Zahvaljujem, gospodine Kovačeviću.
Povreda Poslovnika narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodine Babiću.
Reklamiram povredu Poslovnika član 107. dostojanstvo Narodne skupštine i mislim da je ono prekršeno danas i sada u ovom trenutku kada raspravljamo o jednoj važnoj temi, o izmeni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu i kada ovde imamo i bio je u sali i predsednik Vlade i kada imamo u sali tri ministra u Vladi Republike Srbije i gospodina Vujovića i gospodina Bratislava Gašića i gospodina Sašu Antića, a sa druge strane od opozicionih narodnih poslanika imamo prisutne dve koleginice.
Zbog toga ja otvoreno pitam, gospodine Bečiću vas, a vi ćete preneti, šta u ovom trenutku radi Nataša Vučković, šef poslaničke grupe DS? Koja je to bitnija tema nego što je tema za koju su je platili građani Republike Srbije? Šta u ovom trenutku radi Dejan Nikolić, zamenik šefa poslaničke grupe DS? Šta u ovom trenutku…

Molim vas gospodine Babiću, molim vas. Gospodine Babiću, molim vas da samo ne spominjete gospodina Nikolića.

Gospodine Bečiću, bili smo prisutni kada su narodni poslanici DS čitali imena članova poslaničke grupe SNS i niste reagovali. Zbog toga mislim da se to pravo daje i drugima.

Gospodine Babiću, potpuno ste u pravu, ali gospodin Nikolić je sada u bolnici sa bolesnim detetom i molim vas da ne spominjete njegovo ime, ja vas to molim. Izvolite, nastavite.

Izvinjavam se i neću upotrebiti, nisam znao za gospodina Nikolića i želim mu svu sreću i brz oporavak.
Šta u ovom trenutku radi Dragan Šutanovac? Koji važniji i preči posao ima nego prisustvo i ovoj temi koja se nalazi na dnevnom redu Narodne skupštine?
Šta sada radi Borko Stefanović? Gde se nalazi Zoran Živković? Kojeg prečeg posla ima Vladimir Pavićević, pa nije u sali i ne radi ono za šta su ga platili građani Republike Srbije? Gde je Marko Đurišić? Gde je Balša Božović? Šta sada važnije ima nego što je tema, a to su 7.000 dinara prosvetnim radnicima, što se daje iz budžeta Republike Srbije.
Gde je Aleksandar Senić, gde je gospođa Aleksandra Jerkov? Šta radi Ivan Jovanović, gde je Jovan Marković? Šta je sa Dušanom Petrovićem i šta je sa ostalim narodnim poslanicima i meni je drago što evo još su dva narodna poslanika Demokratske stranke došla da udostoje koliko-toliko ovu Narodnu skupštinu i temu koja se danas nalazi na dnevnom redu.
Neću tražiti da se glasa o tome, gospodine Bečiću.

Zahvaljujem se gospodine Babiću.
Takođe, zahvaljujem se, vaš efekat, sada imamo više poslanika nego ministara u sali i da je tu čak i šef poslaničke grupe Demokratske stranke, gospođa Vučković, tako da smatramo da nisam prekršio Poslovnik, a vama hvala na pozivu da poslanici uđu u salu.
Da li želite u danu za glasanje da se izjasnimo?
(Zoran Babić, s mesta: Ne.)
Ne. Hvala.
(Nataša Vučković, s mesta: Poslovnik.)
Po Poslovniku? Gospođo Vučković, kako možete da se pozovite na Poslovnik, kada ste u ovom trenutku ušli u salu.
(Nataša Vučković, s mesta: Ja sam čula vaš komentar…)
To ne može gospođo Vučković. Zahvaljujem se.
(Nataša Vučković, s mesta: Pomenuli ste me…)
Želite da povredu Poslovnika ukažete zato što sam vas ja pomenuo da ste se vratili u salu, umom objašnjenju gospodinu Babiću da ne treba da vas prozove, jer ste se vratili u salu. Izvolite.

Povredili ste član 107. Poslovnika Skupštine.
Nije ni vaše, ni kolege Babića da proziva poslanike, to je na kraju krajeva predsednica Skupštine rekla juče našoj koleginici gospođi Jerkov, te vas molim da se ponašate u skladu i na jednak način prema svim poslanicima. Nemate pravo da prozivate narodne poslanike.
Dejan Nikolić je pre svega toga objektivno odsutan sa razlogom iz Skupštine.

Zahvaljujem se gospođo Vučković.
To sam i rekao. Kao što sam mnogo puta dozvolio gospođici Jerkov da pominje narodne poslanike u sali, nikada je nisam prekinuo, tako da iz istog razloga nisam prekinuo ni gospodina Babića, a samo sam pomenuo rečenicu da je gospodin Babić prozvao narodne poslanike koji nisu bili u sali i koji su sada u sali. Ništa više nisam rekao. Smatram da nisam prekršio Poslovnik.
Da li želite da se izjasni Skupština.
(Nataša Vučković, s mesta: Da.)
Da. Hvala.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić, po dnevnom redu. Izvolite.

Zahvaljujem.
Interpretacija o tome da li je ovo rebalans ili nije su naravno svakome na volju. Rebalans jeste zbog toga što dopunjavate član, zato što vam brani član 17. da se novac troši mimo onoga kako je u Zakonu o budžetu određeno. To je rebalans.
Osim što sada smatram da je potpuno detinjasto pričati – jao super je godina bez rebalansa. Niko srećniji od svih nas da imate ovde rebalans sa suficitom budžeta, kao što je bilo u Skupštini Srbije 2006. godine. Kratko pamćenje i dosta klevetanja i laganja je odlika našeg folklora i u javnosti i ovde pa nikom ništa. Dakle, imamo rebalans i to nije nikakav minus.
(Zoran Babić, s mesta: „Laganje je deo folklora“. Bečiću, slušate li vi ovo?)
Ono što je minus je da nam je Vlada poslala poruku da ne zna da računa. Petog novembra ste poslali predlog sa iznosom od 6.000, u utorak iz objektivnih razloga nije bilo sednice, juče je taj iznos 7.000. Koliko ozbiljno iko može da shvati ikakve priče o budžetu, ako u roku od četiri dana menjate iznos jednokratne pomoći kojom se ponižavaju prosvetni radnici sa 6.000 na 7.000?
Znam tačno u kakvim teškoćama je ministar finansija. Dakle, ovo ne govorim zato što mislim da on ne zna da računa, naprotiv. Govorim vam o činjenicama o kojima smo svi svedoci.
Pre četiri dana ne znamo kome će sve da bude poklonjena ta jednokratna pomoć, pa onda ne znamo kriterijume. Danas imamo ne priču o jednokratnoj pomoć, nego priču o budžetu za 2016. godinu. I to ja razumem. To se zove kontrola štete, zbog toga što javnost Srbije vrlo sa negodovanjem reaguje na poruku - budite srećni, čestitamo vam što dobijate 6.000 ili 7.000, to se još uvek ne zna.
To je sve legitimno, ali nije legitimno pokušavati da ozbiljne manjkavosti koje ovaj Predlog dopuna Zakona ima i našu želju da poboljšamo i da razjasnimo građanima Srbije o čemu se u stvari radi, nije legitimno pokrivati to i zatrpavati čuvenim rečenicama o prethodnoj vlasti.
Nije etički i ja se unapred izvinjavam kolegama iz Socijalističke partije Srbije, ali je neophodno zbog ovakvog načina folklorne komunikacije, pa pitajte ministra prosvete o tome šta je bio problem, pa pitajte ministra saobraćaja šta je bio problem.
Mi nemamo nameru da išta loše i da ikakvu odgovornost tražimo od Socijalističke partije Srbije, ali je neukusno sedeti u Vladi u koaliciji, osim što ja lično smatram da je neukusan način na koji se u koaliciji u javnosti stvari prikazuju kao što samo pola sale aplaudira nekome koga smatra da treba da aplaudira, predsedniku Vlade ili Skupštine, to je sve izbor, nije važno. Neukusno je insistirati na tome da je Demokratska stranka sama bila u Vladi od 2008. do 2012. godine, ali opet vaš izbor. To ništa, apsolutno ne pomaže činjenici da mi imamo rebalans budžeta danas na dnevnom redu sa omalovažavajućom sumom i sa zahtevom političara da prosvetni radnici budu srećni.
Ministar je potpuno u pravu što se tiče predškolskih ustanova, ali mi ministre ne možemo da amandmanom na budžet na bilo koji način omogućimo da i predškolske ustanove dobiju, odnosno zaposleni, dobiju ovu istu pomoć.
Nedostatak poštovanja i uvažavanja pri dijalogu u ovoj instituciji je ono što ljudi vide, nedostatak prihvatanja da svako ima pravo na različito mišljenje ono što ljudi vide, a ono što neće osetiti u svom standardu je bilo kakvo poboljšanje i to neće biti ni do kraja ove godine, ni do kraja 2016. godine. To je naš zajednički problem. Ali, naš zajednički problem ne može da se reši tako što će se umesto razgovora o rebalansu budžeta upotrebljavati jezik diskvalifikacija, tehnike zatrpavanja prave teme i optuživanja drugih za odgovornost koju skoro četiri godine nosi ova Vlada. Hvala vam.