Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Molim vas radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, da ubacite svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 95 narodnih poslanika, i da imamo uslove za rad.
Pismeno su mi javili da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Žarko Obradović, Siniša Maksimović, Vesna Marjanović i Goran Bogdanović.
Nastavljamo sa radom i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o 3. i 4. tački dnevnog reda.
Obaveštavam vas da sam danas u skladu sa Poslovnikom pozvala da sednici prisustvuju Mirjana Ivić i Miroljub Tomić izborni članovi Visokog saveta sudstva iz reda sudija, kao i Vesnu Janjić samostalnog savetnika u Odeljenju za statusna pitanja sudija Visokog saveta sudstva.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. shodno članu 192. stav 3. i članu 201. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i Predlog odluke o izboru predsednika sudova.
Da li žele reč predsednici predlagača Mirjana Ivić i Miroljub Tomić, izborni članovi Visokog saveta sudstva? (Da)
Reč ima prvo Mirjana Ivić. Izvolite.

Dobar dan svima, nadam se da ste svi dobili materijal koji je danas na sednici, ali ja radi kratkog podsećanja ali radi i javnosti želim da samo nekoliko stvari izložim iz ovog obrazloženog predloga koji ste dobili.
Visoki savet sudstva je 2. juna 2015. godine oglasio i izbor za predsednika Više suda u Pančevu, Osnovnog suda u Pančevu i Osnovnog suda u Prokuplju.
U postupku predlaganja kandidata Visoki savet je obrazovao najpre komisiju za izbor predsednika sudova sa zadatkom da izvrši proveru podnetih prijava, da utvrdi njihovu potpunost i blagovremenost, da obavi razgovore sa kandidatima i da oceni da li oni ispunjavaju uslove za predsednike sudova.
Svi kandidati uz prijavu podneli su kratke biografske i radne podatke i program rada, odnosno u tom programu je viđenje njihovo o problemima funkcionisanja sudova i njihove ideje i inovacije kako bi to mogli da otklone i poprave.
Pribavljeno je takođe mišljenje sednice svih sudija za sve kandidate koji su se prijavili i suda iz kog potiču i suda za koji su se prijavili. Komisija je sa svim kandidatima obavila razgovor i na osnovu izveštaja komisije VSS je u vezi sa Zakonom o sudijama i odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila o oceni stručnosti, osposobljenosti, dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova, Narodnoj skupštini predložio po jednog kandidata za svaki od ovih sudova za koje su oglašena mesta.
Za predsednika Višeg suda u Pančevu predlažemo Stanku Simonović, ona je sudija Višeg suda u Pančevu. Trenutno je vršilac funkcije predsednika suda. Taj sud ima osam sudija, a prijavio se samo ovaj kandidat.
Stanka Simonović rođena je 1956. godine u Latinu u Liki. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu završila je 1979. godine. Pravosudni ispit je položila 1981. godine, posle čega je zasnovala radni odnos u Opštinskom sudu u Pančevu kao sudijski pomoćnik.
Za sudiju je izabrana 1983. godine u Opštinskom sudu u Pančevu, gde je postupala u parničnoj materiji. Okružni sud u Pančevu izabrana je 1998. godine, postupala kao istražni sudija i sudija za maloletnike.
Odlukom Visokog saveta, krajem 2009. godine izabrana je za sudiju Višeg suda u Pančevu koju obavlja od 1. januara 2010. godine.
Septembra 27. godine 2013. odlukom Narodne skupštine, izabrana je za vršioca funkcije predsednika Višeg suda u Pančevu, a u 2014. godini izabrana je za predsednika Osnovnog suda u Pančevu.
Marta 20. godine 2015. prestala joj je funkcija predsednika Osnovnog suda u Pančevu, a odlukom predsednika Apelacionog suda u Beogradu, 23. marta je postavljena za vršioca funkcije Višeg suda u Pančevu.
Na sednici svih sudija Višeg suda u Pančevu, dobila je jednoglasnu podršku kao sudija i v.f. sa dugim životnim i profesionalnim iskustvom.
Visoki savet sudstva je imao u vidu njene rezultate kao sudije i predsednika suda, a posebno je imao u vidu ciljeve i mere koje je u programu rada predstavila.
Kandidat za predsednika Osnovnog suda u Pančevu je Jasmina Petrović, sudija Osnovnog suda u Pančevu. Tu se prijavio samo jedan kandidat, sud ima 27 sudija.
Jasmina Petrović rođena je 8. novembra 1955. godine u Lazarevcu. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu završila je 1978. godine, pravosudni ispit položila 1980. godine, nakon čega je zasnovala radni odnos u Okružnom sudu u Pančevu na mestu sudijskog pomoćnika.
Rešenjem Vlade 1984. godine imenovana je za sudiju Opštinskog organa za prekršaje u Pančevu, a za sudiju Opštinskog suda u Pančevu izabrana je 1988. godine, gde je postupala u građanskoj, radnoj, porodičnoj i privrednoj materiji.
Odlukom Visokog saveta, krajem decembra 2009. godine izabrana je za sudiju Osnovnog suda u Pančevu, koju obavlja od 1.1.2010. godine. Takođe, nastavlja i postupa sada u građanskoj materiji. Odlukom predsednika Višeg suda 23. marta 2015. godine, postavljena je za vršioca funkcije ovog suda.
Jasmina, takođe, ima jednoglasnu podršku na sednici svih sudija. Po mišljenju sednice, takođe, ona ispunjava uslove iz člana 12. Odluke o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti. Posebno ističu da ima veliko životno i radno iskustvo, moralne i stručne kvalitete, da je pokazala dobre organizatorske sposobnosti i veliku sposobnost u vođenju suda.
Ima fantastičan odnos sa kolegama i zaposlenima u sudu. To oni navode. Naročito se istakla u radu sa pripravnicima i volonterima i da je u Pravosudnoj akademiji angažovana kao mentor. Poseduje sertifikate o posedovanju posebnih znanja iz oblasti prava deteta i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica, a završila je i kurs za zaštitu prava od uzbunjivača i aktivan je učesnik na svim savetovanjima i seminarima koje organizuje sud i vansudske institucije.
Kandidat za predsednika Osnovnog suda u Prokuplju je Ljiljana Radivojević, sudija Osnovnog suda u Prokuplju. Sud ima 20 sudija, prijavilo se na ovaj oglas šest kandidata. Od tih šest, izabrali smo Ljiljanu, odnosno komisija je predložila Visokom savetu Ljiljanu Radivojević, jer je sudija sa najdužim iskustvom. Najbolje je pokazala šta ume i zna. Rođena je 1964. godine u Kuršumliji. Pravni fakultet Univerziteta u Nišu završila je 1992. godine. Pravosudni ispit je položila 1994. godine, nakon čega je zasnovala radni odnos u Opštinskom sudu u Kuršumliji, na radnom mestu pomoćnika. Za sudiju Opštinskog suda je izabrana 1996. godine. Postupala je u vanparničnoj, a zatim u krivičnoj materiji.
Rešenjem Visokog saveta pravosuđa, 2003. godine premeštena je u Opštinski sud u Prokuplju. U tom sudu je dočekala ovo novo imenovanje krajem decembra 2009. godine i tada je izabrana na stalnu sudijsku funkciju Osnovnog suda u Prokuplju, koju obavlja od 1.1.2010. godine.
Dobila je podršku svojih kolega. Ispunjava uslove iz člana 12. Odluke o utvrđivanju kriterijuma, a za sva tri kandidata Visoki savet sudstva je prilikom predlaganja posebno cenio rezultate koje su ostvarili u radu, posebne rezultate koje su VF predsednici ostavili u svojim organizatorskim sposobnostima u sudovima u kojima su bili, a naročito utisak koji su kandidati ostavili pred komisijom.
To su sve bili kriterijumi po kojima smo mi birali i predložili vama ovo troje kandidata za ova tri suda.
Sada će o sudijama koje smo predložili za izbor, koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, kolega Tomić da vam kratko izloži.

Hvala.
Reč ima Miroljub Tomić.

Najpre da pozdravim predsednicu Skupštine i narodne poslanike ispred VSS. Mi smo danas tu kako bismo i vama, ali i javnosti koja prati ovaj direktan televizijski prenos izložili i obrazložili predlog VSS koji se odnosi na izbor na prvu sudijsku funkciju za Osnovni sud u Novom Sadu, Osnovni sud u Bačkoj Palanci i Osnovni sud u Vrbasu.
Na osnovu člana 47. Zakona o sudijama, VSS je raspisao konkurs za izbor za 12 sudija za Osnovni sud u Novom Sadu, dve sudije za Osnovni sud u Bačkoj Palanci, dve sudije za Osnovni sud u Vrbasu.
U postupku predlaganja kandidata za izbor sudija, VSS je na osnovu člana 52. Poslovnika o radu VSS, kao što je rekla koleginica Ivić, obrazovao komisiju čiji je zadatak bio da izvrši proveru podnetih prijava na oglas, da utvrdi njihovu potpunost i blagovremenost, da obavi razgovore sa kandidatima koji su se prijavili za izbor i da oceni da li kandidati ispunjavaju kriterijume za merila za izbor.
Kada je reč o konkursu za izbor sudija za Novi Sad, mogu samo da vas izvestim da je na ovaj konkurs podnelo prijave 211 kandidata, i to samo za prvi konkurs, za pet sudijskih mesta za Novi Sad, a za drugih sedam sudijskih mesta još 190 kandidata. Za Bačku Palanku ukupno se prijavilo 69 kandidata, dok se za Osnovni sud u Vrbasu prijavilo 73 kandidata. Ukupno se na ova tri konkursa prijavilo 543 kandidata.
Visoki savet sudstva je obavio razgovor sa ukupno preko 500 kandidata. Složićete se sigurno da se radi o izuzetno velikom broju kandidata sa kojima je obavljen razgovor, ali sa druge strane, siguran sam da ćete se složiti da je svakako značajno da se pored rezultata rada, biografije kandidata, da se pored ocene njihove sveukupnosti dosadašnjeg angažovanja u sudovima obavi razgovor sa kandidatima kako bi se u jednom neposrednom razgovoru stekao određeni utisak i da bismo mogli da damo konačnu ocenu, odnosno konačni predlog ovoj Skupštini o tome ko bi mogao da bude izabran na značajne sudijske funkcije.
Na osnovu člana 13. alineje 3. Zakona o VSS predlaže ovoj Narodnoj skupštini da se za ova sudijska mesta izaberu sledeći kandidati.
Činjenica je da ste vi ovaj predlog dobili i materijale, postoje određene biografije i određene preporuke vezane za ove kandidate, ali smo mišljenja da i zbog vas koji sedite u ovoj Narodnoj skupštini, zbog javnosti koja sluša i prati ovaj televizijski prenos, ali i zbog samih kandidata koji će sutra obavljati ove značajne funkcije, mislim da treba da kažemo i neku reč o kandidatima, odnosno o onome što je opredelilo nas da ih predložimo i ono zbog čega mislimo da se izdvajaju u odnosu na ovih drugih 400 i nešto kandidata koji su takođe podneli prijave.
Tako za izbor za Osnovni sud u Novom Sadu predlažemo Bašić Tamaru, koja je rođena 1978. godine, koja je pravni fakultet završila sa uspehom 9,66. Radila je najpre kao advokatski pripravnik, zatim, radila je na mestu sudijskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Novom Sadu. Pravosudni ispit položila je još 2005. godine, a nakon toga zasnovala je radni odnos u Opštinskom sudu u Novom Sadu na mestu sudijskog pomoćnika, dok od 2010. godine radi u Višem sudu u zvanju višeg sudijskog saradnika. Dobitnik je stipendije Vlade Kraljevine Norveške za najuspešnije studente u Republici Srbiji u 2000. godini, a bila je i stipendista humanitarnog fonda „Privrednik“ u Novom Sadu.
Visoki savet sudstva je prilikom predlaganja ovog kandidata posebno imao u vidu da je prilikom izjašnjavanja sednice svih sudija ovog suda Bašić Tamara druga na rang listi po broju dobijenih glasova.
Sledeći kandidat jeste Veljka Šana, koja je rođena 1977. godine. Osnovne studije je završila sa opštim uspehom 8,00, nakon čega je obavila pripravnički staž u Opštinskom sudu u Novom Sadu. Pravosudni ispit je položila 2004. godine, nakon čega je zasnovala radni odnos u Opštinskom sudu, sada Osnovnom sudu u Novom Sadu, a od 8. marta 2010. godine raspoređena je u Apelacionom sudu u Novom Sadu.
Ono što je vrlo značajno za ostvarene rezultate u 2012, 2013. i 2014. godini, ovaj kandidat je ocenjen sa najvišom ocenom, a to je ocena „naročito se ističe“.
Sledeći kandidat jeste Dakić Dušan, koji je rođen 1983. godine. Studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu je položio sa opštim uspehom sa 9,21 prosekom. Završio je diplomske akademske studije drugog stepena na studijskom programu opšti smer pravno-naučna oblast sa prosečnom ocenom 9,00.
Najpre je počeo sa pripravničkim stažom u Opštinskom sudu u Novom Sadu, zatim je krenuo u Višem sudu u Novom Sadu na radnom mestu sudijskog pomoćnika u zvanju sudijskog saradnika, a kasnije i u zvanju višeg sudijskog saradnika.
Kao jedini predstavnik domaćeg pravosuđa uspešno je završio stručnu praksu u Višem sudu u Hamburgu 2013. godine u trajanju od tri meseca na nemačkom i engleskom jeziku.
Kandidat Knežević Milan, koji je takođe predložen za izbor za sudiju Osnovnog suda u Novom Sadu. Rođen je 1983. godine. Pravni fakultet je završio sa prosečnom ocenom 8,28. Završio je takođe diplomske akademske studije drugog stepena sa prosečnom ocenom 9,00.
Najpre je počeo u Okružnom sudu u Novom Sadu kao pripravnik volonter, a zatim zasnovao radni odnos na određeno vreme na mestu sudijskog pripravnika i posle toga nastavio da radi u sudu. Pravosudni ispit je položio 2009. godine, a od 1. januara 2010. godine je raspoređen u građanskom odeljenju Apelacionog suda u Novom Sadu.
Inače, za ostvarene rezultate, kolega Knežević Milan je u 2012, 2013, 2014. godini ocenjen sa ocenom – naročito se ističe.
Posebno je Visoki savet sudstva imao u vidu da je, prilikom izjašnjavanja sednice svih sudija Apelacionog suda u Novom Sadu, Knežević Milan drugi na rang listi prema broju dobijenih glasova.
Kandidat Pavlović Jelena je rođena 1978. godine. Završila je pravni fakultet sa prosečnom ocenom 7,30. Pravosudni je položila 2006. godine. Zvanje sudijskog saradnika je stekla 2007. godine, a 2008. godine zvanje višeg sudijskog saradnika. Za rezultate u 2013. i 2014. godini je ocenjena ocenom – naročito se ističe.
Prema mišljenju sednice svih sudija Apelacionog suda u Novom Sadu ispunjava sve uslove koji su propisani Zakonom o sudijama i odredbama Odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti, dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova za izbor sudija za Osnovi sud u Novom Sadu.
Kandidat Gruber Ana je rođena 1980. godine, završila je pravni fakultet sa opštim uspehom 8,53. Najpre je započela pripravnički staž u Okružnom sudu u Novom Sadu. Položila je pravosudni ispit 2011. godine, a nakon čega je zasnovala radni odnos na mestu sudijskog pomoćnika u Apelacionom sudu u Novom Sadu.
Grubor Jelena, sudijski pomoćnik u Apelacionim sudu, je rođena 1972. godine. Završila je pravni fakultet sa prosečnom ocenom 9,48. Pravosudni ispit je položila 2004. godine. Nastavila je da radi u pravosuđu, a od 1. januara 2010. godine je zaposlena u Apelacionom sudu u Novom Sadu na radnom mestu sudijskog pomoćnika u zvanju višeg sudijskog saradnika.
Takođe, dobila je najviše ocene za svoj rad u prethodne tri godine, a učesnik i većeg broja seminara. Visoki savet sudstva je posebno imao u vidu da je, prilikom izjašnjavanja sednice svih sudija suda u Novom Sadu, Grubor Jelena druga na rang listi prema broju dobijenih glasova.
Kandidat Eremin Đorđević Vesna je rođena 1977. godine. Završila je pravni fakultet sa ocenom 7,76. Započela je da radi u sudovima, najpre u Okružnom sudu. Pravosudni ispit je položila 2007. godine. Za ostvarene rezultate je takođe ocenjena sa najvišom ocenom u 2012, 2013. i 2014. godini – naročito se ističe, a od 1. januara 2010. godine je zaposlena u Apelacionom sudu na mestu sudijskog pomoćnika u zvanju višeg sudijskog saradnika.
Kandidat Jakovljević Tijana je rođena 1980. godine. Osnovne studije je završila na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu 2004. godine sa uspehom 9,07. Pravosudni ispit je položila 2007. godine. Zasnovala je radni odnos u pravosuđu, a od januara 2010. godine je u Osnovnom sudu raspoređena u rad Odeljenja sudske uprave, gde obavlja poslove potparola suda.
Kao i za ostale kandidate, Visoki savet sudstva je naročito ocenio mesto koje su kandidati zauzeli na listama, odnosno na samom izjašnjavanju sudija koji su cenili njihov rad, pa je tako Visoki savet imao u vidu da je, prilikom izjašnjavanja sednice svih sudija Osnovnog suda u Novom Sadu, Jakovljević Tijana druga na rang listi po broju dobijenih glasova, a prema mišljenju sednice svih sudija Višeg suda u Novom Sadu je prva na tzv. rang listi.
Kandidat Kozlin Marija je rođena 1983. godine. Završila je pravni fakultet sa opštim uspehom 9,35. Završila je i diplomske akademske studije drugog stepena, a koje je završila 2009. godine sa prosečnom ocenom 9,80. Pravosudni ispit položila je u novembru 2010. godine. Polaznik je mnogih seminara koje je organizovala Pravosudna akademija.
Prema mišljenju direktora Pravosudne akademije, kandidat Kozlin Marija, obzirom da se koleginica Marija od 1. decembra 2012. godine nalazi u radnom odnosu na Pravosudnoj akademiji, gde je korisnik početne obuke, je stručno osposobljena i dostojna za vršenje sudijske funkcije i svesna je da svojim radom i ponašanjem mora da štiti ugled sudijskog poziva i svojim ličnim primerom intenzivno radi na njegovom unapređenju.
Majir Branka je rođena 1964. godine. Pravni fakultet je završila 2000. godine, zatim je radila u Opštinskom sudu u Novom Sadu, a nakon toga je položila pravosudni ispit 2004. godine. U Apelacionom sudu je zaposlena od januara 2010. godine na poslovima sudijskog pomoćnika, a za ostvarene rezultate u 2012, 2013. i 2014. godini, koleginica Majir Branka, je ocenjena sa najvišom ocenom – naročito se ističe.
Inače, prilikom izjašnjavanja sednica svih sudija Apelacionog suda u Novom Sadu, Majir Branka deli prvo mesto po broju dobijenih glasova.
Milić Žabaljac Slobodanka je rođena 1979. godine u Vrbasu. Pravni fakultet je završila sa prosečnom ocenom 7,23. Pravosudni ispit je položila 2006. godine, a nakon položenog pravosudnog ispita nastavila da radi u pravosuđu sve do 2010. godine kada je preuzeta u Apelacioni sud u Novom Sadu na radno mesto sekretara navedenog suda.
Inače, prilikom izjašnjavanja sednice svih sudija Apelacionog suda, Milić Žabaljac Slobodanka, takođe deli prvo mesto po broju dobijenih glasova.
Dakle, ovo su bili kandidati koji su predloženi od strane Visokog saveta sudstva na prvi izbor za Osnovni sud u Novom Sadu.
Kada je reč o dva kandidata za izbor sudija u Osnovom sudu u Bačkoj Palanci, Visoki savet sudstva predlaže da se izabere Mihajlov Tijana koja je rođena 1982. godine. Osnovne studije je završila na pravnom fakultetu sa opštim uspehom 8,67. Pravosudni ispit je položila 2009. godine, a nakon čega je zasnovala radni odnos u Veću za prekršaje, a od marta 2010. godine je zaposlena u Apelacionom sudu u Novom Sadu na radno mesto sudijskog pomoćnika. Ocenjena je takođe sa najvišim ocenama u 2012, 2013. i 2014. godini.
Prentović Marko je rođen 1983. godine. Završio je pravni fakultet sa ocenom 9,32. Pripravnički staž je započeo 2007. godine. Pravosudni ispit je položio 2009. godine, a od 1. januara 2010. godine je zasnovao radni odnos u Apelacionom sudu, gde i danas radi. Za ostvarene rezultate rada je ocenjen sa najvišim ocenama, a Visoki savet sudstva, prilikom predlaganja za izbor ovog kandidata, je posebno imao u vidu da je, prilikom izjašnjavanja sednice svih sudija Apelacionog suda u Novom Sadu, Prentović Marko treći na rang listi po broju dobijenih glasova.
Ostali su nam još dva kandidata, a koje smo predložili za izbor za Osnovni sud u Vrbasu. To su Radić Mićo, koji je rođen 1979. godine, a koji je završio Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu sa opštim uspehom 9,1. Najpre je počeo da radi kao sudijski pripravnik volonter, zatim je u periodu od septembra 2006. do juna 2007. godine nastupilo mirovanje radnog odnosa zbog odlaska ovog kolege na odsluženje vojnog roka, da bi zatim nastavio da volontira u ovom sudu.
Pravosudni ispit je položio mart 2010. godine, pa je počeo da radi u Osnovnom sudu u Novom Sadu, a od avgusta 2010. godine, pa do danas, obavlja poslove sudijskog saradnika u građanskom odeljenju Višeg suda u Novom Sadu. Objavio je, inače, 67 sintenci iz oblasti građanskog prava u biltenu sudske prakse Višeg suda u Novom Sadu za 2010, 2011, 2012, 2013. i 2014. godinu. Kolega je takođe ocenjen u prethodnom periodu sa najvišim ocenama, a to je ocena – naročito se ističe.
Konačno drugi kandidat za Osnovni sud u Vrbasu jeste Hromiš Danijel rođen 1979. godine, završio Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu sa prosekom 7,76. Nakon regulisanja vojne obaveze najpre je počeo da radi na mestu sudijskog pripravnika volontera, a nakon položenog pravosudnog ispita 2008. godine nastavio je da radi na mestu sudijskog pomoćnika u Opštinskom sudu u Vrbasu. Za ostvarene rezultate u periodu 2012, 2013. i 2014. godine ocenjen je najvišom ocenom „naročito se ističe“, a prema mišljenju Sednice svih sudija Osnovnog suda u Vrbasu i Sednice svih sudija Višeg suda u Somboru ispunjava sve uslove koji su propisani Zakonom o sudijama i odredbama Odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija odnosno predsednika sudova.
Dakle iz ovih kratkih biografija vidimo da se radi o izvanrednim kandidatima i samo da napomenem, verovatno ste i sami mogli da zaključite da je prosečna ocena svih ovih kandidata blizu devet. Da je većina njih odnosno najveći broj završila master i druge seminare, odnosno stručne kurseve, da su svi za svoj rad ocenjeni sa najvišim ocenama u prethodnom periodu, kao i da su od svojih kolega dobili najbolje preporuke s obzirom da se nalaze u samom vrhu liste prilikom izjašnjavanja sudija koje su inače bile u prilici neposredno da cene njihov rad.
Mogu samo da kažem da ni komisiji VSS ni samom VSS nije bilo lako da od ovih 500 i nešto kandidata odabere, odnosno predloži ovih 12 odnosno ukupno 16 kandidata, jer osim ovih kandidata koji su danas predloženi bilo je zaista i drugih izvanrednih kandidata i mogu da kažem da je VSS sve njih apostrofirao i siguran sam da će oni naći svoje mesto među sudijama na nekom od narednih konkursa. Ovo je zato što sam siguran da ne samo da je želja VSS ili samo vas koji danas sedite u ovoj skupštinskoj dvorani, već verujem svih građana Srbije da na ove odgovorne funkcije, na sudijska mesta dođu kvalitetni, stručni, savesni, moralni i dostojni i na taj način da pravosuđe učine efikasnijim, pri čemu mislim da će izbor ovih predloženih kandidata tome i doprineti. Hvala.

Reč ima Petar Petrović, izvestilac nadležnog odbora.

Gospođo predsednice, uvaženi predstavnici VSS, dame i gospodo narodni poslanici, na početku odmah da kažem da je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu jednoglasno doneo odluku da predloži Narodnoj skupštini da prihvati predlog VSS i da ove kandidate o kojima su predstavnici VSS sada dali iscrpna objašnjenja budu izabrani za sudije Osnovnog suda u Novom Sadu, Osnovnog suda u Bačkoj Palanci, Osnovnog suda u Vrbasu, kao i da kandidati koji su predloženi za predsednike Višeg suda u Pančevu, Osnovnog suda u Pančevu i Osnovnog suda u Prokuplju budu izabrani na te funkcije.
Ceneći rad VSS Odbor je smatrao da svi predloženi kandidati zaslužuju da dobiju poverenje narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer iz biografija koje ste i sami mogli da čujete, vidi se da se radi o izuzetnim kandidatima koji su u svom dosadašnjem radu radeći u sudovima gde su radili dobili visoke ocene za svoj rad i mi iz Odbora smo smatrali da ne bi trebalo da bude dileme da kandidati budu izabrani za sudije koje se prvi put biraju kao i kandidati koji su predloženi za predsednike sudova, jer se radi o pravnicima, sudijama koji su u svom dosadašnjem dugogodišnjem radu se dokazali kao stručni, pošteni, vredni i moralni i zaslužuju da budu predsednici sudova za koje su predloženi.
Stoga molim sve narodne poslanike, uvažene koleginice i kolege da jednoglasno podržimo predlog VSS i Odbora za pravosuđe i da ove kandidate izaberemo za sudije koje se prvi put biraju za Osnovni sud u Novom Sadu, Osnovni sud u Bačkoj Palanci, Osnovni sud u Vrbasu, kao i da izaberemo predsednike Višeg suda u Pančevu, Osnovnog suda u Pančevu i osnovnog suda u Prokuplju.

Zahvaljujem.
Da li neko od predsednika odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Kolege sudije, uvaženi predstavnici VSS, nesumnjivo je da će vaši predlozi za nosioce pravosudnih funkcija imati podršku od poslaničke grupe SPS, pre svega iz razloga što se radi o biografijama kandidata koje su respektabilne sa jedne strane, a sa druge strane našeg uverenja da je vaš rad produkt jednog objektivnog pristupa, poštovanje kriterijuma koje ste usvojili i onog cilja koji je prevashodno cilj svih građana Republike Srbije, a to je da na sudijskim mestima ili na mestima nosilaca pravosudnih funkcija budu najbolji. Mi smo uvereni da ste vi te najbolje izabrali.
Ono što bi trebalo da se kaže i kao jedna vrsta poruke pred građanima jeste već kad govorimo o izboru sudija na mestima predsednika sudova u Pančevu, viši i osnovni sud, kao i u Prokuplju, da će se konačno doći do onog cilja koji već odavno građani žele, pravosuđe očekuje a to je da predsednici sudova ne samo što će odgovoriti svom zadatku u organizacionom smislu reči kao predsednici, već da će imati dovoljno hrabrosti da znatno jače, znatno intenzivnije i znatno češće, a tih situacija ima, da u takvim situacijama gde postoji potreba pokreću postupke za razrešenje sudija koji su ili nedostojni ili zbog drugih propusta u radu ne zavređuju da obavljaju tu sudijsku funkciju.
Zašto ovo govorim zbog toga što uglavnom u sudovima postoji tzv. lažna solidarnost, zbog toga što se tolerišu propusti, zbog toga što predsednici sudova ne reaguju na te propuste, zbog toga što postoje situacija gde imamo sudije koje ne da nemaju rešen priliv predmeta, već imaju ogroman broj predmeta na čekanju gde se na pripremno ročište u građanskoj materiji čeka nedopustivo dugo, gde se na pretrese čeka nedopustivo dugo, gde se u ožalbenim postupcima ukida ogroman broj presuda. Dakle kvalitet rada tih sudija se nije uopšte posmatrao i fokusirao na način koji zavređuje kritiku, već je došlo do jednog stepena tolerancije koji je nedopustiv.
Samim tim ugled suda u kome se nalaze te sudije pada, samim tim pravosuđe gubi, samim tim se izazivaju štetne posledice, zbog toga što se povređuje pravo građana na suđenje u razumnom roku, a mi imamo usvojen Zakon o povredi prava na suđenje u razumnom roku sa posledicama koje podrazumevaju naknadu štete.
Upravo zbog toga i ovi danas predloženi i siguran sam usvojeni predlozi kandidata koje je nesumnjivo sa pravom VSS predložio za predsednike sudova moraju da imaju ove činjenice u vidu, kao i svi drugi predsednici svih sudova na teritoriji Republike Srbije. Jedino na taj način ćemo vratiti poverenje građana u sudove, jedino na taj način ćemo sudove, da upotrebim jedan pežurativan termin, očistiti od onih koji zaista ne zavređuju da obavljaju poslove nosioca pravosudne funkcije, jedino na taj način možemo uspostaviti potpunu pravnu sigurnost, omogućiti građanima dostupnost prava i pravde i postići ono što je naš cilj, a cilj je da imamo elitno pravosuđe.
Ovo je više zvučalo kao kritika, a u stvari se radi o činjeničnim stvarima, o činjenicama koje se ne mogu dovoditi u sumnju. Naravno da ovo nije slika suda i sudova i pravosuđa u celini, ali je slika nečega što postoji i što mora da se iskoreni, barem tamo gde zaista ovi parametri o kojima sam ukazivao i postoje, pa čak i situacijama kada se izaberu sudije za više sudove ne dolazi uvek brzo do snalaženja, već naprotiv dolazi do zagušenja jer te sudije zaprimaju određeni broj predmeta i onda i bez obzira na njihove respektabilne rezultate u prvostepenim sudovima nikad se ne može isključiti mogućnost da taj postupak adaptacije ili nesnalaženja nekad traje znatno više nego što je to očekivano.
Ono što takođe želim da istaknem u ime poslaničke grupe SPS, a i kao kolega krajnje dobronamerno prema kolegama, jeste da se strogo vodi računa i o finansijskim aspektima rada sudija a i sudovi. Visoki savet sudstva u svojim rukama, opet pežorativno rečeno, ima sve finansijske atribute sa kojima se determiniše finansijsko stanje u pravosuđu.
Ono što se nagoveštava, a nadam se da se neće desiti, jeste ukidanje određenih prava sudija koja su im priznata kako u odredbama Zakona o sudijama, tako i određenim zakonskim aktima koji se vezuju za ta prava. Radi se pre svega o pravima sudija koji su izabrani u više sudove, drugostepene pa i trećestepene i jedno od elementarnih njihovih prava je pravo na naknadu za odvojen život. To pravo u postupku kompletno racionalizacije i finansijske konsolidacije države ni u kom slučaju ne sme da bude ukinuto, niti smanjeno, jer bi se na taj način destimulisale sudije iz unutrašnjosti da konkurišu u apelacione sudove, Vrhovni kasacioni sud itd.
Zbog čega ovo govorim? Zbog toga što treba sprečiti jednu pojavu koja postoji kao mogućnost, a bila bi opasna, a to je beogradizacija sudova republičkog ranga, jer bi u takvoj situaciji samo sudije sa teritorije Beograda, Novog Sada, Kragujevca ili Niša bile stimulisane da konkurišu u te sudove. To bi bilo nedopustivo imajući u vidu da postoji veliki broj sudija, kao što su i današnji kandidati i predlozi sa kojima mi danas se suočavamo i o kojima razmatramo, koji bi konkurisali u dogledno vreme u više sudova.
Ono što se takođe mora imati u vidu jeste ustavno pravo sudije da zadrži svoje mesto prebivališta i boravišta, a da obavlja sudijsku funkciju tamo gde bude izabran po svojim kvalitetima, po svojoj stručnosti, po svom znanju, a naročito po onome što prepoznaju njihovi saradnici, njihove kolege, to su kolegijumi sudija, odnosno sudova.
Sve ovo naravno predstavlja krajnje dobronamernu sugestiju, sve ovo naravno predstavlja samo jedan naš dodatni stimulans i inicijativu da sudovi rade na najbolji mogući način, da stepen efikasnosti bude na onom nivou koji građani očekuju od sudija i od sudova i da ono što je naš cilj, a vi ste ga i sami predočili, da na najodgovornijim mestima budu najbolji i najkvalitetniji.
Ja vam se zahvaljujem ukoliko ste u celom ovom prikazu stanja u sudstvu kako ga vidi poslanička grupa SPS prepoznali iste probleme na koje smo i mi ukazali, da ste prepoznali iste činjenice sa kojima se mi suočavamo počev, da budem i ličan, od određenih problema koje u praksi mogu biti prepoznati, a taj sam koji ih u praksi, imajući u vidu da sam vezan za pravosuđe na neki način može prepoznati.
Ako je to tako onda smo na pravom putu, na jedinstvenom putu ka zajedničkom cilju i siguran sam da zajedno u tom cilju možemo ostvariti ono što od nas građani očekuju i zato poslanička grupa SPS ističe da će u Danu za glasanje svi predloženi kandidati biti podržani, da ćemo mi za ove kandidate glasati. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Jovanoviću.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
U stvari, reč želi ovlašćeni predstavnik SNS, narodni poslanik Dragan Nikolić.

Gospodine predsedavajući, uvažene koleginice i kolege iz VSS, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, čast mi je da budem predstavnik poslaničke grupe i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS, što će reći i SNS koja stoji iza stanovišta da u potpunosti podržavamo rad VSS.
Srećan sam i zadovoljan i kao narodni poslanik što mogu u jednoj mirnoj atmosferi, gde ne postoji nikakva afera, gde nema prigovora, gde nema novinskih natpisa, gde ne postoji pritisak na vas koga da izaberete, gde niko od nas ne poznaje skoro nikoga od advokata, a vi ste naveli njihove biografije. Niko od nas nikada nije kontaktirao sa tim kandidatima. Vama smo kao stručnom telu prepustili da izvršite izbor ovih ljudi, ovih diplomiranih pravnika sa položenim ispitom koje ste nam danas predložili.
Budite sigurni da ćemo mi u Danu za glasanje bez velikog udubljivanja, kontrole, pregleda onoga što ste vi nama dali glasati za sve vaše predloge. Nećemo tražiti izuzimanje nijednog kandidata. Za ove četiri godine od kako je SNS u vlasti i od kako je stvorena jedna politička atmosfera, u kojoj vi imate potpunu slobodu kao VSS, siguran sam da smo samo jednom, u samo jednom slučaju tražili izuzimanje i nismo glasali za vaš predlog, jer smo iskoristili svoje pravo da kao narodni poslanici znajući da postoji nešto što je nedostojno da se bude na nekoj funkciji to iskoristili i nismo dali glas samo jednom kandidatu.
Koliko smo kandidata izabrali za ove četiri godine, a da nijedan natpis ni pre sednice Narodne skupštine, niti posle sednice Narodne skupštine nije bio, potvrđuje da sam potpuno u pravu i potvrđuje da ćemo ono što ste radili znati da cenimo i da od nas imate jednu svesrdnu podršku.
Do 2012. godine apsolutno se ovakve stvari nisu događale. Bilo je mnogo uticaja. Nisu postojala merila. Nisu postojali kriterijumi na osnovu kojih se biraju sudije koji se biraju prvi put, koji se biraju na stalnu funkciju. Nije bilo merila i kriterijuma za izbor predsednika sudova. Merila i kriterijumi su bili članstvo u nekoj stranci, bliskost sa predsednikom opštinskog ili gradskog odbora DS ili neki od stranaka u vlasti. Dopisi i mišljenja, kafanski razgovori, dogovori, mešetarenja ispod žita.
Jednostavno, svi kandidati su bili u strahu. Svi kandidati su se plašili toga ko ima bolju vezu, ko ima bolji kontakt sa vladajućom strankom. Nisu se gledali kvaliteti. Nisu se gledali uspesi na fakultetu, položen pravosudni ispit, način na koji su radili u prethodnom periodu pre nego što su se kandidovali. To je ono što se sada gleda. To je ono što se sada traži i to je ono što ocenu daju opšte sednice sudova u kojima su radili kandidati, neposredno viših sudova, dakle, svih sudija na teritoriji jednog okružnog, a sada višeg suda. Ta mišljenja su došla od stručnih ljudi, od ljudi koji su sve te kandidate mogli da sagledaju i gledali su njihov rad svakoga dana i dolazimo do rezultata da se skoro svi kandidati koje predložite po oceni opšte sednice suda u kome rade i neposredno višeg suda kažu – naročito se ističe.
To naročito se ističe znači da dolaze na posao pre svih, odlaze posle svih. To znači da su zainteresovani, da su gladni znanja, da svakoga dana rade, da svakoga dana napreduju, da rade verovatno veći broj odluka i mnogo veći obim poslova, nego što to rade drugi. To se pokazuje prilikom glasanja, kada te opšte sednice suodlučuju o tome kog kandidata između više izabrati. Vi ste izabrali ljude koji su bili na prvom, drugom i trećem mestu.
Dakle, čak se ni vi niste mešali kao Visoki savet sudstva u to ko će biti izabran. Naravno, u krajnjoj liniji je vaša odluka, ali očigledno da poštujete te kriterijume, očigledno da ta merila koja su propisana odlukom da se tačno može znati ko je osposobljen, ko je stručan i ko je dostojan. Ko će to bolje znati nego ljudi iz sredine u kojoj naši kandidati rade i žive više godina unazad.
Danas biramo, odnosno biraćemo u danu za glasanje, ali danas diskutujemo o tome da se izaberu za sudije koje se prvi put biraju sudije Osnovnog suda u Novom Sadu, u Osnovnom sudu u Bačkoj Palanci i u Osnovnom sudu u Vrbasu.
Vi ste istakli u uvodnom izlaganju da je bilo preko 500 kandidata u svim ovim sudovima i kandidata, naravno, za predsednike sudova, u Pančevu Višeg i Osnovnog i Prokuplju Osnovnog, i to samo pokazuje tu oslobođenost od straha svih tih kandidata. Oni, dakle, znaju da učestvuju u jednoj fer i poštenoj utakmici gde se unapred znaju pravila, gde se zna rezultat, a to je kvalitet i znaju da se mi kao političari i mi kao vladajuća stranka, a tu mislim posebno na SNS, ne mešamo u izbor sudija, ne mešamo se u izbor predsednika sudova, niti želimo da se mešamo. Mi se ne mešamo ni u rad pravosuđa, ne komentarišemo nikakve sudske odluke.
Juče smo čuli da je neko ovde osuđivao, proskribovao, kritikovao jednu nepravosnažnu prvostepenu presudu, nazvao to sramotom pravosuđa. Jedan poslanik je komentarisao odluku suda kojom je odloženo izvršenje, odnosno početak izdržavanja zatvorske kazne. Svega smo se ovde naslušali.
Ono što je posebno važno, mi nikada nećemo uticati na sudije, nikada nećemo komentarisati odluke, jer naš uticaj nije kao što je bio uticaj do 2012. godine jedne stranke. Nažalost, očigledno je da neki pripadnici te stranke misle da se to vreme nije promenilo, da se može naručivati krivični postupak, da se mogu podneti krivične prijave za besmislene stvari, da se mogu izneti afere u novinama i da se na osnovu toga što piše u nekoj naručenoj novini, naručenom tekstu može da proizvede krivični postupak tek tako. Kada se to ne desi, onda lider jedne stranke poziva Tužilaštvo da pokrene postupak, jer, Bože moj, postoje dokazi.
Čak je predložen jedan zakon o zaštiti od slobode od straha. Bilo bi dobro da je taj zakon donet i da je važio do 2012. godine. Da je postojao zakon o slobodi od straha od DS za sve sudije, za sve tužioce, za sve predsednike suda to bi bilo jako značajno, bili bi rasterećeni, bili bi oslobođeni straha od toga da se u niškoj mehani odlučivalo ko će biti predsednik suda, ko će u čuvenoj reformi pravosuđa iz 2009. godine biti sudija, ko neće biti tužilac, ko je blizak sa nekim iz DS, a ko nije, ko je odbacivao krivične prijave, a ko je radio protiv interesa ove političke organizacije. Da je tada postojao taj zakon, situacija bi bila drugačija.
Zato hoću da se vratim na ovo što ste vi predložili. Predložili ste sudije koje se prvi put biraju, njih 16 i ono što su markantne stvari, za mene, a verujem i za ostale poslanike, jeste da se radi o sudijskim pomoćnicima. Svi su oni sudijski pomoćnici, svi su se oni opredelili za pravosuđe, svi su oni doneli odluku da budu deo pravosuđa, da donose odluke u ime naroda i sada ostaje da tu njihovu želju koju su pokazivali na fakultetu, a imali su veoma visoke ocene, vidim da tu ima dosta onih koji su sa 8, 9, 9,5 prosekom završili fakultete, položili pravosudni ispit sa odlikom, dobili „naročito se ističe“, od svojih kolega, verovatno i pred komisijom koju ste vi formirali, u intervjuima su se poneli na najbolji mogući način, pokazali svo svoje znanje, elokventnost, svoj stav, svoje mišljenje o tome kako će unaprediti posao kojim će da se bave. Očekujem da ćemo mi sve te ljude izabrati i dati im mogućnost da donose presude i da u ime naroda postupaju.
Ono što je takođe markantno, od 16 predloženih kandidata 11 su pripadnice lepšeg pola, 11 je žena, a petorica su muškarci. Moje pitanje je da li to žene u Srbiji uzimaju pravdu u svoje ruke? Naravno, ovo je šala, koristim priliku da svima njima čestitam unapred, znajući da ćemo u danu za glasanje da ih izaberemo, da im poželim da im karijere budu duge, da za ove tri godine tog probnog rada, pod znacima navoda, pokažu znanje, pokažu stručnost, pokažu dostojnost, da nakon toga budu izabrani na stalne funkcije za sudije.
Takođe bih spomenuo da ste dali predlog za predsednike sudova u Pančevu, Osnovnog i Višeg, i u Prokuplju. Takođe su njihove biografije impozantne, pokazalo se da su bili vredni na fakultetu, da su se pokazali kao stručni, da su u svojim karijerama, koje su veoma bogate učinili mnogo toga da se unapredi pravosuđe u delovima države u kojima su oni radili i živeli. Takođe su, verovatno, u svojim planovima i programima koje su dali i gde su prepoznali probleme u tim sudovima i način i merila na koji to treba da se reši, uzeti u obzir prilikom donošenja odluke da ove kandidate nama predložite.
Takođe, i to je vrlo interesantno, predsednica Višeg suda u Pančevu, predsednica Osnovnog suda u Pančevu, predsednica Osnovnog suda u Prokuplju, takođe se radi o ženama. Ne znam ko je u Visokom savetu sudstva slab na dame, ali očigledno da ćemo imati veliki broj žena koje su i predsednice sudova i koje su sudije i koje, naravno, pokazuju volju da uzmu pravdu u svoje ruke, koje imaju svoju pravdoljubivost, koje osećaju i žele da pravda u Srbiji bude na jednom visokom nivou, da se poštuje zakonitost. Zbog toga će SNS u danu za glasanje dati podršku vašem predlogu i odlučićemo da izaberemo ove sudije i odlučićemo da izaberemo ove predsednike sudova. Hvala vam.