Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.
Neka se pripremi Goran Mladenović.

Dame i gospodo narodni poslanici, dosta toga je već rečeno o ovom zakonu. Bilo je i dosta emocija mada mislim da nije bilo potrebe za tim, jer očigledno imamo jedan zakon koji je u korist pre svega prosvetnih radnika, ali ono što nas očekuje znači će i u korist nekih drugih sektora u javnim službama.
Sve u svemu imamo niz činjenica koje potvrđuju da je Vlada u prethodnih godinu dana radila dosta dobro. Radila je dosta dobro s obzirom da je pre svega deficit uspela da snizi sa blizu 7% na nekih 4,5%, da će pri tom uspeti da isplati i zaostala dugovanja vojnim penzionerima i da taj deficit stvara prostor da mi danas možemo da razgovaramo i o ovoj jednokratnoj pomoći, ali i generalno o povećanju plata i prosvetnim radnicima, i zdravstvenim radnicima, i policiji i vojsci. Sve je to nešto što je jako pozitivno i nema razloga da te rezultate olako onižavamo i da građanima Srbije ne pošaljemo jednu pozitivnu sliku sa ove sednice Skupštine i damo im do znanja da i ubuduće mogu da očekuju poteze Vlade koji će u svakom slučaju olakšati njihov socijalni položaj koji nije ni malo lak.
Znači ovaj zakon koji danas imamo je tek prva faza u rešavanju i poboljšanju materijalnog položaja prosvetnih radnika, tih 7.000 dinara koji će biti jednokratno podeljeni prosvetnim radnicima, ali posle toga nas čeka i druga faza, to je povećanje 4% na platu koje je znatno značajnije, jer znači da će ta povećanja biti konstantna i u 2016. i u 2017. godini. Ukoliko se ukaže prilika biće i veće u tim godinama, ukoliko Vlada nastavi da radi ovako kako hoće, jer sam ja uveren da iz onog što je danas rečeno ima nameru.
Imamo jednu fazu, a to je faza u kojoj treba da uvedemo platne razrede i u oblasti prosvete. U tom smislu moći ćemo da ujednačimo, da ispravimo greške koje smo imali u prethodnom periodu i da ovu situaciju kada su u pitanju plate bitno popravimo i u prosveti i u nekim drugim sektorima.
Još jedna pohvala za Vladu, nešto što čini mi se da svi mi previđamo, da smo aranžmanom sa MMF prihvatili u 2015. godini, imamo 5% otpuštenih službenika iz javnog sektora. Negde oko 25.000 ljudi je ostalo na svojim radnim mestima zahvaljujući tome što je Vlada bila jako štedljiva i što je uspela da obezbedi veće prihode nego što su svi to očekivali. To je nešto što mora da ulije optimizam. Da li smo zadovoljni ovim povećanjem, da li su prosvetni radnici, građani zadovoljni sigurno da nisu. Mislim da svi koji rade u javnom sektoru, ili bar 90% njih nije zadovoljno svojim platama, ali krajnje je vreme da prestanemo da razmišljamo o tome koliku bismo platu želeli da imamo, nego da počnemo da razmišljamo o tome koliku platu ova naša slabašna privreda može zaposlenim u javnom sektoru da obezbedi.
Znači, da sa jedne politike potreba pređemo na politiku mogućnosti i to je ono što je jako dobro u ovom zakonu. Mi smo na žalost u situaciji da imamo jako slabu privredu, jako slab realan sektor, to je rezultat decenijskih zabluda, neznanja, čak i jedne intelektualne lenjosti koja nas je dovela u situaciju da konstantno iz godine u godinu gubimo radna mesta u realnom sektoru, da broj ljudi i broj privrednih subjekata koji plaćaju porez u budžet bivaju sve manji i manji iz godine i to nas je dovelo u situaciju da danas imamo jako mali broj zaposlenih u realnom sektoru, u privredi, a veliki broj zaposlenih u javnom sektoru. Taj odnos je 1:2 i to treba reći, još nije uspeo da se izjednači u odnosu na EU gde je taj odnos 1:5. Znatno viši. To je u suštini jedan od najvećih razloga zbog čega su plate u javnom sektoru ovako male.
Drugi razlog je relativno mali BDP. Mi nismo uspeli u ovih zadnjih deset godina tranzicije da taj BDP povećamo. Došli smo u situaciju da tavorimo, da nam je privredni rast iz godine u godinu mali, odnosno jedne godine se poveća, druge se smanji i sve to nas dovodi u situaciju da imamo jako male budžetske prilive i mogućnosti da se budžet popuni u ozbiljnoj meri, samim tim da se ostavi i veći prostor za plate.
Ipak, treba reći da 1% privrednog rasta uopšte nije za potcenjivanje, ne zato što se treba upoređivati sa drugim zemljama u okruženju, već zato što skoro sve zemlje koje su išle ovim putem, putem fiskalne konsolidacije imale su u prvoj godini, a mi smo tek u prvoj godini u sprovođenju programa fiskalne konsolidacije, kao što znate do 2017. godine bi trebalo da se završi, sve su išle u recesiju, sve su imale negativan privredni prirast. Tako da ovaj uspeh Vlade je mnogo veći nego što to izgleda na prvi pogled.
Nije bilo mogućnosti da se ne ide sa fiskalnom konsolidacijom. Sa javnim dugom koji prelazi preko 70%, koji će verovatno na kraju ove godine da bude blizu 75%, bili smo u situaciji da uđemo u krizu javnog duga. Bile su neminovne uštede način na koji se Vlada opredelila da te uštede sprovede i ovi zakoni koji su pred nama pokazuju da se pre svega vodilo računa o zaposlenima, da one projekcije koje su u startu pre godinu dana bile da treba ići sa povećanjem plata 15 do 20% nisu bile potrebne i nisu bile realne, jer je Vlada prepoznala druge mogućnosti, kao što je smanjenje plata u našem slučaju za razliku od drugih zemalja, bilo je samo 10%. Dobar deo tih sredstava se vraća, što je i te kako pozitivno i sve ono što je pozitivno treba nastaviti u nekom prethodnom periodu, pre svega se boriti za mnogo veći privredni rast koji će značiti mnogo bolji standard u godinama koje su pred nama.
Ali, treba i otvoreno reći, ništa neće moći da se završi preko noći. Pred nama su godine ozbiljnog rada, pre svega ozbiljnog investiranja kako privatno tako i iz državnih fondova, a sve to naravno moraće da se odvija bez povećanja poreskih prihoda, ako je to moguće pre svega bez povećanja PDV jer bismo time unizili potencijal privrednog rasta i eventualno mogućnost za povećanja plata u nekom narednom periodu.
Znači, siguran sam da svi mi poslanici, bez obzira na ovako jedan politički dijalog koji je bio u jednim pojedinim trenucima emotivan, u suštini podržavamo ove mere. Dobro je što će i deo opozicije glasati za ove zakone. Na Vladi da je ubuduće svojim zakonima, svojim merama, opravda stanje u privredi. Želja postoji, uspesi su očigledni. Nema razloga da u nekom narednom periodu ne budemo optimisti i da građanima, pre svega zaposlenima u javnim službama ne obećamo i neka možda ozbiljnija povećanja plata, ali u tek uz ozbiljniju fiskalnu konsolidaciju 2016. godine. Mislim da je 2017. godina u kojoj će se osetiti rezultati svih ovih dosadašnjih mera.
Zato vas pozivam naravno da podržimo ovaj zakon i da u narednom periodu damo podršku Vladi na svim merama koje znače kroz fiskalnu konsolidaciju i jedan realniji okvir za ekonomiju Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Goran Mladenović.
Neka se pripremi Nevenka Milošević.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, uvaženi ministri, Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetu za 2015. godinu koji se danas nalazi pred nama, koji će biti dopunjen amandmanom s obzirom da je predsednik naše poslaničke grupe podneo amandman, predviđa isplatu jednokratne novčane nadoknade u iznosu od sedam hiljada dinara zapošljenima u osnovnom, srednjem, više i visokom obrazovanju, kao i zapošljenima u ustanovama učeničkih i studentskih standarda.
Ova jednokratna isplata u suštini predstavlja pokušaj Vlade i parlamenta da ublaži debalans u platama koji postoji između zapošljenih u prosveti i platama zapošljenih u ostalim resorima s jedne strane, što je svakako proizvod nasleđenog stanja iz prethodnih godina i sa druge strane jedan izraz poštovanja i pažnje, pre svega premijera, ministara, čitave Vlade i zakonodavne vlasti koji želi da izađe u susret potrebama prosvetnih radnika.
Kada kažemo pokušaj Vlade i parlamenta da se ublaži rebalans u platama zapošljenih u prosveti to je jedno činjenično stanje koje evidentno, to je činjenično stanje o kome predstavnici u Vladi, predstavnici u parlamentu većine ne želimo da ćutimo. To je činjenično stanje pred kojim nema razloga da uopšte zatvaramo oči, ali takođe činjenično stanje koje predstavlja nasleđe iz ranijih godina i kao takva činjenica ne treba se nijednog trenutka prenebregavati.
Naime, radi se o tome da su godinama unazad ministri u vladama u kojim SNS nije imala učešće uspevali da izbore veće plate svojim zapošljenima u svojim resorima, pa je tako recimo u okviru resora pravde ministar pravde uspevao da izbori veće plate i zarade zapošljenima, tužiocima i sudijama u odnosu na profesore i nastavnike koji imaju isti stepen stručne spreme.
Sličan slučaj se nalazi u Ministarstvu zdravlja gde je ministar zdravlja uspevao da izbori veće plate lekarima i medicinskom osoblju u odnosu na zapošljene u prosveti profesorima, nastavnicima, učiteljima, bez obzira što imaju isti stepen stručne spreme.
Ovo je velika nepravda koja je učinjena prosvetnim radnicima i kao takva ona je učinjena bez učešća SNS i učinjena je bez mešanja poslanika SNS koji su mogli o bilo čemu u to vreme da odlučuju ili da se pitam. Primer za to, imamo u Srbiji na hiljade, da recimo, medicinska sestra koja ima četvrti stepen stručne smene danas gotovo ima identičnu platu kao profesor, odnosno nastavnik koji ima završen sedmi stepen stručne spreme, odnosno visoko obrazovanje.
Takođe, flagrantni primer ovih nesrazmera, odnosno disbalansa nalazi se u javnim preduzećima, pa tako jedan zapošljeni elektromonter u jednoj elektrodistribuciji u Srbiji ima i do 20 hiljada dinara veću platu u odnosu na profesora, odnosno nastavnika koji ima sedmi stepen stručne spreme.
Znači, jedan zapošljeni u javnom preduzeću koji ima treći stepen stručne spreme ima veću zaradu u odnosu na zapošljenog u prosveti, profesor, odnosno nastavnik.
Ponavljam, to su sve evidentne činjenice o kojima ne želimo da ćutimo, pred kojima ne želimo da zatvaramo oči, ali to su sve problemi, stanje i činjenice koji su nasleđeni iz ranijih perioda, ponavljam opet, u kojima SNS nije imala učešća, ali koja će raditi u perspektivi i budućnosti na rešavanju istih.
Sa druge strane, rekli smo da je ovo izraz jednog poštovanja i jedne pažnje prema prosvetnim radnicima imajući u vidu pre svega trenutak, odnosno ambijent u kome se donosi odluka, odnosno dopuna Zakona o budžetu i predviđa jednokratna isplata zapošljenima u prosveti u iznosu od sedam hiljada dinara. Evo i zbog čega. Ako imamo u vidu da su zapošljeni u administraciji i penzioneri pristali i prihvatili smanjenje plata i penzija u znak solidarnosti i podrške reformama koje su neizbežne da se sprovedu u Srbiji kako bi se obezbedila kod nas stabilizacija budžeta u RS na kratak rok, odnosno obezbedili uslovi za privredni rast, odnosno privredni razvoj na duži rok, onda je čin jednokratne isplate u iznosu od sedam hiljada dinara, pa makar to bilo i sedam hiljada dinara pravi presedan i izuzetan izraz pažnje i poštovanja prema zapošljenima u prosveti.
Sa druge strane, tu leži opasnost da ovakav akt može biti izvor nezadovoljstva i prezira od strane ostalih zapošljenih u administraciji, odnosno penzionera kojima bi ovih sedam hiljada dinara puno značilo takođe.
Naveo bih samo neke od primera koji postoje. Nažalost u Srbiji postoje određene lokalne samouprave čijim zapošljenima plate i zarade kasne po nekoliko meseci. Tim ljudima bi svakako ova jednokratna nadoknada puno značila. Imamo takođe puno slučajeva u Srbiji da radnicima i zapošljenima predškolskih ustanova i vrtića koji nisu obuhvaćeni ovom izmenom takođe bi mnogo značila i dobrodošla jednokratna isplata u iznosu od sedam hiljada dinara, posebno ako imamo u vidu da je pred nama zimski period, da su sada troškovi najveći i da se učenici i studenti pripremaju za škole, da se priprema zimnica, da se priprema ogrevno drvo itd. Svakako bi ovim grupama ova jednokratna isplata jako dobro došla i puno značila.
Imajući u vidu stopu nezapošljenosti kao drugi argument, koji opet govori o izrazu poštovanja prema zapošljenima u prosveti, imajući u vidu stopu nezapošljenosti u našem društvu koja je rezultat različitih faktora, a pre svega loših i nepoštenih privatizacija, da ne kažem lopovskih i pljačkaških kako se neko ne bi našao uvređenim ili ne daj Bože povređenim, ova novčana nadoknada bi takođe mnogo značila recimo zapošljenima, odnosno radnicima koji su ostali bez posla u Elektronskoj industriji „Niš“, kojih ima par desetina hiljada, zatim zapošljenima koji su ostali bez posla u fabrici „Nevena“ Leskovac.
Takođe, ovih sedam hiljada dinara posebno bi možda značile radnicima „Jumka“ i „Simka“ u Vranju koji vredno rade u svojim pogonima, a imajući u vidu period u kome se nalaze ovih sedam hiljada dinara bi mnogo značile i dobrodošle.
Ako se na sve to doda i sumarni efekat, koji će se imati od ove isplate, a to otprilike znači da je ovom merom jednokratne isplate u iznosu od sedam hiljada dinara obuhvaćeno oko 140 hiljada zaposlenih u prosveti, i ako imamo u vidu da je to izdatak za budžet u iznosu od 1,7 milijardi dinara, onda možemo konstatovati sa 14 miliona evra, odnosno 15 miliona evra mogli bismo da napravimo i sa ovim sredstvima možda 14, 15 fabrika iz temelja ili da pronađemo 14, 15 privrednika kojima bismo mogli da damo ove subvencije u iznosu od milion evra, koji bi zaposlili 100 do 150 radnika.
Tako da bi efekat prioritetnih zapošljavanja bio 1500 do 2000 radnika, plus efekti njihovih plata, plus izvoz, plus porezi na zarade, koji se pritom u ekonomiji ostvaruju svakako, prioritetni, ali su opet Vlada i parlament, predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti, se odlučili da ova sredstva usmere ka zaposlenima u prosveti, ne bi li se nepravda iole ublažila. Sa ovim novčanim sredstvima mogli bismo sijaset osnovnih škola i domova zdravlja da rekonstruišemo. Videli smo, pre neki dan je premijer pokazivao slike i danas smo gledali ovde u parlamentu, u kakvom su nam stanju školski i zdravstveni sistemi. Takođe, mnoga deca, nažalost, u Srbiji u osnovnim, pa i u srednjim školama nemaju fiskulturne sale za nesmetano obavljanje fiskulturne aktivnosti. Sa ovim novčanim sredstvima svakako smo mogli da pristupimo gradnji 25 do 30 fiskulturnih sala. Međutim, Vlada, parlament, su odlučni da ova novčana sredstva usmere ka prosvetnim radnicima, ne bi li uticali na ublažavanje disbalansa, pa je ovo za svaku pohvalu i za svako priznanje.
Međutim, na kraju dana, ove rasprave, možemo konstatovati, i nadam se da ćemo se oko toga svi složiti da ovo predstavlja malo povećanje za prosvetne radnike, ali predstavlja veliki i značajan izdatak za budžet. Zato je neophodno da ministar prosvete sa svojim stručnim timom, zajedno sa predstavnicima sindikata, sindikalnih organizacija i sindikalnim rukovodstvima, pristupe ozbiljnoj, sveobuhvatnoj analizi kako bi se pronašlo održivo i sveobuhvatno rešenje na duži rok. Tu računamo na podršku, pre svega, ministarke gospođe Kori Udovički, koja će praviti platne razrede i u okviru toga pokušati, koliko god je moguće, da ovu razliku smanji, a da i sami prosvetni radnici u okviru svojih sindikalnih organizacija i udruženja pokušaju da pronađu načine da smanje svoje troškove i u okviru postojeće aproprijacije oslobode novčana sredstva za povećanje svojih zarada.
Navešću samo jedan od primera, u čitavoj Srbiji postoji niz škola koje su ruralnog tipa, gde postoji po par učenika, gde predaje po jedan učitelj ili postoji par učitelja koji predaju za ne više od desetak učenika. Prevoz, dovoz i odvoz dece, svakako bi bio manji trošak za Ministarstvo prosvete u odnosu na tu školu, održavanje zgrade, grejanje, električnu energiju, isplate zarada prosvetnim radnicima i to je jedan od načina gde bi mogla da se napravi ušteda u okviru ovog ministarstva. Ovo bi moralo da radi Ministarstvo na relaciji sa ministrom, zajedno sa svojim stručnim timom na relaciji sa sindikalnim udruženjima, sa sindikalnim organizacijama, plus troškovi u smislu smanjenja za potrošnju na različite balove, seminare, značilo bi oslobađanje novčanih sredstava u okviru pozicije, odnosno aproprijacije Ministarstva prosvete i prostor za porast plata zaposlenih u prosveti.
Ovo je aktivan proces za koji je potrebno vreme i, ponavljam, u koji moraju uložiti svi maksimalne napore, svi zajednički da pokušamo, a pre svega ministar sa svojim stručnim timom da iznađe prostor za određene uštede, a posebno sindikalna rukovodstva, koja najbolje znaju gde je moguće praviti uštede, a ne da sindikalna rukovodstva svaki put kada su nezadovoljna upozoravaju i prete štrajkovima, izlaskom na ulice, da se fizički obračunavaju sa ministrom prosvete, što smatram da na neki način brukaju i sebe i profesiju kojoj pripadaju i smatram da to u prespektivi ne bi smelo da se ponovi.
Zato će SNS glasati za ovu dopunu Zakona o budžetu za 2015. godinu, u nadi da će se pronaći održivo rešenje zajedničkim radom, zajedničkim naporom, da će i profesori i prosvetni radnici, učitelji i nastavnici biti zadovoljni svojim statusom, svojim zaradama, jer je to vrlo bitno, zato što smo njima poverili našu decu da ih uče i vaspitavaju. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima premijer Aleksandar Vučić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je veoma važno da ukažemo na nekoliko stvari i šta je to što smo uradili, kako smo napravili i zašto veliki broj ljudi pokušava da sruši i šta je problem u nama, zašto smo uvek nezadovoljni.
Nažalost, u našem društvu i kod svakog od nas, čini nam se, postoji želja da uvek i po svaku cenu tražimo i mislimo da zaslužujemo više, a da čak i ne pokušamo sebe da promenimo i da ponudimo više. Biti nezadovoljan uvek je lako, kritikovati još lakše, posmatrati sa strane, sa sigurne udaljenosti dobacivati ne postoji ništa lakše. Veliki Ruzvelt je svojevremeno govorio da nisu kritičari ti koji zaslužuju priznanje, da nisu kritičari ti koji zaslužuju nagradu, već oni čije je lice umrljano i prljavštinom i krvlju i znojem, oni koji se nalaze u areni, koji se svakoga dana bore za svoje ciljeve, za drugačiju i bolju budućnost, koji padaju, ali isto tako ustaju, koji greše, ali te svoje greške ispravljaju, i koji se bore i koji ne dozvoljavaju učmalosti i dosadi da razbiju njihovu energiju i želju da naprave društvo boljim. Ti i takvi ljudi zaslužuju ne samo poverenje naroda, zaslužuju da budu saslušani, a ne oni koji sede i nikada vam i ne kažu šta je to što treba da uradite, osim što kažu – treba da bude bolje.
Ovo pitanje sam namerno postavio, jer sam se trudio da u poslednja 24 sata i stručnoj javnosti i sveukupnoj javnosti čujem i jedan jedini argument. Saslušao sam sve političke stranke u Srbiji, saslušao sam sve stručnjake. Moram da kažem da su stručnjaci prilično korektno reagovali, na prilično korektan način i ocenili mere Vlade, ali sve drugo što sam čuo svodilo se na jezik uvreda i na najprimitivniji način je pokušaj sticanja političkih poena. A, to je mizerno i uvredljivo ako povećate četiri plus jednokratna pomoć i podrška, to je 5%, to je mizerno i uvredljivo, a njihove izjave kada je povećavana cena struje 7% koje su bile da je to katastrofa za kućni budžet, pazite, cena samo jednog artikla, važnog, ali samo jednog. Katastrofa za srpske budžete, da će biti uništena srpska domaćinstva, da će biti sve razoreno zato što to ne može niko da plati.
Čekajte, kako je 5%, a za sve ukupno dobijate 5% više, ništa, a 7% je katastrofa? Kakvi su vam to aršini, kome to govorite? Da li smo to postali takvi da sve što možemo da predstavimo i dobrim, mi moramo da predstavimo lošim? Dakle, sve o čemu se danas ovde govori, to je naš pokušaj da iako nemamo nikakvu obavezu da ljudima za koje smatramo da teško žive, i mnogi drugi teško žive, pronašli smo način od onoga što smo zaradili da im damo sedam hiljada dinara, za 141 hiljadu ljudi.
Danas je glavna tema - ej, nemojte to, pa dajte im 100.000, 50.000. Nemamo, nismo zaradili. Prost je razlog, nismo zaradili. Koji su ti koji su zaradili i kako su zaradili? Sada ćete da čujete primere. Da bi se dodvorili narodu u Beogradu, isplaćivali su tromesečno po tri-četiri hiljade dinara penzionerima. Danas uzimamo penzionerima po pet i šest hiljada samo da bismo to vratili. Zato što je to plaćeno iz kredita sa kamatom od preko 7%. To nije plaćano zato što je grad zaradio, zato što je država zaradila i zato ovako strastveno reagujem. Hoću da ljudi znaju, ono što mi isplaćujemo, to je zdravo, to su čiste naše pare, to nisu krediti, to neće niko da vraća. Jeste malo, ali je naše, a ne tuđe. Ja znam da ljudi obično mogu da kažu - ej, vidi, koliko imamo u džepu? Nedovoljno, malo više nego prošle godine u ovo vreme. To je napredak, mali, ali mi smo na početku programa. Tek na kraju programa moći ćemo slobodno da donosimo te odluke, ali smo i to uspeli.
Naše javne finansije su danas, po onome što govori MMF, najčistiji i najbolji. Ja znam da će ljudi da kažu - šta to mene briga, ja o tome ne znam ništa. A ja ću da kažem – razmislite ljudi, jer kada nam javne finansije nisu čiste, kada nam javne finansije nisu dobre, onda ova zemlja ide samo u propast. Danas su nam čiste i dobre. Ja sam govorio i o tome i kod političkih stranaka. Pogledajte političke stranke, kakvi su im izveštaji o javnim finansijama, pa ćete nedvosmisleno da vidite…
Meni se učini Borko Stefanović, izvinjavam se.
Dakle, naš je posao i naše je da pokušamo da našim ljudima, da narodu objasnimo da nema preko hleba pogače i da nema preko noći ogromnog napretka, a ovo je preko noći siguran i stabilan napredak. Ljudi kažu - 15 godina pokušavamo da reformišemo javna preduzeća. Stalno se o tome govori. Prvi put je MMF rekao da ima pozitivnih pomaka. Nije sjajno, ali za one koji su danas pričali gluposti o tome kako je „Srbijagas“ ne znam koliko dužan, nije „Srbijagas“, dužan je Bajatović za ono što je isplatio, a nije smeo da isplati. Kako će da vrati? Ne znam i ne interesuje me, ali „Srbijagas“ po prvi put isplaćuje sve svoje tekuće obaveze u punom obimu, po prvi put u svojoj istoriji.
Dakle, po prvi put ne kasnimo ni dinara i sve u skladu sa Protokolom koji imamo potpisan sa Rusima isplaćujemo, prvi put u svojoj istoriji. Pri tome, ne zaboravite, dragi prijatelji, vraćamo dugove. Krajem godine ćemo dve trećine duga prema „Gaspromu“, odnosno prema NIS-u da prihvatimo kao javni dug i najmanje jednu četvrtinu tog duga da isplatimo u kešu. To su ti ekonomsko-politički mrtvaci koje smo nasledili iz prošlosti. Nema novog našeg duga.
Da biste vi razumeli, 496 miliona evra smo mi dužni bili „Gaspromu“, odnosno NIS-u. Mi smo uspeli teškim pregovorima da smanjimo to na 303 miliona evra. Nešto smo malo isplatili, a ostalo smo uspeli da se dogovorimo. To je zajednički dug i za „Petrohemiju“ i za „Srbijugas“ prema Rusima. Sveli smo to na 303 miliona. Prihvatićemo najveći deo u javni dug i odmah ćemo da platimo 50 miliona evra. Dakle, od tog duga što su nam ga pravili od 2007, 2008, 2009, 2010, 2011. godine, mi ćemo to skoro sve da vraćamo, da generacije koje dolaze posle nas, da im takvi ekonomski mrtvaci ne isplivavaju na površinu. A mi kada kažemo – znate li šta je za našu državu 100, 200 ili 300 miliona evra, i to samo tako dođe, i ne sekiraju se uopšte.
Vojni penzioneri. A što su nam ovi stručnjaci ostavili dug prema vojnim penzionerima od oko 300 miliona evra? Mi pokušavamo da ga svedemo na 190, pa na 160 miliona evra, da isplatimo vojne penzionere. Pa, odakle? I to ćemo da isplatimo i to da ne povećavamo dramatično deficit i da ne ugrozimo stabilnost naših javnih finansija. Zašto sve to radimo? Zato što je to condicio sine qua non, to je uslov bez koga se ne može ući u reforme. Danas sam primio nekoliko italijanskih predstavnika.
Danas je otvorena nova fabrika u Sremskoj Mitrovici. Nisu tražili ni subvencije, ali su ljudi bili sigurni da od kada smo popravili svoju poziciju na „Duing biznis listi“, da mogu da ulažu i da imaju sigurnost ulaganja u našu zemlju. Novih stotinu ljudi se zaposlilo u Sremskoj Mitrovici. To ćemo da radimo svakoga dana. Smanjivaćemo tu vrstu nezaposlenosti i time ćemo da rešavamo i sve ove druge probleme.
Samo Mladenoviću da kažem oko sindikata. Sindikati su bili vrlo korektni, sindikati prosvete. Oni su ljudi razumeli sve. Pustite tu neku organizaciju koja je organizacija pod kontrolom neke političke stranke. Ja sam bio oduševljen, mislim da je iz Unije sindikata ona žena, ona je rekla – hvala vam što ćete konačno i te škole da popravite, zato što to ne znači samo đacima, to znači i nama. Ono što nema više u turskim zatvorima, onakvi toaleti kakvi imaju kod nas u školi „Veljko Vlahović“ u Kuršumliji i u stotinama škola po našoj zemlji. E, mi ćemo do leta sledeće godine sve škole da okrečimo, sve škole da očistimo i svaki toalet biće uređen i čist za našu decu. I to ne, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne iz kredita, ništa iz kredita, već iz našeg budžeta.
Znate li kada smo mogli da vidimo da je Slovenija uspela? Kada su prvi deo auto-puta Zagreb-Ljubljana finansirali iz budžeta, a ne iz kredita. Tako ćemo i mi da gledamo. Nemamo još za auto-puteve, a da nije iz kredita, ali kada budemo pravili ovih 10 kilometara levo, to je srpska kuća, naše pare, nije kredit. Ali, kada budemo mogli da napravimo deonicu od 50 kilometara bez kredita, tada znajte da smo uspeli. I zato ovo sve radimo.
Grozno je kada smanjujete, još gore je kada povećavate. Šta god da uradite, nikada ništa ne valja. Ne valja ni to što pošteno radite svoj posao, pa se bave svakoga dana izmišljenim aferama. Nema šta nisu izmislili. Kada im onda kažete – dođite da potvrdimo da li ste govorili istinu ili ne, onda - nemojte da ste detektor laži. Raspao bi se detektor laži kada bi došli tamo da daju iskaze i izjave. Onda se kao slučajno pojavljuju u svim novinama tekstovi – to baš nije, znate, dokazno sredstvo, materijal tako prikupljen ne može da služi kao dokazni materijal. Hajde da vas vidim, stručnjaci, otiđite na poligraf, otiđite na detektor laži, pa da vidim kako ćete da ga prevarite.
Sve je to samo u jednom smislu važno, a to je – hajde nešto da kažemo i hajde nešto da uradimo protiv svoje zemlje. Ne zbog toga što mrze svoju zemlju. Nemojte da mislite da je to slučaj, nije. Oni samo mrze sve druge koji su uspešniji od njih, baš onako kako Meša Selimović, mislim, u svojoj „Tvrđavi“ govori o tome. Mislim da je „Tvrđava“, nemojte me držati za reč. Ponavljam, rekao je kako smo mi…
Mogu li da vas zamolim da mi ne dobacujete. Pristojnost se ne uči čak ni u školi, nego kod kuće. Ja vas ništa drugo ne molim, sem za pristojno ponašanje. To je jedina moja molba.
Dakle, uvek smo prezirali one koji su lošiji od nas, a mrzeli one koji su uspešniji. Iz tog ugla, ja njih razumem i mnoge druge, a mi ćemo da nastavimo da radimo. Već za tri meseca ćemo da vidimo kako stvari stoje i da najavljujemo nova povećanja, da se ponovo za to spremamo, opet bez kredita, da vidimo šta je to sve što još možemo da napravimo.
U Beogradu ćete uskoro da imate od „Hiltona“ do „Dabl ju hotela“, do „Ikee“, svega onoga što u prethodnim godinama nismo imali, ali ćemo početi da ulažemo sve više i napravićemo poseban plan, ne samo za škole, bolnice i domove zdravlja, već posebno da subvencionišemo one koji hoće da ulažu u Pčinski, Jablanički, Pirotski, Nišavski, Toplički okrug, zato što želimo da tamo imamo više investitora.
Posle mnogo godina bez postojanja velikih investicija u Novom Sadu, kad kažem mnogo godina, a za velike investicije je nešto što će da bude preko hiljadu zaposlenih, imaćete sada pre kraja godine, investiciju u Novi Sad, gde će ljudi da se obavežu da zaposle više od 2.000 ljudi a zaposliće 3.000 ljudi i to iz automobilske industrije veoma važno za nas, veoma bitno. To ćemo uspeti da uradimo, kao što sam rekao i ljudima u Priboju, nećemo ih ostaviti, kao što smo rekli i mnogima drugima, nećemo ih ostaviti iako su ih neki drugi uspešno uništavali i gotovo razorili u godinama koje su prethodile.
Molim narodne poslanike, da ne potcenjuju težak i naporan rad, što je inače nama Srbima karakteristika, da sve druge potcenimo a da sebe uvek precenjujemo, jel to ni mi ne smemo da radimo sa bilo kim drugim i sa svima drugima u regionu. Moramo dobro da razumemo kako i na koji način sebe da pozicioniramo. Zato je veoma važno i strašno važno da pokažemo šta je sve od onoga što su govorili bilo netačno a šta je bilo tačno.
Ja sam zahvalan i Ljubi Orboviću i mnogim drugima juče što su bili korektni pa su rekli da Zakon o radu nije doneo takve negativne posledice i otpuštanja o kakvima su govorili. Nisu oni srećni time, ja sam srećan zbog onoga što je doneto a to je fleksibilnije tržište. To je činjenica da to investitorima odgovara, da oni to podržavaju, da se zbog toga zapošljavaju ljudi, ali razumem i njih, mada su bili vrlo korektni. Sa takvim ljudima, sa takvim partnerima koje imamo među radnicima, tu uvek treba da pomognemo i na takav način da nastavimo da radimo i uvek ćemo uspeti da napravimo nove i bolje rezultate.
Govorili su nam prvo 500 dinara za pretplatu biće strašno, biće ne znam koliko, i zbog toga je bilo, pa samo što revoluciju nisu digli, a nije dovoljno kada platu povećate ni za 1.000 ni za 2.000, ni za 3.000, ni za 4.000 to je ništa, a 500 dinara je razlog za revoluciju. Pa kada kažemo – neće biti 500 dinara, nego će biti između 120 i 150, e, al to ćete vi nama kroz budžet da uzmete. I, onda stanete i kažete da prosto više nemate nikakvog odgovora na sve to.
Ja mislim da je bilo važno da zaštitimo, pre svega, penzionere koliko je to moguće. Mislim da ćemo na lekovima uspeti da napravimo još nekakav progres iako smo dosta toga uradili, da pokušamo da te cene još oborimo a da ne ugrozimo, ne samo tržište već i proizvođače lekova u našoj zemlji, da penzionerima to, pre svega penzionerima, naravno ali i svima ostalima, olakšamo.
Da vam navedem još jedan slučaj oko cigareta, pošto kažu – poskupeće cigarete. Možda, ali to zato što proizvođači vide da mogu da prodaju. To je zato što proizvođači hoće da zarade više a ne zato što im sleduju redovne i ugovorne akcize koje dolaze tek u januaru ili u februaru i koja je minimalna. To je redovno usklađivanje, ono koje imamo dogovoreno i ugovoreno, nego vide ljudi, oprostićete što ću na takav način da kažem, da se više troše cigarete, da se više puši nego ranije, da ljudi mogu sebi to da priušte i hoće da povise cene. To nema veze sa Vladom. Razgovaraćemo sa njima, ali oni uplaćuju akcize više nego ikada.
Na današnji dan za novembar mesec imamo akcizu nekoliko milijardi veću nego u novembru prošle godine, onda vi samo gledajte kako i na koji način i zašto nemamo problema sa punjenjem budžeta.
Želim još jedanput da ponovim za sve građane Srbije. Mi danas ovde ne razgovaramo o rebalansu budžeta, jer rebalansa budžeta prvi put posle 40 i nekoliko godina nemamo. Naše finansije su čiste i uređene kao apoteka.
Treća veoma stvar, danas ovde razgovaramo o onome što mi dajemo kao jednokratnu pomoć i podršku prosvetnim radnicima i profesorima na univerzitetu. Onaj ko ne želi i ko ne razume u kakvom mu se položaju država nalazi ima neki svoj razlog. Mi nemamo nikakav problem. Uvek može svako da da novac svojoj Vladi. Vratićemo svaki dinar u budžet, svakome hvala. Ali, ja mislim da će od tih, unapred vam kažem 141.000, 140.900 ljudi to da prihvati i da kažu da su zadovoljni ne sumom novca, ne time što su se obogatili, već da su zadovoljni time što je neko, pre svega, hteo da pokaže – da razumemo da nam je prosveta u teškoj situaciji i zato smo prosveti dali četiri plus 1,2%, zato ćemo prosveti i sledeći put najviše … akciza nam je u novembru ove godine u odnosu na novembar prošle godine do sada, dakle do, koji je danas 11, 12. novembar, koji god da je, nije ni važno, za 5,3 milijarde veća. Dakle, samo da imate to u vidu.
Dakle, cela sednica danas se odnosi na to da želimo da pokažemo poštovanje i odnos prema prosvetnim radnicima i profesorima na univerzitetu, samo u tome, sedam hiljada dinara nije mali novac, za mene nije mali, ne znam za koga je mali, siguran sam da za učitelje ni u Babušnici, ni u Somboru, ali ni u centru Beograda to nije mali novac. Da li će ga biti više? Biće, ako budemo uspešni i ako budemo radili kao 2015. godine jer sledeći put kada to budemo povećali više niko neće imati manja primanja nego što je imao, uz ovakvu inflaciju značiće mu da ima viša primanja.
Sve je na nama. Možemo li da radimo, hoćemo li da radimo, hoćemo li da budemo posvećeni na tom našem putu ili ćemo da gledamo samo kako da sve ono što je dobro na bilo koji način pokvarimo.
Hoću vama još jedanput da se zahvalim, žao mi je što od opozicionih poslanika, ukupno ih ima petoro, kao što vidite, ja ne znam da li ih ima nekad ili ih nema nikad, ali sam zadovoljan što poslanici većine pokazuju odgovornost, kao što se nadam da mi vi nećete zameriti poštovani poslanici što sam danas imao potrebu da dođem i da vam objasnim, što sam pronašao vremena i da dođem i da pokažem šta je to što smo u prethodnom periodu radili, a doći ćemo da pokažemo i šta smo napravili od auto-puteva, koliko smo mostova obnovili posle poplava, koliko smo regionalnih i lokalnih puteva napravili i koliko ćemo tek da pravimo. Koliko smo fabrika otvorili dobićete poseban izveštaj pošto stalno govore da tih fabrika i tih radnih mesta nema, pa ćete da dobijete kompletan izveštaj i da to uporedimo sa nekim pređašnjim periodom.
Naravno, još mnogo poslova je pred nama. Samo vas sve molim za razumevanje, za podršku, ali vas molim i za reči kritike. Svaki put kada nešto loše napravimo i kada nešto loše uradimo, ali vas takođe molim da nas ne zaštitite, jer meni nije potrebna nikakva zaštita, zna narod šta možemo da uradimo, zna narod šta nikada nismo uradili. Hoću da vas molim da se borite za svoje ideje i da se borite za naprednu i prosperitetnu Srbiju. Kada sam to rekao nisam mislio u partijskom smislu, mislio sam u smislu da za nas ništa ne sme da postoji važnije od naše Srbije, da moramo da brinemo o njoj, da moramo da je čuvamo u političkom smislu, ali da i te kako moramo da razmišljamo kako da našu ekonomiju unapređujemo.
Ekonomija je pitanje broj jedan našeg političkog napretka, na stabilnim smo i čvrstim temeljima, to kažu i MMF i Svetska banka i IBRD i IDA, to kaže i EU. Ali, nije važno šta oni kažu, važno je da naš narod zna da radimo pošteno i da ćemo da radimo jednako pošteno i još napornije. Uveren da će rezultati biti još, neću da govorim mnogo bolji, jer ovi rezultati su dobri.
Ovo su dobri rezultati, a zapamtite šta sam vam rekao i pre šest meseci, molim vas, da će jednog dana, i kada ljudi budu nezadovoljni, i kada budu promenili većinu, kada budu doveli neke druge na vlast, da će se i tada izučavati i govoriti pohvalno o ovom periodu i da će svima da bude jasno da je Srbija najteže i nejneophodnije reforme sprovela baš u ovo vreme.
Zato budite ponosni na sebe što se borite, što se borite za normalnu, pristojnu i uspešnu Srbiju, a mi ćemo gledati da vam u tom poslu služimo. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nevenka Milošević.

Zahvaljujem, uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, gospodine Vučiću, uvaženi ministri, drage kolege narodni poslanici, poštovane kolege prosvetni radnici i zaposleni u obrazovanju, svoje današnje izlaganje pre svega usmeriću na izmenu Zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu, a svakako da ću podržati i ostala dva predloga zakona koji se tiču dva važna ugovora.
Najpre bih želela ovu priliku da iskoristim da sa par dana zakašnjenja svim kolegama prosvetnim radnicima čestitam Dan prosvetnih radnika, 7. novembar. To je datum kada je rođen naš veliki reformator Vuk Stefanović Karadžić. Drage kolege, imam i jednu poruku – da obavljate i dalje svoj veoma težak, visoko odgovoran posao, a sa druge strane i veoma lep i kreativan, na najbolji mogući način, savesno, profesionalno, u najboljem interesu svojih učenika, u najboljem interesu struke, profesije, ali i ličnog, profesionalnog usavršavanja.
U toku su važne reforme. Da bi ih realizovali, naravno, moramo reformisati i naš obrazovni sistem. Obrazovanje, čuli smo već i danas, jeste proizvodnja. Obrazovanje proizvodi znanje koje mora da bude cenjeno. Znanje, koje treba da bude mnogo kvalitetnije, što podrazumeva njegovu trajnost, njegov kvalitet, ali i funkcionalnost i primenu u praksi.
Danas govorimo o dopuni Zakona o budžetu za 2015. godinu i u tom smislu imamo izmenu dva člana, to je član 17, gde se dodaje novi stav 3, gde se pruža mogućnost da zaposleni u prosveti dobiju jednokratnu pomoć. I to je veoma važna vest za sve zaposlene u obrazovanju, u ustanovama za osnovno, srednje obrazovanje, u ustanovama za učenički standard, ali čuli smo i da je dopunjeno i za sve zaposlene u višim i visokim školama danas. Povodom ovoga, održano je više sastanaka sa predstavnicima Ministarstva finansija, Ministarstva prosvete, sindikatima, a ja bih rekla, mislim da je i na poslednjim od tih sastanaka upravo i sam premijer bio prisutan.
Na osnovu svega je procenjeno da je trenutno realno i moguće zaposlenima u prosveti dati jednokratnu pomoć u visini od 7.000 dinara. I to jeste realno i moguće i to jeste odraz naše finansijske stabilnosti. To jeste odraz toga da smo konačno zaustavili negativne trendove u oblasti finansija.
Zarad kolega prosvetnih radnika, ja bih rekla još nešto. To ne znači da će njihovo pravo za jubilarne nagrade biti ukinuto. Ono se nikako ne ukida, ono će i ove godine biti isplaćeno za sve one koji su to pravo ostvarili, ali iz budžeta jedinica lokalnih samouprava.
Naravno da jednokratna pomoć za prosvetne radnike neće suštinski i trajno rešiti njihov položaj, ali, ova pomoć rekla bih da jeste jedan dobar znak, jedan dobar simbol dobre volje ove Vlade da je prepoznala probleme položaja prosvetnih radnika danas, da moramo ispraviti nasleđene greške, da ne pominjem 2008. i neke ranije godine.
Da bismo suštinski rešili problem položaja prosvetnih radnika, moramo kvalitetno doneti platne razrede, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakon o visokom školstvu, zatim Registar zanimanja, ali i koncept dualnog obrazovanja, kao i obnovu svih naših škola. Ja se usuđujem da kažem još nešto što smatram da je vrlo važno – možda je moguće omogućiti i javno-privatno partnerstvo u školama, dodatno finansiranje naših radnika u školama putem projekata, ali i veći razvoj obrazovnog turizma. Jer, najveći problem danas u obrazovanju zapravo jeste sve manje dece, budućih učenika i studenata, a na ovaj način bi mogli oživeti naša sela i napuštene školske zgrade.
Naravno, potrebno je da svi mi koji smo na bilo koji način, direktan ili indirektan, vezani za obrazovanje, damo sve od sebe kako bi konačno bolji dani za obrazovanje u Srbiji došli, kako ta briga za položaj prosvetnih radnika više ne bi bila na reči.
Sigurna sam da će ova Vlada Republike Srbije na čelu sa našim premijerom Aleksandrom Vučićem svakako u tome i uspeti.
I samo još jedno zapažanje za kraj. Sva današnja kritika smatram da je bila kritika radi kritike, nije bila ni dobronamerna, ali nije bila ni korisna. Ona je bila krajnje ispolitizovana, a ja bih rekla – uvek sa istim ciljem, da omalovaži sve napore, sve uspehe ove Vlade Republike Srbije, a ti rezultati, moramo priznati da su vidljivi, da su prisutni, da su merljivi i da su danas priznati. Hvala vam puno.

Reč ima premijer.

Dame i gospodo, zarad istine, želim da vas obavestim o sledećem.
Vi znate da su nam, evo, ceo dan, danima, nedeljama, mesecima, omalovažavajući sve što smo govorili, i danas su pričali da je nešto mizerno – pa, jeste, može čovek i da se složi sa tim. A znate li koliko je vlada od 2008. do 2012. dala ovakvih pomoći i podrške? Znate koliko je to puta bilo na godišnjem nivou? Lepo ti, Milija, stoji ta srpska narodna nošnja. Znate li koliko su puta dali našim prosvetnim radnicima, osim što su im rekli – povećavamo vam platu 10%, pa inflacija bude 25%? Nula puta. Nula. Dala je jedna druga Vlada 2008. godine, i tada je bila pohvaljena – dala je 5.000 dinara. Dala je naša Vlada 2013. godine, Svetosavsku podršku i pomoć od 4.000 dinara. Ovo je 7.000 dinara. Nije dovoljno i nije dobro, zato što je mnogo bolje da to bude nula, kako su to neki drugi radili, i to u godinama u kojima je zemlja išla nizbrdo i pravo u ambis?
Ja sam došao do još određenih podataka, da vidite samo kako je to funkcionisalo, posebno ono što oni kritikuju, a naročito sam se spremio za raspravu oko toga ko je lopov a ko nije, ko je krao a ko nije. Te rasprave najviše volim, sa onima koji su opljačkali Srbiju kroz proces privatizacije, sa onima koji su živeli i radili za to da bi nešto pljačkali, a da bi poštenim ljudima nešto prebacivali.
Kao što vidite, nemam nikakav strah, već dođem direktno, pa da vidim šta će da mi kaže bilo ko, a da vidimo i šta ću ja njima da kažem. Pa da vidimo čija će argumentacija da bude ozbiljnija, tačnija i preciznija.
Dragi prijatelji, govorili su nam kako ništa ne valja što smo uradili oko „Er Srbije“. Da li je tako bilo? Decenijama prosečan gubitak je bio između 37 i 39 miliona evra na godišnjem nivou. Govorili su nam kako ništa ne valja, izvlačili podatke.
Evo vam, da vidite samo kako to danas izgleda. Broj putnika u milionima putnika u odnosu na 2012. godinu, jer se 1,3 povećao na 2,3 u 2014. godini i ove godine biće 2,6 miliona putnika. Prihod u milionima evra sa 161 na 192 u 2014. godini biće preko 210 u 2015. godini. Sa broja destinacija, sa 32 koje nisu bile dnevne, povećano je na 40 koje su dnevne. Sa 9.500 letova, povećano je na 15 hiljada letova. Letelice povećane za četiri, starost smanjena sa 25 godina na prosečnih 17 godina. Kargo rast 60% u odnosu na „JAT“. Broj pilota je povećan za 100. Broj pilotkinja, prvi put ih imamo, nismo ih ranije imali. Broj pripadnika kabinske posade povećan je za još 30. Broj zaposlenih mlađih od 30 godina, pošto kod nas je uvek postojalo samo kako će da se čuvaju mesta za nekoga, a ne kako da se neko novi zaposli, sa 4% skočio je na 28%. Tehničkog osoblja zaposleno je još 30 ljudi.
Dakle, samo sam vam naveo kao to danas izgleda i zašto su svi u regionu ljubomorni na „Er Srbiju“. Samo postoje neki kod nas koji žele da to bude loše. Samo ne mogu jednu stvar da objasne - kako to da je aerodrom u njihovo vreme vredeo za koncesiju od 30 godina 120 do 140 miliona, a kako to da danas možemo da dobijemo preko 500 miliona evra? Ja mislim da građani to i te kako dobro mogu da razumeju.
Ja sam malopre pogrešio. Nije škola „Veljko Vlahović“, već je škola „Drinka Pavlović“ u Krušumliji. Vas molim da vidite ovaj snimak. (Predsednik Vlade pokazuje fotografiju.) Ako možete da verujete da takva škola postoji. Ja mislim da ni u jednom zatvoru na svetu ne postoji ovakav toalet. Taj toalet postoji u našoj školi u Kuršumliji. Ovde imam fotografije iz 15, 20 škola, od „Petefi Brigade“ u Kuli, fiskulturne sale, to je Vojvodina, do škole „Kralj Petar Drugi“ u Užicu, do „Topličkih heroja“ u Žitorađi, ne znate koja je u gorem stanju. Zašto? Zato što nisu mogle da se prave kombinacije, mali je novac kada treba da okrečite nešto, kada treba da prefarbate nešto. Mali je novac nekima bio da se bakću oko toga i da rade te sitne stvari. Od krupnih ništa nisu ni hteli da rade, jer negde morate da vidite rezultat. Tako su zaboravili na autoputeve, tako su zaboravili na Železnicu, tako su zaboravili na avioprevoznika, sve krupno su zaboravili, a na sitno nisu hteli da misle zato što nema meda dovoljno. Zato se ovim nisu ni bavili. Zato ova pitanja nisu ni rešavali.
Mi danas imamo, da bi ljudi u Srbiji znali koliki je to posao, ukupno osnovnih škola 1.257 i dodajte na to 441 srednju školu. Mi ćemo u toku naredne godine, do kraja godine biće završeno 50, pre proleća će biti završeno ukupno 130 škola. Gledaćemo da završimo preko 700, 800 škola do kraja sledeće godine, da u svakoj školi, u koju god može da se uđe, ima onih i koje su u dobrom stanju, ali su retke. Lično ću time da se bavim, lično ću da nadgledam taj program. U svaku školu u Srbiji ću da uđem, u svaku školu. U svaki dom zdravlja u Srbiji ću da uđem, u svaku bolnicu ću da uđem, jer neću da ijedno naše dete uđe u ovakav wc, u svaku. To je moje obećanje. Nikada nijedan premijer nije ušao u stoti deo naših škola. Ja ću u svaku školu da uđem i u svakoj školi neću biti leš da odem da vidim kakav je toalet, da vidim gde nam deca idu, ne da dobijaju zarazne bolesti, nego da vidimo šta je to što možemo za njih da uradimo. To ću isto da uradim sa bolnicama.
Što se toga tiče, želim da znate da nam gama-nož odlično radi. Do sada 15 operacija, pomažemo ljudima, posle mnogo godina nabavili smo mašinu. Ja se ne razumem, doktore, oprostite zbog toga. Tamo su me vodili. Moje je bilo da obezbedim novac, a razumete sami da su me tamo vodili kao mečku da mi nešto pokažu, u šta se ja ne razumem, ali sam video da su pacijenti zadovoljni, da su ljudi zadovoljni što sada možemo da lečimo tumor na mozgu na bezbolan i najbolji mogući, na svetski način, da ne moraju da čekaju i da skupo plaćaju u Turskoj i nekim drugim zemljama.
Želim da vas obavestim da posle osam, devet godina, kada su uzeli pare za onu referentnu laboratoriju za mleko, negde oko deset godina kako su uzeli pare, 15 miliona, pa je tih 15 miliona nestalo, želim da vas obavestim da je danas ta referentna laboratorija završena i da će početi da radi za neki dan i da ćemo moći da imamo sve uzorke, sve analize na najbolji mogući način, da smo za 700 miliona dinara kupili četiri linearna akceleratora. Time ćemo da rešavamo za lečenje onkoloških pacijenata i liste čekanja. Dakle, više neće biti liste čekanja kod nas, kao što ih je bilo godinama. Tek o tome da li negde i koliko napredujemo.
Zatim, pogledajte, molim vas ovo, ako možete da vidite. (Predsednik Vlade pokazuje fotografiju.) Vidite, ova srušena, trošna kuća bez crepa, bez greda, bez ičega, ne liči ni na šta. To košta da srušite. Znate li koliko smo mi ovo platili, koliko ste vi ovo platili, koliko su ovo građani Srbije platili? Pročitaću vam tačno. Platili su 112 miliona, pazite, ne 112 hiljada, 112 miliona, 112.075.373 dinara, preko milion evra. Pogledajte, ovo ste platili milion evra. To ste platili, građani Srbije, milion evra. To je trebalo da bude dom za hendikepiranu decu. To je dom za hendikepiranu decu, plaćen milion evra. Onda kažu – malo je sedam hiljada, malo je četiri puta po nula dinara, koliko ste dali prosvetnim radnicima, a ovo je onoliko koliko možemo, dajemo onoliko koliko smo uštedeli a da ništa ukrali nismo.
Mi ćemo, nadam se, sledeće godine da imamo više ovakvih rasprava u Narodnoj skupštini. Ja sam gotovo uveren da ćemo u periodu koji je pred nama umeti da pokažemo, a vi znate da je kod nas građana Srbije, šta god da se desi, šta god da je dobro, kod nas konsenzusa, ako hoćete i slavlja, nema. Kažite mi koji je to događaj, šta je to što treba da se desi da bi Srbi negde nešto proslavili ili da bi rekli da je nešto dobro?
Nije primljeno Kosovo u UNESKO. Jesmo li slavili? Nismo. Nismo proglašeni za genocidni narod u UN, a to bi bio žig, pečat na našem čelu za narednih 200 godina. Nismo. Jesmo li slavili kada su morali da nam ukinu zbog pravde i morala sankcije koje nam je Hrvatska uvela, ekonomske, posle svega 30 sati? Nismo. Šta je to onda što će Srbi da slave? Šta je to što ćemo mi da poštujemo, a da to nisu sportski rezultati?
Plašim se da ćemo svi zajedno ovde malo toga da pronađemo. Zato kod nas nepoštovanje caruje i zato sam i ja pogrešio u jednom svom malom delu, uzvraćajući, rekao bih, na način koji meni ne priliči. Zato moramo da pokažemo poštovanje prema onima od kojih mislim da smo bolji, ali moramo da im pružimo mogućnost za utakmicu i istovremeno ne smemo da pokazujemo da smo isti kao oni. Zato ja i ne kritikujem one koji su doneli odluku da se pusti Euleks da bude na Kosovu i Metohiji, niti kritikujem bilo koga drugog, već gledamo da ispunjavamo naše obaveze. Gledamo da vidimo šta je to što mi možemo da napravimo, šta je to što mi možemo da uradimo.
Zato još jedanput, ovo je bila naša namera i sa tom namerom ćemo da nastavimo da pružamo pomoć i podršku za one koje mislimo da su, ne našom voljom, već silom prilika, neznanjem, neodgovornošću, neozbiljnošću i nesposobnošću onih koji su upravljali ovom zemljom, oštećeni i, koliko možemo, sa tim ćemo da nastavimo uvek u budućnosti, ali mi ne možemo da idemo kao društvo napred ako imamo patološku potrebu da se stalno vraćamo u prošlost, da nađemo način kako sebi da zabijemo nož u leđa i da zaustavimo put napred.
Slušajte, u ovim školama što ćemo da ih renoviramo, trebalo bi zajedno sa mnom u obilazak tih škola da pođu još neki i da uvedemo neki predmet pristojnosti. Da li imate neki predmet lepog ponašanja, da uvedemo tako nešto, da vidimo? Građansko vaspitanje ima. Dobro. Šta ćete? Uz to građansko vaspitanje ja sam, čini mi se, nekada razumeo bolje šta je kućno vaspitanje, ali sad više ni sam čovek ne zna šta da izgovori, pa da ne pogreši. Nije važno.
Želim još jedanput da vam se zahvalim na podršci. Ovakvih dobrih vesti, ovakvih dobrih dana biće još, biće ih mnogo, biće češći. Mi naše uspehe nećemo da množimo sa nulom kao što su ih neki množili sa nulom godinama, gledaćemo nekada da ih množimo sa 7.000, nekada sa 10.000, nekada i sa mnogo više, ali nikada nijednog trenutka nećemo da ugrozimo finansijsku stabilnost Srbije. Ekonomija naša će da napreduje, obezbedićemo uslove da se još veći broj ljudi zaposli, a jednom, uveren i sasvim siguran, ćemo svi moći da se složimo u oceni perioda za nama. Ako se ne budemo slagali ili saglasili u oceni nečega što dolazi, a to je da smo hrabrim, teškim, ozbiljnim i odgovornim reformama napravili konačno temelj za čvrstu i dobru kuću za sve građane Srbije. Hvala vam najlepše.