Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.
Molim vas radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, da ubacite svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 92 narodnih poslanika i da imamo uslove za rad.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje i objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić.

Hvala puno poštovana predsedavajuća.
Uvažene dame i gospodo, imam da postavim nekoliko pitanja u prvom redu, naime, ministru policije Nebojši Stefanoviću.
Pošto smo svi svedoci da u poslednje vreme poligraf predstavlja jednu od najčešće korišćenih reči, bar putem onoga što možemo čitati i informisati se od strane svih medija, imam nekoliko kratkih pitanja na samom početku za ministra policije.
Prvo, da li ministar policije zna da poligrafsko testiranje ne predstavlja dokaznu radnju u našem krivičnom zakonodavstvu? Zatim, da li zna da rezultati poligrafskog testiranja uopšte ne predstavljaju dokaz u krivičnom postupku? Da li zna šta je uopšte svrha i suština poligrafskog testiranja? Šta se zapravo meri poligrafom? I da li zna da je podvrgavanje poligrafskom testiranju uvek na dobrovoljnoj bazi, dakle, nikada obavezno i isključivo dobrovoljnog karaktera, kao, i da li zna da se, zapravo verodostojnost nečijih navoda utvrđuju dokaznim predlozima, odnosno dokaznim sredstvima koji su predviđeni našim krivičnim zakonodavstvom, a ne poligrafom koji to svakako ne predstavlja?
Dalje, s obzirom na poslednje objavljen izveštaj Evropske komisije, gde se baš ne možemo pohvaliti stanje u našem pravosuđu, zapravo pravosuđe predstavlja naš najveći problem, bar i prema stavu tog izveštaja Evropske komisije koji smo svi naravno mogli da pročitamo, a samo neki od navoda koji se u istom navode, jesu neobezbeđena nezavisnost sudije i javnih tužilaca a u praksi, politički uticaj na regrutovanje sudija i javnih tužilaca, javno komentarisanje sudskih postupaka, javno komentarisanje istraga, a sa druge strane, o čemu smo svi svedoci da se tako nešto čini putem sredstava javnog informisanja. Zatim, kako se u samom izveštaju, još navodi, komentarisanje upravo istraga i sudskih postupaka od strane predstavnika vlasti.
Moje pitanje jeste - da li će se ministar policije ubuduće suzdržavati upravo od onoga što se navodi, kao problem u izveštaju Evropske komisije?
Zatim, takođe imamo još jedno pitanje, a tiče se nečega što je sam ministar prilikom hapšenja vlasnika „Koncerna“, „Farmakom“, „MB“, komentarisao, izjavio je, citiraću ga: „Na slučaju „Farmakoma“ mora da se radi isto toliko intenzivno, kao i u slučaju Kosmajca, kako bi se prikupilo dovoljno dokaza za oduzimanje imovine. Nama cilj nije hapšenje. Nama cilj nije podnošenje prijava, već imovina mora da bude zaplenjena.“
S obzirom na ovakvu izjavu koja ima svoju političku težinu, prvenstveno zato što tako nešto izgovara ministar policije, moram da pitam, pošto cilj nije, kako ste tom izjavom rekli, niti hapšenje, niti pokretanje postupaka, moje pitanje jeste vrlo konkretno, a to je kako ministar policije misli da bilo kome oduzima imovinu proisteklu iz krivičnih dela, a da se pri tom, kako on navodi, ne pokreće krivični postupak jer cilj nije podnošenje krivične prijave, a svi znamo da se određeni sudski postupak, u ovom slučaju krivični postupak, upravo inicira krivičnom prijavom kao radnjom?
Zatim, postavlja se pitanje, s obzirom na takođe isti izjavu, po kom to Zakonu o krivičnom postupku nama znanom se zapravo uopšte bez prijave i bez postupka utvrđuje da je nečija imovina uopšte stečena krivičnim delom?
S obzirom da je u izveštaju Evropske komisije takođe izražena zabrinutost u pogledu onoga što predstavlja pravnu sigurnost, moje sledeće pitanje jeste, da li se pravna sigurnost u našoj zemlji uopšte obezbeđuje tako što se recimo nekom tajkunu ukine pritvor kao mera obezbeđenja prisustva tokom vođenja krivičnog postupka, pa taj pritvor bude zamenjen elektronskim nadzorom, ono što je javnosti poznato kao nanogica, pa kada se ta ista nanogica recimo skine i to pre isteka vremena na koje je ovakva jedna mera određena, da krivični postupak aktuelni jeste još uvek u toku, da li je moguće i da li to utiče na pravnu sigurnost ukoliko se jednom licu koje je osumnjičeno, zapravo okrivljeno za izvršenje određenih krivičnih dela daje medijski prostor i to na televiziji na nacionalnom frekvencijom?

Hvala.
Potrošili ste vreme. Zahvaljujem.
Reč ima Olena Papuga. Izvolite.

Hvala predsednice.
Svoje pitanje postavljam premijeru Vlade Republike Srbije Aleksandru Vučiću, a odnosi se na „Elektrovojvodinu“ u Novom Sadu.
Pitam kako je moguće da menadžment „Elektroprivrede Srbije“ gasi „Elektrovojvodinu“ koju su izgradili građani i građanke Vojvodine, a koja je uspešno i profitabilno radila duže od pola veka i imala najbolju naplatu u državi, a da se najavljuju otvaranje „Elektrosevera“ i EPS trgovine, dve nove kompanije u Kosovskoj Mitrovici? Kakvi su to dvostruku aršini - „Elektrosever“ može da se formira, a „Elektrovojvodina“ mora da se ugasi? Kakva je to racionalizacija poslovanja, u kojoj se gasi ukupno pet privrednih društava u državi, počev od „Elektrovojvodine“, pa do „Elektroistoka“, i u Beogradu centralizuju njihov novac i imovina, a onda se posle toga pravi jedno novo privredno društvo, iako je izboreno da nacionalni operativni dispečerski centar tako reorganizovanog EPS-a bude premešten u Novi Sad i da u našoj „Elektrovojvodini“, u koju je pola veka ulagano u znanje, ljude i opremu, bude srce sistema za celu Srbiju, i dalje tvrdimo i upozoravamo da je cela reorganizacija EPS napravljena po zamisli generalnog direktora Aleksandra Obradovića, a po našem mišljenju je to katastrofalna ideja?
Menadžment EPS gasi „Elektrovojvodinu“, koju, kao što sam već rekla, su izgradili građani i građanke Vojvodine, koja je uspešno radila i mislim da nije trebalo da se gasi. Imala je najbolju naplatu, a najavljuje se „Elektrosever“ i EPS trgovina, dve nove kompanije u Kosovskoj Mitrovici.
Pitam premijera Aleksandra Vučića kada će se predložiti i usvojiti novi zakon po upravljanju EPS, kako bi se izbeglo da uređenje elektrodistributivnog sistema u Srbiji bude predmet proizvoljne procene jednog čoveka, jednokratnih uredbi ili interesa moćnog kapitala?
Drugo pitanje, postavljam Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ministarki Zorani Mihajlović. Pitanje se odnosi na pružni put Šid-Adaševci, koji je već duže vreme u jako lošem stanju, pa su se građani u međuvremenu, godinama već, i pojedinačno i preko inspekcija i preko razno raznih odluka SO Šid, obraćali Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture, „Železnici Srbije“, koja je i nadležna za taj pružni put, „Putevima Srbije“, koji su takođe nadležni, ali se do dana današnjeg ništa nije uradilo, niti su stizali neki odgovori.
Predrag Bekerek, odbornik u SP Šid, je 29. septembra uputio pismo ministarki saobraćaja Zorani Mihajlović i direktoru „Železnica Srbije“ Miroslavu Stojčiću, sa zahtevom da se ovaj prelaz, koji se inače nalazi na putu M18/1 i ukršta se sa prugom Beograd-Zagreb, uvrste među 75 pružnih prelaza. Problem ovog prelaza jeste višegodišnji, obraćali su se medijima i železnici, ali su oni obećali da će to biti rešeno. Do dana današnjeg ništa nije urađeno.
Na ovom putu je sve više saobraćaja, mnogi ljudi tu prolaze zato što idu na posao u Šid, ovamo prolaze traktori, a najviše prolaze kamioni, pošto je tu blizu granični prelaz kod Adaševaca, znači izlazi se na autoput Beograd-Zagreb. Situacija je još gora od kada se na tom delu gde je pružni prelaz otvorio i carinski terminal.
Opština Šid nalazi se na jednom od koridora međunarodnog teretnog transporta, zbog čega je putna infrastruktura dosta oštećena. To naročito važi za putne prelaze. Jedan od tih prelaza prema selu Vašica saniran je i doveden u takvo stanje da se saobraćaj preko njega može donekle nesmetano odvijati. Međutim, prelaz ka Adaševcima je u veoma lošem stanju.
Pitam ministarku Zoranu Mihajlović kada će popraviti pružni prelaz Adaševci–Šid?

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Hvala gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, izneću jednu važnu temu i u vezi s tim, pitanja koja ću uputiti Vladi. U izveštaju ekspertskog tima angažovanog za izradu procene broja stanovnika u opštinama Preševo, Bujanovac, Medveđa, ministarka Udovički, zapravo potpredsednica Vlade, je istakla da Republički zavod za statistiku je već izradio procenu broja stanovnika tri opštine za 2013. godinu, mislim na opštine Preševo, Bujanovac, Medveđa, koja je pokazala da broj stanovnika u poređenju sa procenama iz 2010. godine je znatno opao.
Ministarka Udovički je rekla da lokalni lideri sa juga Srbije ne prihvataju te podatke. Ipak, ona je primetila da će rad Republičkog zavoda za statistiku biti veoma bitan za izradu procene broja stanovnika, procena sa neznatnim razlikama i međunarodni ekspertski tim potvrdio je procenu koju je dao Republički zavod za statistiku.
Ovom prilikom u proceduri obavljenoj pri procenjivanju broja stanovnika opština Preševo, Bujanovac i Medveđa, pa i broja Albanaca u Srbiji, predstavnici albanske nacionalne manjine su imali marginalnu ulogu, što nije bilo u duhu preporuke broj 49 Savetodavnog komiteta okvirne Konvencije za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope, kojom je predviđen neposredni dijalog organa vlasti sa njima o utvrđivanju ove procene. Međutim, još je problematičnije što nadležni organi Republike Srbije nisu ispoštovali početni deo ove preporuke kojom Savetodavni komitet poziva organe da slede fleksibilan pristup od korišćenja podataka prikupljenih popisom u cilju izrade politike koja utiče na prava pripadnika nacionalnih manjina, posebno u pogledu Roma i u oblastima u kojima je bojkot znatno uticao na rezultate popisa.
Nažalost, od početka 2013. godine državni organi Srbije su drastično smanjili manjinska prava Albanaca, upravo zbog veoma problematičnog korišćenja, po meni, falsifikovanih podataka o broju Albanaca iz popisa 2011. godine. Naime, iako su Albanci bojkotovali ovaj popis, Zavod za statistiku je prikazao da u Srbiji ima samo 5.800 Albanaca, umesto 61.647 iz popisa 2002. godine, a u Preševu samo 416 Albanaca, umesto 31.098 iz prethodnog popisa, a opština Preševo prikazana samo sa tri hiljade stanovnika, umesto ranijih 35 hiljada, i to rezidentni, neračunajući one koji borave u inostranstvu.
Korišćenjem ovako falsifikovanih statističkih podataka opština Preševo je 2013. godine ostala bez sudske jedinice i ujedno zbog toga veoma glatko su odbijeni zahtevi za povratak osnovnog suda i tužilaštva. Ujedno zbog ovih falsifikovanih podataka Nacionalni savet albanske nacionalne manjine na prošlogodišnjim izborima je umesto ranijih 29 predstavnika bio primoran da izlazi na izbore samo sa minimalnih 15, a finansiranje je smanjeno, i sada je isto tako, sa 30%. Bez obzira na uočene nedostatke u postupku primenjenom na izradi procene broja stanovnika u ovim opštinama i broja Albanaca u Srbiji, oni su potvrđeni od strane Međunarodnog ekspertskog tima i već su zvanični.

Hvala, vreme vam je isteklo.
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić.

Zahvaljujem se.
Uvažena predsednice, poštovane koleginice i kolege, u Srbiji u poslednje četiri godine postavljam povremeno pitanje u vezi sa zapuštenim pitanjem ekoloških tokova novca, tako će se i moje današnje pitanje odnositi na jednu od lokalnih samouprava u kojima se ekološki novac nije na najbolji način prepoznao i postoji razlika u tumačenju i razlika u mišljenju između ministarstva nadležnog za pitanja zaštite životne sredine i lokalne samouprave.
Pre nego što pređemo na taj konkretan slučaj, mi već četiri godine imamo nenamensko trošenje ekoloških sredstava. Državna revizorska institucija se nijednom nije oglasila po tom pitanju, iako smo državnog revizora nekoliko puta pitali kako se troši ekološki novac u Srbiji. Zašto se nikada nije oglasio i zašto dozvoljava da se već četiri godine nenamenski troši ekološki novac koji se skuplja od naknada za zagađenje?
Mi imamo uredbu i pravilnik kojim se utvrđuje koje aktivnosti, kao i osnovice, kao i obveznike i visine naknade, ali vrlo često lokalne samouprave ne umeju da prepoznaju ovaj pravilnik i ne primenjuju ga, s jedne strane, a s druge strane, lokalne samouprave koje su se osmelile da koriste ovaj pravilnik i da iskoriste ovu uredbu da bi donele lokalne takse, bivaju sputavane u tim svojim naporima.
Mi ovde imamo ovde konkretan slučaj Fabrike kablova u Zaječaru gde je, iako je lokalna samouprava u Zaječaru propisala plaćanje ekološke takse, nadležno ministarstvo za te poslove poništilo to rešenje. Ministarstvo u svom rešenju kaže - uredbom nije obuhvaćena naknada za delatnost koju obavlja žalilac, niti je bilo kojim dokazom utvrđeno da obavljanje delatnosti utiče na životnu sredinu za koje jedinica lokalne samouprave može propisati naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine, jer se njome ne menjaju stanja i uslovi životne sredine, kako je i navedeno u studijama čiju je validnost potvrdio nadležni organ gradske uprave. Žalilac smatra da nije obveznik plaćanja bilo kakve naknade po osnovu koju se navodi u žalbenom rešenju itd, itd.
Kako je moguće da Fabrika kablova ne utiče na zaštitu životne sredine? Šta Ministarstvo radi da bi odredilo osnovice i šta smatra uticajem na životnu sredinu? Koje alate Ministarstvo za zaštitu životne sredine koristi? Da li Ministarstvo za zaštitu životne sredine ikada čulo za životni ciklus proizvoda? Da li Fabrika kablova plaća naknadu za zagađenje posebnim tokovima otpada i zašto se proizvodnja električnih kablova ne nalazi u pravilniku kojim se utvrđuje ova osnovica?
S jedne strane, vrlo je jasna namera Ministarstva da zaštiti nekog tamo zagađivača u Zaječaru i time smanji ogroman priliv novca lokalnoj samoupravi u Zaječaru, a s druge strane, nama je jasno da u Ministarstvu nema administrativnog kapaciteta, da ne postoje stručni kapaciteti i da Ministarstvo ne poznaje nove ekonomske alate proračuna uticaja na životnu sredinu.
Uticaj izolovane delatnosti u konkretnom slučaju je kao kada bi meni neko rekao da se od uglja ne proizvodi struja. Naravno da vodena para proizvodi struju, jer ona pokreće turbine, ali u celokupnom procesu morate uzeti životni vek proizvoda i zato mi je nejasno obrazloženje kojim se poništava rešenje lokalne samouprave u Zaječaru i na taj način smanjuje i praktično izuzima iz plaćanja u konkretnom slučaju Fabrika kablova.
Mnoge lokalne samouprave i ne koriste ove mehanizme, ali ovde je sasvim jasno da nadležna ministarka može samo da podnese ostavku jer u zaštiti životne sredine nije ništa učinjeno za ove dve godine, a ukupno nije učinjeno ništa za ove četiri godine. Ista situacija je i u Boru, Obrenovcu, Lazarevcu, Zrenjaninu, Pančevu, Požarevcu, Vranju, Šabcu, Užicu, Batočini gde deca piju zagađenu vodu, Zaječaru, Loznici, Vrbasu i Velikom bačkom kanalu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice Skupštine.
Ono što je pitanje, jeste vezano za jučerašnje lažno povećanje plata i penzija i to je ono što vređa građane Srbije. U ime građana Srbije postavljam pitanje – zašto to Vlada Republike Srbije kada uzima građanima, a to neki i u ovoj sali ne shvataju, Vlada Srbije kada uzima ponižava, i Vlada Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem kada daje opet ponižava? Lažno povećanje plata i penzija danas…