Zahvaljujem, profesore Stojmiroviću.
Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre sa članovima vašeg kabineta, poštovane kolege poslanici, Zakon o budžetu je najvažniji zakon koji parlament donosi u toku godine. Važni su takođe u istoj meri, čini mi se, i njegove dopune. Moram da priznam da sam čitajući ga najblaže rečeno bila zatečena ovim i ovakvim predlogom zakona. Očekivala sam u najmanju ruku pristojno obrazloženje sa valjanim razlozima za njegovo donošenje. Vaše obrazloženje se sastoji od par šturih rečenica i stiče se utisak da je ovaj i ovakav Predlog zakona reda radi poslat poslanicima u Skupštinu na razmatranje.
Nedopustivo je, gospodine ministre, da ovako važni zakoni ne sadrže u svom obrazloženju činjenice koje bi nas poslanike uverile da zaista Vlada zna šta radi. Pogledajte obrazloženje i sami ćete se uveriti u to.
Rečenica u kojoj su navedeni razlozi za donošenje zakona nam ne kazuje ništa. Šta znači zaista vaša rečenica – zakon se donosi radi unapređenja kvaliteta procesa rada srednjih i osnovnih škola? Da li je ovaj predlog zakona možda posledica štrajka u najavi, možda dogovora ministra prosvete i sindikata prosvetnih radnika? Poslanici koji će odlučivati o ovom zakonu žele to da znaju.
Gospodine ministre, ko je i na osnovu kojih činjenica procenio ili odlučio da treba unaprediti, kako vi kažete, samo rad osnovnih i srednjih škola? Zar materijalna pomoć nije bila potrebna zaposlenima, recimo, u predškolskim ustanovama. Podsetiću vas i oni su deo celokupnog sistema obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji, a izostavljeni su ovom prilikom ili možda za njih nema materijalne pomoći zato što nema štrajka ni u najavi ili možda Vlada misli da zaposleni u predškolskim ustanovama rade manje odgovoran posao od posla koji obavljaju zaposleni u osnovnim i srednjim školama.
Reći ćete da oni ne primaju plate iz budžeta Republike Srbije, da su u nadležnosti lokalnih uprava i time ćete se ograditi od zahteva 22.000 zaposlenih u predškolskim ustanovama. Rešenje za njih se takođe moglo naći u izmenama u članu 17. Zakona o budžeta. Znate to dobro i vi.
Mislim da je ovo izostavljanje zaposlenih u predškolskim ustanovama ogroman propust, obzirom da će se, pretpostavljam, usvojiti amandman kojim se traži da osim zaposlenih u osnovnim i srednjim školama isplatom jednokratnog iznosa budu obuhvaćeni i zaposleni u visokoškolskim ustanovama i ustanovama studentskog standarda.
Gospodine ministre, iz ovakvog obrazloženja ne možemo saznati koliki je broj prosvetnih radnika koji će dobiti ovu jednokratnu isplatu, kako je vi nazivate, kolika visina sredstava je neophodna za isplatu ove pomoći, ni tog podatka nema u Predlogu zakona. Dakle, bilo je neophodno da nam predočite kako se došlo baš do cifre od 7.000 dinara ili od 6.000 dinara. Da li je cifra od šest hiljada, odnosno sedam hiljada dinara rezultat potrebne i neophodne analize ili rezultat nečije dobre volje, naravno ne mislim tu na MMF.
Kažete da su sredstva obezbeđena u budžetu Republike Srbije, ali nam niste rekli, odnosno niste nam naveli da li se ona nalaze u tekućoj budžetskoj rezervi ili negde na nekoj drugoj poziciji za koju mi ne znamo. Previše pitanja koja se odnose na zakon u kome se praktično dodaje samo jedan stav u jednom članu.
Gospodine ministre, podatke koje ste nam ovde na početku svog izlaganja izneli trebalo je prikazati u Predlogu zakona. Sve u svemu, navrat nanos rađen Predlog zakona, gotovo onako usput bez valjanog obrazloženja sa ogromnim propustima i ovoga puta bi sreću trebalo da imaju samo neki zaposleni u prosveti, ako se to uopšte može nazvati srećom. Uzmeš im 50.000, a vratiš im šest ili eventualno 7.000.
Da li će donošenje ovog zakona izazvati donošenje novih dopuna Zakona o budžetu, a u korist svih onih koji mogu sindikalno da se organizuju? Gospodine ministre, šta je sa ostalim korisnicima javnih sredstava, zdravstvenim radnicima, zaposlenima u kulturi, policiji, Vojsci, lokalnim upravama i najugroženijim i najoštećenijim penzionerima? Da li je njima potrebna pomoć? Naravno da jeste. Vratite svim korisnicima javnih sredstava ono što im je uzeto leks specijalisom.
Kako slušamo ovih dana, upravo smo imali prilike i sada da čujemo od strane Vlade, da je sistem javnih finansija stabilan, da je budžetski deficit daleko niži od planiranog, zaposlenost je po rečima Vlade u porastu, te je logično da se svima, koji su obuhvaćeni leks specijalisom, vrati iznos i primanja koji su im oduzeti. Jedino je to ispravno i neophodno radi unapređenja kvaliteta života svih onih koji svoje plate i penzije primaju iz budžeta Republike Srbije. Nadam se da ste u ovoj rečenici prepoznali i deo vašeg obrazloženja ovog zakona.
Poslanička grupa Boris Tadić, SDS, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, neće podržati ovaj predlog zakona, ne zato što ne misli i ne želi dobro prosvetnim radnicima, već zato što mislim da svim zaposlenima u javnom sektoru i penzionerima koji su oštećeni primenom „leks specijalisa“ treba vratiti onoliko koliko im je uzeto, ni više ni manje.
I na kraju, uzgred onako, ministar prosvete Srđan Verbić danas je izjavio da je jednokratna pomoć zaposlenima u prosveti od sedam hiljada dinara realna i da oni predstavnici sindikata koji smatraju da takva odluka nije fer mogu da vrate novac u republički budžet. Naravno, ponovio je ono što je premijer u sredu izjavio, ja ću ga citirati – ako je za nekog to sitnica, molim vas dajte nam tu sitnicu, vratite u budžet, bićemo vam zahvalni, poručio je Vučić. Toliko o brizi i poštovanju ove Vlade o zaposlenima u prosveti, ove dve izjave govore sve i suviše da ja njih komentarišem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Koliko vidim nije u sali.
Naredni govornik, kolega Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim pre svega, gospodine Vujoviću da je pogrešno da se škole zatvaraju, to ste danas rekli, i smatram da je ta politika pogubna po dalji razvoj Srbije.
Sve ono što smo danas imali prilike da čujemo nije nas uverilo da je to ono što je potrebno prosvetnim radnicima koji žele da se njihove plate vrate na staro, a ne da im se na bilo koji način izlazi u susret.
Srpska napredna stranka kada oduzima, ona ponižava. Gospodine Vujoviću, vi kada dajete vi ponižavate.
Plate u javnim preduzećima su…

Gospodine Božoviću, ja vas molim da to ne radite. Nemojte da ličite na neke vaše kolege. Ja vas molim.

… plate u javnim preduzećima su nerealno visoke, posebno kada su u pitanju gubitaši koji koštaju Srbiju preko milijardu evra.
Imamo situaciju da se u pojedinim preduzećima kuriri ti koji su plaćeni preko 60, ili 80 hiljada dinara, sekretarice preko 100 hiljada dinara, imamo prosvetne radnike koji imaju prosečnu platu 36 hiljada dinara.
Zašto sedam hiljada dinara jednokratne pomoći vređa danas svakog prosvetnog radnika u Republici Srbiji? Zato što nije najveći problem to što imaju malu platu, najveći problem je što im se oduzima dostojanstvo, to što prosvetni radnik svoju porodicu ne može ni jednom mesečno da izvede na ručak, to što znaju da je nekada u Srbiji bio prestiž biti prosvetni radnik, a danas je to ispod svakog mogućeg nivoa.
Da li će svi prosvetni radnici dobiti jednokratnu pomoć, i to je ostalo pod znakom pitanja? Vi ste ovde sebi ostavili diskreciono pravo da odlučite ko će tačno dobiti, odnosno gospodin Verbić, zajedno sa vama. Da li će biti oni nepodobni koji će ostati uskraćeni to ćemo imati prilike da vidimo u vremenu ispred nas.
Kažete da su predstavnici sva četiri sindikata zaposlenih u prosveti rekli da se slažu sa ovim vašim merama, a kako to da se nijedan nije oglasio? I nije da ne verujem predsedniku Vlade Republike Srbije nego mi malo čudno da baš svi ćute.
Kažete da je u skladu sa mogućnostima budžeta ova jednokratna pomoć. Kako je mogućnost budžeta da se za njih izdvoji jedna milijarda ili nešto više dinara, a s druge strane postoji 45 milijardi dinara, npr. za „Srbijagas“? Kako 45 puta budžet može više da izađe u susret „Srbijagasu“, nego što to može da izađe prosvetnim radnicima? Kako je moguće da zaposleni u „Srbijagasu“ imaju jednokratnu pomoć od 500 evra a da Vlada Republike Srbije daje prosvetnim radnicima 55 evra? Kako je moguće da skoro 10 puta veću pomoć dobijaju radnici „Srbijagasa“, preduzeća koje je najveći gubitaš u Republici Srbiji, čiji direktor ima platu ili primanja koja su veća od nekoliko desetina hiljada evra? Da li je to pravedno društvo? Da li Vlada Republike Srbije do kraja baš insistira na tome?
Koliko je danas prosečna potrošačka korpa u Srbiji? Šesdeset hiljada dinara. Kolika je prosečna plata prosvetnih radnika? Trideset šest hiljada dinara. Ne mogu dostojanstveno da žive od svog rada. To su ljudi koji nama vaspitavaju decu, daj Bože i moju uskoro.
Juče smo čuli da ste rekli, i da je cela Vlada stala iza te izjave, da se danas u Srbiji živi bolje, pa sam ja jutros pitao da li je to neka šala u pitanju. Da li znate nekog ko živi bolje danas u odnosu na pre godinu dana? Ili, da li neko može da se usudi da kaže da pre četiri godine je živeo gore nego danas?
Ne možete jasno da vidite u kakvoj bedi danas žive prosvetni radnici, to se posebno ne vidi iz ugla DIPOS-ovih vila. Mnogo su tamo zamagljeni vidici.
Da li su mali novci ili ne, sasvim sigurno da nisu, a da li su ovim ljudima ti novci mali, Nikoli Petroviću, Siniši Malom, gospodinu Bajatoviću, gospodinu Aleksandru Obradoviću, i mnogim drugima koji koštaju ovu državu mnogo? I, vi to i sami znate. Njima je omogućeno da po povoljnim uslovima otkupljuju sve u ovoj zemlji…

Gospodine Božoviću, da li smatrate da je ovo tema sada?

Evo još jednu rečenicu i završavam.

Ne možete na takav način, gospodine Božoviću.

Samo još jednu rečenicu.