PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)
REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA
Peta sednica Drugog redovnog zasedanja
01 Broj: 06-2/452-15
2. dan rada
12.11.2015
Beograd
Sednicu je otvorila: Maja Gojković
Sednica je trajala od 10:05 do 19:25
TAGOVI
OBRAĆANJA
Srpska napredna stranka
Igor Bečić
Srpska napredna stranka
| Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite gospodine Đukanoviću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite gospodine Đukanoviću.
Srpska napredna stranka
Vladimir Đukanović
Srpska napredna stranka
Hvala predsedavajući.
Znate, svašta smo čuli danas ovde, međutim, ono što ste vi gospodine Vujoviću izneli je jedan zaista zastrašujući podatak, a to je da, čini mi se, 2011. godine mi smo u administraciji kao država povećali za 10% plate, a recimo prosveti samo 3%. To je najbolji pokazatelj kako je neko mislio na naše prosvetne radnike, pošto danas imamo salve žalopojke na njihov težak život. On jeste težak, to je zastrašujuće težak život, ali zahvaljujući vama, jer ste im upropastili svaku budućnost i normalan rad.
Znate, danas slušamo ovde i kritiku kako ljudi u agencijama nekakvim, recimo, pa ste spomenuli Agenciju za borbu protiv korupcije, imaju visoke plate. Slažem se, ali gomila tih agencija ste vi izmisli, a kada im se pomene plata svim tim nezavisnim telima, pa prvi skočite ovde da branite da im ostanu ista primanja.
Setite se šta je bilo za Zaštitnika građana kada mu je neko pomenuo primanja. Prvi ste skočili da branite toliko primanje. Danas kritikujete ovu vlast zato što pokušava prosvetnim radnicima da da platu, odnosno jednokratnu pomoć, kako se to zove.
Prosto ne mogu da verujem koje je to licemerje. Vi koji ste naduvali administraciju do eksplodiranja i zaduživali zemlju po nenormalnim kamatama od 7,5%, vi danas nama pričate kako je ovo milostinja. Ovo nije milostinja, ovo je nešto što smo mi zaradili.
Ne može milostinja da bude kada date nekome kad nešto zaradite. Milostinja je ono što ste vi činili, zaduživali ste državu da biste kupovali glasove i prosvetnih radnika i ljudi u zdravstvu, itd. Tim zaduživanjem upropastili ste nas sve. Zato to danas vraćamo.
Neko se smejao ovde, pa kaže – jao, samo vam je privredni rast 0,9%. Pa, koliki je bio kod vas? Pa, 0,9% znači da smo mi nešto proizveli, neka novostvorena vrednost je stvorena, negde nešto izvozimo, negde nešto radi, neko prima platu, negde je smanjena neka nezaposlenost. To kod vas nije bio slučaj nikada. Mi smo imali zastrašujuće negativan trend. Mi smo u vaše vreme doživeli da monopolska preduzeća državna budu u minusu. To se nikada nije dogodilo. Mi smo imali Elektroprivredu u minusu, „Srbijašume“, „Lutrija“ u minusu. To je jedina lutrija na svetu, čini mi se, koja je bila u minusu.
Vi sada nekom pričate kako je ovo loše, kako je ovo milostinja. Šta ste vi dali prosvetnim radnicima? Videli smo kakve smo škole imali. Dobro nam deca na panjevima nisu sedela. E, mi sad hoćemo da obnovimo škole zato što želimo da uložimo u prosvetu. Želimo da taj prosvetni radnik bude poštovan. Želimo da učitelj bude persona, da mu se deca dive, a ne kao što smo imali u vašem periodu zaista jednu degradaciju prosvete gde je moglo da dođe učenik, sin nekog bogatog tajkuna i da dođe i da išamara profesora i to smo imali. Izvinite, ovde mora da se poštuje profesor. Možda je to retrogradno. Znate, ja svog učitelja i nastavnika kad me popreko pogleda, nisam smeo ni da pisnem, a danas deca kako se ponašaju prema tim prosvetnim radnicima, zahvaljujući toj degradaciji koju ste vi uveli, to je zaista strašno. E, mi hoćemo da promenimo taj sistem. Učitelj mora da vam bude drugi roditelj i da poštujemo te ljude.
Kažete da je milostinja, ne znam, univerzitetskim profesorima što se daje plata. Pa, mi želimo da pokažemo tim ljudima neko poštovanje, što im povećavamo za 2.000, koliko će im se povećati plata, odnosno primanja.
Vi često kritikujete danas razne diplome, pa i ja to mogu da vam kritikujem, ali sve te fakultete privatne, što bih ja nazvao, izvinite, džigi bau fakultetima, pa to ste im vi davali licencu. Pa, vi ste ti koji ste uveli degradaciju u naše visoko školstvo, zato što ste mogli da odete na neki fakultet za popodne i da to završite za, ne znam, godinu, dve. To je vaš proizvod. To nije proizvod sadašnje vlasti. Mi konačno uvodimo neki red. Sad se može objektivno nekim izmenama i dopunama Zakona o visokoškolskom obrazovanju, ako ništa, zna se kriterijum šta je fakultet, što u vaše vreme nije bilo tako.
Zaista vas molim, kad vi kažete - to je malo što je neko dao, pa, zađite malo u vaš džep, pa dajte vi. Pošto sam čitao sinoć neverovatne komentare na portalima, pa kaže – jao, 250 dinara je nekom povećana penzija, pa to je, kaže, za jednu pljeskavicu sa prilozima. Vi ni to niste dali tim ljudima. Ti ljudi koji će primiti tih 250 dinara više, govorim o penzionerima, oni nisu imali nikakvo povećanje, nije im se ni sada uzimalo, ali ovde se izbegava jedna neverovatna stvar da se kaže, a to je da ste nam vi ostavili da 61% penzionera u ovoj zemlji prima ispod 25.000 dinara i nije vas sramota da vi nekome nešto danas pridikujete. To je vaša zaostavština.
Mi danas isplaćujemo penzije iz realnih izvora zato što nemamo penzione fondove, jer ste ih opljačkali, jer ste ih upropastili, jer ste ih uništili. Mi danas iz realnih izvora trudimo se da podignemo ekonomiju koliko možemo, ali nećemo da zadužujemo zemlju, nećemo po cenu da nas i smene sa vlasti. Ako se narodu to ne sviđa, neka glasa na izborima protiv nas, ali da zadužujemo državu, da uništavamo zemlju kao što ste vi to radili, mi to nećemo da radimo. Nije nam vlast tako slatka.
Izvinjavam se, ako vi mislite da neko vodi računa samo o svom rejtingu, pa koji bi to premijer nekome smanjivao penziju? Pa, to je krajnje nepopopularan potez. Što vi to niste uradili, nego ste podizali penzije iz nerealnih izvora tako što ste nas zaduživali, da biste kupovali naklonost birača? E, mi to nećemo da radimo, po cenu i da padnemo sa vlasti, ali izvinite, hoćemo zdravu zemlju, na zdravim osnovama i zdrave finansije. Zato naravno da ovako nešto podržavam, zato što je ovo pokazatelj da smo negde nešto uspeli da imamo od nečega da izdvojimo zato što smo to zaradili, za razliku od vas koji za sve vreme vaše vladavine niste ništa zaradili, apsolutno ništa. Sećam se vašeg ministra svojevremeno, kada je davao izjave u novinama, radi se o gospodinu Đeliću, koji je rekao jednom prilikom, dobro se to sećam, kaže – uzeli smo fantastičan kredit, imaćemo da pokrijemo plate i penzije.
To je bilo vaša ekonomska logika, a Bogu hvala da se više nikada neće događati. Zaista želimo da ova zemlja krene napred.
Molim ljude, znam da im je teško, za razliku od vas zađem među narod. Nisu ljudi ovim zadovoljni, nisu, zato što je ovo zaista nešto što ne može da im pokrije osnovne potrebe, ali razume narod, nije narod ni glup ni lud. Shvata gde smo i shvata da je ovo ipak nečiji trud i da smo ovo nečim zaradili, a nismo zadužili državu. To je ono što je glavno.
Ja vas molim da vi nama objasnite, upravo ovo što sam vas pitao – kako ste uspeli da naša javna preduzeća, odnosno monopolska preduzeća dovedete do minusa? To samo može ekonomski genije da uradi, niko drugi. Zašto ste, recimo, godišnje trošili po 300, 400 miliona evra na preduzeća u restrukturiranju? Eto, možda su mogla da budu i plate i penzije da ne pričam o korupciji koja je bila jezivih razmera. Izvinite, našem ni jednom ministru ne pada na pamet da dobija subvenciju od države da pravi vinograde, a to su vaši neki ljudi radili.
Molim ove ljude ovde, moje kolege iz SNS, da budu ponosni što će danas da glasaju za nešto što pokazuje da je zemlja krenula napred, a gospodi preko puta mogu samo da poručim da ljubomora nije zdrava stvar. Znam koliko je teško kada nemate rezultat, a pokušavate da prikažete da neko ko ima rezultat ne ume dobro da radi. To jako teško ide i mislim da narod to i ne kako dobro shvata. Hvala.
Znate, svašta smo čuli danas ovde, međutim, ono što ste vi gospodine Vujoviću izneli je jedan zaista zastrašujući podatak, a to je da, čini mi se, 2011. godine mi smo u administraciji kao država povećali za 10% plate, a recimo prosveti samo 3%. To je najbolji pokazatelj kako je neko mislio na naše prosvetne radnike, pošto danas imamo salve žalopojke na njihov težak život. On jeste težak, to je zastrašujuće težak život, ali zahvaljujući vama, jer ste im upropastili svaku budućnost i normalan rad.
Znate, danas slušamo ovde i kritiku kako ljudi u agencijama nekakvim, recimo, pa ste spomenuli Agenciju za borbu protiv korupcije, imaju visoke plate. Slažem se, ali gomila tih agencija ste vi izmisli, a kada im se pomene plata svim tim nezavisnim telima, pa prvi skočite ovde da branite da im ostanu ista primanja.
Setite se šta je bilo za Zaštitnika građana kada mu je neko pomenuo primanja. Prvi ste skočili da branite toliko primanje. Danas kritikujete ovu vlast zato što pokušava prosvetnim radnicima da da platu, odnosno jednokratnu pomoć, kako se to zove.
Prosto ne mogu da verujem koje je to licemerje. Vi koji ste naduvali administraciju do eksplodiranja i zaduživali zemlju po nenormalnim kamatama od 7,5%, vi danas nama pričate kako je ovo milostinja. Ovo nije milostinja, ovo je nešto što smo mi zaradili.
Ne može milostinja da bude kada date nekome kad nešto zaradite. Milostinja je ono što ste vi činili, zaduživali ste državu da biste kupovali glasove i prosvetnih radnika i ljudi u zdravstvu, itd. Tim zaduživanjem upropastili ste nas sve. Zato to danas vraćamo.
Neko se smejao ovde, pa kaže – jao, samo vam je privredni rast 0,9%. Pa, koliki je bio kod vas? Pa, 0,9% znači da smo mi nešto proizveli, neka novostvorena vrednost je stvorena, negde nešto izvozimo, negde nešto radi, neko prima platu, negde je smanjena neka nezaposlenost. To kod vas nije bio slučaj nikada. Mi smo imali zastrašujuće negativan trend. Mi smo u vaše vreme doživeli da monopolska preduzeća državna budu u minusu. To se nikada nije dogodilo. Mi smo imali Elektroprivredu u minusu, „Srbijašume“, „Lutrija“ u minusu. To je jedina lutrija na svetu, čini mi se, koja je bila u minusu.
Vi sada nekom pričate kako je ovo loše, kako je ovo milostinja. Šta ste vi dali prosvetnim radnicima? Videli smo kakve smo škole imali. Dobro nam deca na panjevima nisu sedela. E, mi sad hoćemo da obnovimo škole zato što želimo da uložimo u prosvetu. Želimo da taj prosvetni radnik bude poštovan. Želimo da učitelj bude persona, da mu se deca dive, a ne kao što smo imali u vašem periodu zaista jednu degradaciju prosvete gde je moglo da dođe učenik, sin nekog bogatog tajkuna i da dođe i da išamara profesora i to smo imali. Izvinite, ovde mora da se poštuje profesor. Možda je to retrogradno. Znate, ja svog učitelja i nastavnika kad me popreko pogleda, nisam smeo ni da pisnem, a danas deca kako se ponašaju prema tim prosvetnim radnicima, zahvaljujući toj degradaciji koju ste vi uveli, to je zaista strašno. E, mi hoćemo da promenimo taj sistem. Učitelj mora da vam bude drugi roditelj i da poštujemo te ljude.
Kažete da je milostinja, ne znam, univerzitetskim profesorima što se daje plata. Pa, mi želimo da pokažemo tim ljudima neko poštovanje, što im povećavamo za 2.000, koliko će im se povećati plata, odnosno primanja.
Vi često kritikujete danas razne diplome, pa i ja to mogu da vam kritikujem, ali sve te fakultete privatne, što bih ja nazvao, izvinite, džigi bau fakultetima, pa to ste im vi davali licencu. Pa, vi ste ti koji ste uveli degradaciju u naše visoko školstvo, zato što ste mogli da odete na neki fakultet za popodne i da to završite za, ne znam, godinu, dve. To je vaš proizvod. To nije proizvod sadašnje vlasti. Mi konačno uvodimo neki red. Sad se može objektivno nekim izmenama i dopunama Zakona o visokoškolskom obrazovanju, ako ništa, zna se kriterijum šta je fakultet, što u vaše vreme nije bilo tako.
Zaista vas molim, kad vi kažete - to je malo što je neko dao, pa, zađite malo u vaš džep, pa dajte vi. Pošto sam čitao sinoć neverovatne komentare na portalima, pa kaže – jao, 250 dinara je nekom povećana penzija, pa to je, kaže, za jednu pljeskavicu sa prilozima. Vi ni to niste dali tim ljudima. Ti ljudi koji će primiti tih 250 dinara više, govorim o penzionerima, oni nisu imali nikakvo povećanje, nije im se ni sada uzimalo, ali ovde se izbegava jedna neverovatna stvar da se kaže, a to je da ste nam vi ostavili da 61% penzionera u ovoj zemlji prima ispod 25.000 dinara i nije vas sramota da vi nekome nešto danas pridikujete. To je vaša zaostavština.
Mi danas isplaćujemo penzije iz realnih izvora zato što nemamo penzione fondove, jer ste ih opljačkali, jer ste ih upropastili, jer ste ih uništili. Mi danas iz realnih izvora trudimo se da podignemo ekonomiju koliko možemo, ali nećemo da zadužujemo zemlju, nećemo po cenu da nas i smene sa vlasti. Ako se narodu to ne sviđa, neka glasa na izborima protiv nas, ali da zadužujemo državu, da uništavamo zemlju kao što ste vi to radili, mi to nećemo da radimo. Nije nam vlast tako slatka.
Izvinjavam se, ako vi mislite da neko vodi računa samo o svom rejtingu, pa koji bi to premijer nekome smanjivao penziju? Pa, to je krajnje nepopopularan potez. Što vi to niste uradili, nego ste podizali penzije iz nerealnih izvora tako što ste nas zaduživali, da biste kupovali naklonost birača? E, mi to nećemo da radimo, po cenu i da padnemo sa vlasti, ali izvinite, hoćemo zdravu zemlju, na zdravim osnovama i zdrave finansije. Zato naravno da ovako nešto podržavam, zato što je ovo pokazatelj da smo negde nešto uspeli da imamo od nečega da izdvojimo zato što smo to zaradili, za razliku od vas koji za sve vreme vaše vladavine niste ništa zaradili, apsolutno ništa. Sećam se vašeg ministra svojevremeno, kada je davao izjave u novinama, radi se o gospodinu Đeliću, koji je rekao jednom prilikom, dobro se to sećam, kaže – uzeli smo fantastičan kredit, imaćemo da pokrijemo plate i penzije.
To je bilo vaša ekonomska logika, a Bogu hvala da se više nikada neće događati. Zaista želimo da ova zemlja krene napred.
Molim ljude, znam da im je teško, za razliku od vas zađem među narod. Nisu ljudi ovim zadovoljni, nisu, zato što je ovo zaista nešto što ne može da im pokrije osnovne potrebe, ali razume narod, nije narod ni glup ni lud. Shvata gde smo i shvata da je ovo ipak nečiji trud i da smo ovo nečim zaradili, a nismo zadužili državu. To je ono što je glavno.
Ja vas molim da vi nama objasnite, upravo ovo što sam vas pitao – kako ste uspeli da naša javna preduzeća, odnosno monopolska preduzeća dovedete do minusa? To samo može ekonomski genije da uradi, niko drugi. Zašto ste, recimo, godišnje trošili po 300, 400 miliona evra na preduzeća u restrukturiranju? Eto, možda su mogla da budu i plate i penzije da ne pričam o korupciji koja je bila jezivih razmera. Izvinite, našem ni jednom ministru ne pada na pamet da dobija subvenciju od države da pravi vinograde, a to su vaši neki ljudi radili.
Molim ove ljude ovde, moje kolege iz SNS, da budu ponosni što će danas da glasaju za nešto što pokazuje da je zemlja krenula napred, a gospodi preko puta mogu samo da poručim da ljubomora nije zdrava stvar. Znam koliko je teško kada nemate rezultat, a pokušavate da prikažete da neko ko ima rezultat ne ume dobro da radi. To jako teško ide i mislim da narod to i ne kako dobro shvata. Hvala.
Srpska napredna stranka
Igor Bečić
Srpska napredna stranka
| Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić. Izvolite.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić. Izvolite.
Srpska napredna stranka
Marko Atlagić
Srpska napredna stranka
Poštovani predsedavajući, gospodo ministri, drago mi je da vas češće vidim ovde u ovoj sali, što govori o vašem predanom poslu i posvećenosti poslu koji obavljate.
Poštovani narodni poslanici, mi danas raspravljamo o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu i to samo jednom članu 17, sa namerom da se zaposlenima u osnovnim školama, srednjim školama i visokom obrazovanju isplati jednokratna novčana pomoć u iznosu od 7.000 dinara.
Poštovani narodni poslanici, ovo je lepa vest za sve prosvetne radnike, a ja ću obrazložiti zbog čega je do kraja svoje diskusije.
Ako su vaspitanje i obrazovanje primarni resurs društva u uslovima tranzicije, a oni zaista jesu, onda ono zasigurno može doprineti modernizaciji Srbije samo ako se stvore uslovi za njegovo optimalno funkcionisanje. Zato su reforme vaspitano-obrazovnog sistema ključne tačke, rekao bih imperativ projekta modernizacije Srbije, kojeg je promovisao predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić u ekspozeu prilikom izbora Vlade 27. aprila gospodnje 2014. godine.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, da ne zaboravimo, ekspoze predsednika Vlade Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najkonkretniji, najtransparentniji i najveći, 52 gusto kucane strane i najbolji. Ovih pet elemenata priključio sam danas i šesti – najviše realiziran u godinu i po dana od svih 75 prethodnih ekspozea predsednika vlada Srbije od vremena prvog predsednika Vlade moderne Srbije Prote Mateje Nenadovića 1805. godine do danas.
Poštovana gospodo narodna poslanici, znanje, tj. vaspitanje i obrazovanje svih građana Republike Srbije su pretpostavka demokratije. Oni je jačaju, a ne znanje pogoduje diktaturi. Vaspitanje i obrazovanje spadaju u red onih delatnosti koje su u tranziciji pod strankom bivšeg režima doživele najveće poremećaje, tako da smo od jednog evropski prestižnog nivoa vaspitanja i obrazovanja potonuli pod strankom bivšeg režima u najveću krizu u čitavoj nacionalnoj istoriji školstva i pedagoških ideja. Tu ocenu dali su i naši stručnjaci koji se bave istorijom školstva i pedagoških ideja.
Mnoge evropske i svetske Vlade su u svojim programima dale vaspitanju i obrazovanju veoma značajno mesto, i to je dobro. I naš predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, dao je vaspitanju i obrazovanju značajno mesto u ekspozeu.
Samo, dame i gospodo, evo ga ovde kod mene, da vas podsetim, vaspitanju i obrazovanju posvetio je pet stranica teksta, od 32. do 37. To je više od polovine ukupnog ekspozea nekih prethodnih predsednika Vlada Republike Srbije, a od nekih ne polovinu nego čak čitav ekspoze. Proverite, dostupno vam je u arhivi.
Na stranici 32. ekspozea, predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Vučić pored ostalog je rekao, citiram: „Ova Vlada će reformisati obrazovni sistem. Znanje je temelj od kojega krećemo da gradimo našu zajedničku kuću, našu Srbiju“, završen citat. Na stranici 13, govoreći o fiskalnoj konsolidaciji, predsednik Vlade je rekao, citiram: „Smanjenje plata u javnom sektoru za 10%, a plate će nastaviti da rastu po fiskalnim pravilima od 2015. godine“, završen citat.
Izvinjavam se, gospodo ministri i gospodo narodni poslanici, ja ću ovo još jedanput pročitati zbog građana Republike Srbije: „Smanjenje plata u javnom sektoru za 10%, a plate će nastaviti da rastu po fiskalnim pravilima“, podvlačim, „od 2015. godine“, završen citat. Plate će rasti normalno sa fiskalnim pravilima, a ne kao ranije bez fiskalnih pravila i kako napisano, gospodo iz opozicije, u ekspozeu, tako, evo vidite danas, ostvarujemo i od 2015. godine. Tako, to radi Vlada Republike Srbije, tako to radi predsednik Vlade Republike Srbije i tako to radi SNS.
Gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, po sistemu napisano i ostvareno u ovom programu Vlade kojeg treba da držimo kao svetu knjigu svi, bar mi narodni poslanici.
Premijer kada je ove reči izgovorio u ekspozeu, kao da je imao na umu Erazma Roterdamskog koji je rekao, citiram: „Najveća nada svake zemlje leži u primerenom školovanju mladosti“, završen citat.
Nastavnički poziv, složićete se sa mnom, jedan je od najstarijih poziva koji svoje korene ima u vremenu pre ustanove škole, kao institucije. Svako društvo, za ovaj časni poziv, biralo je ljude u koje su imali najviše poverenje i koji su bili najcenjeniji u društvu. Građani Republike Srbije dobro znaju da od nastavnika, njegovog stručnog kvaliteta, njegovog stila rada umnogome je zavisilo da li će dostignuti nivo pedagoškog znanja adekvatno sprovesti u praksi i tu nema dileme. Zato uvek imaju razumevanja za svaku pomoć, pa makar i jednokratnu, kada je Vlada daje, jer time želi skrenuti pažnju na važnost učiteljskog poziva.
Dozvolite da vam citiram, jednog starogrčkog filozofa, Platona, koji je već tada naglašavao važnost učiteljskog poziva, a naša Vlada za 2016. godinu je to izuzetno dobro prepoznala. Citiram: „Država neće biti na štetu, ako obućar nema pojma o svom zanatu, jedino će Atenjani biti loše obuveni, ali ako učitelji budu rđavo vaspitavali decu, buduće generacije biće neznalice koje će upropastiti zemlju“, završen citat.
Ko je našu zemlju upropastio neka građani procene i kakvi su bili oni koji su je vodili za vreme dok je ona došla na grčki scenario. Napominjem da sam kod izbora Vlade izrekao jednu rečenicu, citiraću sebe, nije zgodno, „ako ova Vlada zaustavi propadanje grčkog scenarija, trebalo bi joj dati Nobelovu nagradu“, završen citat. Zato je posao nastavnika jedan od najplemenitijih poziva. Učiti i vaspitavati decu velika je obaveza za koju treba mnogo ljubavi, žrtve, truda i odricanja.
Celokupnu ekonomsku situaciju u koju nas je dovela stranka bivšeg režima i prevazilaženje tog stanja reformama osetili su svi građani i prosvetni radnici, ali ljubav prema pozivu, ljubav prema deci i razumevanje stanja ekonomsko-finansijskog i države u celini nadjačala je ipak te probleme. Zato je Vlada REpublike Srbije odlučno nagovestila da će 2016. godina biti u znaku prosvete, tj. vaspitanja i obrazovanja, ne samo u pogledu povećanja plata nastavnicima, nego i u pogledu materijalnog opremanja naših škola i transformaciji čitavog sistema vaspitanja i obrazovanja na novim savremenim osnovama.
Kakve su to nove savremene osnove? Osnove u kojima će nastavnik biti taj koji posreduje između brzo razvijenog sveta i učenika koji su na putu ulaska u taj svet.
Dozvolite jednu rečenicu da citiram, gospodo predsedavajući. Veliki filozof Lajbnic je govorio koliko je važno vaspitanje i obrazovanje za budućnost. Citiram u jednoj rečenici: „Dajte nam vaspitanje i obrazovanje i mi ćemo za kraće vreme, nego što je jedno stoleće, promeniti karakter Evrope“, završen citat. Zato Predlogom zakona o dopunama budžeta za 2015. godinu da se prosvetnim radnicima dodeli jednokratna pomoć od 7.000 dinara znak je zahvalnosti Vlade Republike Srbije prosvetnim radnicima za njihovo razumevanje koje su pokazali u konsolidaciji naših finansija, odnosno sređivanju teškog ekonomskog stanja u zemlji u koju nas je dovela stranka bivšeg režima, a ne ova Vlada koja tu situaciju sređuje.
Ova jednokratna isplata prosvetnim radnicima je znak da će Vlada Republike Srbije, vodeći računa o ukupnim finansijsko-ekonomskim odnosima, kod povećanja plata u narednoj godini 2016. povesti računa o prosvetnim radnicima kojima će biti najveće povećanje u javnom sektoru. To je rečeno i u ekspozeu predsednika Vlade i ta obaveza se ispunjava. To će prosvetni radnici znati da cene, devedeset i pet posto prosvetnih radnika. Ona manjina nikad to neće želeti ili neće hteti. To će motivisati naše nastavnike, nije tačno da neće, na bolje i kvalitetnije stručno i pedagoško usavršavanje koje nije na zavidnom nivou.
Nema kvalitetnog nastavnika bez kvalitetnog stručno-pedagoškog usavršavanja. To usavršavanje treba biti dobro izanalizirano i izvući usavršavanje nastavnika iz duboke i opasne krize, volonterstva, opšte haotičnosti, improvizacije, komercijalizacije, rasipanja sredstava i vremena u koje nas je dovela stranka bivšeg režima.
Kod usavršavanja nastavnika treba odustati od dugogodišnje prakse realizacije svih akreditovanih programa od strane nevladinih organizacija dok ne dobiju pedagošku transformaciju. Podvlačim ovo – to traže naši roditelji.
Kolika je važna ličnost nastavnika u vaspitanju i obrazovanju najbolje pokazuju i reči koje ću sada izgovoriti: „Idućih 50 godina neće biti, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, važno koje automobile vozimo, u kakvoj kući živimo, koliko novca imamo u banci ili kakvu odeću nosimo. Svet može barem malo biti bolji ukoliko odigraju učitelji onu važnu ulogu koju im je društvo poverilo.“
Još je čuveni Dostojevski rekao, citiram: „Samo stalno usavršeni učitelj može biti sposoban da istinski poučava i vaspitava“, završen citat. Pošto je Vlada Republike Srbije najavila da će 2016. godina, pored ostalog, biti u znaku prosvete, a i zdravstva, imam osećaj da se držala pouke Adama Smita, koji je rekao, citiram: „Dobro obrazovanje je najplemenitija državna ekonomija“, završen citat.
Drugim rečima, dobro obrazovanje zavisi u prvom redu od nastavnika. Zato, verovali ili ne, ali je istina, učitelji u svojim rukama drže budućnost sveta. Još je Babef rekao, citiram: „U budućem društvu glavna ličnost će biti učitelj, a ne general“, završen citat.
Poštovana predsednice, čak je i Evropska komisija u Veću evropskog parlamenta izjavila 3.8.2007. godine da, citiram – nastavnička profesija postaje sve složenija, zahtevi joj sve više rastu, okolina u kojoj radi je sve raznovrsnija, završen citat. Znajući ovo, ova Vlada Republike Srbije u budžetu za 2016. godinu je odlučila da krene tim putem, normalno u uslovima ekonomsko-finansijske situacije u kojoj se nalazimo, a u koju nas je dovela stranka bivšeg režima.
Ono što je najvažnije, dozvolite, da sve građane Republike Srbije, Srbija je iz ponora finansijskog kolapsa u koji nas je dovela stranka bivšeg režima prekinula taj trend pod vođstvom Aleksandra Vučića i ove Vlade i trasirala put boljitka koji niko više ne može zaustaviti, na sreću građana Republike Srbije i budućnosti naše dece, a nadam se i stabilnosti ne samo ekonomske nego ukupne stabilnosti naše zemlje.
Na kraju, u ime najvećeg broja prosvetnih radnika zahvaljujem Vladi Republike Srbije što je prepoznala da bez obrazovanja nema ekonomski stabilne Srbije. Prosvetni radnici daju punu podršku Vladi Republike Srbije da istraje, da se reforme zarad budućnosti naše dece i zemlje u celini do kraja sprovedu.
Pozivam i vas gospodo iz slabašne opozicije, iz vaših slabašnih opozicionih klupa, jer vidim da vas ima samo četvoro, da i vi glasate, makar i vas četvoro za ovaj zakon jer ćete, makar i na ovaj način bar malo demonstrirati da ste za modernizaciju Republike Srbije za koju se tako zdušno zalaže i sprovodi predsednik Vlade Srbije i čitava Vlada Republike Srbije podpomognuta od predsednika Republike Srbije gospodina Tomislava Nikolića, najvećeg broja narodnih poslanika u ovoj Narodnoj skupštini i najvećeg skoro plebiscitarnog broja građana Republike Srbije. Hvala.
Poštovani narodni poslanici, mi danas raspravljamo o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu i to samo jednom članu 17, sa namerom da se zaposlenima u osnovnim školama, srednjim školama i visokom obrazovanju isplati jednokratna novčana pomoć u iznosu od 7.000 dinara.
Poštovani narodni poslanici, ovo je lepa vest za sve prosvetne radnike, a ja ću obrazložiti zbog čega je do kraja svoje diskusije.
Ako su vaspitanje i obrazovanje primarni resurs društva u uslovima tranzicije, a oni zaista jesu, onda ono zasigurno može doprineti modernizaciji Srbije samo ako se stvore uslovi za njegovo optimalno funkcionisanje. Zato su reforme vaspitano-obrazovnog sistema ključne tačke, rekao bih imperativ projekta modernizacije Srbije, kojeg je promovisao predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić u ekspozeu prilikom izbora Vlade 27. aprila gospodnje 2014. godine.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, da ne zaboravimo, ekspoze predsednika Vlade Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najkonkretniji, najtransparentniji i najveći, 52 gusto kucane strane i najbolji. Ovih pet elemenata priključio sam danas i šesti – najviše realiziran u godinu i po dana od svih 75 prethodnih ekspozea predsednika vlada Srbije od vremena prvog predsednika Vlade moderne Srbije Prote Mateje Nenadovića 1805. godine do danas.
Poštovana gospodo narodna poslanici, znanje, tj. vaspitanje i obrazovanje svih građana Republike Srbije su pretpostavka demokratije. Oni je jačaju, a ne znanje pogoduje diktaturi. Vaspitanje i obrazovanje spadaju u red onih delatnosti koje su u tranziciji pod strankom bivšeg režima doživele najveće poremećaje, tako da smo od jednog evropski prestižnog nivoa vaspitanja i obrazovanja potonuli pod strankom bivšeg režima u najveću krizu u čitavoj nacionalnoj istoriji školstva i pedagoških ideja. Tu ocenu dali su i naši stručnjaci koji se bave istorijom školstva i pedagoških ideja.
Mnoge evropske i svetske Vlade su u svojim programima dale vaspitanju i obrazovanju veoma značajno mesto, i to je dobro. I naš predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, dao je vaspitanju i obrazovanju značajno mesto u ekspozeu.
Samo, dame i gospodo, evo ga ovde kod mene, da vas podsetim, vaspitanju i obrazovanju posvetio je pet stranica teksta, od 32. do 37. To je više od polovine ukupnog ekspozea nekih prethodnih predsednika Vlada Republike Srbije, a od nekih ne polovinu nego čak čitav ekspoze. Proverite, dostupno vam je u arhivi.
Na stranici 32. ekspozea, predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Vučić pored ostalog je rekao, citiram: „Ova Vlada će reformisati obrazovni sistem. Znanje je temelj od kojega krećemo da gradimo našu zajedničku kuću, našu Srbiju“, završen citat. Na stranici 13, govoreći o fiskalnoj konsolidaciji, predsednik Vlade je rekao, citiram: „Smanjenje plata u javnom sektoru za 10%, a plate će nastaviti da rastu po fiskalnim pravilima od 2015. godine“, završen citat.
Izvinjavam se, gospodo ministri i gospodo narodni poslanici, ja ću ovo još jedanput pročitati zbog građana Republike Srbije: „Smanjenje plata u javnom sektoru za 10%, a plate će nastaviti da rastu po fiskalnim pravilima“, podvlačim, „od 2015. godine“, završen citat. Plate će rasti normalno sa fiskalnim pravilima, a ne kao ranije bez fiskalnih pravila i kako napisano, gospodo iz opozicije, u ekspozeu, tako, evo vidite danas, ostvarujemo i od 2015. godine. Tako, to radi Vlada Republike Srbije, tako to radi predsednik Vlade Republike Srbije i tako to radi SNS.
Gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, po sistemu napisano i ostvareno u ovom programu Vlade kojeg treba da držimo kao svetu knjigu svi, bar mi narodni poslanici.
Premijer kada je ove reči izgovorio u ekspozeu, kao da je imao na umu Erazma Roterdamskog koji je rekao, citiram: „Najveća nada svake zemlje leži u primerenom školovanju mladosti“, završen citat.
Nastavnički poziv, složićete se sa mnom, jedan je od najstarijih poziva koji svoje korene ima u vremenu pre ustanove škole, kao institucije. Svako društvo, za ovaj časni poziv, biralo je ljude u koje su imali najviše poverenje i koji su bili najcenjeniji u društvu. Građani Republike Srbije dobro znaju da od nastavnika, njegovog stručnog kvaliteta, njegovog stila rada umnogome je zavisilo da li će dostignuti nivo pedagoškog znanja adekvatno sprovesti u praksi i tu nema dileme. Zato uvek imaju razumevanja za svaku pomoć, pa makar i jednokratnu, kada je Vlada daje, jer time želi skrenuti pažnju na važnost učiteljskog poziva.
Dozvolite da vam citiram, jednog starogrčkog filozofa, Platona, koji je već tada naglašavao važnost učiteljskog poziva, a naša Vlada za 2016. godinu je to izuzetno dobro prepoznala. Citiram: „Država neće biti na štetu, ako obućar nema pojma o svom zanatu, jedino će Atenjani biti loše obuveni, ali ako učitelji budu rđavo vaspitavali decu, buduće generacije biće neznalice koje će upropastiti zemlju“, završen citat.
Ko je našu zemlju upropastio neka građani procene i kakvi su bili oni koji su je vodili za vreme dok je ona došla na grčki scenario. Napominjem da sam kod izbora Vlade izrekao jednu rečenicu, citiraću sebe, nije zgodno, „ako ova Vlada zaustavi propadanje grčkog scenarija, trebalo bi joj dati Nobelovu nagradu“, završen citat. Zato je posao nastavnika jedan od najplemenitijih poziva. Učiti i vaspitavati decu velika je obaveza za koju treba mnogo ljubavi, žrtve, truda i odricanja.
Celokupnu ekonomsku situaciju u koju nas je dovela stranka bivšeg režima i prevazilaženje tog stanja reformama osetili su svi građani i prosvetni radnici, ali ljubav prema pozivu, ljubav prema deci i razumevanje stanja ekonomsko-finansijskog i države u celini nadjačala je ipak te probleme. Zato je Vlada REpublike Srbije odlučno nagovestila da će 2016. godina biti u znaku prosvete, tj. vaspitanja i obrazovanja, ne samo u pogledu povećanja plata nastavnicima, nego i u pogledu materijalnog opremanja naših škola i transformaciji čitavog sistema vaspitanja i obrazovanja na novim savremenim osnovama.
Kakve su to nove savremene osnove? Osnove u kojima će nastavnik biti taj koji posreduje između brzo razvijenog sveta i učenika koji su na putu ulaska u taj svet.
Dozvolite jednu rečenicu da citiram, gospodo predsedavajući. Veliki filozof Lajbnic je govorio koliko je važno vaspitanje i obrazovanje za budućnost. Citiram u jednoj rečenici: „Dajte nam vaspitanje i obrazovanje i mi ćemo za kraće vreme, nego što je jedno stoleće, promeniti karakter Evrope“, završen citat. Zato Predlogom zakona o dopunama budžeta za 2015. godinu da se prosvetnim radnicima dodeli jednokratna pomoć od 7.000 dinara znak je zahvalnosti Vlade Republike Srbije prosvetnim radnicima za njihovo razumevanje koje su pokazali u konsolidaciji naših finansija, odnosno sređivanju teškog ekonomskog stanja u zemlji u koju nas je dovela stranka bivšeg režima, a ne ova Vlada koja tu situaciju sređuje.
Ova jednokratna isplata prosvetnim radnicima je znak da će Vlada Republike Srbije, vodeći računa o ukupnim finansijsko-ekonomskim odnosima, kod povećanja plata u narednoj godini 2016. povesti računa o prosvetnim radnicima kojima će biti najveće povećanje u javnom sektoru. To je rečeno i u ekspozeu predsednika Vlade i ta obaveza se ispunjava. To će prosvetni radnici znati da cene, devedeset i pet posto prosvetnih radnika. Ona manjina nikad to neće želeti ili neće hteti. To će motivisati naše nastavnike, nije tačno da neće, na bolje i kvalitetnije stručno i pedagoško usavršavanje koje nije na zavidnom nivou.
Nema kvalitetnog nastavnika bez kvalitetnog stručno-pedagoškog usavršavanja. To usavršavanje treba biti dobro izanalizirano i izvući usavršavanje nastavnika iz duboke i opasne krize, volonterstva, opšte haotičnosti, improvizacije, komercijalizacije, rasipanja sredstava i vremena u koje nas je dovela stranka bivšeg režima.
Kod usavršavanja nastavnika treba odustati od dugogodišnje prakse realizacije svih akreditovanih programa od strane nevladinih organizacija dok ne dobiju pedagošku transformaciju. Podvlačim ovo – to traže naši roditelji.
Kolika je važna ličnost nastavnika u vaspitanju i obrazovanju najbolje pokazuju i reči koje ću sada izgovoriti: „Idućih 50 godina neće biti, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, važno koje automobile vozimo, u kakvoj kući živimo, koliko novca imamo u banci ili kakvu odeću nosimo. Svet može barem malo biti bolji ukoliko odigraju učitelji onu važnu ulogu koju im je društvo poverilo.“
Još je čuveni Dostojevski rekao, citiram: „Samo stalno usavršeni učitelj može biti sposoban da istinski poučava i vaspitava“, završen citat. Pošto je Vlada Republike Srbije najavila da će 2016. godina, pored ostalog, biti u znaku prosvete, a i zdravstva, imam osećaj da se držala pouke Adama Smita, koji je rekao, citiram: „Dobro obrazovanje je najplemenitija državna ekonomija“, završen citat.
Drugim rečima, dobro obrazovanje zavisi u prvom redu od nastavnika. Zato, verovali ili ne, ali je istina, učitelji u svojim rukama drže budućnost sveta. Još je Babef rekao, citiram: „U budućem društvu glavna ličnost će biti učitelj, a ne general“, završen citat.
Poštovana predsednice, čak je i Evropska komisija u Veću evropskog parlamenta izjavila 3.8.2007. godine da, citiram – nastavnička profesija postaje sve složenija, zahtevi joj sve više rastu, okolina u kojoj radi je sve raznovrsnija, završen citat. Znajući ovo, ova Vlada Republike Srbije u budžetu za 2016. godinu je odlučila da krene tim putem, normalno u uslovima ekonomsko-finansijske situacije u kojoj se nalazimo, a u koju nas je dovela stranka bivšeg režima.
Ono što je najvažnije, dozvolite, da sve građane Republike Srbije, Srbija je iz ponora finansijskog kolapsa u koji nas je dovela stranka bivšeg režima prekinula taj trend pod vođstvom Aleksandra Vučića i ove Vlade i trasirala put boljitka koji niko više ne može zaustaviti, na sreću građana Republike Srbije i budućnosti naše dece, a nadam se i stabilnosti ne samo ekonomske nego ukupne stabilnosti naše zemlje.
Na kraju, u ime najvećeg broja prosvetnih radnika zahvaljujem Vladi Republike Srbije što je prepoznala da bez obrazovanja nema ekonomski stabilne Srbije. Prosvetni radnici daju punu podršku Vladi Republike Srbije da istraje, da se reforme zarad budućnosti naše dece i zemlje u celini do kraja sprovedu.
Pozivam i vas gospodo iz slabašne opozicije, iz vaših slabašnih opozicionih klupa, jer vidim da vas ima samo četvoro, da i vi glasate, makar i vas četvoro za ovaj zakon jer ćete, makar i na ovaj način bar malo demonstrirati da ste za modernizaciju Republike Srbije za koju se tako zdušno zalaže i sprovodi predsednik Vlade Srbije i čitava Vlada Republike Srbije podpomognuta od predsednika Republike Srbije gospodina Tomislava Nikolića, najvećeg broja narodnih poslanika u ovoj Narodnoj skupštini i najvećeg skoro plebiscitarnog broja građana Republike Srbije. Hvala.
Srpska napredna stranka
Maja Gojković
Srpska napredna stranka
| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.
Neka se pripremi Goran Mladenović.
Neka se pripremi Goran Mladenović.
Srpska napredna stranka
Zoran Antić
Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, dosta toga je već rečeno o ovom zakonu. Bilo je i dosta emocija mada mislim da nije bilo potrebe za tim, jer očigledno imamo jedan zakon koji je u korist pre svega prosvetnih radnika, ali ono što nas očekuje znači će i u korist nekih drugih sektora u javnim službama.
Sve u svemu imamo niz činjenica koje potvrđuju da je Vlada u prethodnih godinu dana radila dosta dobro. Radila je dosta dobro s obzirom da je pre svega deficit uspela da snizi sa blizu 7% na nekih 4,5%, da će pri tom uspeti da isplati i zaostala dugovanja vojnim penzionerima i da taj deficit stvara prostor da mi danas možemo da razgovaramo i o ovoj jednokratnoj pomoći, ali i generalno o povećanju plata i prosvetnim radnicima, i zdravstvenim radnicima, i policiji i vojsci. Sve je to nešto što je jako pozitivno i nema razloga da te rezultate olako onižavamo i da građanima Srbije ne pošaljemo jednu pozitivnu sliku sa ove sednice Skupštine i damo im do znanja da i ubuduće mogu da očekuju poteze Vlade koji će u svakom slučaju olakšati njihov socijalni položaj koji nije ni malo lak.
Znači ovaj zakon koji danas imamo je tek prva faza u rešavanju i poboljšanju materijalnog položaja prosvetnih radnika, tih 7.000 dinara koji će biti jednokratno podeljeni prosvetnim radnicima, ali posle toga nas čeka i druga faza, to je povećanje 4% na platu koje je znatno značajnije, jer znači da će ta povećanja biti konstantna i u 2016. i u 2017. godini. Ukoliko se ukaže prilika biće i veće u tim godinama, ukoliko Vlada nastavi da radi ovako kako hoće, jer sam ja uveren da iz onog što je danas rečeno ima nameru.
Imamo jednu fazu, a to je faza u kojoj treba da uvedemo platne razrede i u oblasti prosvete. U tom smislu moći ćemo da ujednačimo, da ispravimo greške koje smo imali u prethodnom periodu i da ovu situaciju kada su u pitanju plate bitno popravimo i u prosveti i u nekim drugim sektorima.
Još jedna pohvala za Vladu, nešto što čini mi se da svi mi previđamo, da smo aranžmanom sa MMF prihvatili u 2015. godini, imamo 5% otpuštenih službenika iz javnog sektora. Negde oko 25.000 ljudi je ostalo na svojim radnim mestima zahvaljujući tome što je Vlada bila jako štedljiva i što je uspela da obezbedi veće prihode nego što su svi to očekivali. To je nešto što mora da ulije optimizam. Da li smo zadovoljni ovim povećanjem, da li su prosvetni radnici, građani zadovoljni sigurno da nisu. Mislim da svi koji rade u javnom sektoru, ili bar 90% njih nije zadovoljno svojim platama, ali krajnje je vreme da prestanemo da razmišljamo o tome koliku bismo platu želeli da imamo, nego da počnemo da razmišljamo o tome koliku platu ova naša slabašna privreda može zaposlenim u javnom sektoru da obezbedi.
Znači, da sa jedne politike potreba pređemo na politiku mogućnosti i to je ono što je jako dobro u ovom zakonu. Mi smo na žalost u situaciji da imamo jako slabu privredu, jako slab realan sektor, to je rezultat decenijskih zabluda, neznanja, čak i jedne intelektualne lenjosti koja nas je dovela u situaciju da konstantno iz godine u godinu gubimo radna mesta u realnom sektoru, da broj ljudi i broj privrednih subjekata koji plaćaju porez u budžet bivaju sve manji i manji iz godine i to nas je dovelo u situaciju da danas imamo jako mali broj zaposlenih u realnom sektoru, u privredi, a veliki broj zaposlenih u javnom sektoru. Taj odnos je 1:2 i to treba reći, još nije uspeo da se izjednači u odnosu na EU gde je taj odnos 1:5. Znatno viši. To je u suštini jedan od najvećih razloga zbog čega su plate u javnom sektoru ovako male.
Drugi razlog je relativno mali BDP. Mi nismo uspeli u ovih zadnjih deset godina tranzicije da taj BDP povećamo. Došli smo u situaciju da tavorimo, da nam je privredni rast iz godine u godinu mali, odnosno jedne godine se poveća, druge se smanji i sve to nas dovodi u situaciju da imamo jako male budžetske prilive i mogućnosti da se budžet popuni u ozbiljnoj meri, samim tim da se ostavi i veći prostor za plate.
Ipak, treba reći da 1% privrednog rasta uopšte nije za potcenjivanje, ne zato što se treba upoređivati sa drugim zemljama u okruženju, već zato što skoro sve zemlje koje su išle ovim putem, putem fiskalne konsolidacije imale su u prvoj godini, a mi smo tek u prvoj godini u sprovođenju programa fiskalne konsolidacije, kao što znate do 2017. godine bi trebalo da se završi, sve su išle u recesiju, sve su imale negativan privredni prirast. Tako da ovaj uspeh Vlade je mnogo veći nego što to izgleda na prvi pogled.
Nije bilo mogućnosti da se ne ide sa fiskalnom konsolidacijom. Sa javnim dugom koji prelazi preko 70%, koji će verovatno na kraju ove godine da bude blizu 75%, bili smo u situaciji da uđemo u krizu javnog duga. Bile su neminovne uštede način na koji se Vlada opredelila da te uštede sprovede i ovi zakoni koji su pred nama pokazuju da se pre svega vodilo računa o zaposlenima, da one projekcije koje su u startu pre godinu dana bile da treba ići sa povećanjem plata 15 do 20% nisu bile potrebne i nisu bile realne, jer je Vlada prepoznala druge mogućnosti, kao što je smanjenje plata u našem slučaju za razliku od drugih zemalja, bilo je samo 10%. Dobar deo tih sredstava se vraća, što je i te kako pozitivno i sve ono što je pozitivno treba nastaviti u nekom prethodnom periodu, pre svega se boriti za mnogo veći privredni rast koji će značiti mnogo bolji standard u godinama koje su pred nama.
Ali, treba i otvoreno reći, ništa neće moći da se završi preko noći. Pred nama su godine ozbiljnog rada, pre svega ozbiljnog investiranja kako privatno tako i iz državnih fondova, a sve to naravno moraće da se odvija bez povećanja poreskih prihoda, ako je to moguće pre svega bez povećanja PDV jer bismo time unizili potencijal privrednog rasta i eventualno mogućnost za povećanja plata u nekom narednom periodu.
Znači, siguran sam da svi mi poslanici, bez obzira na ovako jedan politički dijalog koji je bio u jednim pojedinim trenucima emotivan, u suštini podržavamo ove mere. Dobro je što će i deo opozicije glasati za ove zakone. Na Vladi da je ubuduće svojim zakonima, svojim merama, opravda stanje u privredi. Želja postoji, uspesi su očigledni. Nema razloga da u nekom narednom periodu ne budemo optimisti i da građanima, pre svega zaposlenima u javnim službama ne obećamo i neka možda ozbiljnija povećanja plata, ali u tek uz ozbiljniju fiskalnu konsolidaciju 2016. godine. Mislim da je 2017. godina u kojoj će se osetiti rezultati svih ovih dosadašnjih mera.
Zato vas pozivam naravno da podržimo ovaj zakon i da u narednom periodu damo podršku Vladi na svim merama koje znače kroz fiskalnu konsolidaciju i jedan realniji okvir za ekonomiju Srbije. Hvala.
Sve u svemu imamo niz činjenica koje potvrđuju da je Vlada u prethodnih godinu dana radila dosta dobro. Radila je dosta dobro s obzirom da je pre svega deficit uspela da snizi sa blizu 7% na nekih 4,5%, da će pri tom uspeti da isplati i zaostala dugovanja vojnim penzionerima i da taj deficit stvara prostor da mi danas možemo da razgovaramo i o ovoj jednokratnoj pomoći, ali i generalno o povećanju plata i prosvetnim radnicima, i zdravstvenim radnicima, i policiji i vojsci. Sve je to nešto što je jako pozitivno i nema razloga da te rezultate olako onižavamo i da građanima Srbije ne pošaljemo jednu pozitivnu sliku sa ove sednice Skupštine i damo im do znanja da i ubuduće mogu da očekuju poteze Vlade koji će u svakom slučaju olakšati njihov socijalni položaj koji nije ni malo lak.
Znači ovaj zakon koji danas imamo je tek prva faza u rešavanju i poboljšanju materijalnog položaja prosvetnih radnika, tih 7.000 dinara koji će biti jednokratno podeljeni prosvetnim radnicima, ali posle toga nas čeka i druga faza, to je povećanje 4% na platu koje je znatno značajnije, jer znači da će ta povećanja biti konstantna i u 2016. i u 2017. godini. Ukoliko se ukaže prilika biće i veće u tim godinama, ukoliko Vlada nastavi da radi ovako kako hoće, jer sam ja uveren da iz onog što je danas rečeno ima nameru.
Imamo jednu fazu, a to je faza u kojoj treba da uvedemo platne razrede i u oblasti prosvete. U tom smislu moći ćemo da ujednačimo, da ispravimo greške koje smo imali u prethodnom periodu i da ovu situaciju kada su u pitanju plate bitno popravimo i u prosveti i u nekim drugim sektorima.
Još jedna pohvala za Vladu, nešto što čini mi se da svi mi previđamo, da smo aranžmanom sa MMF prihvatili u 2015. godini, imamo 5% otpuštenih službenika iz javnog sektora. Negde oko 25.000 ljudi je ostalo na svojim radnim mestima zahvaljujući tome što je Vlada bila jako štedljiva i što je uspela da obezbedi veće prihode nego što su svi to očekivali. To je nešto što mora da ulije optimizam. Da li smo zadovoljni ovim povećanjem, da li su prosvetni radnici, građani zadovoljni sigurno da nisu. Mislim da svi koji rade u javnom sektoru, ili bar 90% njih nije zadovoljno svojim platama, ali krajnje je vreme da prestanemo da razmišljamo o tome koliku bismo platu želeli da imamo, nego da počnemo da razmišljamo o tome koliku platu ova naša slabašna privreda može zaposlenim u javnom sektoru da obezbedi.
Znači, da sa jedne politike potreba pređemo na politiku mogućnosti i to je ono što je jako dobro u ovom zakonu. Mi smo na žalost u situaciji da imamo jako slabu privredu, jako slab realan sektor, to je rezultat decenijskih zabluda, neznanja, čak i jedne intelektualne lenjosti koja nas je dovela u situaciju da konstantno iz godine u godinu gubimo radna mesta u realnom sektoru, da broj ljudi i broj privrednih subjekata koji plaćaju porez u budžet bivaju sve manji i manji iz godine i to nas je dovelo u situaciju da danas imamo jako mali broj zaposlenih u realnom sektoru, u privredi, a veliki broj zaposlenih u javnom sektoru. Taj odnos je 1:2 i to treba reći, još nije uspeo da se izjednači u odnosu na EU gde je taj odnos 1:5. Znatno viši. To je u suštini jedan od najvećih razloga zbog čega su plate u javnom sektoru ovako male.
Drugi razlog je relativno mali BDP. Mi nismo uspeli u ovih zadnjih deset godina tranzicije da taj BDP povećamo. Došli smo u situaciju da tavorimo, da nam je privredni rast iz godine u godinu mali, odnosno jedne godine se poveća, druge se smanji i sve to nas dovodi u situaciju da imamo jako male budžetske prilive i mogućnosti da se budžet popuni u ozbiljnoj meri, samim tim da se ostavi i veći prostor za plate.
Ipak, treba reći da 1% privrednog rasta uopšte nije za potcenjivanje, ne zato što se treba upoređivati sa drugim zemljama u okruženju, već zato što skoro sve zemlje koje su išle ovim putem, putem fiskalne konsolidacije imale su u prvoj godini, a mi smo tek u prvoj godini u sprovođenju programa fiskalne konsolidacije, kao što znate do 2017. godine bi trebalo da se završi, sve su išle u recesiju, sve su imale negativan privredni prirast. Tako da ovaj uspeh Vlade je mnogo veći nego što to izgleda na prvi pogled.
Nije bilo mogućnosti da se ne ide sa fiskalnom konsolidacijom. Sa javnim dugom koji prelazi preko 70%, koji će verovatno na kraju ove godine da bude blizu 75%, bili smo u situaciji da uđemo u krizu javnog duga. Bile su neminovne uštede način na koji se Vlada opredelila da te uštede sprovede i ovi zakoni koji su pred nama pokazuju da se pre svega vodilo računa o zaposlenima, da one projekcije koje su u startu pre godinu dana bile da treba ići sa povećanjem plata 15 do 20% nisu bile potrebne i nisu bile realne, jer je Vlada prepoznala druge mogućnosti, kao što je smanjenje plata u našem slučaju za razliku od drugih zemalja, bilo je samo 10%. Dobar deo tih sredstava se vraća, što je i te kako pozitivno i sve ono što je pozitivno treba nastaviti u nekom prethodnom periodu, pre svega se boriti za mnogo veći privredni rast koji će značiti mnogo bolji standard u godinama koje su pred nama.
Ali, treba i otvoreno reći, ništa neće moći da se završi preko noći. Pred nama su godine ozbiljnog rada, pre svega ozbiljnog investiranja kako privatno tako i iz državnih fondova, a sve to naravno moraće da se odvija bez povećanja poreskih prihoda, ako je to moguće pre svega bez povećanja PDV jer bismo time unizili potencijal privrednog rasta i eventualno mogućnost za povećanja plata u nekom narednom periodu.
Znači, siguran sam da svi mi poslanici, bez obzira na ovako jedan politički dijalog koji je bio u jednim pojedinim trenucima emotivan, u suštini podržavamo ove mere. Dobro je što će i deo opozicije glasati za ove zakone. Na Vladi da je ubuduće svojim zakonima, svojim merama, opravda stanje u privredi. Želja postoji, uspesi su očigledni. Nema razloga da u nekom narednom periodu ne budemo optimisti i da građanima, pre svega zaposlenima u javnim službama ne obećamo i neka možda ozbiljnija povećanja plata, ali u tek uz ozbiljniju fiskalnu konsolidaciju 2016. godine. Mislim da je 2017. godina u kojoj će se osetiti rezultati svih ovih dosadašnjih mera.
Zato vas pozivam naravno da podržimo ovaj zakon i da u narednom periodu damo podršku Vladi na svim merama koje znače kroz fiskalnu konsolidaciju i jedan realniji okvir za ekonomiju Srbije. Hvala.
Srpska napredna stranka
Maja Gojković
Srpska napredna stranka
| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Goran Mladenović.
Neka se pripremi Nevenka Milošević.
Neka se pripremi Nevenka Milošević.
Srpska napredna stranka
Goran Mladenović
Srpska napredna stranka
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, uvaženi ministri, Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetu za 2015. godinu koji se danas nalazi pred nama, koji će biti dopunjen amandmanom s obzirom da je predsednik naše poslaničke grupe podneo amandman, predviđa isplatu jednokratne novčane nadoknade u iznosu od sedam hiljada dinara zapošljenima u osnovnom, srednjem, više i visokom obrazovanju, kao i zapošljenima u ustanovama učeničkih i studentskih standarda.
Ova jednokratna isplata u suštini predstavlja pokušaj Vlade i parlamenta da ublaži debalans u platama koji postoji između zapošljenih u prosveti i platama zapošljenih u ostalim resorima s jedne strane, što je svakako proizvod nasleđenog stanja iz prethodnih godina i sa druge strane jedan izraz poštovanja i pažnje, pre svega premijera, ministara, čitave Vlade i zakonodavne vlasti koji želi da izađe u susret potrebama prosvetnih radnika.
Kada kažemo pokušaj Vlade i parlamenta da se ublaži rebalans u platama zapošljenih u prosveti to je jedno činjenično stanje koje evidentno, to je činjenično stanje o kome predstavnici u Vladi, predstavnici u parlamentu većine ne želimo da ćutimo. To je činjenično stanje pred kojim nema razloga da uopšte zatvaramo oči, ali takođe činjenično stanje koje predstavlja nasleđe iz ranijih godina i kao takva činjenica ne treba se nijednog trenutka prenebregavati.
Naime, radi se o tome da su godinama unazad ministri u vladama u kojim SNS nije imala učešće uspevali da izbore veće plate svojim zapošljenima u svojim resorima, pa je tako recimo u okviru resora pravde ministar pravde uspevao da izbori veće plate i zarade zapošljenima, tužiocima i sudijama u odnosu na profesore i nastavnike koji imaju isti stepen stručne spreme.
Sličan slučaj se nalazi u Ministarstvu zdravlja gde je ministar zdravlja uspevao da izbori veće plate lekarima i medicinskom osoblju u odnosu na zapošljene u prosveti profesorima, nastavnicima, učiteljima, bez obzira što imaju isti stepen stručne spreme.
Ovo je velika nepravda koja je učinjena prosvetnim radnicima i kao takva ona je učinjena bez učešća SNS i učinjena je bez mešanja poslanika SNS koji su mogli o bilo čemu u to vreme da odlučuju ili da se pitam. Primer za to, imamo u Srbiji na hiljade, da recimo, medicinska sestra koja ima četvrti stepen stručne smene danas gotovo ima identičnu platu kao profesor, odnosno nastavnik koji ima završen sedmi stepen stručne spreme, odnosno visoko obrazovanje.
Takođe, flagrantni primer ovih nesrazmera, odnosno disbalansa nalazi se u javnim preduzećima, pa tako jedan zapošljeni elektromonter u jednoj elektrodistribuciji u Srbiji ima i do 20 hiljada dinara veću platu u odnosu na profesora, odnosno nastavnika koji ima sedmi stepen stručne spreme.
Znači, jedan zapošljeni u javnom preduzeću koji ima treći stepen stručne spreme ima veću zaradu u odnosu na zapošljenog u prosveti, profesor, odnosno nastavnik.
Ponavljam, to su sve evidentne činjenice o kojima ne želimo da ćutimo, pred kojima ne želimo da zatvaramo oči, ali to su sve problemi, stanje i činjenice koji su nasleđeni iz ranijih perioda, ponavljam opet, u kojima SNS nije imala učešća, ali koja će raditi u perspektivi i budućnosti na rešavanju istih.
Sa druge strane, rekli smo da je ovo izraz jednog poštovanja i jedne pažnje prema prosvetnim radnicima imajući u vidu pre svega trenutak, odnosno ambijent u kome se donosi odluka, odnosno dopuna Zakona o budžetu i predviđa jednokratna isplata zapošljenima u prosveti u iznosu od sedam hiljada dinara. Evo i zbog čega. Ako imamo u vidu da su zapošljeni u administraciji i penzioneri pristali i prihvatili smanjenje plata i penzija u znak solidarnosti i podrške reformama koje su neizbežne da se sprovedu u Srbiji kako bi se obezbedila kod nas stabilizacija budžeta u RS na kratak rok, odnosno obezbedili uslovi za privredni rast, odnosno privredni razvoj na duži rok, onda je čin jednokratne isplate u iznosu od sedam hiljada dinara, pa makar to bilo i sedam hiljada dinara pravi presedan i izuzetan izraz pažnje i poštovanja prema zapošljenima u prosveti.
Sa druge strane, tu leži opasnost da ovakav akt može biti izvor nezadovoljstva i prezira od strane ostalih zapošljenih u administraciji, odnosno penzionera kojima bi ovih sedam hiljada dinara puno značilo takođe.
Naveo bih samo neke od primera koji postoje. Nažalost u Srbiji postoje određene lokalne samouprave čijim zapošljenima plate i zarade kasne po nekoliko meseci. Tim ljudima bi svakako ova jednokratna nadoknada puno značila. Imamo takođe puno slučajeva u Srbiji da radnicima i zapošljenima predškolskih ustanova i vrtića koji nisu obuhvaćeni ovom izmenom takođe bi mnogo značila i dobrodošla jednokratna isplata u iznosu od sedam hiljada dinara, posebno ako imamo u vidu da je pred nama zimski period, da su sada troškovi najveći i da se učenici i studenti pripremaju za škole, da se priprema zimnica, da se priprema ogrevno drvo itd. Svakako bi ovim grupama ova jednokratna isplata jako dobro došla i puno značila.
Imajući u vidu stopu nezapošljenosti kao drugi argument, koji opet govori o izrazu poštovanja prema zapošljenima u prosveti, imajući u vidu stopu nezapošljenosti u našem društvu koja je rezultat različitih faktora, a pre svega loših i nepoštenih privatizacija, da ne kažem lopovskih i pljačkaških kako se neko ne bi našao uvređenim ili ne daj Bože povređenim, ova novčana nadoknada bi takođe mnogo značila recimo zapošljenima, odnosno radnicima koji su ostali bez posla u Elektronskoj industriji „Niš“, kojih ima par desetina hiljada, zatim zapošljenima koji su ostali bez posla u fabrici „Nevena“ Leskovac.
Takođe, ovih sedam hiljada dinara posebno bi možda značile radnicima „Jumka“ i „Simka“ u Vranju koji vredno rade u svojim pogonima, a imajući u vidu period u kome se nalaze ovih sedam hiljada dinara bi mnogo značile i dobrodošle.
Ako se na sve to doda i sumarni efekat, koji će se imati od ove isplate, a to otprilike znači da je ovom merom jednokratne isplate u iznosu od sedam hiljada dinara obuhvaćeno oko 140 hiljada zaposlenih u prosveti, i ako imamo u vidu da je to izdatak za budžet u iznosu od 1,7 milijardi dinara, onda možemo konstatovati sa 14 miliona evra, odnosno 15 miliona evra mogli bismo da napravimo i sa ovim sredstvima možda 14, 15 fabrika iz temelja ili da pronađemo 14, 15 privrednika kojima bismo mogli da damo ove subvencije u iznosu od milion evra, koji bi zaposlili 100 do 150 radnika.
Tako da bi efekat prioritetnih zapošljavanja bio 1500 do 2000 radnika, plus efekti njihovih plata, plus izvoz, plus porezi na zarade, koji se pritom u ekonomiji ostvaruju svakako, prioritetni, ali su opet Vlada i parlament, predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti, se odlučili da ova sredstva usmere ka zaposlenima u prosveti, ne bi li se nepravda iole ublažila. Sa ovim novčanim sredstvima mogli bismo sijaset osnovnih škola i domova zdravlja da rekonstruišemo. Videli smo, pre neki dan je premijer pokazivao slike i danas smo gledali ovde u parlamentu, u kakvom su nam stanju školski i zdravstveni sistemi. Takođe, mnoga deca, nažalost, u Srbiji u osnovnim, pa i u srednjim školama nemaju fiskulturne sale za nesmetano obavljanje fiskulturne aktivnosti. Sa ovim novčanim sredstvima svakako smo mogli da pristupimo gradnji 25 do 30 fiskulturnih sala. Međutim, Vlada, parlament, su odlučni da ova novčana sredstva usmere ka prosvetnim radnicima, ne bi li uticali na ublažavanje disbalansa, pa je ovo za svaku pohvalu i za svako priznanje.
Međutim, na kraju dana, ove rasprave, možemo konstatovati, i nadam se da ćemo se oko toga svi složiti da ovo predstavlja malo povećanje za prosvetne radnike, ali predstavlja veliki i značajan izdatak za budžet. Zato je neophodno da ministar prosvete sa svojim stručnim timom, zajedno sa predstavnicima sindikata, sindikalnih organizacija i sindikalnim rukovodstvima, pristupe ozbiljnoj, sveobuhvatnoj analizi kako bi se pronašlo održivo i sveobuhvatno rešenje na duži rok. Tu računamo na podršku, pre svega, ministarke gospođe Kori Udovički, koja će praviti platne razrede i u okviru toga pokušati, koliko god je moguće, da ovu razliku smanji, a da i sami prosvetni radnici u okviru svojih sindikalnih organizacija i udruženja pokušaju da pronađu načine da smanje svoje troškove i u okviru postojeće aproprijacije oslobode novčana sredstva za povećanje svojih zarada.
Navešću samo jedan od primera, u čitavoj Srbiji postoji niz škola koje su ruralnog tipa, gde postoji po par učenika, gde predaje po jedan učitelj ili postoji par učitelja koji predaju za ne više od desetak učenika. Prevoz, dovoz i odvoz dece, svakako bi bio manji trošak za Ministarstvo prosvete u odnosu na tu školu, održavanje zgrade, grejanje, električnu energiju, isplate zarada prosvetnim radnicima i to je jedan od načina gde bi mogla da se napravi ušteda u okviru ovog ministarstva. Ovo bi moralo da radi Ministarstvo na relaciji sa ministrom, zajedno sa svojim stručnim timom na relaciji sa sindikalnim udruženjima, sa sindikalnim organizacijama, plus troškovi u smislu smanjenja za potrošnju na različite balove, seminare, značilo bi oslobađanje novčanih sredstava u okviru pozicije, odnosno aproprijacije Ministarstva prosvete i prostor za porast plata zaposlenih u prosveti.
Ovo je aktivan proces za koji je potrebno vreme i, ponavljam, u koji moraju uložiti svi maksimalne napore, svi zajednički da pokušamo, a pre svega ministar sa svojim stručnim timom da iznađe prostor za određene uštede, a posebno sindikalna rukovodstva, koja najbolje znaju gde je moguće praviti uštede, a ne da sindikalna rukovodstva svaki put kada su nezadovoljna upozoravaju i prete štrajkovima, izlaskom na ulice, da se fizički obračunavaju sa ministrom prosvete, što smatram da na neki način brukaju i sebe i profesiju kojoj pripadaju i smatram da to u prespektivi ne bi smelo da se ponovi.
Zato će SNS glasati za ovu dopunu Zakona o budžetu za 2015. godinu, u nadi da će se pronaći održivo rešenje zajedničkim radom, zajedničkim naporom, da će i profesori i prosvetni radnici, učitelji i nastavnici biti zadovoljni svojim statusom, svojim zaradama, jer je to vrlo bitno, zato što smo njima poverili našu decu da ih uče i vaspitavaju. Hvala vam.
Ova jednokratna isplata u suštini predstavlja pokušaj Vlade i parlamenta da ublaži debalans u platama koji postoji između zapošljenih u prosveti i platama zapošljenih u ostalim resorima s jedne strane, što je svakako proizvod nasleđenog stanja iz prethodnih godina i sa druge strane jedan izraz poštovanja i pažnje, pre svega premijera, ministara, čitave Vlade i zakonodavne vlasti koji želi da izađe u susret potrebama prosvetnih radnika.
Kada kažemo pokušaj Vlade i parlamenta da se ublaži rebalans u platama zapošljenih u prosveti to je jedno činjenično stanje koje evidentno, to je činjenično stanje o kome predstavnici u Vladi, predstavnici u parlamentu većine ne želimo da ćutimo. To je činjenično stanje pred kojim nema razloga da uopšte zatvaramo oči, ali takođe činjenično stanje koje predstavlja nasleđe iz ranijih godina i kao takva činjenica ne treba se nijednog trenutka prenebregavati.
Naime, radi se o tome da su godinama unazad ministri u vladama u kojim SNS nije imala učešće uspevali da izbore veće plate svojim zapošljenima u svojim resorima, pa je tako recimo u okviru resora pravde ministar pravde uspevao da izbori veće plate i zarade zapošljenima, tužiocima i sudijama u odnosu na profesore i nastavnike koji imaju isti stepen stručne spreme.
Sličan slučaj se nalazi u Ministarstvu zdravlja gde je ministar zdravlja uspevao da izbori veće plate lekarima i medicinskom osoblju u odnosu na zapošljene u prosveti profesorima, nastavnicima, učiteljima, bez obzira što imaju isti stepen stručne spreme.
Ovo je velika nepravda koja je učinjena prosvetnim radnicima i kao takva ona je učinjena bez učešća SNS i učinjena je bez mešanja poslanika SNS koji su mogli o bilo čemu u to vreme da odlučuju ili da se pitam. Primer za to, imamo u Srbiji na hiljade, da recimo, medicinska sestra koja ima četvrti stepen stručne smene danas gotovo ima identičnu platu kao profesor, odnosno nastavnik koji ima završen sedmi stepen stručne spreme, odnosno visoko obrazovanje.
Takođe, flagrantni primer ovih nesrazmera, odnosno disbalansa nalazi se u javnim preduzećima, pa tako jedan zapošljeni elektromonter u jednoj elektrodistribuciji u Srbiji ima i do 20 hiljada dinara veću platu u odnosu na profesora, odnosno nastavnika koji ima sedmi stepen stručne spreme.
Znači, jedan zapošljeni u javnom preduzeću koji ima treći stepen stručne spreme ima veću zaradu u odnosu na zapošljenog u prosveti, profesor, odnosno nastavnik.
Ponavljam, to su sve evidentne činjenice o kojima ne želimo da ćutimo, pred kojima ne želimo da zatvaramo oči, ali to su sve problemi, stanje i činjenice koji su nasleđeni iz ranijih perioda, ponavljam opet, u kojima SNS nije imala učešća, ali koja će raditi u perspektivi i budućnosti na rešavanju istih.
Sa druge strane, rekli smo da je ovo izraz jednog poštovanja i jedne pažnje prema prosvetnim radnicima imajući u vidu pre svega trenutak, odnosno ambijent u kome se donosi odluka, odnosno dopuna Zakona o budžetu i predviđa jednokratna isplata zapošljenima u prosveti u iznosu od sedam hiljada dinara. Evo i zbog čega. Ako imamo u vidu da su zapošljeni u administraciji i penzioneri pristali i prihvatili smanjenje plata i penzija u znak solidarnosti i podrške reformama koje su neizbežne da se sprovedu u Srbiji kako bi se obezbedila kod nas stabilizacija budžeta u RS na kratak rok, odnosno obezbedili uslovi za privredni rast, odnosno privredni razvoj na duži rok, onda je čin jednokratne isplate u iznosu od sedam hiljada dinara, pa makar to bilo i sedam hiljada dinara pravi presedan i izuzetan izraz pažnje i poštovanja prema zapošljenima u prosveti.
Sa druge strane, tu leži opasnost da ovakav akt može biti izvor nezadovoljstva i prezira od strane ostalih zapošljenih u administraciji, odnosno penzionera kojima bi ovih sedam hiljada dinara puno značilo takođe.
Naveo bih samo neke od primera koji postoje. Nažalost u Srbiji postoje određene lokalne samouprave čijim zapošljenima plate i zarade kasne po nekoliko meseci. Tim ljudima bi svakako ova jednokratna nadoknada puno značila. Imamo takođe puno slučajeva u Srbiji da radnicima i zapošljenima predškolskih ustanova i vrtića koji nisu obuhvaćeni ovom izmenom takođe bi mnogo značila i dobrodošla jednokratna isplata u iznosu od sedam hiljada dinara, posebno ako imamo u vidu da je pred nama zimski period, da su sada troškovi najveći i da se učenici i studenti pripremaju za škole, da se priprema zimnica, da se priprema ogrevno drvo itd. Svakako bi ovim grupama ova jednokratna isplata jako dobro došla i puno značila.
Imajući u vidu stopu nezapošljenosti kao drugi argument, koji opet govori o izrazu poštovanja prema zapošljenima u prosveti, imajući u vidu stopu nezapošljenosti u našem društvu koja je rezultat različitih faktora, a pre svega loših i nepoštenih privatizacija, da ne kažem lopovskih i pljačkaških kako se neko ne bi našao uvređenim ili ne daj Bože povređenim, ova novčana nadoknada bi takođe mnogo značila recimo zapošljenima, odnosno radnicima koji su ostali bez posla u Elektronskoj industriji „Niš“, kojih ima par desetina hiljada, zatim zapošljenima koji su ostali bez posla u fabrici „Nevena“ Leskovac.
Takođe, ovih sedam hiljada dinara posebno bi možda značile radnicima „Jumka“ i „Simka“ u Vranju koji vredno rade u svojim pogonima, a imajući u vidu period u kome se nalaze ovih sedam hiljada dinara bi mnogo značile i dobrodošle.
Ako se na sve to doda i sumarni efekat, koji će se imati od ove isplate, a to otprilike znači da je ovom merom jednokratne isplate u iznosu od sedam hiljada dinara obuhvaćeno oko 140 hiljada zaposlenih u prosveti, i ako imamo u vidu da je to izdatak za budžet u iznosu od 1,7 milijardi dinara, onda možemo konstatovati sa 14 miliona evra, odnosno 15 miliona evra mogli bismo da napravimo i sa ovim sredstvima možda 14, 15 fabrika iz temelja ili da pronađemo 14, 15 privrednika kojima bismo mogli da damo ove subvencije u iznosu od milion evra, koji bi zaposlili 100 do 150 radnika.
Tako da bi efekat prioritetnih zapošljavanja bio 1500 do 2000 radnika, plus efekti njihovih plata, plus izvoz, plus porezi na zarade, koji se pritom u ekonomiji ostvaruju svakako, prioritetni, ali su opet Vlada i parlament, predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti, se odlučili da ova sredstva usmere ka zaposlenima u prosveti, ne bi li se nepravda iole ublažila. Sa ovim novčanim sredstvima mogli bismo sijaset osnovnih škola i domova zdravlja da rekonstruišemo. Videli smo, pre neki dan je premijer pokazivao slike i danas smo gledali ovde u parlamentu, u kakvom su nam stanju školski i zdravstveni sistemi. Takođe, mnoga deca, nažalost, u Srbiji u osnovnim, pa i u srednjim školama nemaju fiskulturne sale za nesmetano obavljanje fiskulturne aktivnosti. Sa ovim novčanim sredstvima svakako smo mogli da pristupimo gradnji 25 do 30 fiskulturnih sala. Međutim, Vlada, parlament, su odlučni da ova novčana sredstva usmere ka prosvetnim radnicima, ne bi li uticali na ublažavanje disbalansa, pa je ovo za svaku pohvalu i za svako priznanje.
Međutim, na kraju dana, ove rasprave, možemo konstatovati, i nadam se da ćemo se oko toga svi složiti da ovo predstavlja malo povećanje za prosvetne radnike, ali predstavlja veliki i značajan izdatak za budžet. Zato je neophodno da ministar prosvete sa svojim stručnim timom, zajedno sa predstavnicima sindikata, sindikalnih organizacija i sindikalnim rukovodstvima, pristupe ozbiljnoj, sveobuhvatnoj analizi kako bi se pronašlo održivo i sveobuhvatno rešenje na duži rok. Tu računamo na podršku, pre svega, ministarke gospođe Kori Udovički, koja će praviti platne razrede i u okviru toga pokušati, koliko god je moguće, da ovu razliku smanji, a da i sami prosvetni radnici u okviru svojih sindikalnih organizacija i udruženja pokušaju da pronađu načine da smanje svoje troškove i u okviru postojeće aproprijacije oslobode novčana sredstva za povećanje svojih zarada.
Navešću samo jedan od primera, u čitavoj Srbiji postoji niz škola koje su ruralnog tipa, gde postoji po par učenika, gde predaje po jedan učitelj ili postoji par učitelja koji predaju za ne više od desetak učenika. Prevoz, dovoz i odvoz dece, svakako bi bio manji trošak za Ministarstvo prosvete u odnosu na tu školu, održavanje zgrade, grejanje, električnu energiju, isplate zarada prosvetnim radnicima i to je jedan od načina gde bi mogla da se napravi ušteda u okviru ovog ministarstva. Ovo bi moralo da radi Ministarstvo na relaciji sa ministrom, zajedno sa svojim stručnim timom na relaciji sa sindikalnim udruženjima, sa sindikalnim organizacijama, plus troškovi u smislu smanjenja za potrošnju na različite balove, seminare, značilo bi oslobađanje novčanih sredstava u okviru pozicije, odnosno aproprijacije Ministarstva prosvete i prostor za porast plata zaposlenih u prosveti.
Ovo je aktivan proces za koji je potrebno vreme i, ponavljam, u koji moraju uložiti svi maksimalne napore, svi zajednički da pokušamo, a pre svega ministar sa svojim stručnim timom da iznađe prostor za određene uštede, a posebno sindikalna rukovodstva, koja najbolje znaju gde je moguće praviti uštede, a ne da sindikalna rukovodstva svaki put kada su nezadovoljna upozoravaju i prete štrajkovima, izlaskom na ulice, da se fizički obračunavaju sa ministrom prosvete, što smatram da na neki način brukaju i sebe i profesiju kojoj pripadaju i smatram da to u prespektivi ne bi smelo da se ponovi.
Zato će SNS glasati za ovu dopunu Zakona o budžetu za 2015. godinu, u nadi da će se pronaći održivo rešenje zajedničkim radom, zajedničkim naporom, da će i profesori i prosvetni radnici, učitelji i nastavnici biti zadovoljni svojim statusom, svojim zaradama, jer je to vrlo bitno, zato što smo njima poverili našu decu da ih uče i vaspitavaju. Hvala vam.
Srpska napredna stranka
Maja Gojković
Srpska napredna stranka
| Predsedava
Hvala.
Reč ima premijer Aleksandar Vučić. Izvolite.
Reč ima premijer Aleksandar Vučić. Izvolite.
Srpska napredna stranka
Aleksandar Vučić
| predsednik Republike Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je veoma važno da ukažemo na nekoliko stvari i šta je to što smo uradili, kako smo napravili i zašto veliki broj ljudi pokušava da sruši i šta je problem u nama, zašto smo uvek nezadovoljni.
Nažalost, u našem društvu i kod svakog od nas, čini nam se, postoji želja da uvek i po svaku cenu tražimo i mislimo da zaslužujemo više, a da čak i ne pokušamo sebe da promenimo i da ponudimo više. Biti nezadovoljan uvek je lako, kritikovati još lakše, posmatrati sa strane, sa sigurne udaljenosti dobacivati ne postoji ništa lakše. Veliki Ruzvelt je svojevremeno govorio da nisu kritičari ti koji zaslužuju priznanje, da nisu kritičari ti koji zaslužuju nagradu, već oni čije je lice umrljano i prljavštinom i krvlju i znojem, oni koji se nalaze u areni, koji se svakoga dana bore za svoje ciljeve, za drugačiju i bolju budućnost, koji padaju, ali isto tako ustaju, koji greše, ali te svoje greške ispravljaju, i koji se bore i koji ne dozvoljavaju učmalosti i dosadi da razbiju njihovu energiju i želju da naprave društvo boljim. Ti i takvi ljudi zaslužuju ne samo poverenje naroda, zaslužuju da budu saslušani, a ne oni koji sede i nikada vam i ne kažu šta je to što treba da uradite, osim što kažu – treba da bude bolje.
Ovo pitanje sam namerno postavio, jer sam se trudio da u poslednja 24 sata i stručnoj javnosti i sveukupnoj javnosti čujem i jedan jedini argument. Saslušao sam sve političke stranke u Srbiji, saslušao sam sve stručnjake. Moram da kažem da su stručnjaci prilično korektno reagovali, na prilično korektan način i ocenili mere Vlade, ali sve drugo što sam čuo svodilo se na jezik uvreda i na najprimitivniji način je pokušaj sticanja političkih poena. A, to je mizerno i uvredljivo ako povećate četiri plus jednokratna pomoć i podrška, to je 5%, to je mizerno i uvredljivo, a njihove izjave kada je povećavana cena struje 7% koje su bile da je to katastrofa za kućni budžet, pazite, cena samo jednog artikla, važnog, ali samo jednog. Katastrofa za srpske budžete, da će biti uništena srpska domaćinstva, da će biti sve razoreno zato što to ne može niko da plati.
Čekajte, kako je 5%, a za sve ukupno dobijate 5% više, ništa, a 7% je katastrofa? Kakvi su vam to aršini, kome to govorite? Da li smo to postali takvi da sve što možemo da predstavimo i dobrim, mi moramo da predstavimo lošim? Dakle, sve o čemu se danas ovde govori, to je naš pokušaj da iako nemamo nikakvu obavezu da ljudima za koje smatramo da teško žive, i mnogi drugi teško žive, pronašli smo način od onoga što smo zaradili da im damo sedam hiljada dinara, za 141 hiljadu ljudi.
Danas je glavna tema - ej, nemojte to, pa dajte im 100.000, 50.000. Nemamo, nismo zaradili. Prost je razlog, nismo zaradili. Koji su ti koji su zaradili i kako su zaradili? Sada ćete da čujete primere. Da bi se dodvorili narodu u Beogradu, isplaćivali su tromesečno po tri-četiri hiljade dinara penzionerima. Danas uzimamo penzionerima po pet i šest hiljada samo da bismo to vratili. Zato što je to plaćeno iz kredita sa kamatom od preko 7%. To nije plaćano zato što je grad zaradio, zato što je država zaradila i zato ovako strastveno reagujem. Hoću da ljudi znaju, ono što mi isplaćujemo, to je zdravo, to su čiste naše pare, to nisu krediti, to neće niko da vraća. Jeste malo, ali je naše, a ne tuđe. Ja znam da ljudi obično mogu da kažu - ej, vidi, koliko imamo u džepu? Nedovoljno, malo više nego prošle godine u ovo vreme. To je napredak, mali, ali mi smo na početku programa. Tek na kraju programa moći ćemo slobodno da donosimo te odluke, ali smo i to uspeli.
Naše javne finansije su danas, po onome što govori MMF, najčistiji i najbolji. Ja znam da će ljudi da kažu - šta to mene briga, ja o tome ne znam ništa. A ja ću da kažem – razmislite ljudi, jer kada nam javne finansije nisu čiste, kada nam javne finansije nisu dobre, onda ova zemlja ide samo u propast. Danas su nam čiste i dobre. Ja sam govorio i o tome i kod političkih stranaka. Pogledajte političke stranke, kakvi su im izveštaji o javnim finansijama, pa ćete nedvosmisleno da vidite…
Meni se učini Borko Stefanović, izvinjavam se.
Dakle, naš je posao i naše je da pokušamo da našim ljudima, da narodu objasnimo da nema preko hleba pogače i da nema preko noći ogromnog napretka, a ovo je preko noći siguran i stabilan napredak. Ljudi kažu - 15 godina pokušavamo da reformišemo javna preduzeća. Stalno se o tome govori. Prvi put je MMF rekao da ima pozitivnih pomaka. Nije sjajno, ali za one koji su danas pričali gluposti o tome kako je „Srbijagas“ ne znam koliko dužan, nije „Srbijagas“, dužan je Bajatović za ono što je isplatio, a nije smeo da isplati. Kako će da vrati? Ne znam i ne interesuje me, ali „Srbijagas“ po prvi put isplaćuje sve svoje tekuće obaveze u punom obimu, po prvi put u svojoj istoriji.
Dakle, po prvi put ne kasnimo ni dinara i sve u skladu sa Protokolom koji imamo potpisan sa Rusima isplaćujemo, prvi put u svojoj istoriji. Pri tome, ne zaboravite, dragi prijatelji, vraćamo dugove. Krajem godine ćemo dve trećine duga prema „Gaspromu“, odnosno prema NIS-u da prihvatimo kao javni dug i najmanje jednu četvrtinu tog duga da isplatimo u kešu. To su ti ekonomsko-politički mrtvaci koje smo nasledili iz prošlosti. Nema novog našeg duga.
Da biste vi razumeli, 496 miliona evra smo mi dužni bili „Gaspromu“, odnosno NIS-u. Mi smo uspeli teškim pregovorima da smanjimo to na 303 miliona evra. Nešto smo malo isplatili, a ostalo smo uspeli da se dogovorimo. To je zajednički dug i za „Petrohemiju“ i za „Srbijugas“ prema Rusima. Sveli smo to na 303 miliona. Prihvatićemo najveći deo u javni dug i odmah ćemo da platimo 50 miliona evra. Dakle, od tog duga što su nam ga pravili od 2007, 2008, 2009, 2010, 2011. godine, mi ćemo to skoro sve da vraćamo, da generacije koje dolaze posle nas, da im takvi ekonomski mrtvaci ne isplivavaju na površinu. A mi kada kažemo – znate li šta je za našu državu 100, 200 ili 300 miliona evra, i to samo tako dođe, i ne sekiraju se uopšte.
Vojni penzioneri. A što su nam ovi stručnjaci ostavili dug prema vojnim penzionerima od oko 300 miliona evra? Mi pokušavamo da ga svedemo na 190, pa na 160 miliona evra, da isplatimo vojne penzionere. Pa, odakle? I to ćemo da isplatimo i to da ne povećavamo dramatično deficit i da ne ugrozimo stabilnost naših javnih finansija. Zašto sve to radimo? Zato što je to condicio sine qua non, to je uslov bez koga se ne može ući u reforme. Danas sam primio nekoliko italijanskih predstavnika.
Danas je otvorena nova fabrika u Sremskoj Mitrovici. Nisu tražili ni subvencije, ali su ljudi bili sigurni da od kada smo popravili svoju poziciju na „Duing biznis listi“, da mogu da ulažu i da imaju sigurnost ulaganja u našu zemlju. Novih stotinu ljudi se zaposlilo u Sremskoj Mitrovici. To ćemo da radimo svakoga dana. Smanjivaćemo tu vrstu nezaposlenosti i time ćemo da rešavamo i sve ove druge probleme.
Samo Mladenoviću da kažem oko sindikata. Sindikati su bili vrlo korektni, sindikati prosvete. Oni su ljudi razumeli sve. Pustite tu neku organizaciju koja je organizacija pod kontrolom neke političke stranke. Ja sam bio oduševljen, mislim da je iz Unije sindikata ona žena, ona je rekla – hvala vam što ćete konačno i te škole da popravite, zato što to ne znači samo đacima, to znači i nama. Ono što nema više u turskim zatvorima, onakvi toaleti kakvi imaju kod nas u školi „Veljko Vlahović“ u Kuršumliji i u stotinama škola po našoj zemlji. E, mi ćemo do leta sledeće godine sve škole da okrečimo, sve škole da očistimo i svaki toalet biće uređen i čist za našu decu. I to ne, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne iz kredita, ništa iz kredita, već iz našeg budžeta.
Znate li kada smo mogli da vidimo da je Slovenija uspela? Kada su prvi deo auto-puta Zagreb-Ljubljana finansirali iz budžeta, a ne iz kredita. Tako ćemo i mi da gledamo. Nemamo još za auto-puteve, a da nije iz kredita, ali kada budemo pravili ovih 10 kilometara levo, to je srpska kuća, naše pare, nije kredit. Ali, kada budemo mogli da napravimo deonicu od 50 kilometara bez kredita, tada znajte da smo uspeli. I zato ovo sve radimo.
Grozno je kada smanjujete, još gore je kada povećavate. Šta god da uradite, nikada ništa ne valja. Ne valja ni to što pošteno radite svoj posao, pa se bave svakoga dana izmišljenim aferama. Nema šta nisu izmislili. Kada im onda kažete – dođite da potvrdimo da li ste govorili istinu ili ne, onda - nemojte da ste detektor laži. Raspao bi se detektor laži kada bi došli tamo da daju iskaze i izjave. Onda se kao slučajno pojavljuju u svim novinama tekstovi – to baš nije, znate, dokazno sredstvo, materijal tako prikupljen ne može da služi kao dokazni materijal. Hajde da vas vidim, stručnjaci, otiđite na poligraf, otiđite na detektor laži, pa da vidim kako ćete da ga prevarite.
Sve je to samo u jednom smislu važno, a to je – hajde nešto da kažemo i hajde nešto da uradimo protiv svoje zemlje. Ne zbog toga što mrze svoju zemlju. Nemojte da mislite da je to slučaj, nije. Oni samo mrze sve druge koji su uspešniji od njih, baš onako kako Meša Selimović, mislim, u svojoj „Tvrđavi“ govori o tome. Mislim da je „Tvrđava“, nemojte me držati za reč. Ponavljam, rekao je kako smo mi…
Mogu li da vas zamolim da mi ne dobacujete. Pristojnost se ne uči čak ni u školi, nego kod kuće. Ja vas ništa drugo ne molim, sem za pristojno ponašanje. To je jedina moja molba.
Dakle, uvek smo prezirali one koji su lošiji od nas, a mrzeli one koji su uspešniji. Iz tog ugla, ja njih razumem i mnoge druge, a mi ćemo da nastavimo da radimo. Već za tri meseca ćemo da vidimo kako stvari stoje i da najavljujemo nova povećanja, da se ponovo za to spremamo, opet bez kredita, da vidimo šta je to sve što još možemo da napravimo.
U Beogradu ćete uskoro da imate od „Hiltona“ do „Dabl ju hotela“, do „Ikee“, svega onoga što u prethodnim godinama nismo imali, ali ćemo početi da ulažemo sve više i napravićemo poseban plan, ne samo za škole, bolnice i domove zdravlja, već posebno da subvencionišemo one koji hoće da ulažu u Pčinski, Jablanički, Pirotski, Nišavski, Toplički okrug, zato što želimo da tamo imamo više investitora.
Posle mnogo godina bez postojanja velikih investicija u Novom Sadu, kad kažem mnogo godina, a za velike investicije je nešto što će da bude preko hiljadu zaposlenih, imaćete sada pre kraja godine, investiciju u Novi Sad, gde će ljudi da se obavežu da zaposle više od 2.000 ljudi a zaposliće 3.000 ljudi i to iz automobilske industrije veoma važno za nas, veoma bitno. To ćemo uspeti da uradimo, kao što sam rekao i ljudima u Priboju, nećemo ih ostaviti, kao što smo rekli i mnogima drugima, nećemo ih ostaviti iako su ih neki drugi uspešno uništavali i gotovo razorili u godinama koje su prethodile.
Molim narodne poslanike, da ne potcenjuju težak i naporan rad, što je inače nama Srbima karakteristika, da sve druge potcenimo a da sebe uvek precenjujemo, jel to ni mi ne smemo da radimo sa bilo kim drugim i sa svima drugima u regionu. Moramo dobro da razumemo kako i na koji način sebe da pozicioniramo. Zato je veoma važno i strašno važno da pokažemo šta je sve od onoga što su govorili bilo netačno a šta je bilo tačno.
Ja sam zahvalan i Ljubi Orboviću i mnogim drugima juče što su bili korektni pa su rekli da Zakon o radu nije doneo takve negativne posledice i otpuštanja o kakvima su govorili. Nisu oni srećni time, ja sam srećan zbog onoga što je doneto a to je fleksibilnije tržište. To je činjenica da to investitorima odgovara, da oni to podržavaju, da se zbog toga zapošljavaju ljudi, ali razumem i njih, mada su bili vrlo korektni. Sa takvim ljudima, sa takvim partnerima koje imamo među radnicima, tu uvek treba da pomognemo i na takav način da nastavimo da radimo i uvek ćemo uspeti da napravimo nove i bolje rezultate.
Govorili su nam prvo 500 dinara za pretplatu biće strašno, biće ne znam koliko, i zbog toga je bilo, pa samo što revoluciju nisu digli, a nije dovoljno kada platu povećate ni za 1.000 ni za 2.000, ni za 3.000, ni za 4.000 to je ništa, a 500 dinara je razlog za revoluciju. Pa kada kažemo – neće biti 500 dinara, nego će biti između 120 i 150, e, al to ćete vi nama kroz budžet da uzmete. I, onda stanete i kažete da prosto više nemate nikakvog odgovora na sve to.
Ja mislim da je bilo važno da zaštitimo, pre svega, penzionere koliko je to moguće. Mislim da ćemo na lekovima uspeti da napravimo još nekakav progres iako smo dosta toga uradili, da pokušamo da te cene još oborimo a da ne ugrozimo, ne samo tržište već i proizvođače lekova u našoj zemlji, da penzionerima to, pre svega penzionerima, naravno ali i svima ostalima, olakšamo.
Da vam navedem još jedan slučaj oko cigareta, pošto kažu – poskupeće cigarete. Možda, ali to zato što proizvođači vide da mogu da prodaju. To je zato što proizvođači hoće da zarade više a ne zato što im sleduju redovne i ugovorne akcize koje dolaze tek u januaru ili u februaru i koja je minimalna. To je redovno usklađivanje, ono koje imamo dogovoreno i ugovoreno, nego vide ljudi, oprostićete što ću na takav način da kažem, da se više troše cigarete, da se više puši nego ranije, da ljudi mogu sebi to da priušte i hoće da povise cene. To nema veze sa Vladom. Razgovaraćemo sa njima, ali oni uplaćuju akcize više nego ikada.
Na današnji dan za novembar mesec imamo akcizu nekoliko milijardi veću nego u novembru prošle godine, onda vi samo gledajte kako i na koji način i zašto nemamo problema sa punjenjem budžeta.
Želim još jedanput da ponovim za sve građane Srbije. Mi danas ovde ne razgovaramo o rebalansu budžeta, jer rebalansa budžeta prvi put posle 40 i nekoliko godina nemamo. Naše finansije su čiste i uređene kao apoteka.
Treća veoma stvar, danas ovde razgovaramo o onome što mi dajemo kao jednokratnu pomoć i podršku prosvetnim radnicima i profesorima na univerzitetu. Onaj ko ne želi i ko ne razume u kakvom mu se položaju država nalazi ima neki svoj razlog. Mi nemamo nikakav problem. Uvek može svako da da novac svojoj Vladi. Vratićemo svaki dinar u budžet, svakome hvala. Ali, ja mislim da će od tih, unapred vam kažem 141.000, 140.900 ljudi to da prihvati i da kažu da su zadovoljni ne sumom novca, ne time što su se obogatili, već da su zadovoljni time što je neko, pre svega, hteo da pokaže – da razumemo da nam je prosveta u teškoj situaciji i zato smo prosveti dali četiri plus 1,2%, zato ćemo prosveti i sledeći put najviše … akciza nam je u novembru ove godine u odnosu na novembar prošle godine do sada, dakle do, koji je danas 11, 12. novembar, koji god da je, nije ni važno, za 5,3 milijarde veća. Dakle, samo da imate to u vidu.
Dakle, cela sednica danas se odnosi na to da želimo da pokažemo poštovanje i odnos prema prosvetnim radnicima i profesorima na univerzitetu, samo u tome, sedam hiljada dinara nije mali novac, za mene nije mali, ne znam za koga je mali, siguran sam da za učitelje ni u Babušnici, ni u Somboru, ali ni u centru Beograda to nije mali novac. Da li će ga biti više? Biće, ako budemo uspešni i ako budemo radili kao 2015. godine jer sledeći put kada to budemo povećali više niko neće imati manja primanja nego što je imao, uz ovakvu inflaciju značiće mu da ima viša primanja.
Sve je na nama. Možemo li da radimo, hoćemo li da radimo, hoćemo li da budemo posvećeni na tom našem putu ili ćemo da gledamo samo kako da sve ono što je dobro na bilo koji način pokvarimo.
Hoću vama još jedanput da se zahvalim, žao mi je što od opozicionih poslanika, ukupno ih ima petoro, kao što vidite, ja ne znam da li ih ima nekad ili ih nema nikad, ali sam zadovoljan što poslanici većine pokazuju odgovornost, kao što se nadam da mi vi nećete zameriti poštovani poslanici što sam danas imao potrebu da dođem i da vam objasnim, što sam pronašao vremena i da dođem i da pokažem šta je to što smo u prethodnom periodu radili, a doći ćemo da pokažemo i šta smo napravili od auto-puteva, koliko smo mostova obnovili posle poplava, koliko smo regionalnih i lokalnih puteva napravili i koliko ćemo tek da pravimo. Koliko smo fabrika otvorili dobićete poseban izveštaj pošto stalno govore da tih fabrika i tih radnih mesta nema, pa ćete da dobijete kompletan izveštaj i da to uporedimo sa nekim pređašnjim periodom.
Naravno, još mnogo poslova je pred nama. Samo vas sve molim za razumevanje, za podršku, ali vas molim i za reči kritike. Svaki put kada nešto loše napravimo i kada nešto loše uradimo, ali vas takođe molim da nas ne zaštitite, jer meni nije potrebna nikakva zaštita, zna narod šta možemo da uradimo, zna narod šta nikada nismo uradili. Hoću da vas molim da se borite za svoje ideje i da se borite za naprednu i prosperitetnu Srbiju. Kada sam to rekao nisam mislio u partijskom smislu, mislio sam u smislu da za nas ništa ne sme da postoji važnije od naše Srbije, da moramo da brinemo o njoj, da moramo da je čuvamo u političkom smislu, ali da i te kako moramo da razmišljamo kako da našu ekonomiju unapređujemo.
Ekonomija je pitanje broj jedan našeg političkog napretka, na stabilnim smo i čvrstim temeljima, to kažu i MMF i Svetska banka i IBRD i IDA, to kaže i EU. Ali, nije važno šta oni kažu, važno je da naš narod zna da radimo pošteno i da ćemo da radimo jednako pošteno i još napornije. Uveren da će rezultati biti još, neću da govorim mnogo bolji, jer ovi rezultati su dobri.
Ovo su dobri rezultati, a zapamtite šta sam vam rekao i pre šest meseci, molim vas, da će jednog dana, i kada ljudi budu nezadovoljni, i kada budu promenili većinu, kada budu doveli neke druge na vlast, da će se i tada izučavati i govoriti pohvalno o ovom periodu i da će svima da bude jasno da je Srbija najteže i nejneophodnije reforme sprovela baš u ovo vreme.
Zato budite ponosni na sebe što se borite, što se borite za normalnu, pristojnu i uspešnu Srbiju, a mi ćemo gledati da vam u tom poslu služimo. Hvala vam.
Nažalost, u našem društvu i kod svakog od nas, čini nam se, postoji želja da uvek i po svaku cenu tražimo i mislimo da zaslužujemo više, a da čak i ne pokušamo sebe da promenimo i da ponudimo više. Biti nezadovoljan uvek je lako, kritikovati još lakše, posmatrati sa strane, sa sigurne udaljenosti dobacivati ne postoji ništa lakše. Veliki Ruzvelt je svojevremeno govorio da nisu kritičari ti koji zaslužuju priznanje, da nisu kritičari ti koji zaslužuju nagradu, već oni čije je lice umrljano i prljavštinom i krvlju i znojem, oni koji se nalaze u areni, koji se svakoga dana bore za svoje ciljeve, za drugačiju i bolju budućnost, koji padaju, ali isto tako ustaju, koji greše, ali te svoje greške ispravljaju, i koji se bore i koji ne dozvoljavaju učmalosti i dosadi da razbiju njihovu energiju i želju da naprave društvo boljim. Ti i takvi ljudi zaslužuju ne samo poverenje naroda, zaslužuju da budu saslušani, a ne oni koji sede i nikada vam i ne kažu šta je to što treba da uradite, osim što kažu – treba da bude bolje.
Ovo pitanje sam namerno postavio, jer sam se trudio da u poslednja 24 sata i stručnoj javnosti i sveukupnoj javnosti čujem i jedan jedini argument. Saslušao sam sve političke stranke u Srbiji, saslušao sam sve stručnjake. Moram da kažem da su stručnjaci prilično korektno reagovali, na prilično korektan način i ocenili mere Vlade, ali sve drugo što sam čuo svodilo se na jezik uvreda i na najprimitivniji način je pokušaj sticanja političkih poena. A, to je mizerno i uvredljivo ako povećate četiri plus jednokratna pomoć i podrška, to je 5%, to je mizerno i uvredljivo, a njihove izjave kada je povećavana cena struje 7% koje su bile da je to katastrofa za kućni budžet, pazite, cena samo jednog artikla, važnog, ali samo jednog. Katastrofa za srpske budžete, da će biti uništena srpska domaćinstva, da će biti sve razoreno zato što to ne može niko da plati.
Čekajte, kako je 5%, a za sve ukupno dobijate 5% više, ništa, a 7% je katastrofa? Kakvi su vam to aršini, kome to govorite? Da li smo to postali takvi da sve što možemo da predstavimo i dobrim, mi moramo da predstavimo lošim? Dakle, sve o čemu se danas ovde govori, to je naš pokušaj da iako nemamo nikakvu obavezu da ljudima za koje smatramo da teško žive, i mnogi drugi teško žive, pronašli smo način od onoga što smo zaradili da im damo sedam hiljada dinara, za 141 hiljadu ljudi.
Danas je glavna tema - ej, nemojte to, pa dajte im 100.000, 50.000. Nemamo, nismo zaradili. Prost je razlog, nismo zaradili. Koji su ti koji su zaradili i kako su zaradili? Sada ćete da čujete primere. Da bi se dodvorili narodu u Beogradu, isplaćivali su tromesečno po tri-četiri hiljade dinara penzionerima. Danas uzimamo penzionerima po pet i šest hiljada samo da bismo to vratili. Zato što je to plaćeno iz kredita sa kamatom od preko 7%. To nije plaćano zato što je grad zaradio, zato što je država zaradila i zato ovako strastveno reagujem. Hoću da ljudi znaju, ono što mi isplaćujemo, to je zdravo, to su čiste naše pare, to nisu krediti, to neće niko da vraća. Jeste malo, ali je naše, a ne tuđe. Ja znam da ljudi obično mogu da kažu - ej, vidi, koliko imamo u džepu? Nedovoljno, malo više nego prošle godine u ovo vreme. To je napredak, mali, ali mi smo na početku programa. Tek na kraju programa moći ćemo slobodno da donosimo te odluke, ali smo i to uspeli.
Naše javne finansije su danas, po onome što govori MMF, najčistiji i najbolji. Ja znam da će ljudi da kažu - šta to mene briga, ja o tome ne znam ništa. A ja ću da kažem – razmislite ljudi, jer kada nam javne finansije nisu čiste, kada nam javne finansije nisu dobre, onda ova zemlja ide samo u propast. Danas su nam čiste i dobre. Ja sam govorio i o tome i kod političkih stranaka. Pogledajte političke stranke, kakvi su im izveštaji o javnim finansijama, pa ćete nedvosmisleno da vidite…
Meni se učini Borko Stefanović, izvinjavam se.
Dakle, naš je posao i naše je da pokušamo da našim ljudima, da narodu objasnimo da nema preko hleba pogače i da nema preko noći ogromnog napretka, a ovo je preko noći siguran i stabilan napredak. Ljudi kažu - 15 godina pokušavamo da reformišemo javna preduzeća. Stalno se o tome govori. Prvi put je MMF rekao da ima pozitivnih pomaka. Nije sjajno, ali za one koji su danas pričali gluposti o tome kako je „Srbijagas“ ne znam koliko dužan, nije „Srbijagas“, dužan je Bajatović za ono što je isplatio, a nije smeo da isplati. Kako će da vrati? Ne znam i ne interesuje me, ali „Srbijagas“ po prvi put isplaćuje sve svoje tekuće obaveze u punom obimu, po prvi put u svojoj istoriji.
Dakle, po prvi put ne kasnimo ni dinara i sve u skladu sa Protokolom koji imamo potpisan sa Rusima isplaćujemo, prvi put u svojoj istoriji. Pri tome, ne zaboravite, dragi prijatelji, vraćamo dugove. Krajem godine ćemo dve trećine duga prema „Gaspromu“, odnosno prema NIS-u da prihvatimo kao javni dug i najmanje jednu četvrtinu tog duga da isplatimo u kešu. To su ti ekonomsko-politički mrtvaci koje smo nasledili iz prošlosti. Nema novog našeg duga.
Da biste vi razumeli, 496 miliona evra smo mi dužni bili „Gaspromu“, odnosno NIS-u. Mi smo uspeli teškim pregovorima da smanjimo to na 303 miliona evra. Nešto smo malo isplatili, a ostalo smo uspeli da se dogovorimo. To je zajednički dug i za „Petrohemiju“ i za „Srbijugas“ prema Rusima. Sveli smo to na 303 miliona. Prihvatićemo najveći deo u javni dug i odmah ćemo da platimo 50 miliona evra. Dakle, od tog duga što su nam ga pravili od 2007, 2008, 2009, 2010, 2011. godine, mi ćemo to skoro sve da vraćamo, da generacije koje dolaze posle nas, da im takvi ekonomski mrtvaci ne isplivavaju na površinu. A mi kada kažemo – znate li šta je za našu državu 100, 200 ili 300 miliona evra, i to samo tako dođe, i ne sekiraju se uopšte.
Vojni penzioneri. A što su nam ovi stručnjaci ostavili dug prema vojnim penzionerima od oko 300 miliona evra? Mi pokušavamo da ga svedemo na 190, pa na 160 miliona evra, da isplatimo vojne penzionere. Pa, odakle? I to ćemo da isplatimo i to da ne povećavamo dramatično deficit i da ne ugrozimo stabilnost naših javnih finansija. Zašto sve to radimo? Zato što je to condicio sine qua non, to je uslov bez koga se ne može ući u reforme. Danas sam primio nekoliko italijanskih predstavnika.
Danas je otvorena nova fabrika u Sremskoj Mitrovici. Nisu tražili ni subvencije, ali su ljudi bili sigurni da od kada smo popravili svoju poziciju na „Duing biznis listi“, da mogu da ulažu i da imaju sigurnost ulaganja u našu zemlju. Novih stotinu ljudi se zaposlilo u Sremskoj Mitrovici. To ćemo da radimo svakoga dana. Smanjivaćemo tu vrstu nezaposlenosti i time ćemo da rešavamo i sve ove druge probleme.
Samo Mladenoviću da kažem oko sindikata. Sindikati su bili vrlo korektni, sindikati prosvete. Oni su ljudi razumeli sve. Pustite tu neku organizaciju koja je organizacija pod kontrolom neke političke stranke. Ja sam bio oduševljen, mislim da je iz Unije sindikata ona žena, ona je rekla – hvala vam što ćete konačno i te škole da popravite, zato što to ne znači samo đacima, to znači i nama. Ono što nema više u turskim zatvorima, onakvi toaleti kakvi imaju kod nas u školi „Veljko Vlahović“ u Kuršumliji i u stotinama škola po našoj zemlji. E, mi ćemo do leta sledeće godine sve škole da okrečimo, sve škole da očistimo i svaki toalet biće uređen i čist za našu decu. I to ne, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne iz kredita, ništa iz kredita, već iz našeg budžeta.
Znate li kada smo mogli da vidimo da je Slovenija uspela? Kada su prvi deo auto-puta Zagreb-Ljubljana finansirali iz budžeta, a ne iz kredita. Tako ćemo i mi da gledamo. Nemamo još za auto-puteve, a da nije iz kredita, ali kada budemo pravili ovih 10 kilometara levo, to je srpska kuća, naše pare, nije kredit. Ali, kada budemo mogli da napravimo deonicu od 50 kilometara bez kredita, tada znajte da smo uspeli. I zato ovo sve radimo.
Grozno je kada smanjujete, još gore je kada povećavate. Šta god da uradite, nikada ništa ne valja. Ne valja ni to što pošteno radite svoj posao, pa se bave svakoga dana izmišljenim aferama. Nema šta nisu izmislili. Kada im onda kažete – dođite da potvrdimo da li ste govorili istinu ili ne, onda - nemojte da ste detektor laži. Raspao bi se detektor laži kada bi došli tamo da daju iskaze i izjave. Onda se kao slučajno pojavljuju u svim novinama tekstovi – to baš nije, znate, dokazno sredstvo, materijal tako prikupljen ne može da služi kao dokazni materijal. Hajde da vas vidim, stručnjaci, otiđite na poligraf, otiđite na detektor laži, pa da vidim kako ćete da ga prevarite.
Sve je to samo u jednom smislu važno, a to je – hajde nešto da kažemo i hajde nešto da uradimo protiv svoje zemlje. Ne zbog toga što mrze svoju zemlju. Nemojte da mislite da je to slučaj, nije. Oni samo mrze sve druge koji su uspešniji od njih, baš onako kako Meša Selimović, mislim, u svojoj „Tvrđavi“ govori o tome. Mislim da je „Tvrđava“, nemojte me držati za reč. Ponavljam, rekao je kako smo mi…
Mogu li da vas zamolim da mi ne dobacujete. Pristojnost se ne uči čak ni u školi, nego kod kuće. Ja vas ništa drugo ne molim, sem za pristojno ponašanje. To je jedina moja molba.
Dakle, uvek smo prezirali one koji su lošiji od nas, a mrzeli one koji su uspešniji. Iz tog ugla, ja njih razumem i mnoge druge, a mi ćemo da nastavimo da radimo. Već za tri meseca ćemo da vidimo kako stvari stoje i da najavljujemo nova povećanja, da se ponovo za to spremamo, opet bez kredita, da vidimo šta je to sve što još možemo da napravimo.
U Beogradu ćete uskoro da imate od „Hiltona“ do „Dabl ju hotela“, do „Ikee“, svega onoga što u prethodnim godinama nismo imali, ali ćemo početi da ulažemo sve više i napravićemo poseban plan, ne samo za škole, bolnice i domove zdravlja, već posebno da subvencionišemo one koji hoće da ulažu u Pčinski, Jablanički, Pirotski, Nišavski, Toplički okrug, zato što želimo da tamo imamo više investitora.
Posle mnogo godina bez postojanja velikih investicija u Novom Sadu, kad kažem mnogo godina, a za velike investicije je nešto što će da bude preko hiljadu zaposlenih, imaćete sada pre kraja godine, investiciju u Novi Sad, gde će ljudi da se obavežu da zaposle više od 2.000 ljudi a zaposliće 3.000 ljudi i to iz automobilske industrije veoma važno za nas, veoma bitno. To ćemo uspeti da uradimo, kao što sam rekao i ljudima u Priboju, nećemo ih ostaviti, kao što smo rekli i mnogima drugima, nećemo ih ostaviti iako su ih neki drugi uspešno uništavali i gotovo razorili u godinama koje su prethodile.
Molim narodne poslanike, da ne potcenjuju težak i naporan rad, što je inače nama Srbima karakteristika, da sve druge potcenimo a da sebe uvek precenjujemo, jel to ni mi ne smemo da radimo sa bilo kim drugim i sa svima drugima u regionu. Moramo dobro da razumemo kako i na koji način sebe da pozicioniramo. Zato je veoma važno i strašno važno da pokažemo šta je sve od onoga što su govorili bilo netačno a šta je bilo tačno.
Ja sam zahvalan i Ljubi Orboviću i mnogim drugima juče što su bili korektni pa su rekli da Zakon o radu nije doneo takve negativne posledice i otpuštanja o kakvima su govorili. Nisu oni srećni time, ja sam srećan zbog onoga što je doneto a to je fleksibilnije tržište. To je činjenica da to investitorima odgovara, da oni to podržavaju, da se zbog toga zapošljavaju ljudi, ali razumem i njih, mada su bili vrlo korektni. Sa takvim ljudima, sa takvim partnerima koje imamo među radnicima, tu uvek treba da pomognemo i na takav način da nastavimo da radimo i uvek ćemo uspeti da napravimo nove i bolje rezultate.
Govorili su nam prvo 500 dinara za pretplatu biće strašno, biće ne znam koliko, i zbog toga je bilo, pa samo što revoluciju nisu digli, a nije dovoljno kada platu povećate ni za 1.000 ni za 2.000, ni za 3.000, ni za 4.000 to je ništa, a 500 dinara je razlog za revoluciju. Pa kada kažemo – neće biti 500 dinara, nego će biti između 120 i 150, e, al to ćete vi nama kroz budžet da uzmete. I, onda stanete i kažete da prosto više nemate nikakvog odgovora na sve to.
Ja mislim da je bilo važno da zaštitimo, pre svega, penzionere koliko je to moguće. Mislim da ćemo na lekovima uspeti da napravimo još nekakav progres iako smo dosta toga uradili, da pokušamo da te cene još oborimo a da ne ugrozimo, ne samo tržište već i proizvođače lekova u našoj zemlji, da penzionerima to, pre svega penzionerima, naravno ali i svima ostalima, olakšamo.
Da vam navedem još jedan slučaj oko cigareta, pošto kažu – poskupeće cigarete. Možda, ali to zato što proizvođači vide da mogu da prodaju. To je zato što proizvođači hoće da zarade više a ne zato što im sleduju redovne i ugovorne akcize koje dolaze tek u januaru ili u februaru i koja je minimalna. To je redovno usklađivanje, ono koje imamo dogovoreno i ugovoreno, nego vide ljudi, oprostićete što ću na takav način da kažem, da se više troše cigarete, da se više puši nego ranije, da ljudi mogu sebi to da priušte i hoće da povise cene. To nema veze sa Vladom. Razgovaraćemo sa njima, ali oni uplaćuju akcize više nego ikada.
Na današnji dan za novembar mesec imamo akcizu nekoliko milijardi veću nego u novembru prošle godine, onda vi samo gledajte kako i na koji način i zašto nemamo problema sa punjenjem budžeta.
Želim još jedanput da ponovim za sve građane Srbije. Mi danas ovde ne razgovaramo o rebalansu budžeta, jer rebalansa budžeta prvi put posle 40 i nekoliko godina nemamo. Naše finansije su čiste i uređene kao apoteka.
Treća veoma stvar, danas ovde razgovaramo o onome što mi dajemo kao jednokratnu pomoć i podršku prosvetnim radnicima i profesorima na univerzitetu. Onaj ko ne želi i ko ne razume u kakvom mu se položaju država nalazi ima neki svoj razlog. Mi nemamo nikakav problem. Uvek može svako da da novac svojoj Vladi. Vratićemo svaki dinar u budžet, svakome hvala. Ali, ja mislim da će od tih, unapred vam kažem 141.000, 140.900 ljudi to da prihvati i da kažu da su zadovoljni ne sumom novca, ne time što su se obogatili, već da su zadovoljni time što je neko, pre svega, hteo da pokaže – da razumemo da nam je prosveta u teškoj situaciji i zato smo prosveti dali četiri plus 1,2%, zato ćemo prosveti i sledeći put najviše … akciza nam je u novembru ove godine u odnosu na novembar prošle godine do sada, dakle do, koji je danas 11, 12. novembar, koji god da je, nije ni važno, za 5,3 milijarde veća. Dakle, samo da imate to u vidu.
Dakle, cela sednica danas se odnosi na to da želimo da pokažemo poštovanje i odnos prema prosvetnim radnicima i profesorima na univerzitetu, samo u tome, sedam hiljada dinara nije mali novac, za mene nije mali, ne znam za koga je mali, siguran sam da za učitelje ni u Babušnici, ni u Somboru, ali ni u centru Beograda to nije mali novac. Da li će ga biti više? Biće, ako budemo uspešni i ako budemo radili kao 2015. godine jer sledeći put kada to budemo povećali više niko neće imati manja primanja nego što je imao, uz ovakvu inflaciju značiće mu da ima viša primanja.
Sve je na nama. Možemo li da radimo, hoćemo li da radimo, hoćemo li da budemo posvećeni na tom našem putu ili ćemo da gledamo samo kako da sve ono što je dobro na bilo koji način pokvarimo.
Hoću vama još jedanput da se zahvalim, žao mi je što od opozicionih poslanika, ukupno ih ima petoro, kao što vidite, ja ne znam da li ih ima nekad ili ih nema nikad, ali sam zadovoljan što poslanici većine pokazuju odgovornost, kao što se nadam da mi vi nećete zameriti poštovani poslanici što sam danas imao potrebu da dođem i da vam objasnim, što sam pronašao vremena i da dođem i da pokažem šta je to što smo u prethodnom periodu radili, a doći ćemo da pokažemo i šta smo napravili od auto-puteva, koliko smo mostova obnovili posle poplava, koliko smo regionalnih i lokalnih puteva napravili i koliko ćemo tek da pravimo. Koliko smo fabrika otvorili dobićete poseban izveštaj pošto stalno govore da tih fabrika i tih radnih mesta nema, pa ćete da dobijete kompletan izveštaj i da to uporedimo sa nekim pređašnjim periodom.
Naravno, još mnogo poslova je pred nama. Samo vas sve molim za razumevanje, za podršku, ali vas molim i za reči kritike. Svaki put kada nešto loše napravimo i kada nešto loše uradimo, ali vas takođe molim da nas ne zaštitite, jer meni nije potrebna nikakva zaštita, zna narod šta možemo da uradimo, zna narod šta nikada nismo uradili. Hoću da vas molim da se borite za svoje ideje i da se borite za naprednu i prosperitetnu Srbiju. Kada sam to rekao nisam mislio u partijskom smislu, mislio sam u smislu da za nas ništa ne sme da postoji važnije od naše Srbije, da moramo da brinemo o njoj, da moramo da je čuvamo u političkom smislu, ali da i te kako moramo da razmišljamo kako da našu ekonomiju unapređujemo.
Ekonomija je pitanje broj jedan našeg političkog napretka, na stabilnim smo i čvrstim temeljima, to kažu i MMF i Svetska banka i IBRD i IDA, to kaže i EU. Ali, nije važno šta oni kažu, važno je da naš narod zna da radimo pošteno i da ćemo da radimo jednako pošteno i još napornije. Uveren da će rezultati biti još, neću da govorim mnogo bolji, jer ovi rezultati su dobri.
Ovo su dobri rezultati, a zapamtite šta sam vam rekao i pre šest meseci, molim vas, da će jednog dana, i kada ljudi budu nezadovoljni, i kada budu promenili većinu, kada budu doveli neke druge na vlast, da će se i tada izučavati i govoriti pohvalno o ovom periodu i da će svima da bude jasno da je Srbija najteže i nejneophodnije reforme sprovela baš u ovo vreme.
Zato budite ponosni na sebe što se borite, što se borite za normalnu, pristojnu i uspešnu Srbiju, a mi ćemo gledati da vam u tom poslu služimo. Hvala vam.