Zahvaljujem.
(Gordana Čomić, s mesta: Replika.)
Zar mislite da je pomenut neko? Ja sam pažljivo slušao izlaganje gospodina Babića.
(Gordana Čomić, s mesta: Govorio je o rebalansu budžeta 2006. godine. Ja sam jedina govorila…)
To ja ne mogu da znam da li ste vi jedini govorili. Puno poslanika je govorilo. Ja to ne mogu na takav način da tumačim. Zahvaljujem.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Jedino što znate je da kradete.)
Gospodine Martinoviću, molim vas.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog, načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Replika.)
Gospođo Jerkov, da li je pomenuo vaše ime i prezime?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Pomenuo je predsednika Odbora za prosvetu. Ja sam predsednik Odbora za prosvetu.)
Pomenuo je nekog predsednika odbora. To nije dovoljno. Nije dovoljno ako je samo pomenut predsednik Odbora za prosvetu. Mora da vas pomene u negativnom kontekstu i mora da spomene vaše ime i prezime.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Rekao je da ne znam koliko zaposlenih ima u prosveti.)
Gospođo Čomić, uputio sam pitanje gospođici Jerkov. Ona vrlo dobro zna i sama da se brani. Nemate pravo na repliku.
Gospođo Jerkov, da li smatrate to što je pomenuta vaša funkcija, predsednika Odbora za prosvetu, da je to bilo u negativnom kontekstu?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Rekao je gospodin Babić – predsednik Odbora za prosvetu ne zna koliko ima zaposlenih u prosveti.)
Znači, vi želite sada repliku da bi nam objasnili koliko zaposlenih ima? Izvolite.

Želim repliku, gospodine Bečiću, zato što to da ne znamo ko će dobiti pomoć nisu moje reči, nego su reči pomoćnice ministra gospodina Vujovića i pomoćnika ministra gospodina Verbića, koji su na pitanje – zbog čega u Predlogu zakona ne piše da će svi zaposleni u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja, ustanovama učeničkog standarda, dobiti pomoć od 6.000 dinara, nego piše da se može na osnovu odluke Vlade jednokratno isplatiti neto iznos od 6.000 dinara.
Nama je na Odboru za prosvetu odgovoreno da je to zbog toga što neće svi dobiti tu pomoć, nego će se uprvo odlukom Vlade utvrditi kriterijumi kojima će biti definisano ko će tu pomoć dobiti.
Ako je tačno da će pomoć dobiti svi, moje pitanje je – zbog čega to tako u zakonu ne piše i zbog čega se u zakon petlja neka odluka Vlade i reči – može se isplatiti odlukom Vlade? Mi smo gospodinu Vujoviću ponudili nekoliko mogućnosti da prihvati naše amandmane. Između ostalog, neki od njih definišu upravo to da će svi dobiti tu pomoć, a na njemu je da prihvati. Nemojte se ljutiti, mi vama ništa na reč ne verujemo, jer ste pokazali da ste ljudi kojima se ne može verovati…(Isključen mikrofon)

Izgleda da mikrofon reaguje na vaše nevaspitanje.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Evo, gospodine Bečiću, ja bih voleo da odgovorim ovima što se veruje na reč. Kao što smo im verovali na reč 2008. godine kada su obećali onih 2.000 radnih mesta, pa, znate, ovima što treba verovati na reč, koji su obećali 1000 evra besplatnih akcija. Ima tih kojima treba verovati na reč, toliko puta su nas slagali, pa mi treba zaista verovati na reč i dalje.
Ovo je stenogram konferencije za novinare. Gospodine Bečiću, na toj konferenciji za novinare koleginica koja čak i ne zna kako joj se zove odbor, jer nije Odbor za prosvetu, već Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, je izjavila – DS smatra da je tih 6.000 dinara uvreda, saznali smo za tu bednu pomoć, neće dobiti svi zaposleni u prosveti, već samo oni koje Vlada odredi, ne znamo ni broj ljudi koji će dobiti ovu pomoć, ni kada će je dobiti itd.
Ja znam da oni menjaju mišljenje, malo smenjuju šefa poslaničke grupe, malo ga ne smenjuju, malo ga isteruju, malo ga ne isteruju. Znam da menjaju mišljenje od ujutru do uveče, pa im treba predsednik Vlade da debatuju sa njim, pa kada je došao predsednik Vlade, oni bi da ne govori. Neki su napustili sednicu, tako hrabri i snažni. Znate, iza svakoga od nas postoji pisani trag, kao što postoji pisani trag iza onih koji su opljačkali 110, 115 miliona dinara na deci sa smetnjama u razvoju, koji su opljačkali u Heterlendu. Ja bih te kojima treba verovati na reč pitao, pa ću im možda poverovati na reč, a koliko je Bojan Pajtić opredelio za prosvetne radnike? Koliko iz budžeta AP Vojvodine od onoga što je ostalo od pljački u razvojnim fondovima, bankama i u ne znam kojim stvarima, koliko je on opredelio sredstava, koliko je spreman da se odrekne tih sifona da bi dao prosvetnim radnicima koji rade u AP Vojvodini?

Vreme. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Ja nemam više prava?)
Mislim da posle ovoga što ste izazvali, ovo što pitate nije u redu.
Gospodine Mihajloviću, izvolite. Ostalo vam je četiri minuta kao ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe.

Poštovani predsedavajući, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega u ime poslaničke grupe SPS izrazio bih zahvalnost na prisustvu predsednika Vlade Aleksandra Vučića ovom zasedanju, jer smatram da njegovo prisustvo i njegova reč je u znatnoj meri dopunila ono što smo ovde čuli od uvaženog ministra finansija. Svakako je to bilo važno za kvalitet rasprave, za razumevanje svega onoga što je bilo na dnevnom redu, a svakako i za same građane.
Ovde opasku koju smo imali da se samo krivica svaljuje na Demokratsku stranku, a ne na Socijalističku partiju Srbije koja je od 2008. do 2012. godine bila zajedno sa njima na vlasti, ja moram da u ime poslaničke grupe reagujem, jer, zapravo, mi u to vreme, od 2008. do 2012. godine nismo mogli bitnije da utičemo na kurs politike koju je tada Vlada vodila, imajući u vidu da smo zaista imali mali broj poslanika.
Na naše zadovoljstvo, mi danas u koaliciji sa SNS imamo jedno puno saglasje i jedan cilj koji je pred nama, koga mi vidimo, koji nije dostižan za kratko vreme, ali koji će biti dostižan i svakako ćemo stići do njega, jer smo saglasni u svemu tome i to je velika razlika.
Lako je kritikovati demagoškim pristupom, samo zarad postizanja političkih poena, ali je mnogo teže raditi na ostvarivanju svojih ciljeva, koje je Vlada postavila. Zahvaljujući tom kursu, ova Vlada zaista postiže u uslovima krize velike rezultate kroz reforme, kroz ono što je ekonomski oporavak, na jednoj strani.
Na drugoj strani, vodi diplomatsku borbu za interese Srbije i našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Ja bih iskoristio priliku da u ime Poslaničke grupe uputim sve čestitke za uspeh na konferenciji UNESKO-a u Parizu. Pre svih, veliku zaslugu ima predsednik Republike, Tomislav Nikolić, premijer Aleksandar Vučić, ali i ministar spoljnih poslova i prvi potpredsednik Vlade, Ivica Dačić. Eto, i to je jedan primer gde se koordinirano i usaglašeno radi na jednom kursu, i tada dolaze i rezultati.
Ovde je važno, i kroz ovo smo i videli, da mi zapravo imamo danas dobro vođene, konsolidovane i kontrolisane finansije, koje obezbeđuju jednu izvesnost u narednom periodu. Prihvatanje takvog jednog koncepta je pretpostavka za dalji napredak Srbije i svakako nova povećanja plata u prosveti, ali ne samo u prosveti, nego i u drugim oblastima.
Na kraju, još jednom da kažem, da svakako ono što je naša usaglašena i zajednička politika, mi ćemo i ovoga puta sa zadovoljstvom podržati ovaj zakon i sve druge koji vode napretku Srbije i oporavku njene ekonomije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se gospodine Mihajlović.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SNS, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, za vreme ove diskusije naslušao sam se svega i svačega. Čini mi se da pojedine političke stranke ne žele da prihvate odgovornost zašto nam je danas stanje u prosveti ovakvo, i to političke stranke bivšeg režima.
Ja ću da podsetim kako su funkcionisale sve vlade Republike Srbije, od 2001. godine do 2012. godine. I takav način vršenja vlasti nas je doveo u ovu situaciju da sada umesto da pričamo o reformisanom društvu i o tome kako ćemo jednu odličnu proizvodnju i privredu da napravimo još boljom, mi pričamo o pomoći zaposlenima u prosveti i o merama štednje.
Do 2012. godine, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije nije ni postojala. Postojali su ministri, koji su svoj resor smatrali svojom privatnom imovinom i na osnovu broja poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kalkulisali, vršili vlast i ucenjivali ostale članice Vlade. Pa je ministar prosvete, da bi podigao platu zaposlenima u prosveti, rekao – ako ja ne dobijem sredstva, moji poslanici neće više da glasaju za zakon. Pa je ministar zdravlja to isto govorio. Pa je ministar zadužen za rad, boračka i socijalna pitanja govorio – ako nema povećanja penzija, moji poslanici neće da podrže Vladu Republike Srbije. I na šta se stvorila Vlada Republike Srbije? Vlada Republike Srbije se stvorila na protočni bojler pojedinih ministara u Vladi, koji su besomučno, da bi se dodvorili biračkom telu, zaduživali privredu. I umesto da se Vlada Republike Srbije bavila ekonomskim pitanjima i ekonomskim razvojem, iz koga bi finansirali zarade u prosveti, zdravstvu, Vojsci, policiji, bavili su se kreditima.
Najviše me je iznenadila jedna velika politička stranka, tada velika, sada stranka koja se bori za opstanak na političkoj sceni, sa stotinak poslanika – dozvolila je da je ucenjuju. Zašto? To će morati sama ona da da odgovor na tako nešto. Ali, što je najgore, ja mislim da nije bila ucenjivana samo od ministara koji su bili u toj Vladi, nego je bila ucenjivana i od tajkuna kojima je pravila usluge dok je vršila vlast. To je bio onaj period kada je 400 hiljada ljudi ostalo bez posla. To je bio onaj period kada smo krenuli vrtoglavo u ambis koji se zove javni dug. To je bio onaj period kada je moralo da se izdrži četiri godine, po svaku cenu, jer se neko bojao izbora. To je bio onaj period kada ste jednog ministra finansija, koji je hteo da reformiše srpske finansije, mislim na Dianu Dragutinović, smenili i ponizili ovde, da biste mogli da ispunjavate želje tajkunima. Vama je to smešno, meni nije. Jer, da ste bili u pravu, rasturili biste tu Vladu i tu Skupštinu i izašli na izbore. Šta je tu problem? Jer ne funkcioniše koalicija? Raspišite izbore, izađite i da se izmerimo svi. Vama se to nije sviđalo. Niste ni smeli. I nemojte onda da mi kažete da ste imali dobre namere. Niste, jer ste branili šaku vlastu, jednu, dve, tri, četiri fotelje i upropastili 10 miliona ljudi.
Zato sada raspravljamo ne o tome kako da našu privredu napravimo još konkurentnijom, da budemo vodeća zemlja u regionu po ekonomskom razvoju, nego raspravljamo o tome, o merama štednje, o javnom dugu i o tome kako je ova Vlada uspela, posle niza carstava, malih ministarstava, da bude na prvom mestu jedinstvena, da ostvari rezultat i da od zarađenog, prvi put, da neku pomoć. To je početak tih promena o kojima govorimo.
Ne možete da živite na kreditima. Ne možete da živite na iluzijama. Probajte to kući, stavljajte svoje kuće i svoja imanja pod hipoteku da biste putovali po celom svetu. Nećete? A zašto ste to onda radili sa Srbijom? Vama je to smešno, meni nije. Ja nemam rezervnu domovinu. Nemam rezervni ni grad. Nemam ništa rezervno. Zato meni nije to smešno. Meni je samo jadno što sam svojim prisustvom učestvovao u svemu tome, iako sam govorio da ćemo na kraju da dođemo do ovog rezultata.
Zato će Srpska napredna stranka u Danu za glasanje da podrži ovaj zakon. Zato što po prvi put u Srbiji, posle dugo godina, nije štampan novac da bi se nešto isplatilo, nisu podizani krediti da bi se nešto isplatilo. Zarađeno je iz privrede i koliko god da je to možda skroman iznos – naš je. Po onoj narodnoj – bolje vrabac u ruci nego golub na grani. Barem je naše i počećemo polako da sređujemo društvo, da ga uređujemo i da za ne tako baš puno godina naši građani budu zadovoljni.
Kad se sve ovo promeni i kad, kako reče premijer, neka druga većina bude vodila Vladu Republike Srbije, ne samo da ćemo im ostaviti državu uređenu, nego će oni biti rasterećeni od toga da pričaju šta smo mi radili, šta ste vi radili. Mislim da vas taj sud šta ste vi radili najviše plaši.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč. Izvinjavam se, pošto smo iskoristili ovo pravo po članu 96. zaključujem zajednički načelni, jedinstveni pretres.
Prelazim na 4. tačku dnevnog reda – Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova Odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Ja se zahvaljujem, gospodine ministre, na učešću na današnjoj sednici. Vama i vašim saradnicima, još jednom se zahvaljujem.
Pre otvaranja jedinstvenog pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Da li predstavnik predlagača Marko Đurišić narodni poslanik želi reč? (Ne)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Ne)
Pošto nemamo listu prijavljenih poslaničkih grupa, na osnovu člana 98. stav 4. Poslovnika zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda – Predlog odluke o davanju saglasnosti na Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Zaštitnika građana.
Primili ste Predlog odluke koji je podneo Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.
Pre otvaranja jedinstvenog pretresa podsećam vas shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Zoran Babić predsednik Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, institucija Zaštitnika građana je mlada institucija u našem društvu.
Petog novembra 2007. godine Narodna skupština je odnela odluku o davanju saglasnosti na Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Zaštitnika građana. Tim Pravilnikom sistematizovano je 50 radnih mesta sa ukupno 59 državnih službenika na položaju i na izvršilačkim radnim mestima i četiri nameštenika.
Sa ovim protokom vremena, od 2007. godine od 5. novembra, 2007. godine, a ušli smo već u šestu godinu, neke stvari su se u našem društvu promenile. Obim posla Zaštitnika građana se promenio, razumevanje kod građana Republike Srbije, veći broj predmeta i onim čime se služba Zaštitnika građana bavi se proširilo. Takođe podržavam i ono što je statistika iz 2014. godine, a to je da je 91 skoro 92% svih sugestija Zaštitnika građana da su nadležni državni organi te sugestije prihvatili i po njima činili, što govori o poštovanju same institucije i razumevanju same institucije Zaštitnika građana. Mislim da smo po toj statistici mi kao društvo među prvima u Evropi.
Neko sa druge strane gleda da je to povećan broj predmeta, ja ne vidim da bilo šta ima loše u tome, jer je bilo potrebno da prođe neko vreme da bi se same vrednosti, sama institucija na pravi način shvatila.
Ono zbog čega je potrebno usvojiti novu sistematizaciju koju je Zaštitnik građana predložio, Administrativni odbor jednoglasno usvojio, tih razloga ima nekoliko, probaću taksativno da vam navedem da je potrebno postojećim pravilnikom sistematizovati potrebna radna mesta za rad u kancelarijama obrazovanim, i to lokalnim kancelarijama Zaštitnika građana u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. One nisu sistematizovana postojećom sistematizacijom i potrebno je predvideti novu sistematizaciju u kojoj će ta radna mesta biti sistematizovana.
Drugi razlog zbog čega treba prihvatiti ovu sistematizaciju je porast obima međunarodne saradnje Zaštitnika građana i njegovih proširenih nadležnosti utvrđenih zakonom o dopuni Zakona o ratifikaciji akcionog protokola, uz Konvenciju protiv torture i drugih surovih neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka kojim je Zaštitnik građana određen da obavlja poslove nacionalnog mehanizma za prevenciju torture.
Važno je napomenuti i ulogu zaštitnika građana u procesu evropskih integracija koji značajno aktivira nadležnost Zaštitnika građana kroz učešće u grupama za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kao i njegovu obavezu pripreme mišljenja po raznim poglavljima.
Takođe Zaštitnik građana akreditovan je i kao nacionalna institucija za zaštitu i unapređenje ljudskih prava sa A statusom za period od 2012.-2015. godine od strane Međunarodnog koordinacionog komiteta i Kancelarije visokog komesara UN za ljudska prava.
Takođe predlog za donošenje novog pravilnika pored navedenog usledio je i zbog boljih sagledavanja potrebe ovog organa nakon sedam godina od početka njegovog rada, povećanja broja pritužbi građana preko 30% godišnje, takođe akcionim planom i sprovođenjem Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013.-2018. godine. Podsetiću vas da mi kao društvo čak u periodu između 2010.-2013. godine nismo ni imali usvojenu Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, pokazujući time značaj borbe protiv korupcije, odnosno tome da je bivši režim gotovo tu korupciju negovao.
U četvrtoj oblasti prevencije korupcije određene su mere radi proširenja i preciziranja nadležnosti Zaštitnika građana, kao i jačanje kadrovskih kapaciteta Zaštitnika građana. Akcionim planom za sprovođenje Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za 2015.-2016. godinu predviđeno je jačanje kapaciteta stručne službe Zaštitnika građana donošenjem Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Zaštitnika građana po pribavljenoj saglasnosti Narodne skupštine, kojom će se obezbediti potreban broj i struktura zaposlenih za efikasno obavljanje poslova iz njegove nadležnosti.
Iz navedenih razloga, novim Pravilnikom je predviđeno ukupno 76 radnih mesta sa 106 državnih službenika i nameštenika, od kojih je šest državnih službenika na položaju, 95 državnih službenika na izvršilačkim radnim mestima, od kojih su četiri službenika na poslovima nacionalnog mehanizma za prevenciju torture i pet nameštenika čija se radna mesta sastoje od pratećih pomoćno-tehničkih poslova, što predstavlja neophodan broj izvršilaca za stručno i blagovremeno obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana.
U odnosu na trenutno stanje angažovanih lica u stručnoj službi Zaštitnika građana 77 zaposlenih od kojih je 19 na određeno vreme, novim Pravilnikom predviđeno je povećanje ukupnog broja zaposlenih za 28 izvršilaca, čije će se zapošljavanje odvijati sukcesivno i za koja su planirana sredstva u budžetu Republike Srbije.
Zbog svega izrečenog, zamoliću vas da u danu za glasanje damo saglasnost na sistematizaciju radnih mesta kod Zaštitnika građana. Hvala.