predloženi zakon usklađen sa Zakonom o bezbednosti hrane, što je veoma važno, jer prioritetan cilj mora biti zdravlje krajnjeg potrošača. Ovim zakonom se potrošaču omogućava da na tržištu ima kvalitetan i zdravstveno bezbedan proizvod. Da bi se ovaj cilj ostvario, pored ostalog, zakonom je predviđeno da etil-alkohol, koji je osnovno bazno jedinjenje, koji se koristi u proizvodnji jakih alkoholnih pića, bude isključivo poljoprivrednog porekla. Dakle, nijedno alkoholno piće ne sme da sadrži drugu vrstu alkohola sintetičkog porekla i to je garant onoga što treba da bude u skladu sa standardima o bezbednosti hrane.
Naravno, mi ovde ne možemo da se bavimo, ovde smo čuli i određene stavove o štetnosti alkohola i o tome da treba da se vodi kampanja, da se vodi i mnogo toga preventivnog u raznim oblastima o štetnosti alkohola, ali, naravno da, niti ovo ministarstvo, niti ovaj zakon, treba time da se bavi. Ovaj zakon treba da se bavi upravo utvrđivanjem svih regulativa koje će obezbediti ispravan i bezbedan proizvod za tržište i u tom smislu zaštititi potrošače, a to su zdravstveni, obrazovni, vaspitni i drugi. Ali, to su sada drugi aspekti, koji treba da se trasiraju kada je u pitanju upotreba alkohola na drugim mestima i u drugim sferama.
Ovde smo, da čuli smo i to je, znači ne bih govorio o tome da se uvodi registar proizvođača i alkoholnih pića, da se ne ponavljam, ali ovde je u zakonu takođe propisano da se vode i neke druge evidencije kao što je i podrumska dokumentacija koja treba da da podatke o nabavci sirovina, o proizvodnji, prometu, o svim odlikama sirovina i to predstavlja efikasan mehanizam za kontrolu proizvodnje kada se vrši kontrola proizvodnje.
Zakon predviđa i podelu na kategorije i to je kvalitetna novina ovog zakona, podela jakih alkoholnih pića na kategorije ima ih 47 čuli smo, kojim se precizno, i to u prilogu zakona postoji, i njima se ta podela reguliše pitanje naziva, sadržaja, načina proizvodnje, procenta alkohola koji sadrži jako kvalitetno piće, kvaliteta i na ovaj način su zapravo uneti međunarodni standardi koji će našim brendovima omogućiti bolju poziciju i bolji plasman na međunarodnom tržištu, a samim tim i ono što smo rekli kada je u pitanju usaglašenost sa Zakonom o bezbednosti hrane.
Naravno, pored ove jasne podele koja govori i o sirovinama, i o kvalitetu, i o tome šta, iz čega se može proizvesti jako alkoholno piće kroz jasno propisan nadzor i kroz kaznene odredbe dodatno se obezbeđuje sadržaj, kvalitet, poštovanje svih standarda u procesu proizvodnje što je veoma važno.
Dakle, u celini uzev i posmatrano, mislim da je pred nama izuzetno kvalitetan zakonski akt koji na novim osnovama uređuje oblast proizvodnji jakih alkoholnih pića, otklanja sve nedostatke i probleme uočene u primeni sada važećeg zakona i usklađuje naše zakonodavstvo, što je najvažnije, sa pravnim tekovinama EU, što daje jednu veoma važnu perspektivu u onome što je privređivanje u ovoj oblasti, jer to će svakako pospešiti razvoj onoga što je primarna proizvodnja voća, razvoj voćarstva itd, a sa druge strane daje mogućnost da se iz toga proizvede kvalitetna alkoholna pića koja mogu da budu veoma konkurentna i korisna u smislu privređivanja za nas.
Kada je reč o ovom drugom zakonu, to je Zakon o potvrđivanju protokola i upravljanju nanosom uz okvirni sporazum o slivu reke Save. Samo nekoliko reči načelno da kažem, on je potpisan od savskih država u decembru 2002. godine. Stupio je na snagu u decembru 2004. godine zajedno sa protokolom o režimu plovidbe.
Ovaj sporazum predstavlja izraz saglasnosti savskih država, znači Bosne i Hercegovine, Republike Slovenije, Republike Hrvatske i Republike Srbije o saradnji na uspostavljanju međunarodnog režima plovidbe održivog upravljanja vodama, zaštite od štetnog uticaja voda, vodnog režima i vodnih ekosistema.
Sporazum predviđa donošenje više protokola kojima će se urediti posebna pitanja koja se odnose na sliv reke Save, pa jedno od tih pitanja je svakako i od velike važnosti donošenje protokola o upravljanju nanosom u slivu reke Save što podrazumeva proceduru saradnje savskih zemalja na ovim pitanjima, praćenje kvaliteta nanosa, eksploatacije nanosa, pitanje zaštite ekosistema, pitanje zaštite od zagađenja itd.
Dakle, evo, sa ovih nekoliko stavova koje sam ovde izneo u ime poslaničke grupe SPS i uz jedno zadovoljstvo da Ministarstvo poljoprivrede i životne sredine u ovom veoma teškom vremenu kada treba predano da radimo na svim poljima, daje sve od sebe da izvrši svoj deo zadatka, poslanička grupa SPS će glasati za ove zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, gospodine Mihajlović.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Alkoholizam je bolesti i tu nema nikakve sumnje i ja razumem brigu nekih kolega koji su to pominjali, ali definitivno to nije tema ovog zakona. Naravno, uvek treba ukazivati na opasnosti koje alkohol i mnoge druge stvari mogu da utiču na život, pre svega, mladih ljudi. Ali da se vratimo ipak na ono što je tema ovog zakona.
Ovo je jedan solidan zakon koji baštini jedan dobar deo prakse EU i kao takav se kvalifikovao za to da gospodin Pavićević i ja glasamo za taj zakon u danu za glasanje sa nekoliko amandmana, deset, od kojih je najvažniji na član 9. i to u delu koji nema mnogo veze sa tehnologijom nego ima više sa pravnim položajem.
Ovde piše da su podaci koji se unose u registar proizvođača, da su dostupni javnosti i da se trajno čuvaju. To da se trajno čuvaju, to je potpuno u redu, ali tačka 2. i tačka 3. u kojima se govori o podacima o proizvodnji, prometu i zalihama po godinama, ili 3. o dobavljaču destilata itd, naše mišljenje je da to treba da bude dostupno ministarstvu, nadležnim organima ali ne javnosti, jer bismo time, kada bi to bilo javno, time bismo povredili poslovnu tajnu, a to njihovo stavljanje pod neku vrstu službene tajnosti ne bi smetalo sprovođenju nadzora koje ministarstvo treba da radi. Znači, apsolutno treba da postoji dnevni uvid u to kako, ko, šta proizvodi od alkoholnih pića u Srbiji, ali to ne treba da bude javna stvar, jer se time povređuje poslovna tajna.
Koliko sam ja obavešten, to je bila jedna primena i u radnoj grupi koja je radila na ovom zakonu. Ima još devet amandmana koji bi trebalo da doprinesu ukupnom kvalitetu zakona.
Drago mi je isto što sada ovde čujemo i to, pre svega od istih ljudi koji su pre desetak godina kada su bili protivnici EU, govorili o tome da je EU jedna đavolja organizacija koje mrzi Srbe, pa, eto, hoće da nam ukine i pravo da pravimo sami rakiju, da pečemo rakiju što naravno ni tada, ne govorim o vama koji predstavljate zakon, nego o nekim svojim kolegama. I dobro je da smo i iz tog stereotipa izašli, naravno da je proizvodnja alkoholnih pića deo naše tradicije, ali je takođe, naravno, i to treba kodifikovati i to staviti u nešto što neće da ugrožava život.
Jako je poražavajući podatak o malom broju zaposlenih, odnosno pre svega inspektora. Vi ste rekli da na jednog zaposlenog i na inspektora vam dolazi pet hiljada registrovanih proizvođača poljoprivrednih, a da je evropski prosek 200 ako sam dobro čuo i to govori da je nesumnjivo potrebno da broj ljudi koji rade i inspekcijske poslove u okviru vašeg ministarstva mora da bude mnogo, mnogo veći.
Ja mogu da vam dam jedan predlog. Pošto se ovde priča danima o povećavanju broj komunalnih policajaca u Beogradu, koji je u percepciji najvećeg broja građana Srbije liči na paravojnu formaciju sa nejasnim nadležnostima i sa jako lošom primenom svoje sile koju koriste.
Neka se taj broj od 1.000 novih komunalnih policajaca zameni sa 1.000 novih inspektora, ne samo u vašem ministarstvu, verovatno bi vam to možda bilo mnogo, ali ima puno mesta u inspekcijskim poslovima državne uprave Srbije, gde fale ljudi koji treba da kontrolišu da li se zakoni sprovode na adekvatan način. Tako da, budžet ne bi bio smanjen niti povećan, a mislim da bi efekti bili mnogo, mnogo bolji.
Prema tome, ovo je dobar zakon. Očekujem da sagledate naše amandmane i da prihvatite intervencije koje smo dali sa željom da zakon bude bolji i dobro je da iz Vlade Srbije dolaze zakoni koji prate ono što se dešava, bez velike ambicije da će to nešto dramatično da promeni poslovne uspehe firmi koje rade taj posao i svetsko tržište je puno, prepuno proizvoda slične namene, tako da neće biti mnogo lakše, ali će biti lakše za sve naše proizvođače, nego što je to bilo do sada.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Janko Veselinović nije u sali.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, dragi gosti, kada je moj kolega vinodelac podržao zakon, meni ne ostaje ništa drugo nego da ga i sam podržim, s obzirom da se radi o vrlo dobrom poznavaocu alkoholnih pića, jednom od vodećih uvoznika vina, mada se ovde radi o jakim pićima, ali se od vina da napraviti dobar vinjak. Od grožđa se da napraviti dobra loza, od komovice, odnosno od komine od grožđa da se napraviti dobra komovica, ona je čak i lekovita i očigledno je da je poslednjih dana ona dala neki određeni rezultat, pa ću se ja složiti sa time da treba podržati ovaj zakon, s obzirom da smo u prethodnih nekoliko minuta imali eksperta na vezi, dakle, u direktnom prenosu uživo. Prema tome, kada jedan vinodelja ovako pohvalno govori o zakonu, pripadnik opozicije, meni ne ostaje ništa drugo nego da to podržim.
Što se tiče šljiva i voća, ja sam za to da se to prerađuje u rakiju, ali pre rakije, mislim da to treba prerađivati na druge načine. Posebno bih bio zahvalan kada bi mi svi zajedno ubuduće ujedinjenih određenih problema u poljoprivredi, većinu tih šljiva osušili, prosušili i prodavali na način na koji su to radili naši preci i na takav način stvarali značajne devizne prihode. Dakle, taj izvoz suvih šljiva je bio značajan i gotovo da je popunjavao jednu trećinu srpskog budžeta, odnosno da je zauzimao 25% srpskog izvoza.
U poslednje vreme je suva šljiva ponovo dobila na ceni, sušeno voće, dehidrirano voće, itd, treba da bude ono što treba da bude krajnji proizvod kvalitetnog voća, onog najkvalitetnijeg koje se posle prodaje u svežem stanju može prerađeno prodati kao suvo.
Druga stvar je da se posle toga kroz kompote, slatko, itd, veliki deo tog voća treba da preradi u prerađevine u marmelade, u džemove, itd, a da ono što ostane ide u rakije, kako to naši seljaci kažu u mučenice, da se na takav način ništa ne baci i da se iz voćarske proizvodnje maksimalno izvuče kroz prerađivačku industriju i maksimalno izvuče ono što treba da izfinansira ne samo poljoprivredna gazdinstva, već da izfinansira onaj koji se bavi preradom, da im se taj biznis isplati, a da pri tome angažuju značajni broj radnika i da se ta proizvodnja obavlja što bliže selu, da bi se na takav način zadržao određeni broj stanovnika, da nam se teritorije ne bi ubuduće praznile.
Značaj tog voća je višestruk, a što se tiče rakija i vina, ono što naši proizvođači treba da znaju, da fizička lica, odnosno poljoprivredna gazdinstva koja to ne proizvode za promet, koja proizvode za sopstvene potrebe, nemaju nikakve promenjene uslove, ali ukoliko to budu stavljali u prodaju i promet, u takvim situacijama moraju da se registruju kao proizvođači alkoholnih pića, da bi mogli da učestvuju nesmetano u prometu. Ta odredba je, pre svega, zbog toga da se ne bi ugrozilo zdravlje drugih ljudi, a ukoliko proizvodite za sopstvene potrebe, u tom slučaju nemate nikakav problem sa proizvodnjom rakije, odnosno sa raznim vrstama rakija koje se dobijaju od voća i od grožđa.
Mislim da treba reći i da fizička lica koja to rade u okviru svog gazdinstva, kada to piće posluže nekim drugima, da se to ne smatra prometom, tako da nesmetano mogu da prave svadbe, da slave slave, nesmetano mogu i da posle sahrane popiju za nečiju dušu, mada su kod nas sahrane u poslednje vreme, posle vladavine stranke bivšeg režima, postale mnogobrojne, ne zbog žala za pokojnicima, već što je to prilika da ljudi čestito jedu i često posle vladavine stranke bivšeg režima na sahranama ljudi gotovo i ne pitaju ko je umro, već šta ima za hranu.
To što se dešava je proizvod, pre svega, neke prethodne vladavine, opšteg devastiranja, ekonomskog devastiranja naše države i mislim da naša fizička lica koja se bave proizvodnjom rakije svakako treba da znaju da što se tiče potreba njihovog gazdinstva i da ono što se popije na njihovom gazdinstvu nemaju nikakav problem ni sa proizvodnjom, a ni sa obeležavanjem raznih tradicija, običaja, pa sam već rekao – slava, veselja i, ne daj Bože, sahrana.
Mislim da ubuduće treba da vodimo računa da rakija bude taj poslednji proizvod koji ćemo proizvoditi. Mislim da treba više da se ulaže u poljoprivredu, ali takođe, mislim da smo u poslednjih desetak godina uložili nekoliko milijardi u poljoprivredu, a da pri tome nismo napravili značajan rezultat.
Stoga, ubuduće, s obzirom da je ministarka poljoprivrede tu, svi zajedno treba da to malo sredstava što imamo, a za ovako siromašnu državu to nije malo, jer se radi o iznosima od 250 do 300 miliona evra godišnje, pa kada uzmete, u poslednjih pet godina smo uložili milijardu i po, kada prođete Srbijom, baš i nemamo neki utisak da smo nešto veliko napravili, da se ubuduće sredstva plasiraju što više u projekte, tako da se iz tih projekata nešto značajno napravi, da se napravi neka proizvodnja u voćarstvu, povrtarstvu, da se podigne proizvodnja prerađevina od voća, pa time i rakija, koje mogu da na pojedinim tržištima imaju značajnu ulogu, odnosno da budu tražena pića, s obzirom da je kvalitet našeg voća i rakije od voća veoma poznat onima koji su to probali. Mislim da ukoliko ofanzivnije nastupimo napolju, da i po pitanju proizvodnje rakija možemo da napravimo dobar rezultat.
U svakom slučaju, ja sam od onih koji se zalaže za oživljavanje države Srbije, da Srbija ponovo bude država njiva i šljiva, momaka i devojaka, radnika i seljaka i da napustimo neke vrednosti i kombinacije koje su bile odluke bivšeg režima. Hvala.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Balša Božović nije tu.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević nije tu.
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić.

Zahvaljujem.
Poštovana gospođo ministarko, uvažene koleginice i kolege, mi smo danas u načelnoj raspravi izneli stav da ovaj Zakon o jakim alkoholnim pićima treba podržati i kolega koji je govorio u ime poslaničke grupe SDS-ZZS-ZS je izneo takav nedvosmislen stav. Naša podrška zakonu se ne dovodi u pitanje zbog argumenata koje smo već izneli.
Ono što je za Socijaldemokratsku stranku, za Zelene Srbije i za Zajedno za Srbiju veoma važno jeste da u onom delu rasprave o amandmanima mi želimo da ukažemo, pre svega, na potencijalnu ugroženost zdravlja stanovnika i tih individualnih proizvođača, kako ih ovde kolokvijalno nazivamo. Naravno da to nije odgovarajući naziv, ali znamo na koga mislimo i insistiramo na potrebi zaštite stanovništva kroz mogućnost da se kontroliše taj proizvod.
To je za nas mnogo važnije sa zdravstvenog aspekta, nego sa tržišnog aspekta, gotovo da je zanemarilo to u nekim globalnim tržišnim razmerama, ali u odnosu na moguće posledice po zdravlje stanovništva i građana Republike Srbije, može da bude ovo pitanje veoma interesantno i može da bude, nažalost, i veoma pogubno zbog toga što smo imali u prošlosti posledice koje su dolazile do izražaja usred neadekvatnih ili loših karakteristika tih jakih alkoholnih pića, s jedne strane.
S druge strane, naravno, ako bi Zeleni Srbije trebalo da se izjasne o tome, mi smo možda spremni da predložimo i da se o trošku države rade te analize, na neki način, za dobrobit građana i o trošku države da bi znali o tome kakav je kvalitet tih pića i da bismo na pravi način zaštitili građane.
Ono što je za mene u ovoj načelnoj raspravi interesantnije, a to je predlog koji se nalazi pred nama - Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o upravljanju nanosom uz Okvirni sporazum o slivu reke Save. S obzirom na prethodnu podršku, Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije će podržati i ovaj predlog zakona.
Ima nekoliko veoma važnih delova u ovom Protokolu koji su za nas interesantni. Jedan od najvažnijih je možda u onom delu kada se o nanosu govori kao o prirodnom resursu. Mislimo da je u pravom upravljanju životnom sredinom u zaštiti životne sredine važno delove životne sredine okarakterisati kao prirodni resurs. Prirodni resurs koji ima svoju vrednost, koji ima svoj prirodni kapital i samo na taj način možemo prema njemu da se odnosimo na ekonomski prihvatljiv način, s jedne strane, ali i da uzmemo u obzir sve mogućnosti uticaja na životnu sredinu.
U početku ovog Protokola o upravljanju nanosom, u delu gde se govori o principima održivog upravljanja nanosom, veoma važne su ove karakteristike da se mora voditi računa o prirodnim procesima, da se mora voditi računa o ovom vodnom režimu, da se prepoznaje nanos u pogledu njegovog kvaliteta i količina, kao resurs. Ovo je za Zelene Srbije ključna rečenica i, naravno, da se potrudimo da obezbedimo ravnotežu između društveno-ekonomskih vrednosti i vrednosti nanosa sa aspekta životne sredine, planiranje i priprema mera za smanjenja uzvodnih i nizvodnih uticaja obezbeđujući integralna rešenja za vode, nanos, tlo, podzemne vode i, naravno, radeći na unapređenju saradnje sa različitim zainteresovanim stranama.
U delu koji je, čini mi se, u prošlosti bio najproblematičniji, možda ne kada je upravljanje slivom reke Save, kada se uzme u obzir, koliko kada je u pitanju sliv Velike Morave, upravljanje nanosom i vađenje nanosa. Dešava nam se,čini mi se, i sada, ja sam o tome govorio u nekim drugim zakonskim predlozima, da imamo divlje kopače šljunka koji to ne rade pod okriljem države ili ne rade uz nadzor države i zaista probleme koje imamo u slivu Velike Morave bilo bi veoma pogubno da se jave u upravljanju sliva reke Save, a da možda za građane koji prate ovu raspravu samo podsetimo na koje reke se misli kada govorimo o slivu reke Save i kada govorimo o upravljanju nanosa u slivu reke Save, pre svega: Drina, Lim, Uvac, Bosut i reka Kolubara.
Čini mi se da za građane zapadne Srbije je najvažnija reka Kolubara, s obzirom da je stvarala probleme i u poslednjih par godina plaveći i Valjevo i sve gradove nizvodno do Obrenovca. Ima to veze i sa nanosom i sa upravljanjem nanosa i sa divljim kopačima šljunka.
Šljunak u slivu Kolubare je malo lošijeg kvaliteta, nego šljunak u Velikoj Moravi, tako da je to možda bolja okolnost za građane između Valjeva i Obrenovca, ali zaista smatramo da je dobro da bude definisano da strane koje će obavljati vađenja nanosa to mogu raditi samo u svrhu održavanja i bagerovanje u svrhu remedijacije životne sredine, da je privredno vađenje nanosa dozvoljeno samo u za to određenim područjima i da vađenje nanosa može obavljati samo ovlašćeno lice u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. Strane koje učestvuju, vi ste rekli da je tu Republika Slovenija, Republika Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Republika Srbija.
Ono što je u ovoj celoj priči oko nanosa veoma značajno je planirano vađenja nanosa i veoma je važno na pravi način definisati te lokacije i vrste vađenja nanosa. Pre svega, uključena procena kvantiteta i kvaliteta nanosa koji se vadi iz reke Save i njenih glavnih pritoka. U ovom slučaju, bar laičko vizuelno, posmatranje reke Drine sa Pavlovića mosta izgleda veoma haotično. Ne znam da li je to opažanje, sa moje strane, korektno, ali verujte da izgleda veoma, veoma zabrinjavajuće kada se sa Pavlovića mosta pogleda ko sve, kako i na koji način bageruje šljunak u slivu reke Drine.
Ono što je veoma važno, odlaganje nanosa, s obzirom da imamo deponije pepela, deponije različitih opasnih supstanci u slivu reke Save i u delu sliva reke Kolubare, moramo da znamo šta ćemo da radimo u slučaju ako se taj nanos nađe u reci Savi, a ima karakteristike opasnog otpada. Gde ćemo taj otpad da odlažemo i šta ćemo sa njim da radimo? U članu 9. pod v) imamo postupak sa nanosom u slučaju da je isti zagađen.
Dobro je da Savska komisija funkcioniše. Ja sam u proteklim godinama delimično bio upoznat sa radom Savske komisije. Ljudi koji rade u Savskoj komisiji, ljudi koji u okviru Direkcije za vode, ako ne grešim, su uključeni u međunarodnu saradnju, kada je u pitanju vodoprivreda i upravljanje rekom Savom, veoma dobro, profesionalno rade svoj posao i to nam daje nadu da polako počinjemo da uređujemo jedan po jedan sistem.
Ono što je veoma interesantno za našu poslaničku grupu – SDP, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, naravno, jesu zajednička istraživanja i razvoj. Opet smatramo da razmenom dobara i materijalni i nematerijalnih, možda više onih naučnih, možemo da doprinesemo boljem upravljanju u slivu reke Save. Ovog puta to nedvosmisleno piše u komentaru – sredstava iz budžeta su planirana. Ona moraju biti planirana i mi vas tu podržavamo.
Mi ne volimo da demagoški pričamo o štednji i posebno Zeleni Srbije smatraju da štednja nije odgovor na krizu. Kada govorimo o nanosu, mi ovde imamo jednu kategoriju koju je Vlada Republike Srbije uvela u poslednjih par meseci, a to je iskorišćenje industrijskog otpada. U ovom slučaju mislim na deponije pepela kojih ima između 200-300 miliona tona u Republici Srbiji, koje bi trebalo iskoristiti pre ovog prirodnog resursa o kojem govorimo. U ovom slučaju pesak dominantno i šljunak u jednom delu.
Postoji način da se zameni, postoji način da se nekim drugim merama, ne štednjom, ubrza privreda i ispada da je najbolja štednja ulaganje u nove poslove i u poslove koji na održivi i na zeleni način koriste životnu sredinu, a da ne stvaraju velike ili, da kažem, u najmanjoj meri stvaraju neke loše stvari po životnu sredinu.
Ovde naravno postoji i ovo „mutatis – mutandis“, nadamo se da to neće značiti da se, da kažem ovaj zakon prihvata, pošto u njemu bude izmenjeno sve što je potrebno izmeniti. Nadam se da je najveći deo, onoga što je potrebno izmeniti sadržano ovde, da neće biti iznenađenja i da time što podržavamo ovaj zakonski predlog mi u stvari podržavamo ovo što vidimo i što čitamo, a da ovom klauzulom neće doći do nekih drugih koje su bile neophodne da se izmene, pa se nađu u nekoj verziji za koju mi nismo glasali.
Naravno, ovo je samo jedan protokol ili samo jedan deo iz direktiva u vezi sa aktivnostima u oblasti politike upravljanja, politike voda, imaćemo još puno stvari o kojima ćemo razgovarati kada donosimo zakone koji su, da kažem ne dvosmisleni, a na dobrobit građana Republike Srbije. Možete da očekujete našu podršku, ali kao i svaki put do sada kada mislimo da neki zakoni nisu dovoljno dobri imaćete bez rezervnu, bez kompromisnu kritiku.
Zahvaljujem se, još jednom i nadam se da ćemo do nove godine imati još mnogo ekoloških zakona i da ćemo imati polemika za razliku od ove mirne rasprave kojoj danas prisustvujemo. Hvala.