Vreme.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Osim nekih kadrovskih promena, koje ne znamo da li su stvar humora, crnog humora, šalila se deca ili se nisu šalila deca, evo sada vidimo i promene kod DS, bar u opredeljenju i u vrednostima koje zastupaju.
Sada su odustali i od evropskih vrednosti i od evropskog puta Srbije, pa su i nešto što sam citirao, a što je navedeno u poslednjem izveštaju Evropske komisije, da je nezaposlenost u Srbiji još uvek veoma velika, ali da je smanjena na manje od 20%, malopre smo čuli gospođu Jerkov koja je rekla – ma šta zna ta Evropa, šta zna ta Evropska komisija, slušajte mene i tako te koji su na volšeban način deci ometenoj u razvoju umesto objekta, umesto mesta gde će se okupljati i oni, ali i roditelji dece ometene u razvoju, ostavili ništa, neizgrađeno, oteto, opljačkano, a pare milion i 200 hiljada evra na volšeban način nestalo u tamnim vilajetima Bojana Pajtića i njemu bliskim kompanija i ljudi.
Ja ću i dalje pokazivati ono što jeste prosveta u Srbiji, nažalost, jeste jedan segment prosvete u Srbiji, prosvete onakve kakva nam je ostavljena. Uostalom, kao što nam je ostavljeno i sve drugo, uništeno, upropašteno i oteto.
Pogledajte Osnova škola „23 Oktobar“ u Sremskim Karlovcima. Pa da li se Bojan Pajtić setio da obiđe Sremske Karlovce, da li se setio da nešto uradi u toj Osnovnoj školi „23 Oktobar“?
Pogledajte na šta liči u Vlasotincu škola iako se slažem da bi ipak trebalo dati više šanse deci iz unutrašnjosti i sa ruralnih područja, pogledajte. Šta da očekuju deca u Vlasotincu? Jedna sijalica na tri učionice. Pogledajte na šta izgleda takođe u Osnovnoj školi u Vlasotincu „8 Oktobar“ mokri čvor. To je produkt politike DS.

Vreme gospodine Babiću.
Gospođice Jerkov, javili ste se za repliku.
Imate pravo na repliku, pomenuti ste i DS, ali molio bih sve poslanike da se ipak vratimo, ovo je važna tema za građane Republike Srbije i da se vratimo na temu, jer ovo ne vodi ničemu na ovakav način da sada govorimo kada je u pitanju važna tema.
Izvolite gospođice Jerkov.

Zahvaljujem.
Prvo bih zamolila gospodina Babića da ne govori – deca ometena u razvoju, zato što to tu decu vređa. Kaže se – deca sa smetnjama u razvoju, a ne deca ometena u razvoju. Tako da je to prvo jedna stvar.
Samo molim, ne kažem, prvo kada nas bivši radikali ovde poučavaju o tome šta Evropska unija hoće, želi i govori i kako EU izgleda, to je dosta ovako tragikomično svima osim njih samih, ali oni zaista dopuštaju sebi sve da govore, pa zašto ne bi dopuštali i da drže lekcije o EU, posebno povodom toga zato što su tako uspešni u evropskim integracijama, toliko da se od marta 2012. godine ništa nije desilo na području pristupanja Srbije EU.
Radi se o tome da vi dajete istoj toj evropskoj komisiji lažne podatke. Samo molim gospodina Vujovića da objasni kako u 2011. godini nezaposlenost od 752 hiljade nezaposlenih može da bude 23% nezaposlenih, a u 2015. godini 752 hiljade nezaposlenih može da bude 17,9% nezaposlenih?
Neka, gospodine, govorite vi ljudima kako se svaki dan zapošljava 10 hiljada ljudi. Govorite kako im rastu plate i penzije. Govorite kako cene ne rastu. Svako od građana Republike Srbije kada ode u prodavnicu vidi da je litra ulja pre godinu dana koštala 100 dinara, a danas košta 140 dinara. Svako od građana Republike Srbije zna kolika mu je plata bila pre godinu dana, a koliko sada i 10 puta i 10 hiljada i milijardu puta, koliko je vaš ministar najavljivao investicije da to kažete…

Vreme.
Reč ima ministar Dušan Vujović.

Ne branim se ćutanjem, ali ne želim da odgovaram na komentare koji nemaju nikakvu osnovu.
Kao što ste sami citirali, gospodin je rekao da nešto mislim. Ako nemam pravo da izrazim svoje mišljenje, onda ne znam šta imam pravo da izrazim? Prema tome, vaše prozivke nisu osnovane. Lepo vi to kažete, ali je to bez bilo kakvog osnova. Imam pravo da kažem da mislim da je sedam hiljada pravedna naknada. Imam pravo da vas pitam i da pitam one ljude koji su donosili odluke – zašto su 2010. godine plate u obrazovanju povećane 1,1%, a u opštoj administraciji 5,4%? Zašto su 2011. godine, ta razlika je smanjena, ali je bitna, plate povećane 6,3% u obrazovanju i kulturi, a u opštoj administraciji 10,2%?
(Marko Đurišić dobacuje s mesta.)

Gospodine Đurišiću, molim vas, nemojte da dobacujete.

Zašto su 2012. godine plate u obrazovanju povećane za 6,3%, a u administraciji 8,4%? Tu su napravljene ključne razlike u platama koje mi pokušavamo da korigujemo.
Prema tome, namera naša je da ispravimo te greške. U prvih devet meseci ove godine plate u obrazovanju su 83% od proseka plata javne administracije na svim nivoima. To je bolje nego što je bilo u tim godinama koje sam sada citirao, gde je dno bilo 79%. Nije to mnogo, ali je to bolje. Sa ovih 7.000 takođe će biti bolje.
Imate i neka opravdana pitanja, ali mislim da nema potrebe da se vređamo i nema potrebe da postavljamo retorička pitanja koja vređaju ličnost i stav i sve ostalo. Zahvaljujem se gospođi predstavniku, sada zvaničnom predstavniku DS. Drago mi je i pozdravljam sve vaše predloge, ali mislim da treba da radimo i zato sam rekao – zajedno, u izjavi na početku sednice, da posmatramo 7.000 u tandemu zajedno sa predloženim povećanjem plata u obrazovanju od 4%, što je najveće predloženo povećanje.
Kada smo razgovarali o održivosti svih ovih predloga, onda smo razgovarali o kumulativnom povećanju, a ne o pojedinačnim stvarima. Znači, posmatrajte ovo u kontekstu tog ukupnog povećanja.
Razumem vašu potrebu da se rasplamsa politička debata koja ne poštuje ni ekonomske ni druge rezone. Možemo da imamo posebne rasprave, ali stvarno nema smisla da na ovoj sednici razgovaramo o 600 miliona na jednoj strani i 600 miliona na drugoj strani. Da li je velikodušna? Ne znam da li je velikodušna, ali je od srca. Znam da smo radili koliko možemo i da iza toga stojimo.
Ponoviću, mislim da je to to što u datim uslovima mi možemo da ponudimo. Znam da sindikati nisu time zadovoljni. Znam da obrazovanju treba mnogo više, ali se mi trudimo da to radimo ne samo na jednom mestu nego i na drugim mestima. Kao što znate, pokrećemo projekte i inovacije u obrazovanju koje moraju da pomognu i da nađu pravi način da podržimo najkvalitetnije kadrove u celom obrazovanju, od osnovnih škola do univerziteta.
Nama je bilo najteže kada smo razgovarali sa sindikatima iz obrazovanja, pošto ti ljudi što su bliže osnovnom obrazovanju, manje imaju uvažavanja i manje imaju druge osnove da pojačaju svoje materijalno stanje. Ljudi bukvalno kažu da kanapom vezuju cipele. Prema tome, to je tužno.
Meni je žao što vi ovo doživljavate kao palijativnu meru koja nema smisla. Smatram da je svaki korak u pravcu boljeg rešenja dobar korak. Smatram da ovo radimo iz dobre namere i smatram da je ovo samo prvi korak u rešavanju tog stanja.
Nama kolege već sada rade dubinsku analizu sektora obrazovanja. Ljudi pojedinačno su plaćeni jako malo, pa nam ljudi ukazuju na to da imamo strukturu sektora obrazovanja koja je neodrživa na duži rok. Imamo škole gde cela osnovna škola ima 50 đaka. To niko ne može da održi na duži rok.
Prema tome, nije pitanje da profesori ne žele da rade, nego je to škola koja u proseku ima četiri, pet ili šest đaka po odeljenju. To ne samo da je skupo, nego ne nudi osnovne pretpostavke učenja. Ne mogu đaci da uče u tako malim… Učenje je socijalna stvar. Moramo da tražimo rešenja koja će nam pomoći da rešimo i problem obrazovanja i problem troškova i problem stečenog znanja u tom obrazovanju, pošto imam utisak da mi taj deo zanemarujemo.
Moramo da promenimo i način gledanja cele stvari i da koristimo metode koje su druge zemlje, koje imaju slične probleme, uvele, a to je problem starenja sela, to je problem da imamo višak škola na jednom mestu i veliki manjak škola na drugom mestu. To je problem da moramo da imamo bolju saradnju između različitih ministarstava, da se to koristi na adekvatan način. Na istim mestima imamo nedostatak prostora za starije ljude i višak školskog prostora. Na drugim mestima imamo da u dve smene ima dece i preko 40 u razredu. To je ekstrem. Previše đaka koji ne mogu da uče, a drugi ekstrem je premalo đaka koji nemaju socijalizaciju, koji nemaju ono što se zove pritisak vršnjaka u učenju. Kada deca vide da drugi mogu, onda se i oni trude. Kada postoji svega tri ili četiri đaka, onda to prestane da bude pravi socijalni proces u kome se najbolje uči.
Shvatam vašu nameru da kažete da nije dovoljno i to prihvatam. Zahvaljujem.
Samo da dodam – na koga se odnosi odluka, odnosno predlog izmene člana zakona. On se odnosi na sve u obrazovanju, a da li će se odlukom Vlade precizirati koje će biti ciljne grupe, to će biti predmet razmatranja na Vladi, uključujući i predloge Ministarstva obrazovanja i odluke svih. Kao što znate, mi smo Vlada koja glasa. Prema tome, odluka je svih ministara na Vladi.
Rekao sam šta mislim o tome šta se dešavalo tokom ovih godina. Naša je dužnost da pokušamo da ispravimo sve ono što se dogodilo ranije i da stvorimo osnovu da idemo napred. Kao što sam rekao u prethodnoj rečenici – mi to radimo tako što pored mera kojima poboljšavamo trenutnu situaciju, radimo i dijagnostiku u svakom sektoru, da imamo strategiju razvoja tog sektora i da koristimo domaće i druge resurse da rešimo probleme u tim sektorima.
Prema tome, molim vas da ne koristite termine – vi ste u svom kukavičluku odbili da prosveti smanjite manje nego drugima.

Samo pritisnite mikrofon.

Prošle godine smo bili u situaciji da u kratkom roku opredelimo ukupan fond smanjenja plata i penzija, što je bila inicijalna i neophodna, bolna ali neophodna kapisla u pokretanju procesa reformi.
Na svaki dinar koji smo tada smanjili, u rashodima smo ostvarili uštede od 4, 5, 6 dinara. Deficit je manji za 600 miliona evra od onoga što smo zajednički ovde planirali u decembru prošle godine, što je ogroman uspeh i koji pogoduje svima, koji pomaže da dug ove države bude manji, koji pomaže da troškovi kamata budu manji i da ostane više resursa da rešavamo probleme prošlosti i da pravimo budžet za sledeću godinu koji će biti bolji i koji će upravo prosveti dati najveće relativno povećanje plata. Hvala.