Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnikom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, mnogo toga danas rečeno je i o samom obrazovanju uopšte i naravno najviše reči bilo je o tome da li je predviđena jednokratna pomoć od sedam hiljada dinara adekvatna ili nije.
Meni je drago da smo se složili barem u jednom, a to je koliko je obrazovanje bitno i važno za jedno društvo koje ima ambiciju da bude i da ostane jednu zrelo i civilizovano društvo, a naravno da RS to jeste.
Složili smo se svi oko toga da obrazovanje nije nikakva nadgradnja, već jedna bazična potreba, jedna osnova svakog društva i kao takvo treba ga zaista na taj način i tretirati, kao naravno i ljude koji rade u obrazovanju.
Ono što bih naglasila i što sigurno znam kao prosvetni radnik jeste koliko je to težak i koliko je to zahtevan, pre sve, koliko je to odgovoran posao. Ogromna je odgovornost koju preuzimate kada vama neko daje svoje dete, da ga učite, da mu usađujete određene kriterijume vrednosti, pa brige koje idu sa tim, da li ste dovoljno kreativni kao profesor, da li dovoljno dajete sebe, da li dovoljno umete da zainteresujete učenike na času da zavole vaš predmet.
Ono što je najbitnije i najvažnije od svega, da li dovoljno utičete na to da li će ti vaši učenici postati jednog dana kvalitetni ljudi, da li se dovoljno trudite da u vremenu koje je takvo kakvo jeste da li činite sve što je u vašoj moći, više od toga, da usadite normalne pravilne kriterijume vrednosti, što jeste najbitnije.
Naravno da se svi slažemo oko toga da prosvetni radnici za to treba adekvatno da budu i plaćeni i naravno da se svi slažemo oko toga da sada nisu adekvatno plaćeni.
Ova novčana pomoć jednokratna od sedam hiljada dinara, koje je predviđena za njih, naravno da ne rešava problem, odnosno status prosvetnih radnika. To nije ni bila intencija ove Vlade.
Ono što ova jednokratna pomoć od sedam hiljada dinara čini, pre svega, ja bih rekla, jeste da pokazuje, da dokazuje da ova Vlada itekako vodi računa o svojim prosvetnim radnicima, o svojim učiteljima, nastavnicima, profesorima, da ih nije zaboravila, da se bavi njima, a naravno da je novčana pomoć kao sama novčana pomoć znači, ali možda ovo o čemu sam pričala znači još više.
Ono što bih takođe naglasila jeste i činjenica da pošto je bilo reči o tome kako će, kome će biti isporučena ova pomoć, linearno se pomoć izručuje i ono što bih naglasila jeste da će ta novčana pomoć od sedam hiljada dinara biti isplaćena svima koji rade u obrazovanju bez obzira da li su kolege angažovane 10, 20 ili nekih 100%. Znači, neće biti često, kao što je do sada bio slučaj dok sam ja radila u obrazovanju, da neke kolege koje su možda radno angažovane 10 ili 20% da budu izuzete, što mislim da je jako dobro, što ovom priliko takva vrsta diskriminacije je izbegnuta.
Ono u šta zaista duboko verujem jeste da svi mi narodni poslanici, data su nam sredstva za to, jednostavno svi moramo da radimo na tome da naše obrazovanje unapredimo, da položaj prosvetnih radnika unapredimo putem amandmana, putem poslaničkih pitanja. Zaista, brojni su mehanizmi koje mi imamo i treba da ih koristimo. Znači, neprekidno raditi na tome da im se poboljša materijalni status pre svega, da im se poboljša to da ne budu, često to iznosim u svojim izlaganjima kada je obrazovanje u pitanju, da ne budu prenatrpani papirologijom kao što je to sada slučaj i do sada, da se stalno nešto menja, da oni moraju non stop da budu u toku šta se to menja, da plan i program budu napisani adekvatno. Znači, prenatrpani papirologijom, a praktično to im onemogućava da rade svoj primarni posao, odnosno da rad u učionici i rad sa učenicima zbog toga trpi.
Međutim, ono što je definitivno najbitnije od svega, ja bih rekla, jeste da svi mi zajedno moramo da radimo na tome da se povrati dostojanstvo poslu nastavnika, učitelja, profesora. Mislim da je to poenta i suština svega.
Možda koliko je ta profesija nekada bila poštovana možda najbolje govore nazivi pojedinih opština, odnosno delova Beograda, Profesorska kolonija, Učiteljsko naselje, možda to na najbolji način svedoči koliko je nekada ta profesija zaista suštinski bila poštovana, a koliko to danas nažalost nije.
Međutim, nije se dostojanstvo ove profesije izgubilo u poslednje tri godine, u poslednjih pet godina. Postoji niz godina kako se postepeno i vrlo uspešno, rekla bih, degradira ovaj posao i to na različite načine, tako da se nažalost, još jednom kažem, dostojanstvo, ni novčana moć ne može vratiti odjednom i preko noći.
Ono što se mora priznati ovoj Vladi jeste da se na tome uporno radi. Ova jednokratna pomoć jeste najbolji dokaz za to. Takođe, dokaz za to jeste i 4% koja su predviđena za povećanje plata prosvetarima i još jedan dokaz za to, naime, nešto što je isto jedan krupan iskorak, što bih ja naročito volela da istaknem i nadam se da će taj zakon zaista kvalitetno biti odrađen, jeste Zakon o platnim razredima, nešto što će, verujem duboko, suštinski, sistemski rešiti pitanje prosvetnih radnika.
Znači, u nečemu moramo da se složimo, a to je da ova Vlada itekako predano radi na tome da se položaj prosvetnih radnika poboljša, samo što to nažalost nije ni uništeno preko noći, pa ne može naravno biti ni povraćeno preko noći.
Još jednom šta bih volela da istaknem na samom kraju izlaganja, umesto toga da se raspravljamo da li ova jednokratna pomoć od sedam hiljada dinara je adekvatna ili nije, prosto ne razumem odakle tolika potreba da se nešto što je dobro, što je pozitivno, što je ako ništa drugo sigurno jedan veliki korak napred, otkud tolika snažna potreba da se dočeka na nož, da se omalovaži, potceni, a ništa drugo se ne nudi kao alternativa. Ne vidim šta je alternativa. Da li je bilo bolje da ni do kakve pomoći ne dođe? Naravno da nije.
Jednostavno, kao neko ko je godinama živeo od profesorske plate i to samo od profesorske plate, mogu da kažem, to slobodno smem u ime svih svojih kolega da će ta pomoć biti itekako dobrodošla. Možda za neke ljude koji su enormno bogati, a koji svakako nikada nisu i nažalost neće živeti od svojih plata, možda je to njima mizerno, možda je to njima za potcenjivanje. Nama koji živimo od svoje plate to svakako nije za potcenjivanje i to svakako treba poboljšati. Hvala.