Hvala.
Moram priznati da ja nisam doživeo takvu konotaciju izjave gospodina Đurišića, bez obzira, upotrebio je narodnu poslovicu u jednom drugom kontekstu i nisam shvatio…
(Zoran Babić, s mesta: Nije to poslovica, gospodine predsedavajući.)
Jeste, izreka je narodna, poznata. Prema tome, ja mislim da nije bilo povrede Poslovnika, a vaše je pravo da tražite da se izjasnimo. Da li želite? (Ne.)
Gospodine Đurišiću, po kom osnovu se javljate?
(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)
Ne, on je imao povredu Poslovnika, nemate pravo.
(Marko Đurišić, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Izvolite, ali nemojte sada i vi da koristite povredu Poslovnika kao repliku, molim vas.

Znate kako, iskreno da vam kažem, moram jer ne vidim drugi način. Povređen je član 103, ponovo vašim postupanjem, jer ste više od dva minuta dozvolili mom prethodniku da suprotno Poslovniku koristi institut povrede Poslovnika i replicira meni. Znači, ponovo je prethodnik govorio nešto vezano za moje izlaganje, ponovo je polemisao sa mojim stavovima, a pozivajući se na član 107. koji govori o povredi dostojanstva.
Dakle, ja nisam hteo nikoga da uvredim i smatram da nikoga nisam uvredio. Rekao sam da neću da odgovaram na besmislice gospodina Babića, jer šta je drugo besmislica nego činjenica da 753.000 nezaposlenih u 2011. godini. je 23% nezaposlenosti, a 753.000 nezaposlenih je 18% nezaposlenosti. To jeste besmislica.

Molim vas Đuriću, meni je jasno zašto ste vi reklamirali povredu Poslovnika i tu vrstu povrede Poslovnika, koju često koristite, je uobičajena praksa sviju skoro narodnih poslanika, da kroz povredu Poslovnika koriste pravo i replike. To ste i vi pokušali i u prethodnom, ja sam vama rekao, i sada.
(Marko Đurišić, s mesta: Što mene sprečavate, a njega niste? Zašto mene?)
Jesam, prekinuo sam vas, zato što želim jednostavno da prekinem takvo ponašanje i da idemo po dnevnom redu, i zato dajem reč narodnoj poslanici Oleni Papuga. Izvolite, Olena.

Hvala, potpredsedniče.
Ministre Vujoviću, eto sada, mislila sam da će današnju raspravu osim ministra Vujovića da prati i ministar prosvete, ministar Verbić, ali očigledno da ne prati ni jedan ni drugi. Logično bi bilo da današnju raspravu osim ministra Vujovića koji raspravlja o finansijama, takođe prati i ministar Verbić, pošto se jednokratna pomoć odnosi na prosvetne radnike.
U razlozima za donošenje izmena ovog zakona stoji da se on donosi samo zbog toga što je neophodno da se unapredi kvalitet procesa srednjih i osnovnih škola i ustanova učeničkog standarda. Znači, nigde ne piše da će se ta jednokratna pomoć dati prosvetnim radnicima zbog toga što se oni nalaze u teškoj situaciji. O tome da li će svi zaposleni u prosveti dobiti po sedam hiljada dinara se ne zna, jer je odlukom Vlade, određeno da najverovatnije neće čak ni svi zaposleni dobiti tu nadoknadu, tj. jednokratnu pomoć, nego će Ministarstvo prosvete da odluči ko će dobiti. Zato, vidim da shodno da ministar prosvete, gospodin Verbić trebao danas da bude na današnjoj sednici.
Inače, Predlogom zakona vrši se dopuna plana 17. Zakona o budžetu za 2015. godinu, tako da bi sada glasio: „U skladu sa članom zakona o budžetskoj 2015. godini, neće se vršiti obračun isplata božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa, predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima za direktne i indirektne korisnike sredstava budžeta Republike Srbije, iz budžeta lokalne samouprave i korisnika organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osim jubilarnih nagrada za zaposlene koji su to pravo stekli u 2015. godini. U 2015. godini prema ovome ne mogu se isplaćivati zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava nagrade i bonusi prema kojima oni i predstavljaju, po nekim međunarodnim kriterijumima oni su nestandardni.
Ukoliko jedinice, opet govorim o zakonu, ukoliko jedinice lokalne samouprave ne obezbede iz budžeta i ne isplate jubilarne nagrade zaposlenima u osnovnoj i srednjoj školi koji to pravo stiču u 2015. godini, ministar nadležan za poslove finansija, koga nema u sali, na predlog Ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja, privremeno će obustaviti proces transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade u iznosu neisplaćenih jubilarnih nagrada zaposlenima u osnovnim i srednjim školama iz budžeta jedinica lokalne samouprave.
Pitam ministra Vujovića, koga nema opet u sali, šta će se desiti da li će prosvetni radnici u lokalnim samouprava, gde postoje ti radnici koji treba da dobiju bonuse za nagrade, ostati bez plata ako to lokalne samouprave jednostavno ne dobiju? Predstavnici sindikata nisu zadovoljni i ističu da je neadekvatna pomoć očigledno nelogičnog odnosa države prema prosveti. Prosvetari traže prosečnu platu, što bi značilo za profesore 40 hiljada dinara, a za sve one zaposlene po 20 hiljada dinara, a ne jednokratnu pomoć koja će se isplatiti ko zna kada.
Posebno treba da brine izjava ministra prosvete Verbića, koji je ovih dana govorio da svima onima kojima ne treba tih sedam hiljada dinara, da tu, jednokratnu pomoć vrate. To je stvarno neodgovorno i na neki način ponižavajuće za, ne samo za našu prosvetu, nego i za prosvetne radnike. Prosvetne radnike odavno već boli nepravda, i zbog jednog drugog zakona, koji danas nije tema, a to je Nacrt zakona o platama, u kome nema javnih preduzeća, vladinih agencija, funkcionera, u kome nisu obuhvaćene sve delatnosti.
Predstavnici Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije analizirali su položaj zaposlenih u prosveti na osnovu statističkih podataka i prosečnom neto zaradom od 40.000 dinara, već neto zarada od prosvetara, a manja od republičkog proseka, na primer 44.000 dinara imali su zaposleni u delatnostima kao što su snabdevanje vodom, upravljanje otpadom u zdravstvu, prerađivačkoj industriji, građevinarstvu. Na dnu ove liste su oni koji se bave uslugama smeštaja, ishrane sa prosečnih 28.000 dinara, dok vrh pripada finansijskim delatnostima i osiguranju, onima koji se bave snabdevanjem strujom i gasom, a najveće zarade uknjižavaju zaposleni na poslovima informisanja i komunikacija čija je prosečna neto plata iznosi 81.000 dinara.
Računica kaže da obrazovanje u odnosu na republički prosek zaostaje sa 11,46%, a u odnosu na najbolje plaćene čak i 102,66%. Uz to broj zaposlenih u obrazovanju sa završenim fakultetom je 2,64 puta viši od srpskog proseka. Kako ističu sindikati zaposleni u obrazovanju imaju najniže zarade među svim visoko obrazovnim zaposlenima u Srbiji koja je i do dva puta niža od plata u nekim oblastima.
Današnja rasprava se svela na to da se nije pričalo samo o toj jednokratnoj pomoći prosvetnim radnicima nego se pričalo i o tome zašto i neki drugi ugroženi u ovoj državi na primer ne dobiju jednokratnu pomoć. Pričalo se dosta o tome da su subvencije paorima nisu isplaćene. Ja sam to pitanje postavljala i na sednicama kada su bila poslanička pitanja, sada sam prvi put od ministra čula da te subvencije neće na kraju krajeve biti isplaćene jer sve što je do sada bilo predviđeno za subvencije jednostavno je već isplaćenom.
Pitam, ministra Vujovića koji opet nije u sali, kako će isplatiti subvencije. Znači, da li treba paori onog prvog dana svi da se prijave pa dok ima da budu prvi koji su se prijavili za subvencije pa će dobiti subvencije, a svi oni ostali koji će se prijaviti drugog dana neće dobiti subvencije. Po njegovim rečima to je tako, da su subvencije dobili samo oni koji su se prijavili prvog dana i za ostale subvencije neće biti.
Ne znam šta je, ministar je na vratima, nije u sali, a volela bih da to još jednom potvrdi paorima da neće dobiti subvencije za poljoprivredu.

Da li nastavljate gospođo Papuga? Ministar je tu, tu su saradnici preneće ministru vaše pitanje, tako da bih vas zamolio da nastavite.

Ipak, mislim da poslanici treba da pitaju ministra.

Ako želite da prekinemo sednicu i to vam nije problem.

Da, hoću.

Neki drugi put. Zahvaljujem. Nastavite ako želite.

Ne, ne želim više da nastavljam, hoću da pričam ministru, a ne saradnicima.