Dobro, znači ne treba da uputim pitanje nikome.

Aleksandru Vučiću, po Poslovniku.

Hvala.
Molim vas, pitanja koja nisu u skladu sa članom 287. nemam kome da uputim i ne očekujem uopšte da se dobije odgovor ako se ne traži obaveštenje ili odgovor na konkretno pitanje.
Vi ste diskutovali, pretpostavljam da ćete nastaviti isto to da nam ponovite i o prvoj tački, što je vaše pravo, ali molim da obratite pažnju i na Poslovnik, da meni olakšate posao, ako možemo da sarađujemo na ovom zajedničkom pitanju razvoja demokratije kroz parlamentarni život. To molim sve poslanike, ne Balšu Božovića posebno.
Reč ima narodni poslanik Jasmina Obradović. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Drage kolege poslanici, obratila mi se Grupa građana iz Novog Sada sa molbom da u njihovo ime postavim poslaničko pitanje nadležnom ministarstvu. Kako nisu naveli ko je nadležno ministarstvo o iskreno iz onoga što su mi u dopisu dostavili, ni meni nije jasno koje to nadležno ministarstvo, ali ću ga ipak uputiti vama ministarstvima, a to je Ministarstvo za privredu i Ministarstvu za finansije.
Iako, mislim, iskreno da će odgovor na ove navode najverovatnije morati da daju Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu pravde. Evo, šta je to što interesuje i mene kao narodnog poslanika, građane Novog Sada, ali i sve građane AP Vojvodine. Pokrajinski fond za sufinansiranje pogona za primenu novih tehnologija na teritoriji AP Vojvodine je bez nadzora i kontrole podelio 21,9 miliona evra privatnim preduzećima od ukupno 35 miliona koliko je iznosio budžet pomenutog fonda.
Pošto se u Vojvodini u kontinuitetu odvija korupcija po već klasičnom obrascu po kojem je već nestalo stotine miliona evra, a ovom temom se moramo ozbiljno baviti, obrazac je sledeći – o sufinansiranju se nije odlučivalo u skladu sa zakonom, odnosno nisu odlučivali Ustavom i zakonom ovlašćeni organi nego poverljivi ljudi predsednika pokrajinske Vlade.
Od 2008. godine 21,9 miliona evra dodeljeno je 91 od 109 privatnih preduzeća koja su koristila subvencije. Godinu dana pre ovoga, prvih od 18 od 109 ovih preduzeća dobilo je, tačnije, čašćeno je sa 13,3 miliona evra, što je učinjeno čak bez inače nakaradnih kriterijuma i procedura, jer u tom momentu nije bila formirana grupa činovnika da sprovodi volju pokrajinskih moćnika, odnosno nije bila postavljena formirana komisija.
Izvršno veće AP Vojvodine samo je ozvaničilo sve donete odluke o sufinansiranju iako nikada nije raspravljalo o efektima subvencija u bilo kojoj firmi, što takođe nije učino nijedan drugi pokrajinski organ. Opšte je poznato da su Komisiju za pogone novih tehnologija postavili pokrajinski moćnici, tadašnji dvojac Pajtić i Petrović, a da su članovi Komisije bila dva zamenika, savetnik i stručni saradnik gospodina Dragoslava Petrovića, dok je peti član bio zamenik Pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine.
U Komisiji za pogone novih tehnologija nema nijednog nezavisnog eksperta, a sve odluke te činovničke komisije sakrivene su od pokrajinske Skupštine. Kao dokaz lošeg, tačnijeg, korumpiranog rada pomenutog fonda, kao i komisije, govori i činjenica da je sve ukupno 35 miliona evra, subvencionisano 108 privatnih preduzeća od kojih su najmanje, molim građane, a i vas kolege poslanici da obratite pažnju na ove brojke, najmanje 22 firme u stečaju ili u stečajnom postupku, dok desetine drugih ovih subvencionisanih preduzeća posluje sa gubicima ili su likvidaciji.
Molim nadležna ministarstva da poslovanje ovog fonda i ove navode proveri te ih učini dostupnim za javnost. Građani imaju pravo da saznaju sa kojih je to 108 preduzeća fond sklopio ugovor o subvencionisanju i primeni novih tehnologija na osnovu kojih kriterijuma i na koje je iznose, da li bi pristup ovim podacima svakom građaninu Vojvodine bilo jasno koliko je vojvođanska vlast ogrezlo o korupciji ili biste uverili koliko su ovi pogodni unapredili privredu Vojvodine.

Hvala vam.
Nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Dragan Šutanovac.
Dragan Šutanovac je prijavljen i za govornika, a ovde je prijavljen da će biti odsutan danas na sednici. Hajte, molim vas pogledajte. Ovo je od jutros novi spisak dala DS, imaju novog šefa poslaničke grupe pa smo uvažili to. Znači, da ga skidamo sa liste, on se prijavio da neće doći na sednicu. Samo da se konstatuje da ne bude da sam ja nešto radila svojevoljno.
Nastavljamo sa radom i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona i otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o dopunu Zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu; Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kazahstana o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju poreske evazije u odnosu na poreze i dohodak na imovinu i Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Kraljevine Norveške o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanja poreske evazije u odnosu na poreze na dohodak.
Da li želi reč predstavnik predlagača, ministar doktor Dušan Vujović. Izvolite.

Hvala lepo.
Kao što ste čuli danas imamo dosta jednostavan dnevni red, izmena Zakona o budžetu 2015. godine je izmena samo u jednom članu. Od momenta podnošenja ovog zahteva do danas su se već dogodile neke promene i zato ćemo kao što su neki ljudi u raspravi, odnosno u skupštinskim pitanjima već pomenuli i kao što je premijer već najavio u medijima, mi ćemo zamoliti odbor da se podnese amandman da se proširi delovanje prvog člana na sve zaposlene u obrazovanju. Znači, ne samo osnovno i srednje obrazovanje nego i više i visoko obrazovanje i da se svota promeni sa šest hiljada na sedam hiljade dinara. To je jednokratna pomoć za ovu godinu.
Kao što ste videli već i čuli u rezultatima to je sedam hiljada, neto iznos, bruto iznos je mnogo veći, kao što znate zbog poreza i doprinosa i ukupna svota će biti preko milijardu i po dinara. To je svota koja će biti isplaćena iz budžeta za ovu godinu. Za narednu godinu ste čuli objavljenu nameru koja će biti izražena u budžetu za 2016. godinu, a to je da osnovno i srednje obrazovanje, da zaposleni u tim sektorima dobiju povećanje od 4%, da zdravstvo i socijala dobiju povećanje od 3%, visoko obrazovanje, unutrašnji poslovi i Ministarstvo odbrane 2%, a penzioneri svi 1,25%.
o je, prvo da kažem u kontekstu programa MMF, odnosno programa koji podržava MMF presedan. Presedan prvog reda. Obično se stavlja zamrzavanje plata i penzija tokom trajanja programa, svuda u svetu, ne samo zbog iznosa koji to traži nego zbog toga da se ne podgrevaju očekivanja da je moguće pre dostizanja ciljeva programa povećavati plate i penzije.
Mi smo obzirom na premašivanje svih postavljenih rezultata, odnosno svih postavljenih ciljeva u ovoj godini, stekli „pravo“ da Savet direktora odstupi od tog svog pravila i dozvoli selektivno povećanje plata i povećanje penzija.
To povećanje penzija je najvećim delom povećanje penzija za 1.040.000 ljudi preko nivoa koji su ikada imali, ma koliko procenat vama zvuči malo, to je povećanje iznad onoga što je ikada bilo.
Drugo, to je povećanje koje budžetu nameće trošak od preko 110.000.000 evra neto, a bruto još više, bruto pošto se računa kad se dodaju porezi i doprinosi na plate.
Mi smo dogovorili u programu prostor koji omogućava i ovaj predah i ovu nagradu za performanse, ali i ostajanje na putanji kontrolisanja troškova u javnom sektoru na plate i penzije, strukturnog smanjivanja deficita u trogodišnjem periodu i izlaska sa uspehom iz ovog programa.
Privatni sektor ovim nije na bilo koji način ograničen i kao što ste videli u ovoj godini privatni sektor je dovoljno povećao ili prijavljivanje ili iskazane plate, tako da je efekat na ukupan nivo plata gotovo nulti, a efekat na potrošnju mnogo manji nego što se mislilo.
Širi kontekst – mi prolazimo kroz izuzetno težak period prilagođavanja, setite se pre godinu dana, naš problem je bio da ostanemo u okvirima održive fiskalne pozicije.
Mi smo preokrenuli dinamiku privrednog rasta sa minus jedan na plus 0,75 u uslovima recesije kod većine zemalja kojima mi izvozimo naše robe i usluge. Kod većine zemalja nema zemlje koja je za 1,75% popravila. Postoje zemlje koje imaju više stope rasta, ali ne postoji ni jedna zemlja koja za 1,75% popravila stopu rasta od inicijalne projekcije do realizacije danas, a očekujemo da će to ići i do 1% ove godine, znači ukupno popravljanje situacije za 2%.
Ne postoji ni jedna zemlja koja je premašila sve ciljeve fiskalne konsolidacije i preokrenula stopu rasta, koja je istovremeno smanjila i fiskalni deficit i drugi deficit važan, a to je deficit tekućih plaćanja koji se finansira najvećim delom direktnim investicijama, dakle ne zaduživanjem.
Ne postoji ni jedna zemlja koje je sve to uradila i dobila priznanje i pohvale svih ljudi u stručnoj javnosti u međunarodnim organizacijama i od lidera vodećih zemalja u Evropu i svetu.
Ne hvalimo se time. Drago nam je da smo to ostvarili i drago nam je da se nalazimo na putu koji svi prepoznaju, to će biti osnova za preokret, za investicije za budući rast i za konačno izlazak iz višegodišnjeg odlaganja reformi, izlazak na zdravu putanju rasta i razvoja Srbije.
Na početku se uvek to meri malim stopama, malim promenama u stopama rasta, ali posle toga tzv. „tačka preloma“, onda zemlje ulaze u putanju održivog rasta na duži period. Ja sam imao sreću da u ranim godinama svoje profesionalne karijere u međunarodnim organizacijama pratim ove događaje u Tajlandu i u Južnoj Koreji. Tada smo se borili da Tajland razvija proizvodnju tzv. „tuk-tuk“ automobila koji su bili zasnovani na starim američkim motorima i sve se ostalo radilo kod kuće, a Koreja je pokušavala pored proizvodnje čelika da postane konkurentna u proizvodnji kišobrana. Danas je Koreja dominantni proizvođač u najsavremenijoj elektronici, a Tajland je jedan od tigrova u Aziji. Počeli su sa malim promenama, kada su preokrenuli trend, onda je to išlo mnogo lakše, mnogo bolje, mnogo dalje.
Istu stvar očekujem da se dogodi u Srbiji. Očekujem da ove promene stvore zdravi teren za investicije stvore zdravi teren za budući ekonomski rast.
Za mene je jako važno da razumete da male promene danas znače velike promene u budućnosti. Preokrenuti negativne trendove je najteže. Održati ih je ponovo teško, ali ne toliko teško. Već sada međunarodne organizacije priznaju povećanje stope rasta u 2016. godini na 1,75 a možda i 2%, a posle toga u narednoj godini 2017. na 2-2,5%. Cilj nam je da što pre dostignemo one stope rasta koje su nam potrebne da hvatamo korak u regionu i sa Evropom i da nastavimo proces integracije i zdravije ekonomske budućnosti.
Najbolji znak ovoga što radimo je povećani interes svih investitora. U Srbiji se dešavaju stvari koje su bitno različite od onoga što se dešavalo u prošlosti. Mi stvaramo prostor da očistimo sve dugove prošlosti, da očistimo sve strukturne greške i promašaje prošlosti, da očistimo preduzeća u restrukturiranju i u Agenciji za privatizaciju, da reformišemo javna preduzeća, da reformišemo državu samu i javni sektor u celosti i time stvorimo osnovu za budući ekonomski rast i zdravi ekonomski rast ove zemlje na dugi period.
Srbija može i mora da postane regionalni lider. To možemo i po svojim ljudskim kapacitetima, po svojim intelektualnim kapacitetima, po svemu onome što radimo.
Današnji zakon nagrađuje, priznaje napor ljudima u prosveti. Prosveta je važna zato što je ljudski kapital motor razvoja. Srbiju najveći izvor rata u narednim godinama očekujem da bude rast produktivnosti, a rast produktivnosti suštinski počiva na uspešnom obrazovanju, ne samo klasičnom obrazovanju, opštem obrazovanju, nego i primenjenom obrazovanju.
Mi ovim pravimo iskorak na stranu poboljšanja obrazovanja, na vraćanje dostojanstva obrazovanju, učiteljima, nastavnicima, profesorima univerziteta. Paralelno radimo čitav niz inicijativa da se to produbi, proširi i da prave efekte.
Mislim da je sedam hiljada pravedna id obra nagrada. Setite se, to je nešto što su sindikati tražili i mi smo uspeli da obezbedimo upravo onoliko koliko su tražili na početku ovih pregovora.
Sada čujemo glasove da to možda nije dovoljno. Ja predlažem da se konsultuju sindikati drugih sektora koji kažu da je to ne samo dovoljno, nego je više nego dovoljno da se prizna u uslovima fiskalne konsolidacije, rezultat i uspeh njihovog rada.
Mi delimo ono što imamo, ne pozajmljujemo da bi smo delili. Mi uštede koje ostvarujemo prebacujemo na smanjenje zaduživanja. Mi uštede koje ostvarujemo prebacujemo na zatvaranje i završavanje investicionih projekata koji će poboljšati kapacitet Srbije da hvata korak u regionu i u svetu.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Prva je dr Ljiljana Kosorić. Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsednice, gospodine ministre, kolege i koleginice, poslanički klub SPO-DHSS podržaće u danu za glasanje predložene izmene Zakona o budžetu Republike Srbije.
Svi znamo da se prosvetni radnici nalaze u lošoj materijalnoj situaciji, u lošem materijalnom položaju i takvo stanje nije od juče.
Nadamo se da će zaposlenima u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i ustanovama učeničkog standarda, kao i visokog obrazovanja kao što je i ministar napomenuo, pored ove jednokratne pomoći i najnovijeg povećanja ličnih dohodaka, u narednom periodu biti data posebna pažnja jer je obrazovni sistem najbitniji kako bi smo preporodili državu.
Stručni kadrovi koji su preuzeli odgovornost za funkcionisanje najbitnijih sfera privrede i društva, moraju proisteći upravo iz zdrave prosvete. Zato podržavamo i napor Vlade i to što je prepoznala da se među najugroženijim slojevima društva upravo nalaze prosvetni radnici i nadamo se da će i u budućnosti pronaći način da pomogne kako učiteljima, profesorima, tako i ostalim profesijama kojima je pomoć neophodna.
Još jednom ponavljam da će poslanički klub SPO-DHSS u danu za glasanje podržati predložene izmene zakona. Hvala.

Reč ima Dragan Jovanović. Izvolite.

Uvažena predsednice, gospodine ministre, drage koleginice i kolege, naravno i poslanički klub NS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog i to ništa nije sporno i dobro je da idemo sa, jednostavno, jasnim stavom i ja bih pohvalio uvodno izlaganje gospodina ministra da sve one mere koje smo donosili počinju da daju rezultat.
Ono što bih ja imao posebno da pitam uvaženog ministra, to su par stvari vezano za ovu temu.
Najpre, mi ni u radnom materijalu nismo dobili, gospodine ministre, kada smo imali prvu verziju sa 6.000 dinara, i za osnovno i srednje obrazovanje i učenički standard, da će biti obuhvaćeni i ti ljudi, koji je to ukupan broj ljudi i koja je to ukupna suma? U uvodnom izlaganju smo sada čuli da će biti obuhvaćeno i visoko obrazovanje i samo bih hteo od vas da čujem koji je to ukupan broj ljudi? Dobili smo informaciju da je to negde preko milijardu dinara u ukupnom iznosu.
Još jedno pitanje me interesuje. Upotrebili ste reč – jednokratna pomoć. Ako je jednokratna pomoć, mi u lokalnim samoupravama kada dajemo jednokratne pomoći idemo sa neoporezivim delom, pa me interesuje zašto je Vlada zauzela stav, a mogla je da donese odluku da se ide sa neoporezivim delom? Prosto, voleo bih to da čujem od vas, jer sami ste rekli – 7.000 neto, u bruto iznosu to je preko 10.000 dinara pojedinačno. Da smo išli sa neoporezivim delom, da li bi ta baza mogla da bude nešto šira?
Drugo pitanje, vezano za istu ovu temu, gospodine ministre, tiče se jedne, da kažem, dobre inicijative koju je pokrenuo predsednik Vlade i koju ćemo mi svesrdno podržati, gospodin Aleksandar Vučić, a to je da će sledeće godine biti obnovljena, kompletno, školska infrastruktura u Srbiji, odnosno da će sve škole koje nemaju toalete, već imaju i dalje one, da kažemo, poljske, odnosno toalete van objekata, biti sređene.
Sada, interesuje me da čujem od vas na koji način će to biti finansirano, gospodine ministre? Da li vi već u projektu budžeta za narednu godinu imate određena sredstva koja ste planirali za te svrhe, ako znamo da smo mi pre par meseci ovde kao Narodna skupština verifikovali jedan kredit od Evropske investicione banke vredan više desetina miliona evra za obnovu školske infrastrukture? Moram da kažem da je već prošao tender za obnovu 52 škole u Srbiji, ali moram da kažem da je to Ministarstvo prosvete toliko traljavo, da ne upotrebim težu reč, sprovelo, da mi imamo jednu firmu koja ima desetak stalno zaposlenih, koja radi na obnovi 52 škole.
Ja bih vas zamolio da imate ovo u vidu, ako Ministarstvo finansija projektuje budžet za narednu godinu, da je po zakonu za obnovu škola, pre svega za materijalne troškove, nadležna lokalna samouprava, da se nađe modus da Ministarstvo finansija, ako već hoće, i Vlada Republike Srbije, da se potpuno obnovi školska infrastruktura, da se to radi u saradnji sa lokalnim samoupravama, da se odrede jasni kriterijumi ko može da radi na obnovi škola i da nemamo ovakvu situaciju u Srbiji da firma iz Novog Sada dobije posao, ima deset zaposlenih i onda juri podizvođače u opštini u kojoj je dobila posao i onda se nalaze raznorazni razlozi. Ja sam povodom ovoga uputio poslaničko pitanje ovde i vama i ministru prosvete – na koji način se to može preduprediti da se ovakve dobre ideje i da se značajna sredstva koja izdvajaju poreski obveznici ne troše uzalud?
Ja vas molim, uvaženi ministre, da ovo razmotrite i da mi na ovo dobijemo jasne odgovore.
Zatim, ako ste u prilici, načelna je rasprava, a vi ste pominjali sami cifre i povećanja za narednu godinu, pre svega i zdravstvenih radnika i radnika u socijalnom sektoru, koji će imati povećanje budžeta, ne samo prosvetni radnici, u narednoj godini, ja bih vas zamolio samo da nam odgovorite ako možete – šta će se desiti, ja sam pitao ministarku poljoprivrede koja je sedela na tom mestu, sa dugovima koji postoje za subvencije poljoprivrednim proizvođačima? Gospođa ministarka poljoprivrede je rekla, uvaženi ministre finansija, da to nije dug Ministarstva poljoprivrede, već da je to dug Vlade Republike Srbije i da ona jednostavno priznaje da nije na pravi način projektovan agrarni budžet i da se za sve one koji su konkurisali jednostavno sredstva ovako isplatiti ne mogu.
Šta se to dešava? Verujte mi, svakog dana, naročito mi koji dolazimo iz unutrašnjosti, koji smo i na raznim funkcijama po lokalnim samoupravama, svakog dana nas seljaci pitaju isto pitanje, a to je – kada će biti subvencije? Ja vas najljubaznije molim da nas i vi kao nadležni ministar za finansije upoznate, i nas narodne poslanike, a da mi možemo jasno da to predočimo, a i građani prate ovaj prenos, kada će, na koji način i da li će se upotrebiti i tekuća ili stalna budžetska rezerva da se u što većoj meri, a verujte mi, ogroman je broj zahteva, možete vi govoriti o sumama, da ih ja ne pominjem, kada će i na koji način to moći da bude adekvatno rešeno? Jer, napravili smo ogroman pomak. Ovo je dobra stvar, da se današnjom odlukom Skupštine pre svega pomognu prosvetni radnici. Dobro je da Vlada misli i na druge i to je jasno prenela. Koraci su mali, ali mogu doneti dobre rezultate, ali nekako za poljoprivredne proizvođače uvek se ostavi na kraju i njih niko ne pominje. Zbog toga vas, uvaženi ministre, molim da nam i na ovo date odgovor.
Još jednom da ponovim, poslanička grupa Nove Srbije će u Danu za glasanje jasno podržati ovaj Predlog zakona i nadamo se ovako dobrim vestima i ubuduće. Hvala.