Hvala Đurišiću.
Mislim da nije bilo povrede Poslovnika. Pošto ste zamerili gospodinu Arsiću i vi ste isto tako u delu vašeg izlaganja otišli i dali praktično repliku. Prema tome, smatram da nije bilo povrede Poslovnika, a vi možete da se izjasnite. U Danu za glasanje ćemo da glasamo? (Da)
Dobro.
Reč ima ministar Vujović. Izvolite.

Hvala lepo.
Molim vas za par minuta pažnje, vi ste govorili 20 minuta i naveli ste jako mnogo stvari koje su na prvi pogled tačne i žele da pokažu da Vlada vodi štetnu politiku. Ja ću da vam pokažem da vi to potpuno interpretirate van konteksta, van elementarnih ekonomskih veza i van interpretacije polazne pozicije.
Evo zbog čega. Postao sam ministar finansija, vi ste me ovde imenovali 4. avgusta prošle godine. U tom kvartalu je društveni proizvod padao 3,7%. U trećem kvartalu prošle godine 3,7%. Tačno je da smo završili godinu sa minus 0,8%. Tačno je da smo imali negativnu projekciju, ali je tačno da su poplave smanjile proizvodnju uglja, elektroenergije i ostalog za 18 do 28% prošle godine, da smo imali strašan udar na celu privredu i potpuni poremećaj svih tokova ekonomije.
Znači, to mesto sam „preuzeo“ ministra finansija u situaciji kada nam je pretila procena tih istih ljudi koje sada navodite ovde 8,8% deficita opšte države minus 3,7% pada društvenog proizvoda, pad industrijske proizvodnje, smanjenje minimalne fiskalne likvidnosti.
Šta se dogodilo tada? Merimo šta se dogodilo za proteklih 15 meseci. Mi smo preokrenuli, ja sam govorio, nisam govorio o nivou nego o promeni stope rasta. Nađite mi i jednu zemlju u Evropi koja je u odnosu na projekcije koje su sve institucije davale i koje se razlikuju 0,2 ili 0,3% tamo vamo. Nađite mi i jednu zemlju u kojoj je revidirana stopa rasta za skoro 2% naviše, od minus jedan na 0,75, odnosno biće verovatno jedan do kraja godine. Nađite mi to. Ja sam spreman da razgovaramo koji su faktori.
Drugo, sve zemlje sa kojima trgujemo bez obzira na stopu rasta društvenog proizvoda su bile pod udarom sankcija izvoza u Rusiju i samim tim sužavanjem tržišta za naš izvoz. Znači, mi smo sa jedne strane imali interni šok. Sa druge strane smo imali sužavanje tražnje za našim izvozom. Prema tome, radili smo u nepovoljnim eksternim uslovima.
Treće, sem poplava i suša ove godine imali smo čitam niz drugih negativnih efekata, da ne govorimo o migrantskoj krizi, krizi grčke i svega ostalog. Radili smo u dosta nepovoljnim uslovima.
U takvim uslovima smo doneli budžet, ne možete van tog konteksta da interpretirate ni budžet, ni ono što smo uradili. U takvim uslovima smo završili godinu sa minus 6,6% deficita učešća u BDP. Trenutno se nalazimo na 40 milijardi deficita. Kada smo ovde odobravali budžet centralne države, u decembru prošle godine 191 milijarda je bila planirana za deficit. Mi smo tu 191 milijardu revidirali na 120 milijardi posle druge revizije. Trenutno se nalazimo na 40 milijardi, to je jedna trećina od tih 120 milijardi. Kako? Da, jedan deo jeste preko dividendi javnih preduzeća, tačno je da Evropa priznaje i stare dividende 50 godina, samo što ih ne priznaje iznad linije, nego ispod linije.
Pogledajte precizno statistiku Eurostata, niko ne spori to. Mi smo, da vam kažem zašto, da naši građani znaju, zato što su javna preduzeća se trudila da iskažu profit, ali da ga sakriju u dugoročne plasmane, da ne mogu da ga isplate nikome. To je bila igra godinama, pritisak na javna preduzeća u sklopu programa restrukturiranja, da plate ono što trebaju da plate državi, a rezultira u tom povećanju. Da li je to održivo? Ne, nije održivo pošto je to jednokratno poboljšanje. Da li je ono korisno? Da, mi smo za 600 miliona evra smanjili deficit, samim tim smanjili potrebu za bruto zaduživanjem, samim tim smanjili potrebu, odnosno kamate na 600 miliona. Da vas podsetim, to je pri onim stopama kredita koji su ugovarani pre 2012. godine, oko 7%. Znači, mi smo uštedeli 3,5% na 600 miliona, izračunajte.
Svake godine kreditima koje smo dobili u dolarima, prošle godine milijardu, očekujem milijardu i u narednoj godini, mi ćemo poboljšati dolarsku likvidnost i obezbediti prirodni hendž za rast kursa dolara. Zašto vam to kažem? Gledamo ono šta smo promenili, BDP je ovako padao, pa je preokrenut na gore i permanentno se povećava. Nije još dovoljno visok, naša željena stopa da hvatamo korak sa Evropom je 4%, daleko smo još od toga.
Moram da vam kažem jedan vic koji dobro ilustruje stvar. Dvojica se penju na planinu, jedan padne niz jednu, da je nazovemo, fiskalnu liticu i leti, pita ga drug – da li je sve u redu, da li te nešto boli? Kaže – sve je u redu, ništa me ne boli. Da li si nešto polomio? Nisam. Znači sve je o.k? Kaže – nije, još uvek padam.
Vi govorite o 2% povećanja u situaciji padanja. Da su prošle godine priznali to, oni bi mogli da priznaju, oni ne bi mogli da isplate po tim tendencijama. To su bili podaci o padanju.
Prema tome, možemo da se sporimo na stručnom skupu nekom, mogu da vam pokažem da je to bio rast zasnovan na zaduživanju, rast zasnovan na doznakama, na grantovima koji je bio neodrživ. To smo dokazali stručno, nemojte to da ponavljam ovde. Spreman sam da uđem u bilo koju raspravu, 90% rasta je bilo zasnovano na neodrživim osnovama. To je bilo tzv. podržavanje agregatne tražnje, to je kada pokušate sebe da podignete samog za kosu.
U privredi Srbije to je proizvodilo deficite, to je proizvodilo uvoz i zaduživanje. Zato smo došli u situaciju. Nemojte da pravite tu logičku grešku, mi se trudimo da preokrenemo stanje, a vi nam stalno kažete da smo napravili tako da padamo bilo bi svima divno. Bilo bi, ali bismo sada bili u bankrotu. To je razlika.
Sada imamo bol i trošak preokretanja situacije i izlaska na održive osnove budućeg rasta i razvoja. Pomenuo sam budžet sledeće godine samo u kontekstu povećanja plata, odnosno ove jednokratne pomoći. U zakonu ne dajemo mi naziv tome, to se zove – isplatiti neto iznos od 6.000 dinara. U međuvremenu smo završavali pregovore sa Fondom i dogovorili se da možemo 7.000 da uključimo i da možemo da proširimo to na ceo sektor. Da, priznajemo to, to smo hteli i to smo i uradili, nema ništa loše u tome. To čak nije greška, to je samo revizija, pošto smo hteli na vreme da idemo. Setite se, mi smo u utorak imali završni sastanak i do poslednjeg trenutka smo se borili da obezbedimo što bolje uslove i u ovoj godini i u narednoj godini i borićemo se da ono što smo uštedeli iskoristimo na najbolji mogući način, kao i prošle godine, da vratimo dugove iz prošlosti, dugove koji su nastali tokom proteklih 10 godina želimo da očistimo i da stvorimo prostor za budući zdravi rast.
Što se tiče PDV, vi citirate neto domaći PDV. Cifra je tačna, ali cifra van konteksta ne odražava pravo stanje. Imamo ogromni porast povraćaja PDV. Deo toga je dobar, odnosi se na povećani izvoz, pa izvoznici traže povraćaj PDV, a deo toga je loš, pojavljuje se ponašanje koje nije zakonito. Ljudi prijavljuju veštačke firme koje dobiju natrag PDV i onda nestanu. Potrudićemo se da to zaustavimo. Onaj deo povraćaja PDV koji se odnosi na izvoz je u redu, ali nije onaj deo gde kamion pređe granicu, dobije povraćaj PDV i za 20 km se vrati ilegalnim putem u Srbiju sa proizvodima na kojima više plaćena ni akciza ni PDV. To nije u redu i to će poreska uprava morati da sankcioniše. Ali, tu se svi slažemo, cilj je svima da povećamo poresku osnovicu bez menjanja poreskih stopa.
Treće, hvala vam na napomeni. Nisam naglasio to, mislim da je to bilo jasno izlaganje premijera, ova povećanja, cela centralna administracija 33.000 ljudi nominalno po sistematizaciji 28.000 realno, plus ovi privremeni, nema pravo na povećanje. Prema tome, što kažu – bez da to ponavljam, u svakom slučaju, Ministarstvo obrazovanja nema povećanje, MUP nema povećanje, Ministarstvo odbrane nema povećanje, ni jedno ministarstvo nema povećanje. Ovo se odnosi, kada kažemo ministarstva, to su one uprave, organi, ljudi koji pod tim ministarstvom rade, ali ne samo ministarstvo. Znači, niko u upravi nema povećanje, to jednom kažem za svagda, da ne moramo da ponavljamo u svakoj situaciji. Prema tome, postoji jedna klauzula ovde, koju smo rekli na početku, niko iz javne tzv. države, u užem smislu tih trideset i nešto hiljada ljudi, neće dobiti ni dinar povećanja.
Pitali ste da li bih prihvatio smanjenje penzija za ono što sam ostvario? Onaj deo koji sam ostvario u Srbiji, koji ne primam, pa su mi našim zakonima ukinuli ceo minuli rad, po minulom radu ovde sam najmlađi u Vladi, imam nula minulog rada, prihvatam taj deo, naravno. To je sastavni deo, to je mala žrtva. U onom delu gde sam radio u inostranstvu i zaradio pošteno, tamo se to ponaša na način na koji se ponašaju fondovi koji su nam to obezbedili. Prema tome, oni te pare investiraju na tržište, nadam se da ćemo mi uskoro takođe imati takav izvor, znači fondovski izvor finansiranja penzija, gde će on moći da investira, da ćemo time razviti i fondove i tržišta. Nismo još tu, ali ćemo biti uskoro.
Da vam kažem važnu stvar, a to je na koga se odnose ove penzije. Lepo ste rekli, jedan deo nikada nije imao smanjenje, jedan deo plata nikada nije bio smanjen, jedan penzija. Setite se da smo zakone donosili ovde, isključili smo ljude negde oko minimalnog dohotka i minimalne penzije, poštedeli smo ih ti smanjenja, to je 1.040.000 ljudi. Još 500.000 penzionera imalo je smanjenje manje od 5%, a oni sa najvišim penzijama su imali veća smanjenja, ali verujte mi, ti su ljudi u dobroj ekonomskoj situaciji i neka su bila veća smanjenje, moralno pravo da smo im nešto oduzeli što smo im smanjili. Mi imamo tzv. tekući penzijski sistem, koji ljudi jesu radili pre, ali postoje dva odstupanja od klasičnih pravila. Jedno je – mnogi su dobijali beneficirani staž, dobijali su više od onoga što su radili i nisu za to doprinosili tom fondu. Drugo – taj fond ima sistematski deficit od 6,5 do 7% BDP, koji mi nadomeštavamo iz budžeta svake godine. Prema tome, svi građani Srbije nadomeštaju otprilike polovinu penzija kroz fiskalne instrumente.
Prema tome, tek kada bismo smanjili na 50% penzija, onda bi se postavilo ustavno pitanje da li diramo u nečija prava. Nadam se da će se taj deo smanjivati, ne zato što ćemo mi smanjivati transfere, nego zato što će ljudi plaćati više i bolje. Ove godine imamo bolje performanse tih transfera i nadam se da će se to poboljšati. Kako? Tako što će ljudi prijavljivati stvarne plate, što će prijavljivati ono što zarade i imati vezu između toga i onoga što će dobijati kroz penziju.
Dakle, sa vama se slažem ali na drugi način moramo da uredimo taj sistem, da svako ima motiva da ulaže u penzioni fond, a mi da se potrudimo da te pare njima budu raspoložive u budućnosti. To nije ovaj sistem, to će biti neki drugi sistem, mnogo bolji. Danas samo pokušavamo da popravljamo ono što smo nasledili.
Poslednje što želim da kažem je sledeće. Moram da se suprotstavim vašoj oceni da je to štetna politika. Ne mogu da garantujem da ćemo mi u svemu uspeti, ali vam kažem, moram da vam ponovim osnovne konture, nasledili smo situaciju u kojoj BDP pada, u kojoj deficit ide van kontrole, u kojoj spoljnotrgovinska pozicija ne može da se održi, u kojoj nam pada rejting, u kojoj nam raste premija na zaduživanje, svi trendovi su bili negativni. Ključne trendove smo preokrenuli, taj preokret, ponavljam, nije veliki, ali je pozitivan i ključan. I na duži rok, ako nastavimo ovako, imamo realno šansu da izađemo jedanput za svagda iz krize tranzicije, iz duple recesije koju imamo ovde, i strukturne i nominalne, to smo već potigli.
Izaći sa minus jedan na plus 0,75 je, verujte mi, mnogo veći uspeh nego podići stopu rasta sa dva na 2,5%, što očekujem između 2016. i 2017. godine.
Nije štetna politika. Namera je bila, da kažem, ne samo hrabra. Zato se i nalazimo ovde i zato sam i prihvatio da, umesto da uživam u penziji i ništa ne radim, dođem ovde da pomognem za osam stotina dolara mesečno. To mi je bila dnevnica u Svetskoj banci, dnevnica. Dakle, 22 puta manje. Ne hvalim se time, ali smatram da je moj rad ovde korisniji, nego da sedim i da radim sitne konsultantske projekte za međunarodne organizacije.
Štetna politika, kao prvo, nije štetna po ishodima, a, što je mnogo važnije, nije štetna u nameri. Ovo je namera kojom se hvatamo u koštac sa realnim problemom kakav on jeste, a ne spavamo na lovorikama i ne prebacujemo stvar pod tepih i na dugove, tj. na buduće generacije. Teško je podneti trošak prilagođavanja, tu se sa vama slažem. Možda će rezultat biti manje dobar nego što mi očekujemo, ali ja mislim da neće, da već jeste dobar i da će biti još bolji. Ali, da je politika štetna, to imputira nameru koje nema, verujte mi. Vi možete politički sa nekim da se ne slažete, ali namera je da se ova zemlja vrati na pravi put i da ova zemlja postane zdrava ekonomija u koju će ljudi hteti da se vraćaju, a ne da iz nje beže. Hvala lepo.

Hvala, ministre.
Replika Babića na prethodno izlaganje. Izvolite, gospodine Babiću.

Podsetio bih vas, gospodine predsedavajući, da je gospodin Đurišić rekao u 16 minuta, a pažljivo sam ga slušao da je tek tada rekao – e, sada da pričamo malo o zakonu. Pošto mi nismo ovde da bi pričali o svemu i svačemu što nam padne na pamet, već o predloženim temama i o zakonima koji su na dnevnom redu, voleo bih da u budućnosti vodite računa o tome.
Današnji zakon je plod, sa jedne strane, razgovora i dogovora Vlade Republike Srbije sa relevantnim i reprezentativnim sindikatima prosvetnih radnika, a sa druge strane je plod stanja u našim javnim finansijama i svih onih stvari koje smo uradili u prethodnih godinu dana, svih onih ušteda koje smo ostvarili, svih onih reformskih stvari koje smo uradili i načinili. Sve to ne može i taj dijalog i dogovor ne može da se predstavi kao sramota.
Po mom mišljenju i verujem po mišljenju većine građana u Republici Srbiji, sramota je kada obećate zbog političke koristi, pa to što ste obećali zbog političke koristi čak i ne probate da ispunite. Sramota je kada Mlađan Dinkić kaže: „Razlog zbog kojeg sam ušao u to političko obećanje od hiljadu evra besplatnih akcija je strah da bi Boris Tadić mogao da izgubi predsedničke izbore, raspisane za januar 2008. godine. Ja to nisam uradio zbog svoje stranke, koja uopšte nije učestvovala na tim izborima, već je podržavala Tadića. Kasnije analize su pokazale da bukvalno tih 100.000 glasova, za koliko je pobedio u drugom krugu, dobrim delom potiču od zajedničkog obećanja o besplatnim akcijama.“
E to je vređanje. To je vređanje, kada zbog političke koristi i pobede samog jednog kandidata na izborima obećate ljudima u Srbiji nerealnih, nemogućih 1000 evra besplatnih akcija, pa ih ne načinite. Sramota je kada ljudima u Srbiji obećate zbog političke jednokratne pomoći 200.000 radnih mesta, a od svega toga dobijete u Srbiji duplo više, od 13% na 26% nezaposlenih u vreme Vlade Borisa Tadića. To je sramota.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, replika verovatno na izlaganje ministra. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući. Da, na izlaganje ministra, jer o ovim besmislicama prethodnim uopšte ne želim da govorim po stoti put.
Znači, gospodine ministre, vi ste ovde govorili o politici koju vi sprovodite 15 meseci i govorili ste da ste nasledili pad, da ste nasledili opasnost od bankrota. Ja vas pitam – ko je bio pre 15 meseci i upravljao ovom zemljom? Tri puta po 15 meseci ova vladajuća većina upravlja Srbijom. Kada su oni došli nije bilo pada, nije bilo bankrota. Toga nije bilo, ministre. Ja o tome govorim. To što smo došli na ivicu bankrota, to stalno slušamo. Kako dođe novi ministar, a vi ste četvrti za ovih skoro četiri godine, on priča – evo ga bankrot. To ste i vi rekli. Ne znam, možda smo bili. Hvala bogu da nismo došli i to doživeli. Ali, ja verujem da ova politika neće dovesti do tog cilja o kome vi govorite.
I, pošto ste govorili o vicu, evo, i ja ću da iskoristim jednu takvu formu. Kaže – imali smo magare, taman smo ga naučili da ne jede, a ono umrlo. E, ja se bojim da se to nama ne desi, da mi naučimo da štedimo, da nemamo, a da, nažalost, to ljudi ovde u ovoj Srbiji ne prežive. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku. Izvolite.

Član 107, gospodine predsedavajući, dostojanstvo Narodne skupštine. Ako smo mi ovde narodni poslanici i ako je jedan narodni poslanik taj narod isti uporedio sa magaretom, onda je na znam više dokle je došao nivo našeg parlamentarizma. Dokle je više sve ovo došlo? Ako je nazvati besmislicom to što je Boris Tadić sa tadašnjom kamarilom političkom obećavao gde god je bio, a to je tih 1000 evra besplatnih akcija građanima Republike Srbije, da je to besmislica, u redu, poštovani građani Republike Srbije, ti koje je gospodin Đurišić nazvao, da ne kažem kako vas je nazvao, niste ni čuli o 1000 evra besplatnih akcija. Ne, to je uradio neko drugi. Ne, to bi trebalo da se izbriše iz našeg sećanja, jer to su besmislice i svako ko pomene obećanih 200.000 radnih mesta.
Podsetio bih onoga ko vređa građane Republike Srbije, da u tim tabelama, koje kaže da je ručno video i da ih je napisao, neka pogleda kolika je stopa nezaposlenosti u Srbiji bila 2008. godine. Bila je 13%, a za vreme Vlade Borisa Tadića, za četiri godine, 2012. godine stopa nezaposlenosti je 25,8%, gospodine predsedavajući.

Ja vas molim, ipak, na povredu Poslovnika.

Pa to je nazvao besmislicama, a one ljude koji su izgubili posao zbog takve pogubne politike uporedio je sa magarcima, i sve to u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i sve to bez bilo kakve reakcije. Sada ovu Vladu naziva štetočinskom. Ovu Vladu za koju je i Evropska komisija u poslednjem izveštaju rekla da je stopa nezaposlenosti još uvek velika, ali ispod 20%, što znači za više od 6% smanjena stopa nezaposlenosti u odnosu na onu koju smo zatekli 2012. godine.
Podsetio bih i vas, gospodine predsedavajući, kao i sve građane Republike Srbije, koje je gospodin Đurišić nazvao magarcima, nažalost, da je te 2012. godine stanje u budžetu bilo i likvidnost budžeta bila za pola plate, za pola penzije.