Gospodine Veselinoviću, molim vas…

… šest hiljada dinara…

Gospodine Veselinoviću, molim vas kada govorite, govorite o potezima Vlade na način i o temi koja je tema na dnevnom redu.

… to je 10% od tog iznosa. Šta predstavlja 10% od tog iznosa?

Dakle, 10% od 60 oduzetih hiljada, to znači 10% od potrošačke korpe. Koliko košta potrošačka korpa u Srbiji? To znači tri i po dana života prosvetnim radnicima koji, pitam se samo, pitam i vas ministre Vujoviću, kako mislite da žive preostalih 27 dana u mesecu? Kako mislite da žive preostalih 362 dana u godini? Da ne kupuju deci patike, da im ne kupe farmerice, ne trebaju deca prosvetnih radnika da imaju patike, ni farmerice za dve, tri godine koliko ste vi na vlasti, samo da jedu, da nemaju nikakvog duga od banaka koje podržavate.

Dakle, pitam ja vas, gospodine Vujoviću, prvo, zbog čega ne podnesete ostavku i vi i premijer, koji je pobegao iz ove sale?

Gospodine Veselinoviću, ovo je sramota na način na koji vi, kao narodni poslanik, govorite u Narodnoj skupštini. Neću vam dozvoliti na ovakav način da se obraćate narodnim poslanicima i javnosti Srbije.
(Janko Veselinović, s mesta: O čemu se radi?)
Gospodine Veselinoviću, mislim da ste završili vaše izlaganje. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku.

Gospodine predsedavajući, član 107. dostojanstvo Narodne skupštine. Nije ni prvi put, a verovatno neće biti ni poslednji put da dostojanstvo Narodne skupštine unižava, ponižava gospodin Veselinović, najbezočnijim neistinama i lažima kojima ovde pokušava da na sebe skrene pažnju javnosti, koju definitivno, jer kad nema pažnju i poverenje građana Republike Srbije, onda incidentima, izmišljanjima i podmetanjima mora da skrene pažnju javnosti na sebe.
(Janko Veselinović, s mesta: Smiri se Babiću.)

Molim vas, gospodine Veselinoviću nemojte da dobacujete, opomenuću vas.

Gospodin Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Republike Srbije, je ovde došao, odgovorio na sva pitanja koja su postavljena i tada, a i u ranijem delu zasedanja, otišao je u Privrednu komoru Srbije, rekao je da će se vratiti i niko ovde nije pobegao, e, jedino što su pobegli neki mnogo hrabri, koji su pre toga onako hteli svašta nešto da kažu, a onda su uhvatili vrata i pobegli iz Narodne skupštine.
Sa druge strane, postoje dupli aršini. Kad god postoje dupli aršini i dupli standardi, nešto ne valja, jer kada se prosvetnim radnicima isplaćuje 7.000 dinara i isplaćuje Vlada Republike Srbije iz budžeta Republike Srbije, onda nema pravo da se kaže da to radi Aleksandar Vučić, predsednik Vlade, ali zato kada su umanjene plate, kada je umanjen jedan deo penzija, kada su ti ljudi preuzeli najveći teret ispravljanja grešaka iz prošlosti, e, tada isti ti kažu – e, uzeo je Aleksandar Vučić. Ne, nismo uzeli. Nismo uzeli, kao što to uzima Bojan Pajtić od dece sa smetnjama ometene u razvoju. Ne, nismo uzeli, od optičkih kablova kao što je to radio Oliver Dulić. Ne, nismo uzeli to od „Azotare“, kao što je to radio Saša Dragin. Ne, nismo uzeli, kao što su uzeli čelnici Grada Kraljeva, posle zemljotresa i to čelnici, demokratski čelnici Grada Kraljeva.

Vreme.

Nismo uzimali na takav način. To ste radili vi, gospodine Veselinoviću.