Sudska vlast je najvažnija u jednoj državi i mi kao država teško da možemo da se pohvalimo sa kvalitetom te vlasti, ne danas samo, nego u jednom dužem vremenskom periodu, ali da se ne vraćam previše unazad, sigurno da u poslednjih deset godina ne možemo da budemo potpuno zadovoljni, niti približno zadovoljni time što se dešavalo, bez obzira na to ko je bio većina u vlasti, reforme, polureforme, šibicarenje ili šta god se tu dešavalo sa ljudima koji su trebali da budu nosioci trećeg grane vlasti nije na ponos ni ovoj državi niti toj profesiji.
Naravno, tu pre svega, mislim na krivicu onih koji su odlučivali o tome. Naravno da je među sudijama većina ljudi koji zaslužuju da rade taj posao, koji su časni, koji su pošteni, koji su dovoljno stručni da mogu da odrade tu funkciju, ali dovoljno je da u jednom bunaru napravite neku malu zarazu, pa da sva voda bude zagađena i da bar takav bude utisak.
Mislim da je to nešto što obeležava i neke druge segmente života u našoj državi. Da li to može da se promeni? Naravno da može da se promeni i to je odgovornost pre svega vas iz Visokog saveta sudstva i naravno poslanika koji imaju jedan deo odgovornosti u izboru sudija.
Ja neću da govorim o kandidatima to je vaš izbor, to je vaša odgovornost, niti za, niti protiv, vi ste stručno telo koje treba da odlučuje o tome i tu nema nikakve sumnje. Naravno, odgovornost je i na izbranima, koji će biti izabrani, jer svako najviše treba da se oslanja, i kod svakog se najviše meri njegova lična odgovornost za posao koji on sam radi.
U članu 145. Ustava Srbije piše da se sudske odluke donose u ime naroda. I to je sasvim dovoljno za bilo koga ko je u pravu, ko je u sudstvu, da mu to bude najjači kriterijum u njegovom radu. On donosi odluke u ime naroda, ne u ime jedne ili druge strane, bilo u sudu, bilo u parlamentu. Ne u odnosu na nekoga ko je trenutno na nekoj funkciji, političkoj ili nekoj drugoj, nego u ime naroda i ta odgovornost je nešto što ne bi trebalo da dozvoli da se desi bilo šta što bi se nazvalo olakšavajuća okolnost za učesnika „Farme“ ili „Kantrimen“ slučaj ili slučaj „Asumakum“ ili stotine slučajeva koji obeležavaju godine i godine iza nas. To mora da se prekine.
U članu 149. piše – sudija je u vršenju sudijske funkcije nezavistan i potčinjen samo Ustavu i zakonu. Kome to nije jasno, ima kip ispred Palate pravde, gde Car Dušan drži zakon iznad sebe. Svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije je zabranjen, a onaj koji vrši sudijsku funkciju treba da upozori, ako je bilo ko pokušao da na njega vrši bilo kakav uticaj. To su sveta pravila, bez obzira što smo u 21. veku i što se više pozivamo na neke druge vrednosti, a ne te religijske, ja se slažem da su te neke druge vrednosti mnogo važnije. Ali, to mora da bude pravilo ponašanja za svakog učesnika u bilo kom javnom poslu u državi Srbiji, a posebno u oblasti pravosuđa. Naravno da odgovornost tog nivoa imaju i političari, pre svega oni koji su trenutno na pozicijama vlasti, ali naravno i opozicija koja mora da bude svakog dana dobra kontrola, odgovorna kontrola onoga što vlast radi.
Sudije ne treba da imaju stranačka obeležja. Oni su ljudi kao i svi drugi, mogu da imaju svoje političke stavove, ali bez toga da to koriste u svom dnevnom radu. Prema tome, ja se nadam da će ovi ljudi koje danas biramo prvi put, ili koji će biti izabrani prvi put na sudijske funkcije biti ponos srpskog pravosuđa i predsednice sudova i sudija koji se prvi put biraju i da će Srbija u budućnosti imati mnogo bolje sudstvo nego što ima sada, mnogo bolje sudstvo i zaslužujemo kao građani Srbije. Hvala.