Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.11.2015.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala vam.
Nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Dragan Šutanovac.
Dragan Šutanovac je prijavljen i za govornika, a ovde je prijavljen da će biti odsutan danas na sednici. Hajte, molim vas pogledajte. Ovo je od jutros novi spisak dala DS, imaju novog šefa poslaničke grupe pa smo uvažili to. Znači, da ga skidamo sa liste, on se prijavio da neće doći na sednicu. Samo da se konstatuje da ne bude da sam ja nešto radila svojevoljno.
Nastavljamo sa radom i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona i otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o dopunu Zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu; Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kazahstana o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju poreske evazije u odnosu na poreze i dohodak na imovinu i Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Kraljevine Norveške o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanja poreske evazije u odnosu na poreze na dohodak.
Da li želi reč predstavnik predlagača, ministar doktor Dušan Vujović. Izvolite.

Dušan Vujović

Hvala lepo.
Kao što ste čuli danas imamo dosta jednostavan dnevni red, izmena Zakona o budžetu 2015. godine je izmena samo u jednom članu. Od momenta podnošenja ovog zahteva do danas su se već dogodile neke promene i zato ćemo kao što su neki ljudi u raspravi, odnosno u skupštinskim pitanjima već pomenuli i kao što je premijer već najavio u medijima, mi ćemo zamoliti odbor da se podnese amandman da se proširi delovanje prvog člana na sve zaposlene u obrazovanju. Znači, ne samo osnovno i srednje obrazovanje nego i više i visoko obrazovanje i da se svota promeni sa šest hiljada na sedam hiljade dinara. To je jednokratna pomoć za ovu godinu.
Kao što ste videli već i čuli u rezultatima to je sedam hiljada, neto iznos, bruto iznos je mnogo veći, kao što znate zbog poreza i doprinosa i ukupna svota će biti preko milijardu i po dinara. To je svota koja će biti isplaćena iz budžeta za ovu godinu. Za narednu godinu ste čuli objavljenu nameru koja će biti izražena u budžetu za 2016. godinu, a to je da osnovno i srednje obrazovanje, da zaposleni u tim sektorima dobiju povećanje od 4%, da zdravstvo i socijala dobiju povećanje od 3%, visoko obrazovanje, unutrašnji poslovi i Ministarstvo odbrane 2%, a penzioneri svi 1,25%.
o je, prvo da kažem u kontekstu programa MMF, odnosno programa koji podržava MMF presedan. Presedan prvog reda. Obično se stavlja zamrzavanje plata i penzija tokom trajanja programa, svuda u svetu, ne samo zbog iznosa koji to traži nego zbog toga da se ne podgrevaju očekivanja da je moguće pre dostizanja ciljeva programa povećavati plate i penzije.
Mi smo obzirom na premašivanje svih postavljenih rezultata, odnosno svih postavljenih ciljeva u ovoj godini, stekli „pravo“ da Savet direktora odstupi od tog svog pravila i dozvoli selektivno povećanje plata i povećanje penzija.
To povećanje penzija je najvećim delom povećanje penzija za 1.040.000 ljudi preko nivoa koji su ikada imali, ma koliko procenat vama zvuči malo, to je povećanje iznad onoga što je ikada bilo.
Drugo, to je povećanje koje budžetu nameće trošak od preko 110.000.000 evra neto, a bruto još više, bruto pošto se računa kad se dodaju porezi i doprinosi na plate.
Mi smo dogovorili u programu prostor koji omogućava i ovaj predah i ovu nagradu za performanse, ali i ostajanje na putanji kontrolisanja troškova u javnom sektoru na plate i penzije, strukturnog smanjivanja deficita u trogodišnjem periodu i izlaska sa uspehom iz ovog programa.
Privatni sektor ovim nije na bilo koji način ograničen i kao što ste videli u ovoj godini privatni sektor je dovoljno povećao ili prijavljivanje ili iskazane plate, tako da je efekat na ukupan nivo plata gotovo nulti, a efekat na potrošnju mnogo manji nego što se mislilo.
Širi kontekst – mi prolazimo kroz izuzetno težak period prilagođavanja, setite se pre godinu dana, naš problem je bio da ostanemo u okvirima održive fiskalne pozicije.
Mi smo preokrenuli dinamiku privrednog rasta sa minus jedan na plus 0,75 u uslovima recesije kod većine zemalja kojima mi izvozimo naše robe i usluge. Kod većine zemalja nema zemlje koja je za 1,75% popravila. Postoje zemlje koje imaju više stope rasta, ali ne postoji ni jedna zemlja koja za 1,75% popravila stopu rasta od inicijalne projekcije do realizacije danas, a očekujemo da će to ići i do 1% ove godine, znači ukupno popravljanje situacije za 2%.
Ne postoji ni jedna zemlja koja je premašila sve ciljeve fiskalne konsolidacije i preokrenula stopu rasta, koja je istovremeno smanjila i fiskalni deficit i drugi deficit važan, a to je deficit tekućih plaćanja koji se finansira najvećim delom direktnim investicijama, dakle ne zaduživanjem.
Ne postoji ni jedna zemlja koje je sve to uradila i dobila priznanje i pohvale svih ljudi u stručnoj javnosti u međunarodnim organizacijama i od lidera vodećih zemalja u Evropu i svetu.
Ne hvalimo se time. Drago nam je da smo to ostvarili i drago nam je da se nalazimo na putu koji svi prepoznaju, to će biti osnova za preokret, za investicije za budući rast i za konačno izlazak iz višegodišnjeg odlaganja reformi, izlazak na zdravu putanju rasta i razvoja Srbije.
Na početku se uvek to meri malim stopama, malim promenama u stopama rasta, ali posle toga tzv. „tačka preloma“, onda zemlje ulaze u putanju održivog rasta na duži period. Ja sam imao sreću da u ranim godinama svoje profesionalne karijere u međunarodnim organizacijama pratim ove događaje u Tajlandu i u Južnoj Koreji. Tada smo se borili da Tajland razvija proizvodnju tzv. „tuk-tuk“ automobila koji su bili zasnovani na starim američkim motorima i sve se ostalo radilo kod kuće, a Koreja je pokušavala pored proizvodnje čelika da postane konkurentna u proizvodnji kišobrana. Danas je Koreja dominantni proizvođač u najsavremenijoj elektronici, a Tajland je jedan od tigrova u Aziji. Počeli su sa malim promenama, kada su preokrenuli trend, onda je to išlo mnogo lakše, mnogo bolje, mnogo dalje.
Istu stvar očekujem da se dogodi u Srbiji. Očekujem da ove promene stvore zdravi teren za investicije stvore zdravi teren za budući ekonomski rast.
Za mene je jako važno da razumete da male promene danas znače velike promene u budućnosti. Preokrenuti negativne trendove je najteže. Održati ih je ponovo teško, ali ne toliko teško. Već sada međunarodne organizacije priznaju povećanje stope rasta u 2016. godini na 1,75 a možda i 2%, a posle toga u narednoj godini 2017. na 2-2,5%. Cilj nam je da što pre dostignemo one stope rasta koje su nam potrebne da hvatamo korak u regionu i sa Evropom i da nastavimo proces integracije i zdravije ekonomske budućnosti.
Najbolji znak ovoga što radimo je povećani interes svih investitora. U Srbiji se dešavaju stvari koje su bitno različite od onoga što se dešavalo u prošlosti. Mi stvaramo prostor da očistimo sve dugove prošlosti, da očistimo sve strukturne greške i promašaje prošlosti, da očistimo preduzeća u restrukturiranju i u Agenciji za privatizaciju, da reformišemo javna preduzeća, da reformišemo državu samu i javni sektor u celosti i time stvorimo osnovu za budući ekonomski rast i zdravi ekonomski rast ove zemlje na dugi period.
Srbija može i mora da postane regionalni lider. To možemo i po svojim ljudskim kapacitetima, po svojim intelektualnim kapacitetima, po svemu onome što radimo.
Današnji zakon nagrađuje, priznaje napor ljudima u prosveti. Prosveta je važna zato što je ljudski kapital motor razvoja. Srbiju najveći izvor rata u narednim godinama očekujem da bude rast produktivnosti, a rast produktivnosti suštinski počiva na uspešnom obrazovanju, ne samo klasičnom obrazovanju, opštem obrazovanju, nego i primenjenom obrazovanju.
Mi ovim pravimo iskorak na stranu poboljšanja obrazovanja, na vraćanje dostojanstva obrazovanju, učiteljima, nastavnicima, profesorima univerziteta. Paralelno radimo čitav niz inicijativa da se to produbi, proširi i da prave efekte.
Mislim da je sedam hiljada pravedna id obra nagrada. Setite se, to je nešto što su sindikati tražili i mi smo uspeli da obezbedimo upravo onoliko koliko su tražili na početku ovih pregovora.
Sada čujemo glasove da to možda nije dovoljno. Ja predlažem da se konsultuju sindikati drugih sektora koji kažu da je to ne samo dovoljno, nego je više nego dovoljno da se prizna u uslovima fiskalne konsolidacije, rezultat i uspeh njihovog rada.
Mi delimo ono što imamo, ne pozajmljujemo da bi smo delili. Mi uštede koje ostvarujemo prebacujemo na smanjenje zaduživanja. Mi uštede koje ostvarujemo prebacujemo na zatvaranje i završavanje investicionih projekata koji će poboljšati kapacitet Srbije da hvata korak u regionu i u svetu.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Prva je dr Ljiljana Kosorić. Izvolite.
...
Srpski pokret obnove

Ljiljana Kosorić

Srpski pokret obnove - Demohrišćanska stranka Srbije
Hvala.
Poštovana predsednice, gospodine ministre, kolege i koleginice, poslanički klub SPO-DHSS podržaće u danu za glasanje predložene izmene Zakona o budžetu Republike Srbije.
Svi znamo da se prosvetni radnici nalaze u lošoj materijalnoj situaciji, u lošem materijalnom položaju i takvo stanje nije od juče.
Nadamo se da će zaposlenima u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i ustanovama učeničkog standarda, kao i visokog obrazovanja kao što je i ministar napomenuo, pored ove jednokratne pomoći i najnovijeg povećanja ličnih dohodaka, u narednom periodu biti data posebna pažnja jer je obrazovni sistem najbitniji kako bi smo preporodili državu.
Stručni kadrovi koji su preuzeli odgovornost za funkcionisanje najbitnijih sfera privrede i društva, moraju proisteći upravo iz zdrave prosvete. Zato podržavamo i napor Vlade i to što je prepoznala da se među najugroženijim slojevima društva upravo nalaze prosvetni radnici i nadamo se da će i u budućnosti pronaći način da pomogne kako učiteljima, profesorima, tako i ostalim profesijama kojima je pomoć neophodna.
Još jednom ponavljam da će poslanički klub SPO-DHSS u danu za glasanje podržati predložene izmene zakona. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima Dragan Jovanović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Dragan Jovanović

Nova Srbija
Uvažena predsednice, gospodine ministre, drage koleginice i kolege, naravno i poslanički klub NS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog i to ništa nije sporno i dobro je da idemo sa, jednostavno, jasnim stavom i ja bih pohvalio uvodno izlaganje gospodina ministra da sve one mere koje smo donosili počinju da daju rezultat.
Ono što bih ja imao posebno da pitam uvaženog ministra, to su par stvari vezano za ovu temu.
Najpre, mi ni u radnom materijalu nismo dobili, gospodine ministre, kada smo imali prvu verziju sa 6.000 dinara, i za osnovno i srednje obrazovanje i učenički standard, da će biti obuhvaćeni i ti ljudi, koji je to ukupan broj ljudi i koja je to ukupna suma? U uvodnom izlaganju smo sada čuli da će biti obuhvaćeno i visoko obrazovanje i samo bih hteo od vas da čujem koji je to ukupan broj ljudi? Dobili smo informaciju da je to negde preko milijardu dinara u ukupnom iznosu.
Još jedno pitanje me interesuje. Upotrebili ste reč – jednokratna pomoć. Ako je jednokratna pomoć, mi u lokalnim samoupravama kada dajemo jednokratne pomoći idemo sa neoporezivim delom, pa me interesuje zašto je Vlada zauzela stav, a mogla je da donese odluku da se ide sa neoporezivim delom? Prosto, voleo bih to da čujem od vas, jer sami ste rekli – 7.000 neto, u bruto iznosu to je preko 10.000 dinara pojedinačno. Da smo išli sa neoporezivim delom, da li bi ta baza mogla da bude nešto šira?
Drugo pitanje, vezano za istu ovu temu, gospodine ministre, tiče se jedne, da kažem, dobre inicijative koju je pokrenuo predsednik Vlade i koju ćemo mi svesrdno podržati, gospodin Aleksandar Vučić, a to je da će sledeće godine biti obnovljena, kompletno, školska infrastruktura u Srbiji, odnosno da će sve škole koje nemaju toalete, već imaju i dalje one, da kažemo, poljske, odnosno toalete van objekata, biti sređene.
Sada, interesuje me da čujem od vas na koji način će to biti finansirano, gospodine ministre? Da li vi već u projektu budžeta za narednu godinu imate određena sredstva koja ste planirali za te svrhe, ako znamo da smo mi pre par meseci ovde kao Narodna skupština verifikovali jedan kredit od Evropske investicione banke vredan više desetina miliona evra za obnovu školske infrastrukture? Moram da kažem da je već prošao tender za obnovu 52 škole u Srbiji, ali moram da kažem da je to Ministarstvo prosvete toliko traljavo, da ne upotrebim težu reč, sprovelo, da mi imamo jednu firmu koja ima desetak stalno zaposlenih, koja radi na obnovi 52 škole.
Ja bih vas zamolio da imate ovo u vidu, ako Ministarstvo finansija projektuje budžet za narednu godinu, da je po zakonu za obnovu škola, pre svega za materijalne troškove, nadležna lokalna samouprava, da se nađe modus da Ministarstvo finansija, ako već hoće, i Vlada Republike Srbije, da se potpuno obnovi školska infrastruktura, da se to radi u saradnji sa lokalnim samoupravama, da se odrede jasni kriterijumi ko može da radi na obnovi škola i da nemamo ovakvu situaciju u Srbiji da firma iz Novog Sada dobije posao, ima deset zaposlenih i onda juri podizvođače u opštini u kojoj je dobila posao i onda se nalaze raznorazni razlozi. Ja sam povodom ovoga uputio poslaničko pitanje ovde i vama i ministru prosvete – na koji način se to može preduprediti da se ovakve dobre ideje i da se značajna sredstva koja izdvajaju poreski obveznici ne troše uzalud?
Ja vas molim, uvaženi ministre, da ovo razmotrite i da mi na ovo dobijemo jasne odgovore.
Zatim, ako ste u prilici, načelna je rasprava, a vi ste pominjali sami cifre i povećanja za narednu godinu, pre svega i zdravstvenih radnika i radnika u socijalnom sektoru, koji će imati povećanje budžeta, ne samo prosvetni radnici, u narednoj godini, ja bih vas zamolio samo da nam odgovorite ako možete – šta će se desiti, ja sam pitao ministarku poljoprivrede koja je sedela na tom mestu, sa dugovima koji postoje za subvencije poljoprivrednim proizvođačima? Gospođa ministarka poljoprivrede je rekla, uvaženi ministre finansija, da to nije dug Ministarstva poljoprivrede, već da je to dug Vlade Republike Srbije i da ona jednostavno priznaje da nije na pravi način projektovan agrarni budžet i da se za sve one koji su konkurisali jednostavno sredstva ovako isplatiti ne mogu.
Šta se to dešava? Verujte mi, svakog dana, naročito mi koji dolazimo iz unutrašnjosti, koji smo i na raznim funkcijama po lokalnim samoupravama, svakog dana nas seljaci pitaju isto pitanje, a to je – kada će biti subvencije? Ja vas najljubaznije molim da nas i vi kao nadležni ministar za finansije upoznate, i nas narodne poslanike, a da mi možemo jasno da to predočimo, a i građani prate ovaj prenos, kada će, na koji način i da li će se upotrebiti i tekuća ili stalna budžetska rezerva da se u što većoj meri, a verujte mi, ogroman je broj zahteva, možete vi govoriti o sumama, da ih ja ne pominjem, kada će i na koji način to moći da bude adekvatno rešeno? Jer, napravili smo ogroman pomak. Ovo je dobra stvar, da se današnjom odlukom Skupštine pre svega pomognu prosvetni radnici. Dobro je da Vlada misli i na druge i to je jasno prenela. Koraci su mali, ali mogu doneti dobre rezultate, ali nekako za poljoprivredne proizvođače uvek se ostavi na kraju i njih niko ne pominje. Zbog toga vas, uvaženi ministre, molim da nam i na ovo date odgovor.
Još jednom da ponovim, poslanička grupa Nove Srbije će u Danu za glasanje jasno podržati ovaj Predlog zakona i nadamo se ovako dobrim vestima i ubuduće. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima ministar Vujović.

Dušan Vujović

Hvala vam na ovom pitanju.
Nisam hteo u uvodnom izlaganju da pominjem baš detaljne cifre, ali sada ću reći u odgovoru na vaše pitanje. Reč je, po našoj evidenciji, o 135.021 licu koje zadovoljava kriterijume ovog amandmana. Ukupno, reč je o 75.361 licu u osnovnom obrazovanju, 33.608 lica u srednjem i 1.392 lica u učeničkom standardu, 22.392 lica u višem i visokom obrazovanju i 2.268 u studentskom standardu, ukupno 135.021.
Neto iznos od 7.000, njemu odgovara bruto iznos od 11.972 dinara, znači, zaokruženo 12.000. Zašto bruto? Zato što se to smatra ne socijalnom pomoći, nego jeste bonus i jeste jednokratno, ali se smatra da je prihod, deo zarade i po savetu DRI, mi smo išli na bruto iznos. Znati sami da je bruto iznos, pošto se porezi i doprinosi plaćaju nazad državi, da on u stvari ne opterećuje budžet u bruto iznosu, nego u neto iznosu, ali mi planiramo amandman u neto iznosu zbog toga. Bruto iznos je nešto što računamo kao ukupni trošak i to se evidentira kao ukupni trošak. Taj ukupni trošak je sa ovim svotama 1.616.592 hiljade dinara, da ne ulazim dalje, znači, to je milijardu šesto šesnaest miliona. To je taj efekat koji će biti.
Čujem usput pitanje – odakle je finansirano? To se kod nas radi u okviru tzv. bilansnog prostora preko tekuće budžetske rezerve. Taj prostor je jako sužen. Ja ću najverovatnije kao ministar tražiti da nam ostavite kao Skupština veći prostor sledeće godine, s tim da će Skupština odobravati svaku promenu, ali pošto naša sposobnost preciznog planiranja nije dovoljno visoka da bi taj bilansni prostor bio definisan na nivou 1% društvenog proizvoda minus tekuća budžetska rezerva, bilo bi dobro da taj prostor bude veći i da nam omogući da prebacujemo rashode među pojedinim kategorijama, naravno, pod uslovom da to zadovoljava kriterijume, smisao budžeta i dobije potvrdu parlamenta.
Što se tiče vaših drugih predloga, drugi predlog o tome da se inicijativa za podizanje kvaliteta sanitarnih čvorova u zdravstvu proširi na školstvo, mislim da je dobar predlog, ali do sada nismo proveravali. Verovatno možemo lako to da uključimo u budžet za sledeću godinu. Obično se ta renoviranja rade tokom raspusta. Prema tome, u školama bi bilo, ako uključimo u budžet za 2016. godinu, pravo vreme da se to uradi u periodu jun-septembar sledeće godine. Imaćemo u vidu taj vaš predlog.
Što se tiče duga za poljoprivrednike, tu se dogodilo nešto što, sami znate, se ispostavilo kao veliko iznenađenje. Mi smo prošle godine, kada smo predlagali budžet, išli sa predlogom da se tzv. subvencije limitiraju na posede do 20 hektara, imajući u vidu da su to ona domaćinstva koja ne uspevaju da ostvare ekonomiju obima i da budu konkurentna. Da, grubo rečeno, subvencija od 100 evra je trebalo upravo da pokrije ta gazdinstva. Kod nas se dogodilo da je prijavljeno 33 hiljade više domaćinstava sa 20 hektara nego prethodne godine.
Kako se to dogodilo? Ne znam, ali znam da su odjednom nestala domaćinstva dok je bio limit do 100 hektara. Bilo je jako mnogo domaćinstava do 100 hektara, sada je odjedanput smanjen broj domaćinstava do 100 hektara, a naglo se povećao broj domaćinstava koji ispunjavaju uslove za ovu subvenciju.
Mi ćemo ove godine kod definisanja subvencija imati u vidu ovakve odgovore i pokušati da definišemo politiku subvencija koja će štititi budžet i istovremeno postizati one ciljeve u poljoprivredi koje smo sebi postavili kao strukturne dugoročne ciljeve, a to je da subvencije budu uporedive po nivou sa Evropom, dakle 1% društvenog proizvoda, i da budu usmerene na to da se omogući poljoprivredi da hvata korak sa svetom u tehnologiji, u strukturi proizvodnje, u učešću novostvorene vrednosti u svojim proizvodima. Drugim rečima, da poljoprivredna gazdinstva prelaze na proizvode višeg stepena novostvorene vrednosti, kao što su voće, kao što je koštunjavo voće, znači orasi, lešnici itd, a ne samo ekstenzivna poljoprivredna proizvodnja.
Kao što znate, ove subvencije su nasleđene iz perioda ekstenzivne poljoprivrede nasleđene iz socijalizma, gde je cilj bio da se maksimizira proizvodnja žitarica, kukuruza. To danas više nije potrebno stimulisati. Znači, u okviru istog ukupnog obima subvencija moraćemo mi ka Vlada i vi kao parlament da pređemo na jedan sistem subvencija koji Srbiji omogućava da hvata korak sa Evropom i sa onim mestom koje će Srbija, kad god postane deo Evrope, moći uspešno da koristi svoju poziciju i bude konkurentna u poljoprivredi. Mislim da je sugestija dobra, ali naglašavam da je to dugoročniji kontekst.
Što se tiče obaveza za ovu godinu. Znači, svi su tu po malo u pravu. Jeste, aproprijacija je na Ministarstvu za poljoprivredu, i to je njihova odgovornost i takođe je tačno da je to odgovornost Vlade za ceo budžet, ali da stavimo to u širi kontekst, ali ipak je to odgovornost parlamenta i naroda Srbije. Narod, građani plaćaju sve to.
Prema tome, mi ćemo se potruditi da u okviru onoga što imamo u budžetu izmirimo sve svoje obaveze, ali ne želimo da prebacujemo loptu jedni drugima. To je Ministarstvo poljoprivrede dobilo na aproprijaciji. Izgleda da je broj ljudi koji ispunjava kriterijume veći nego što je to bilo ranije. Mi ćemo se potruditi da ispunimo svoju reč, mada u zakonu piše da naša obaveza ide do nivoa aproprijacije u budžetu. Svi su mislili da svi imaju pravo na subvenciju, ali iznos subvencije de fakto je limitiran i budžetom. Mi ćemo se potruditi da ne bude tog odstupanja, ali ćemo u narednim godinama voditi računa da subvencije budu realno definisane i usklađene sa našim dugoročnim ciljevima u poljoprivredi. Hvala lepo.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
...
Socijaldemokratska stranka

Marko Đurišić

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Hvala, poštovani predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, pa ova rasprava danas nije na temi. Najveći deo vašeg uvodnog izlaganja bio je na temu budžeta za 2016. godinu, koji ste, ministre, po zakonu, važećem zakonu, morali da dostavite Skupštini 1. novembra ove godine. Znači, vi ste ovde pričali sve vreme, najveći deo vremena, o temi koja nije na dnevnom redu. Srećom, na neka pitanja, koja sam ja imao da vam postavim vezano za ovaj, slažem se, kratak zakon, dali ste odgovore.
Znači, prvo ste imenovali ovaj iznos. Originalno bila je ideja šest hiljada dinara za nekih 100.000 ljudi, 110.000 ljudi. Sada smo saznali da je, odnosno amandmanom kolege Babića, sedam hiljada pomoći, pomoći. Nekoliko puta ste rekli pomoći, ja sam hteo da vas pitam – zašto ovaj iznos nema ime?
Član koji se menja ovim predlogom dopuna zakona, član 17, govori o nagradama i bonusima i reguliše to da nagrade i bonusi u ovoj godini ne mogu da se isplaćuju. Vi ste onda ubacili ovaj deo bez toga da imenujete šta je to i dobro je da smo čuli da je to pomoć, jer ja sam se pitao da li je nešto drugo nagrada. Govorili ste da ćete da nagradite građane predlogom budžeta za narednu godinu. Odlično, verujem da će građani biti jako zadovoljni vašom nagradom.
Takođe ste nam rekli i koliki je iznos sredstava koji će biti potrošen za ovu pomoć, što ste morali da nam kažete kada ste poslali predlog zakona. Ima onaj jedan deo u obrazloženju u kom se govori – procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona. Vi ste tu nama napisali – za sprovođenje ovog zakona obezbeđena su sredstva u budžetu Republike Srbije za 2015. godinu. Šta to znači? Niti koliki je iznos, niti sa kog dela budžeta. Sada ste nam to rekli, nešto smo saznali.
Interesantno je bilo objašnjavanje kako je do ovoga došlo. Rekli ste da su ovo prosvetari tražili kada su prošle godine štrajkovali. Danas oni koji su bili u štrajku kažu da nisu tražili ovo, nego su tražili jednokratnu pomoć u iznosu jedne prosečne plate u obrazovanju, a to je 40.000. To je šest puta ovo što vi njima dajete, udeljujete kao pomoć. To je šest puta manje od onoga što su oni tražili. Bilo bi zanimljivo čuti ministra prosvete, da dođe ovde i da kaže šta je on njima ponudio kada je štrajk prekinut, ali videćemo to u narednim danima.
Naravno, bilo je ovde od strane premijera neverovatnih izjava o tome, kaže – nek da ko ima 1.000 dinara, ako misli da je to malo. Da li ovo premijer daje iz svog džepa? Kakav je to odnos prema državnim parama da on kaže – neka da neko? Ove pare su pare svih građana Srbije. Vi ste prosvetnim radnima u ovoj godini, primenom Zakona o smanjenju plata, uzimali svakog meseca 10%. Ako je prosečna zarada u obrazovanju sada 40.000, vi ste im uzimali četiri, četiri i po hiljade mesečno i sada im dajete pomoć. Kako se ljudi osećaju kada dobiju tu vašu pomoć, oni najbolje znaju i ja neću o tome da govorim ovde, imate izjave i šta će se sa tim dešavati biće vrlo zanimljivo videti u narednom periodu.
Pošto ste vi najviše govorili o budžetu za 2016. godinu, želim i ja da govorim o tome, jer ste ovde rekli neke potpuno neverovatne stvari. Rekli ste – recesija u zemljama u koje najviše izvozimo. U kojim to zemljama? U zapadnoj Evropi je recesija? Zapadnoj Evropi koja ima prosečan rast bruto nacionalnog prihoda preko 1%, čini mi se. U zemljama regiona sa kojima najviše trgujemo prosečan rast za ovu godinu je, prema izvoru Svetske banke, 1,8%. To uključuje i Srbiju. Zašto to kažem? Srbija je najgora u regionu.
Albanija rast 2,7%. Bosna i Hercegovina 1,9%. Makedonija 3,2%. Crna Gora 3,4%. Hrvatska 1,8%. Znači, svi su bolji od Srbije. Svi, a poplave su imale i Bosna i Hrvatska.
(Zoran Babić, s mesta: Što ne kažete kakvi ste vi bili?)
Reći ću, pošto gospodin Babić mnogo voli, molim vas da ne dobacuju ovde, da govori o tome kako je bilo.
Znači, ovo je sa sajta Ministarstva finansija. Ja sam skinuo, odštampao i evo da pročitam…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Iz koje godine?)
Gospodine Babiću, samo polako.
Da li možete? Ne možete. Dobro.
Godina 2007. realni rast od 5,9%. Godina 2008. 5,4%. Godina 2009. pad od 3,1%. Godina 2010. rast od 0,6%. Godina 2011. rast od 1,4%. To su podaci za pet godina te Vlade koju ovde stalno spominjete i sa kojom se stalno merite. To je prosek 3%. Koliki je vaš prosek?
Godina 2012. minus 1,1%. Godina 2013. rast od 2,6% i 2014. godina pad od 1,8%. Sa ovim vaš prosek za četiri godine će biti 1%, u najboljem slučaju, a verovatno i manje.
Znači, vi danas sa ovim rastom nećete imati bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika kakav je bio 2011. godine. Posle četiri godine građani Srbije su siromašniji, siromašniji. Šesto pedeset hiljada građana Srbije danas je ugroženo siromaštvom, 30% omladine živi u siromaštvu.
Ova Vlada je usvojila nešto što nikad, naravno, nije ni jedna Vlada, priznajem, a Boga mi, čini mi se nisam uspeo da nađem takav primer ni u svetu. Ova Vlada je uvela da je politika da budžet bude super. Mi godinu dana slušamo kako je budžet odličan. Budžet je u politici, državama sredstvo za sprovođenje, za vođenje politike. Postavite neki cilj, onda budžetom gledate da sprovedete taj cilj.
Nijedna Vlada na svetu nisam čuo da je cilj da budžet bude dobar. Šta to znači? Zbog čega se bavite politikom, da bi budžet bio dobar? Koji je cilj ove Vlade? Borba protiv siromaštva, razvoj zemlje, ulaganje u obrazovanje, ulaganje u neku industriju, izgradnja infrastrukture. Šta je to politika ove Vlade? Borba protiv bele kuge, šta je politika? Da li je politika da vam cifre u budžetu budu dobre? Mogli smo da usvojimo predlog onog vašeg prethodnika, bilo bi još bolje. On je hteo da smanji plate i penzije 30%. Pa super bi bile cifre. Ne bi bio deficit uopšte, bili bi u suficitu, samo pitanje je ko bi to preživeo. Pitanje je i ko ovo danas može da preživi?
Izađe juče predsednik Vlade i kaže – povećanje penzija 1,25% i vi ste to danas rekli. Imaće penzioneri, kažete - milion i ne znam koliko ste hiljada rekli, veću penziju nego ikada. Realno veću penziju, jel smete da kažete realno veću penziju, ako je inflacija 2%, a vi dižete penziju za 1,25%?
Da niste izmenili zakon prošle godine, penzija bi u oktobru 2014. godine bila povećana za 1%, 1. aprila ove godine 0,5% i 1. oktobra ove godine 0,5%. Znači, dva posto bi bila povećana i više od dva, ali, bar 2%. Znači, manje od onoga što bi bilo normalno da se poveća zato što je rast cena u Srbiji 2,1%.
Znači, neće niko imati veću penziju, nego će svi imati manje, realno manje i realne zarade u Srbiji su pale, po statistici koju vi držite na sajtu Ministarstva. Sada ste rekli da nije to baš tako, jer su porasle u realnom sektoru, u javnom sektoru su pale 7,7%, koliko je smanjenje, kada se izračuna smanjenje plata koje ste usvojili pre godinu dana.
Kako ste došli do tih neverovatnih ušteda u budžetu? Najveća ušteda je na smanjenju plata i penzija. Poreski prihodi su realno veći samo 0,6%. To je rezultat rada Vlade, povećanje prihoda, realno 0,6%. Kada smo prošle godine raspravljali ovde o zakonu, o smanjenju penzija, vi ste rekli između ostalog – penzioneri imaju malo, troše uglavnom na robu domaćeg porekla i nećemo osetiti te negativne posledice smanjenja penzija.
Pogledao sam ovde, opet na sajtu Ministarstva, PDV u zemlji za prvih devet meseci je kada se indeksira 83,5%, u odnosu na plan. Znači, PDV u zemlji je manji nego što je bilo planirano, veći je onaj iz izvoza. Znači, najsiromašniji su osetili smanjenje penzija. Pričali ste - neće. Hoće. Vidi se ovde u ovoj statistici i voleo bih da me demantujete.
Jedini prihod koji je značajno porastao u ovoj godini su neporeski prihodi. To možete da pročitate, ima dobra analiza u izveštajima Fiskalnog saveta, koji kaže – preko 20 milijardi dinara ove godine naplaćeno je kroz navodnu dobit energetskog i telekomunikacionog sektora. Fiskalni savet vas upozorava da ako se taj trend nastavi da ćete dugoročno i trajno oštetiti i onako slab energetski i telekomunikacioni sektor u Srbiji. Ne može EPS da se razvija bez ulaganja. Ne može „Telekom Srbija“ da se razvija bez ulaganja.
Vi ste svu moguću dobit, pa čak ste uradili nešto što nije zabeleženo, vi ste EMS-u naplatili dobit iz prethodnih godina, što je neizvodljivo. Knjigovodstvena dobit kada se konstatuje jednom ona se rasporedi. Ne možete unazad pet godina da računate koliko je ko, ali to je ceđenje suve drenovine i to može da se uradi jednom. Uradili ste to u ovoj godini, čekam da vidim taj budžet, da vidite kako planirate to u narednoj godini, da održite taj nivo neporeskih prihoda na nivou koji je bio ove godine.
Svakog meseca od tri, četiri, pet milijardi dinara planiranih za investicije se manje potroše, svakog meseca. Te pare se vide, vide se na tome što nam je bruto nacionalni dohodak najniži, ponavljam, u regionu. Gledao sam na nekoj svetskoj listi, stavlja nas na 160 mesto na svetu sa ovim rastom. Ja sam gledao rast zemalja koje imaju 1% rasta, otprilike koje je to mesto, 160 u svetu.
Gde su investicije? Da li su investicije ove godine manje nego što su bile prošle godine? Da li će biti tri puta manje nego što su bile 2011, 2010. godine?
Ono što želim da vas pitam, pošto ovde kada dođete morate da govorite precizno, vi ste rekli – povećanje za Ministarstvo odbrane 2%, recimo za sledeću godinu. Da li je to Ministarstvo odbrane ili je Vojska? Kome ide to povećanje od 2%? Vi ovim povećanjima koliko sam ja uspeo da ispratim izjave, niste predvideli zaposlene u državnoj upravi. Zaposleni u Ministarstvu odbrane, ima pripadnika Vojske, ali ima ljudi koji su na budžetu države. Da li se ova 2% odnosi na njih, ili ne? Isti slučaj kod Ministarstva unutrašnjih poslova, da li je to ovih 2% za policiju ili je to i za zaposlene u Ministarstvu unutrašnjih poslova?
Mi smatramo da ovaj predlog i vraćam se sada na zakon koji je na dnevnom redu, da on nije dovoljan. Mi smo dali amandmane da se, pošto mi nismo znali kada smo dobili ovaj predlog koliko to država ima para da može da potroši, na ovu pomoć kako ste je vi nazvali, mi smo amandmanom tražili da se svim zaposlenima i svim penzionerima kojima su smanjene plate, odnosno penzije isplati ta razlika. Pošto nam je tako dobro i sjajno i odlično, pozivam vas da prihvatite naš amandman. Pošto ste uradili nešto što se isto nije desilo u praksi da prihvatite amandman poslanika većine pre nego što je počela rasprava ovde u načelu. Znači, mi smo dobili amandman u utorak, Vlada je već prihvatila amandman. Vi ste tek danas došli da nam obrazložite zakon. To se ne dešava ovde u parlamentu, tako ne radimo.
Ovo je sve jedna farsa, jedna igranka i stavljanje cele ekonomije Vlade za dobijanje podrške na izborima. Ove mere koje ste predložili budžetom za narednu godinu treba da odobrovolje biračko telo koje glasa za stranke u Vladi i mi to razumemo. Bićemo naravno protiv toga, jer smatramo da je duboko nepravedno, da pogađa sve one ljude koji danas vredno rade, a svakodnevno ih vređa predsednik Vlade govoreći da ne rade dovoljno i da treba više da rade ako hoće plate. Vređa sve one ljude koji su radili 35, 40, 45 godina, pošteno zaradili svoje penzije, a onda je neko odlučio da im uzme 10, 20, 25% i onda im se ruga i kaže, sada ćemo da vam povećamo 1,25% i to će biti više nego ikad.
Voleo bih baš da vidim kako biste vi, gospodine ministre, reagovali da vama vašu penziju koju ste, verujem, pošteno zaradili svih ovih godina, radeći u Srbiji i u svetu, da vam neko sada kaže - smanjićemo vam 25%, jer nema, a onda ipak ima ali za nekog drugog. Kako bi ste vi reagovali? Šta bi ste vi uradili? Šta biste vi rekli? Ja verujem da znam vaš odgovor i verujem da ga znaju i građani Srbije, ali bi bilo lepo i da to danas čujemo od vas.
Smatramo da je ovakav zakon neprihvatljiv, da Vlada mora da vrati građanima ono što im je uzela u poslednjih godinu dana, da mora da pristupi merama štednje i racionalizaciji koju ove godine niste uradili. Jedna od ušteda u budžetu je što sredstva odvojena za socijalni program usred smanjenja broja zaposlenih, te pare nisu potrošene.
Nije potrošeno šest milijardi dinara koliko se odvaja od goriva za stvaranje strateških rezervi. Šest milijardi nije potrošen, ni dinar. Ministarstvo energetike napravilo je jednu fantomsku javnu nabavku po hitnom postupku da jednoj firmi, o njoj sam ja ovde govorio, nikad nisam dobio odgovor od ministra, da posao pet miliona evra da kupi opcije, opcije za kupovinu goriva i kada istekne sada kraj ove godine mi smo platili pet miliona evra, a goriva nigde, ni skladišta nigde.
Mi imamo obavezu na tom evropskom putu da pravimo strateške rezerve, znate to, do, čini mi se, 2023. godine ima tačno koliko svaka zemlja mora da ima rezervi obezbeđeno. Mi nismo ove godine uradili ništa, a građanima je naplaćeno kroz cenu goriva šest milijardi dinara samo za to. Gde su te pare? Da ih trošite ovako šest, sedam hiljada. Možda ćemo da povećamo tu cifru ovde do kraja dana. Možda ćemo da proširimo. Zašto nemamo zaposlenih u predškolskom obrazovanju? Te žene nisu vredne. Ne rade svoj posao…

Whoops, looks like something went wrong.