Zahvaljujem.
Gospodin Bradić nije u sali.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Isto ni gospodin Milićević nije tu. Reč ima narodna poslanica Nataša Vučković. Izvolite.

Narodni poslanici, gospodine ministre, da li smo bili iznenađeni kada smo pre nekoliko dana čuli slavodobitnu najavu gotovo milosrdne prirod i to da će prosvetni radnici dobiti 6.000 dinara jednokratne naknade. Nismo, jer smo već navikli na neki način da se i budžetom i sredstvima građana raspolaže tako mimo plana, mimo zakona i danas zato mi razgovaramo o tom zakonu.
Odmah da kažem nešto, DS neće glasati protiv ovog Predloga zakona zbog toga što mi znamo u kakvom su teškom položaju prosvetni radnici i svi oni koji rade u osnovnom i srednjem obrazovanju. Da podsetim još nešto, DS je kada smo govorili o smanjenju plata i penzija bila protiv smanjenja plata prosvetnim radnicima i drugim nekim profesijama koji imaju ključni značaj u našem društvu, a koji su izuzetno potcenjeni, a bez tog rada i doprinosa nema razvoja ovog društva.
Ova jednokratna pomoć od 6.000, odnosno 7.000 kako smo danas obavešteni je još jedna od poniženja koje smo imali prilike da vidimo u ponašanju prema prosvetnim radnicima. Hajmo prvo da kažemo da su prosvetni radnici izgubili smanjenjem plata negde između 30 i 60.000 dinara na godišnjem nivou. Sada će se nekom jednokratnom naknadom to nekako nadoknaditi.
Ono što ovde postaje kao veliki problem i gde ima nekih pitanja na koje ovaj zakon ne daje nikakve odgovore, neke od njih je pomenula moja koleginica ovlašćena za raspravu po ovom pitanju ispred DS, jeste kome će ova naknada biti jednokratna pomoć upućena da li svim zaposlenim učiteljima i nastavnicima u osnovnom i srednjem obrazovanju, da li samo onima koji imaju puni fond časova. Da li onima koji su na neodređeno vreme zaposleni i iz kog razloga su na kraju krajeva izostavljeni oni koji se bave predškolskim obrazovanjem kad znamo da je reformom obrazovanja predviđeno da predškolsko obrazovanje takođe jeste deo obrazovnog sistema.
Kad će ova naknada biti isplaćena? O tome se u zakonu uopšte ne govori. Bilo je reči negde do kraja novembra. Da li će svima biti isplaćeno do kraja novembra, to takođe ne znamo u ovom trenutku, ali ako ne bude svima glavno je pitanje koji će kriterijumi biti primenjeni u isplati ove pomoći? Na to mi nemamo odgovore još u ovom trenutku, a prosvetni radnici kojih se ovo najviše tiče, još manje.
Videli smo kakva je bila reakcija gotovo svih sindikata po ovom pitanju. Videli smo kakva je bila reakcija Foruma profesora beogradskih gimnazija kada su rekli da je ovo još jedno od poniženja kojima su oni izloženi.
Mi ovde ne razgovaramo o bilo kojoj profesiji, mi ovde razgovaramo o učiteljima, o nastavnicima, o onima koji obrazuju našu decu i koji bi trebalo da za njih predstavljaju glavne modele ponašanja, uzore, da im oni budu, dakle zvezde vodilje u njihovom životu.
Ukoliko imamo ovakvo jedno kontinuirano ponižavanje učitelja i nastavnika, ukoliko na taj način ne vidimo da je njihovo osnovno dostojanstvo dovedeno u pitanje, da li možemo da se čudimo kada svakodnevnoj praksi, a o tome su puno novine, i mi svi znamo iz priča i dece i roditelja na koji način se sve češće đaci ophode prema njima, a Boga mi, i veliki broj bahatih roditelja koji pod uticajem, naravno, dominantnog nekog vrednosnog sistema da je samo novac, jedino novac, bitan i važan, dakle na vrlo omalovažavajući način se ponašaju prema onima koji bi trebalo da imaju suštinsku ulogu u kreiranju, dakle, znanja i rekla bih budućih naših i stručnjaka i elite i svega onoga što utiče da jedno društvo negde napred vuče?
Mi smo imali veliku praksu pre Drugog svetskog rata da su deca od seljačke dece stizala do univerziteta i postizale velike i važne funkcije u državi i društvu. Mi danas to više gotovo nemamo. Hajde da se zapitamo zašto je to tako? Ko je tu malu seljačku decu podizao i davao im uzore i predstavljao modele pre nekoliko decenija, šta se danas dogodilo? Nema škola više taj ugled koji mora da ima. Ovakve mere ne doprinose povećanju ugleda ni učitelja, ni nastavnika, ni škole i to je ono što je najvažnije pitanje.
Mi smo juče slušali predskazivanje „ružičaste“ budućnosti ali i sadašnjost od predstavnika Vlade. Ali, mi znamo kako život izgleda i znamo s čim su suočeni ti ljudi i u osnovnim i srednjim školama, sa kakvim platama i sa kakvim uslovima za rad.
Molim vas lepo, barem da ste se potrudili da neko obrazloženje za donošenje ovog zakona bude smisleno i da ono dalje ne ponižava učitelje i nastavnike, ali pazite šta kaže - Donošenje ovog zakona neophodno je radi unapređenja kvaliteta procesa rada srednjih i osnovnih škola i ustanova učeničkog standarda.
Pa zar nije ovo najciničnije obrazloženje koje je moglo biti formulisano za ovakav jedan zakon?
Ako je ovo zakon za unapređenje položaja, odnosno procesa rada srednjih i osnovnih škola, šta je onda bilo sa smanjenjem plata? Da li je ono onemogućilo normalan proces rada u osnovnim i srednjim školama?
Neće, naravno, ni učitelji ni nastavnici zbog ovoga bolje raditi, ali je vrlo važno kakvu ćemo poslati poruku i toj važnoj profesiji, na koji način će se resursi u nastavi i prosveti dalje popunjavati, da li će kvalitetni ljudi ići u prosvetu, da li će naša deca imati dobre učitelje i nastavnike?
To su ključna pitanja, jer ne zaboravimo i naravno strategiju 2020 koju je Evropa donela – obrazovanje je kriterijum za razvoj; a mi u ovom našem društvu, nažalost, prema obrazovanju nemamo odnos kao prema resursu za razvoj.
Još nešto hoću da kažem, kroz ovakvo ponašanje prema prosveti, prema učiteljima, prema nastavnicima, ovde se provlači još jedna nit koja mi se čini kao ključna u ponašanju i ove Vlade, i prilikom definisanja politika donošenja zakona, ali i kod kreiranja javnog mnjenja, a to je da sve ono što je pametno, sve ono što zna, sve ono što vidi kako treba, sve to treba provući kroz neko blato i kroz neku tabloidnu stvarnost, jer onda smo negde svi jednaki.
Dakle, to je jedno važno, jedna važna nit koja se vidi i koju negde moramo i kao narodni poslanici i kao građani da prepoznamo, jer, ako smo tako olako spremni da oprostimo lažne diplome, onda ćemo isto tako reći – Pa ni stvarno obrazovanje, znate, nije važno.
E, to je poraz ovog društva i ove države, ja verujem da moramo kao narodni poslanici dići glas protiv takvog odnosa prema prosveti. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem se.
Reč ima šef poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Ja delim mišljenje da je obrazovanje osnov budućnosti svakog društva, pa tako i našeg, srpskog, društva, ali ne mogu da prihvatim mišljenje prethodnog govornika, uvažene koleginice Vučković, da su plate jedini osnov za razvoj obrazovanja.
Ne mogu da prihvatim činjenicu da 94% budžeta za obrazovanje već godinama, decenijama, odlazi za plate. Šta možemo da očekujemo od obrazovanja ako od celokupnog budžeta 94% ide za plate? Zatvaramo oči pred tim i ne kažemo da više ide na razvoj, na bolje uslove.
Nisu samo plate iako su naravno veoma bitne jer od tih plata se živi, žive porodice, preko 100 hiljada ljudi u Srbiji je vezano za obrazovanje i za te plate, ali baš to, baš ta anomalija je doprinela da imamo ovakvo školstvo.
Pogledajte kako izgleda učionica u osnovnoj školi u Kuli. Pogledajte kako izgleda fiskulturna sala u istoj toj osnovnoj školi u Kuli.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Srpska napredna stranka…)
Pogledajte kako izgleda, iako neko dobacuje bez prava, gospodine Bečiću…

Molim vas gospođice Jerkov, nemojte da dobacujete.

Ali ovde sredstva za obnovu ovih škola su prošla isto kao što su prošla i sredstva za izgradnju doma za decu ometenu razvoju, koju je Bojan Pajtić opljačkao, čak ni to mu nije bila svetinja, a kamoli školstvo i od toga je uzeo.
Pogledajte našta i kako izgleda mokri čvor u Osnovnoj školi „Drinka Pavlović“ u Kuršumliji…

Vreme.

Molim vas, 30 sekundi samo da pokažem ove slike.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Poslovnik.)
(Marko Đurišić, s mesta: Četiri godine ste na vlasti.)
Pogledajte našta izgleda i kako izgleda takođe škola „Vuk Karadžić“ kod Kladova.
(Marko Đurišić, s mesta: Skini taj sat sa ruke...)

Molim vas gospodine Babiću, moraćete to drugi put. Zahvaljujem se.
(Zoran Babić, s mesta: Pogledajte kako izgledaju te škole koje nam je na tako odličan način ostavila Demokratska stranka.)
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić.
(Nataša Vučković, s mesta: Javljam se za reč, replika.)
Gospođo Vučković, zašto vi?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Zato što je Bojan Pajtić opljačkao nešto.)
Gospođice Jerkov, ja ne razumem to „Zato što je Bojan Pajtić opljačkao nešto.“ Ja to ne razumem. Ako mislite da je opljačkao, to podnesite nadležnom tužilaštvu.
(Narodni poslanik Jovan Marković dobacuje s mesta.)
Molim vas da ne dobacujete gospodine Jovane Markoviću, da se ne bi gospodin Marković našao prozvan sa ove strane. Nemojte da dobacujete, molim vas.
(Nataša Vučković, s mesta: Javljam se za repliku zato što me je spomenuo. Rekao je „prethodna govornica“.)
Gospođo Vučković, u pravu ste, spomenuta je DS, ali na kraju kada je gospodinu Babiću bio isključen mikrofon i kada više nije imao pravo da govori, tako da po tom osnovu ne mogu vam dati repliku. Zahvaljujem se.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, pre svega treba da izrazimo svi ovde zadovoljstvo što će DS prihvatiti ovaj Predlog izmene i dopune Zakona o budžetu, jer time pokazuje da zaista je odgovorna za sve ono što se dešavalo u prosveti do 2012. godine.
Kada govorimo o prosveti uopšte, treba reći da je mnogo toga propušteno do 2012. godine, ne samo kada gledamo kroz ono što se zove lični dohodak i plata, nego je propušteno mnogo šansi da se reformiše uopšte ceo sektor prosvete.
Te reforme nisu samo kao što smo danas govorili, koje se odnose na njihove lične dohotke, profesora, nastavnika koji zaista treba da uče našu decu, jer je prosveta generator razvoja svakog društva, ali je mnogo propušteno šansi, pogotovo kada je prethodna Vlada govorila do 2012. godine da je ekonomska kriza koja je nastala 2008. godine jedna šansa Srbije da se ekonomski razvije, a samim tim je bilo i šanse da se izvrše reforme prosvete.
Tadašnje reforme pokazuju posledice danas. Posledice su da na osnovu određenih studija i istraživanja nemačke razvojne agencije GIZ od 500 osnovnih i srednjih škola, jednostavno, Srbija nema adekvatna zvanja, odnosno struku koja privredi treba da donese boljitak, odnosno treba da otvori nova radna mesta, kada su u pitanju proizvodna zanimanja. Samim tim, u tom periodu, ne samo četiri godine koje je vladala DS, već i ranije gde je učestvovala u vlasti, nije našla za shodno ni vremena ni načina da izmeni određena zakonska rešenja u kojima bi stvorila održivo društvo u pogledu svojih kadrova, a to je suština u stvari prosvete, stvoriti takav ljudski potencijal gde mladi ljudi koji završavaju škole na adekvatan način će naći svoje radno mesto. To je suština kojom je prosveta trebalo da bude restrukturirana.
Kada govorimo uopšte o finansijskim davanjima i rešavanju pitanja uopšte plata zaposlenih, treba reći da mi sada u stvari pokušavamo da rešimo ad hok ono što je godinama zapušteno, a zapušteno je kroz određena davanja i kroz određeni broj ljudi koji su zapošljavani u ovom sektoru. Godine 2008. kada je ministar gospodin Žarko Obradović i to 10. decembra imao sastanak sa tri reprezentativna sindikata iz oblasti prosvete, jednostavno je kao rezultat tih pregovora, koji se naravno odnosio na plate zaposlenih u ovom sektoru, rekao da će sva ona davanja u budžetu koja preostanu od budžeta iz 2008. godine raspodeliti na jednokratno davanje svim nastavnicima i profesorima u osnovnim i srednjim školama. Naravno, do toga nije došlo, jer je urađen predlog za 2009. godinu, pa je tamo povećan za 1,5 milijardi, sa čime se i dalje, naravno, sindikati nisu složili.
Kada govorimo o tome koliko je to bilo traženo, projektovano, nekih 135 milijardi dinara, od čega je 108 bilo realno, i ono što je tada najrealniji zahtev sindikata bio da se tačno odredi broj zaposlenih u ovom sektoru. Do dana dok SNS nije učestvovala u Vladi i nije vodila Vladu, mi nismo znali ne samo za sektor prosvete, nego uopšte za državne službenike, koliki broj zaposlenih zaista postoji u Republici Srbiji, koliki novac se izdvaja u budžetu Republike Srbije za plate uopšte svih prosvetnih radnika.
Ono što je važno reći da danas, ono što je potpisano još 24. aprila ove godine, u saradnji Ministarstva prosvete i Ministarstva za državnu i lokalnu samoupravu, o tome da prosvetni radnici zaista treba da imaju definisana svoja primanja, je pokušaj da se sada na određeni način, u skladu sa svim aranžmanima MMF-a i prve i druge i danas treće revizije, zaista daju u maksimalnom iznosu, što iznosi sedam hiljada dinara, odnosno u prvom predlogu šest hiljada dinara, kojim su obuhvaćeni 110 hiljada zaposlenih u ovom sektoru, ali sada su po ovom novom amandmanu praktično obuhvaćeni svi i to u iznosu od 145 hiljada ljudi.
Ono što je još važno reći da te 2008. godine Pokrajinska vlada u to vreme je potpuno na različit način gledala perspektivu rešavanja pitanja plata jednokratnih naknada zaposlenima u prosveti, tako da je ona od onoga što je definisala probila budžetsku stavku, odnosno samim tim htela zarad pozitivnih određenih političkih poena u Vojvodini, donela određena zakonska rešenja koja su se ogledala u privremenom finansiranju od 1. januara do 31. marta 2009. godine, i dala određena svoja povećanja kroz povećanja plate. Time je stavila u neravnopravan položaj potpuno nastavnike i profesore u Vojvodini i nastavnike i profesore u Srbiji, a da ne pričamo koliko je neravnopravan položaj bio u odnosu na profesore i nastavnike na jugu Srbije, iz prostog razloga što je u tom trenutku Vlada Vojvodine raspolagala potpuno budžetom koji je iznosio i preko onih granica koje su propisane Ustavom Srbije i samim tim dovela do toga da profesori i nastavnici u prosveti se osećaju poniženo.
Sve ono što se odnosilo kao argumenti za današnje izmene i dopune zakona na SNS i na ovu Vladu koja sada pokušava da reši sve probleme, jednostavno ne stoji i jednostavno upućuje sama sebi. Zbog toga je dobro što usvaja ovakav predlog zakona, jer samim tim priznaje da snosi potpuno odgovornost za ovakvo stanje u prosveti.
Na nama je da u budućnosti zaista reformišemo ovaj sektor i imamo najave premijer Vlade da će zaista ući u duboke reforme kada govorimo o prosveti. Mislim da je ovo sada ono što je realno u odnosu na budžet za 2015. godinu, a sigurno, gospodine ministre, da u sledećoj godini, kada se bude pravio budžet za 2016. godinu, moraće da se iznađu određena rešenja, pre svega kada se govori o racionalizaciji ovog sektora, da će zaista prosvetni radnici na određeni način imati ne samo veća davanja u smislu ličnog dohotka, nego da im se podigne nivo funkcionisanja u okviru svog radnog mesta.
Zašto? Zato što ako govorimo o tome da plata nije jedini motivacioni faktor, onda sigurno investicije u obrazovanje, kada su u pitanju i rekonstrukcije škola, odnosno objekata u kojima sede učenici osnovnih i srednjih škola i koje se odnose na učenički standard, sigurno će doprineti tome da uslovi rada u kojima funkcionišu nastavnici i profesori mogu da budu jedan od velikih motivacionih faktora, ali i ono što se zove njihova edukacija obrazovanja kroz organizaciju različitih vrsta seminara. Time suštinski i kada dovodimo do racionalizacije radnih mesta mnogo bolje ćemo doći u situaciju da ceo ovaj sektor bolje razume zbog čega se uopšte donose ovakve vrste odluka.
Zbog toga ćemo u danu za glasanje podržati ovakav Predlog zakona o izmenama i dopunama za budžet za 2015. godinu. Hvala.