Reč ima narodna poslanica Mirjana Dragaš.

Poštovani predsedavajući, gospođo Mihajlović, poštovani saradnici, poštovani poslanici, u danas vrlo obimnoj raspravi o više zakona različitih po tematici, želim da se uključim samo na kratko jednom opaskom koja će iz drugačijeg ugla da komentariše ovaj Predlog zakona o prijavljivanju i evidentiranju zakupaca na neodređeno vreme u stanovima i svojini građana, zadužbina i fondacija.
Pre svega, povodom tog zakona želim da istaknem ono što sam ja zapazila i smatram veoma važnim da će se prvi put na jedinstven način napraviti registar zakupaca, što će biti od velike pomoći građanima koji žive u ovakvim stanovima koji su zadužbinsko vlasništvo ili fondacija. Na određen način država će imati vrlo jasnu evidenciju o njihovom broju i biće u prilici da može da rešava njihov status, kao i status tih stanara u mogućem budućem odnosu sa vlasnicima, odnosno sa zadužbinama i fondacijama, što smatram da je za same te građane od velike važnosti.
Međutim, ono što je meni posebno privuklo pažnju i ono na šta bih gospođi ministarki htela da skrenem pažnju i da na neki način izrazim zahvalnost što će se kroz ovaj registar zakupaca prvi put doći, koliko ja shvatam, i do evidencije svih onih objekata, stanova, zgrada i drugih oblika imovine koje je u vlasništvu zadužbina i fondacija.
Ja ću samo da podsetim da, nažalost, iz onog socijalističkog vremena, smo ugasili zadužbine, prestale su sa radom, ogromna imovina koja je prethodnim generacijama sticana i predavana sa određenim zadatkom da imaju zadužbinski karakter, u smislu ostvarivanja opšte koristi i interesa, prekinula je sa radom. Ta imovina data je u druge svrhe i za druge ciljeve i korišćena je, mnoge su u državnom vlasništvu, odnosno državne institucije se u njima nalaze, ali mnoge se i na drugi način koriste.
Ja koliko sam razumela, ovu registraciju sada, ona će omogućiti da dobijemo tu registraciju. Možda se moglo predložiti amandmanom ili na drugi način da se ovaj dobar potez iskoristi, da se napravi registar imovine zadužbine, ali prosto može i u okviru ovog jedinstvenog registra da se izdvoji deo, jer skrećem pažnju da posle 50, 60, 70 godina, kada je država potpuno anulirala tu imovinu, kada je bio zakon pre 90-tih, prosto bih ga nazvala provizorijum zakon, koji se odnosio na rad zadužbina, da mi sada imamo Zakon o zadužbinama, nije on u vašoj nadležnosti, nego Ministarstva za kulturu, ali jedan zakon koji nije predvideo da se o ovoj važnoj imovini vrši kontrola i da se zna njegovo mesto, njegova uloga i njegovo poreklo.
Ovo sada tumačim kao veoma značajno i neka se kao matična registracija nalazi kod vas, ali to mene upućuje na potrebu da vaše ministarstvo ipak sugeriše i sada gospođo Mihajlović vas da zamolim kao potpredsednika Vlade, s obzirom da možete da imate tu ulogu, da pokušamo sa Ministarstvom kulture u budućoj promeni Zakona o zadužbinama razmotrimo ovaj momenat i da se u tom zakonu skrene pažnja na to.
Samo ilustracije radi ću da napomenem da je, recimo, 1945. godine, čini mi se, kada je prvi put u Srbiji usvajan Zakon o zadužbinama, nad imovinom zadužbina direktnu kontrolu u to vreme je imao kralj. To podrazumeva da i u ovo vreme kada hoćemo da vratimo, kada ova Vlada hoće da vrati odnos poštovanja prema tradiciji, prema istoriji, prema korenima našim, da iskoristimo prema zadužbinarstvu i filantropiji, vratimo taj odnos poštovanja iz više razloga. Prvi, da sačuvamo tu imovinu. Recimo, da ja samo komentarišem zadužbinu Nikole Spasića, pola Knez Mihajlove ulice, Igumanovu palatu, Kolarac koji je na poseban način iskorišćen, ali ima niz takvih institucija i sve one, po mom dubokom ubeđenju, mogu da budu u okviru posla koji im je zadat, da nemaju pojedinci mogućnost da sitnim propustima u razlici između pojedinih zakona iskoriste prazninu i da posle tu imovinu pretvore u korišćenje radi privatnih svrha ili privatnih zadataka, gde smo u pojedinim slučajevima u prethodnim godinama imali priliku to da vidimo.
Na ovaj način bi se obezbedilo da ta imovina bude u funkciji države, odnosno poštovanja tradicije. Ono što ćemo na taj način uspeti jeste da oživimo nešto što danas ne postoji. Mi razvijamo privatni kapital, podstičemo da on u mnogim formama i mnogim oblicima rada zaživi u različitoj meri, ali na žalost ne postoji odnos, ni kultura da taj privatni kapital u određenom delu bude u funkciji razvoja države, u funkciji razvoja kulture. Filantropija ne postoji trenutno, ali ako znamo i obezbedimo da ova imovina bude zaštićena ona će poslužiti kao primer da se i u budućem vremenu sa poštovanjem odnosimo prema onim ljudima koji će deo danas ili sutra svoje imovine zaveštati državi zarad ostvarivanja opštih državnih interesa.
Zato pohvaljujem jedan pristup koji će moći da obezbedi ovu registraciju, da ga proširimo i molim vas da vašim autoritetom, energičnošću i ulogom koju imate obezbedite da se u promeni Zakona o zadužbinama i o ovom važnom segmentu posveti odgovarajuća pažnja. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospođo Dragaš.

Reč ima narodni poslanica Milanka Jevtović Vukojičić, a neka se pripremi narodna poslanica Stefana Miladinović.

Izvolite, gospođo Jevtović Vukojičić, prijavite se ponovo.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Uvažena gospođo ministar sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije. Pred nama se danas nalazi set od pet zakonskih rešenja koje je Vlada, odnosno nadležno ministarstvo podnelo na raspravu i debatu pred narodne poslanike a takođe nalaze se i dva sporazuma, a realizacija tih sporazuma odnosi se na aktivnosti Ministarstva za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu.

Ono što najpre želim da kažem to je da se u Srbiji radi i gradi. Radi se svakog dana i gotovo na svakom mestu tamo gde je potrebno. U tom smislu i potpisan je sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike BiH iz jula meseca 2015. godine, a koji se odnosi na izgradnju mosta Ljubovija-Bratunac i izgradnju naravno graničnog prelaza. To govori u prilog tome da se grade mostovi, da se spajaju države, da se spajaju narodi, ali i da se spajaju i privredni razvoj jedne i druge zemlje i da će se preko tog mosta vršiti i značajna privredna razmena između ove dve države.

Sem toga što u državi Srbiji ova Vlada, kao odgovorna Vlada naravno radi i gradi, ona i te kako radi na donošenju adekvatne zakonske regulative kako bi se na onaj dugogodišnji period bezakonja, korupcije, preteranog administriranja i neadekvatnog odnosa administracije prema građanima koji su trebalo da budu u službi i da budu servis građana Republike Srbije otklanja te nedostatke.

Jedan od predloga zakona koji je u službi građana i koji otklanja te nedostatke je Predlog zakona o ozakonjenju. Ova Vlada, kao odgovorna Vlada i vi gospođo ministarka i vaše ministarstvo, želim da kažem da sem pravnog okvira ovaj zakon i te kako ima socijalni aspekt, odnosno ova Vlada je pokazala da je socijalno odgovorna, pa i u tom smislu obaveze plaćanje takse za ozakonjenje izuzela samohrane roditelje, osobe sa invaliditetom kao i korisnike novčano socijalne pomoći, znači, onu najsiromašniju grupu stanovništva.

Ono što takođe želim da istaknem, a što se tiče na zakon koji se odnosi na usaglašavanje sa direktivama EU, sa direktivama UN, sa direktivama Saveta Evrope. To je Zakon o trgovačkom brodarstvu. Želim da kažem da je ovaj zakon značajan sa više aspekata, značajan sa aspekta strateškog opredeljenja ove Vlade i vašeg ministarstva na putu približavanja zakonodavstva i usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, ali ovaj zakon je značajan i sa aspekta toga što na jedinstven način, odnosno što prvi put uvodi licenciranje kako vozila tako i licenciranje agencija koje pružaju usluge za brodske agente.

Zašto je ovo značajno? Zato što je u ovoj oblasti primećeno da dosta njih postoji u sivoj zoni. Jedno od strateških opredeljenja Vlade jeste prevođenje sive zone u legalne tokove, kako bi država imala koristi i naravno oni koji su učesnici u voznom saobraćaju. Naravno, ovaj zakon je u skladu sa strategijom razvoja vodnog saobraćaja koju je država Srbija usvojila u periodu 2015. – 2020. godine. Nema dileme da će SNS u Danu za glasanje podržati sve predloge zakona. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Stefana Miladinović. Neka se pripremi narodna poslanica Mirjana Đoković.

Hvala gospodine predsedavajući.
Gospođo ministarka, saradnici iz Ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, ja ću danas za razliku od velike većine mojih kolega obrazlagati zakone koji su danas na dnevnom redu iz oblasti saobraćaja. Nažalost, ovi zakoni su ostali danas u senci zakona koji se odnose na nepokretnosti.
Predlog zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima je novi zakon koji objedinjuje postojeće propise i unosi izvesne novine u oblast saobraćaja. Imajući u vidu neusaglašenost propisa kojima se regulišu međunarodni i unutrašnji saobraćaj u pogledu obaveza vozača, odnosno posade, vremena upravljanja i odmora, ali i pitanja kontrole tih vremena, odnosno upotrebe tahografa, predlog da se donese zakon koji će jednobrazno urediti primenu svih propisa jeste najbolje rešenje, jer trenutno od propisa koji uređuju ovu oblast jeste prvo Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, zapravo samo tri člana ovog zakona od 243 ili 245, zatim uredba Vlade koja se praktično oslanja na ovaj zakon. Ona uređuje oblast vremena upravljanja i odmora vozača kada obavljaju međunarodni prevoz, postupak izdavanja tahografskih kartica i postupak ovlašćivanja radionica za tahografe.
U prvom delu ova uredba se odnosi na međunarodni prevoz, dok u drugom delu na tahografe i radionice. Inače, samo vreme odmora i upravljanja za vozača u domaćem prevozu predviđa Zakon o bezbednosti na putevima, zapravo član 244. je predvideo i donošenje podzakonskog akta koji do danas nije usvojen.
Na osnovu zakona i uredbe Agencija za bezbednost u saobraćaju usvojila je i podzakonske akte koji se tiču poslova u oblasti tahografa, pravilnik o radionicama za tahografe, pravilnik o programu i načinu polaganja ispita za tehničare u radionicama za tahografe i pravilnik o načinu korišćenja tahografa koji se odnosi na obaveze vozača i prevoznika pri korišćenju tahografa, ali samo u domaćem prevozu.
Srbija je potpisnica evropskog Sporazuma o radu posade na vozilima koja obavljaju međunarodne drumske prevoze. Ovaj sporazum definiše obaveze vozača u pogledu vremena upravljanja i odmora i uslove koje moraju ispunjavati tahografi u pogledu konstrukcije, kao i sam način njihove primene.
Samo delimično je uveden u naše zakonodavstvo, kao što sam rekla ovom uredbom Vlade, dok se međunarodni prevoz obavlja u skladu sa uredbom koja je u velikoj meri usklađena i sa evropskim sporazumom i direktivama EU. U tom smislu od ovog zakona se, kada su u pitanju pravila upravljanja teretnim vozilima i korišćenje tahografa ne očekuju velike izmene za prevoznike u međunarodnom prevozu, već su novine značajne za onaj deo transportne privrede koji se odnosi na unutrašnje tržište.
Prvi deo zakona reguliše vozača i posadu, odnosno obaveze vozača i samih prevoznika, uzimajući u obzir prirodu posla koju obavljaju profesionalni vozači, a ona je sama po sebi specifična u odnosu na druge profesije, bilo je neophodno preciznije urediti ovu oblast i regulisati je poslednjim propisom. Politika EU kroz direktive uvodi ovu praksu. Prvi korak je bio usvajanje Zakona o radu koji predviđa da se posebnim propisom uređuje radno vreme zaposlenih u oblasti saobraćaja. Takođe radno vreme ovih radnika moralo je biti preciznije definisano imajući u obzir da Zakon o radu, članovi 64. i 65. definišu dnevni odmor zaposlenog u toku radnog dana, ali se ne poznaje institut skraćenog i podeljenog dnevnog odmora. Upravo je ovo jedan od specifikuma profesije profesionalnog vozača. Posebno važno je bilo regulisanje u slučaju noćnog rada kako bi se osim zaštite članova posade uneo element povećanja bezbednosti saobraćaja na putevima.
U cilju postizanja konkuretnosti zakon predviđa izjednačene uslove u domaćem i međunarodnom prevozu, to sam već rekla, radno vreme posade u drumskim vozilima može da traje najduže 60 sati nedeljno, s tim da prosečna radna nedelja na nivou četiri meseca ne sme trajati duže od 48 sati. Obaveze poslodavaca zakon preciznije definiše, predviđaju se određene sankcije u slučaju nepoštovanja odredbi koje se tiču radnog vremena posade i time se dodatno štite prava radnika, a i indirektno utiče na bezbednost saobraćaja.
Drugi deo zakona reguliše sva pitanja tahografa. U ovom segmentu nije došlo do velikih promena, ali su svi propisi koje sam navela objedinjeni i dopunjeni nekim novim odredbama.
Ovaj zakon zapravo predviđa naknadnu ugradnju graničnika brzine. Ovo je izuzetno važno, budući da od 2011. godine, zapravo od 1. jula 2011. godine stupila je na snagu odredba koja definiše obavezu posedovanja ovog graničnika brzine u vozilima koja se prvi put registruju u Republici Srbiji. Bilo je neophodno da se ovo predvidi zakonom, jer graničnik brzine jeste tehnološki vezan za tahograf, pa će sada radionice za tahografe koje ispunjavaju uslove dobiti od Agencije za bezbednost saobraćaja i dozvolu za ugradnju ovih graničnika.
Radionica za tahografe više ne može biti u formi preduzetnika, pošto su poslovi radionice definisani kao delatnosti od opšteg interesa i od sada će samo privredna društva ili javna preduzeća moći da se bave ovom delatnošću, a preduzetnici koji su radili do sada, koliko smo shvatili, nastaviće da rade do isteka dozvole.
Takođe, preciznije je definisan stručni nadzor nad radionicama koje vrši Agencija za bezbednost saobraćaja, a opet, nadzor nad agencijom vrši ministarstvo, odnosno inspekcija ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja. Ublažene su kazne u odnosu na uredbu, koje su bile i previsoke do sada i nije bilo gradacija kazni.
Budući da su u ovom zakonu učestvovali, ne samo kolege iz ministarstva, već i stručni tim iz Agencije za bezbednost saobraćaja, ali i kolege sa Saobraćajnog fakulteta, rekla bih da su praktično sva rešenja u cilju efikasnijeg poslovanja privrede i u tom smislu mi ćemo i podržati ovaj zakon.
Još jedan novi zakon je Zakon o trgovačkom brodarstu, koji uređuje prevoz i uslove za pristup tržištu, odnosno obavljanje određenih delatnosti u vodnom transportu, stvarno pravne odnose na brodu, odgovornosti i ograničenja odgovornosti, ugovore u plovidbi, zaustavljanje broda, izvršenje obezbeđenja na brodu, kao i druga važna pitanja. Ovim zakonom se praktično ova oblast posle 40 godina reguliše. Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi regulisao je ovu oblast na svoj način još 1987. godine.
Budući da je ovaj jako obiman i pravno zahtevan zakon specifičan po mnogo čemu, ja ću, u skladu sa raspodelom vremena koje imam za diskusiju, napomenuti samo neke od novina.
Predlogom zakona se omogućava zaštita konkurencije, predviđaju se nove postavke brodske hipoteke, previđa se uvođenje licenci, polaganje stručnog ispita, uspostavlja se javni registar licenciranih vozara i propisuju se uslovi za dobijanje licenci za obavljanje delatnosti vozara.
U svakom slučaju, ovaj zakon će doprineti razvoju ove privredne grane, a rekla bih da je ovo jedini vid saobraćaja koji do sada nije imao jasno uređene imovinske, odnosno trgovinsko-pravne odnose i Socijalistička partija Srbije će ovaj zakon u potpunosti podržati. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Miladinović.

Reč ima mr Mirjana Đoković, a neka se pripremi narodni poslanik Đorđe Čabarkapa.

Izvolite, gospođo Đoković.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici, ja ću svoju današnju diskusiju usmeriti na dva zakona, to je Zakon o zakonjenju i Zakon o državnom premeru i katastru.
U Srbiji je, dakle, jedna trećina objekata izgrađena bez građevinske dozvole. U Srbiji ima 1.476.433 nelegalna objekta. Ako posmatramo šta se dešavalo do sada za 18 godina, doneto je ukupno pet zakona o legalizaciji. Prema do sada važećim propisima, bilo bi potrebno 25 godina da se ona završi.
U Srbiji je do sada podneto 771.000 hiljada zahteva za legalizaciju. Pitanje broja nezakonito sagrađenih objekata u Srbiji je važno pitanje i to pitanje ima karakter javnog interesa za Republiku Srbiju. Više se ne ostavlja na volju vlasnicima nezakonito izgrađenih objekata da li će podneti zahtev, već država, tretirajući ovo pitanje kao veoma važno, sama pokreće i vodi postupak ozakonjenja.
Poražavajuća činjenica je da je broj bespravno izgrađenih objekata iz godine u godinu rastao. Osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste ozakonjenje najvećeg broja nezakonito izgrađenih objekata i njihovo uvođenje u zakonske tokove. Želja predlagača je da ovim zakonom maksimalno pojača odgovornost i obaveze postupajućih organa da se pojednostave procedure, a da rokovi za postupanje budu realni.
Jako je važno istaći da predlagač deli nezakonito izgrađene objekte na stambene i komercijalne, odnosno objekte namenjene tržištu, javne objekte i inženjerske objekte. Predlagač je u potpunosti siguran izazova i odgovornosti koja je pred inženjerima koji će sačinjavati izveštaj o zatečenom stanju, obzirom da se mnoge bitne činjenice ne mogu utvrditi na pouzdan način, jer objekat za koji se izrađuje izveštaj nalazi se u upotrebi i nalazi se u redovnom korišćenju. U svim tim situacijama oslonićemo se na stručnost odgovornih projektanata. U upisu ovakav objekat je izjednačen sa nepokretnostima koje su upisane po osnovu upotrebne dozvole u redovnom postupku i takvi objekti se mogu prometovati bez ikakvog ograničenja.
Pitanje takse i njene visine je jedno od ključnih pitanja za rešavanje u ovom zakonu, a znamo da je ranije naknada, koja je bila predviđena prethodnim Zakonom o legalizaciji, visoka i neprimerena platežnoj sposobnosti licima kojima je ta obaveza utvrđena.
Postavlja se pitanje - šta je bio prevashodni cilj države da postigne ovim zakonom o zakonjenju? Najpre, u pitanju je legitiman zahtev da država ima preciznu evidenciju svih nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije. Drugo, sve objekte koji su izgrađeni suprotno zakonu da stavi u zakonske okvire, odnosno da kategoriju vlasnika nezakonito izgrađenih objekata izjednači sa vlasnicima objekata izgrađenih u skladu sa zakonom.
Ovim zakonom Republika Srbija, uz minimalno propisane geodetsko-tehničke uslove i druge dokaze, vrši ozakonjenje objekata u javnom interesu, čime uspostavlja svojinsku evidenciju na svojoj teritoriji, a posredno utiče i na oblast prostornog urbanističkog planiranja i stvara uslove za racionalno korišćenje građevinskog zemljišta. Kod novog zakona 238 puta su niži troškovi za ozakonjenje za porodične kuće i tri puta je potrebno manje dokumenata da se ozakoni jedna porodična kuća.
U toku svog izlaganja vi ste, ministarko, izjavili koje su visine taksi, a spominjale su moje kolege, tako da ja neću da se ponavljam. Vlasnici nezakonito sagrađenih objekata nakon donošenja ovog zakona imaju samo dve varijante, da izvrše ozakonjenje ili pak da budu rušeni. Cilj predlagača jeste masovno ozakonjenje objekata izgrađenih suprotno zakonu, a istovremeno i preventivno delovanje na nastanak nove bespravne gradnje primenom posebnih zakona iz ove oblasti.
Što se tiče drugog zakona, Zakona o državnom premeru i katastru, potrebno je da se postupak upisa nepokretnosti ubra uvođenjem novih procesnih pravila koja treba da omoguće da se postupak okonča u što kraćem roku, bez odugovlačenja. Značajno je da predlagač ovog zakona shvata koliko je važno vršiti stručan nadzor nad geodetskim radovima i to je potrebno da se vrši jednobrazno i efikasnije nad svim geodetskim radovima koji su od uticaja na podatke premera i katastra, odnosno geodetsko katastarskog informacionog sistema.
Ovim zakonom takođe je propisano da se prvostepeni i drugostepeni postupci koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona završe po odredbama ovog zakona, da će postupci stručnog nadzora nad izvođenjem geodetskih radova, koje obavlja Geodetska organizacija, ugovorene pre stupanja na snagu ovog zakona, završiti i dostaviti zahteve i rešenja doneta u skladu sa odredbama ovog zakona u papirnoj formi do uspostavljanja elektronskog kancelarijskog poslovanja i odgovarajuće internet prezentacije.
Ja bih se samo osvrnula na član 17. ovog zakona, koji propisuje da se utvrđivanje reda prvenstva za upis u katastar nepokretnosti sada vrši prema vremenskom redosledu prijema zahteva za upis, a ne podnošenja, kako je to do sada bilo propisano. Član 68. propisao je da Geodetska organizacija ne može da pregleda i overava geodetske podloge koje je ona izradila i precizirano je da izvode iz baze podataka geodetsko katastarskog informacionog sistema izdaje i overava samo Zavod.
Shvatajući ozbiljnost donošenja ova dva zakona, u Danu za glasanje ja ću svakako sa svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS podržati oba ova zakonska rešenja. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Đoković.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Čabarkapa. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ja ću u okviru zajedničkog i jedinstvenog pretresa skrenuti pažnju na Predlog zakona o prijavljivanju i evidentiranju zakupaca na neodređeno vreme u stanovima u svojini građana.
Verujem da ovaj zakon o evidentiranju stanova, čiji su korisnici takozvani zaštićeni stanari, predstavlja prvu fazu u rešavanju ovog problema. Tri su osnovna. Prvo, to je položaj samih zakupaca. Drugo, to su prava bivših vlasnika. Treće, to je obaveza i uloga države u trajnom rešavanju statusa zaštićenih stanara i imovinskih prava vlasnika. Građani koji žive u ovim stanovima po osnovu prava na zakup na neodređeno vreme uglavnom su te stanove dobili posle Drugog svetskog rada i to u zgradama koje su bile zadužbine, kuće ili stambene zgrade koje su bile privatno vlasništvo, a država ih je stekla po raznim osnovama primenom tadašnjih propisa.
Zakupci su to pravo ostvarili po tada važećim aktima, ali bez prava na otkup koji su imali ostali zakupci stanova u društvenoj svojini, od trenutka kada je država dozvolila otkup stanova u društvenoj svojini.
Zbog ovakvo dobijenih stanova, ovi građani nisu imali zakonsko pravo da na drugi način trajno reše svoje stambeno pitanje, dakle, nisu mogli da konkurišu u svojim preduzećima, ustanovama u kojima su radili, iako su oni izdvajali doprinose za stambenu izgradnju. Smatralo se da su oni rešili svoje stambeno pitanje dobijanjem ovih stanova. Zakupci na neodređeno vreme ovih stanova su danas uglavnom naši stariji građani, koji su još u vreme dobijanja stanova bili zaslužni građani, ugledni profesori i lekari. Kategorija zakupaca na neodređeno vreme, odnosno korisnika stanova u svojini građana, u zadužbinama ili fondacijama uređena je važećim Zakonom o stanovanju i ovim zakonom je definisano da oni ne mogu otkupljivati stanove.
Broj ovih zakupaca nije još uvek precizno utvrđen, mada je Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture krajem 2012. i početkom 2013. godine prikupilo podatke anketom lokalnih samouprava. Međutim, pošto pitanje evidencije nije bilo urađeno zakonom, mnoge lokalne samouprave i nisu dostavile svoje podatke. Zato je neophodno da država obezbedi zakonski osnov za prikupljanje podataka i ustrojavanje precizne evidencije ovih stanova. Prema nepotpunim podacima iz navedene ankete, u pitanju je preko 3.500 stanova, a prema procenama udruženja korisnika stanova u privatnom vlasništvu, koji već godinama nastoji da zajedno sa državom reši ovaj problem, u ovim stanovima živi između 15.000 i 20.000 građana. Svakako ovo nije zanemarljiv podatak. Verujem da bi iskustva, evidencije i predlozi u okviru ovih i drugih udruženja pomogli u prikupljanju podataka i trebalo bi i njih uključiti u sprovođenje ovog zakona.
S druge strane, imamo stare vlasnike ovih stanova i njihove potomke, od kojih je najveći broj podneo zahtev za restituciju. Za to država mora na pravedan način da reši i problem položaja zakupaca na neodređeno vreme i problem vlasnika koji potražuju svoju imovinu koju država mora da vrati po osnovu Zakona o restituciji.
Dakle, država mora da zaštiti i zakupce i vlasnike. I jedni i drugi imaju pravo na pravnu sigurnost. Podsećam da u Zakonu o restituciji piše da će se status zakupaca na neodređeno vreme rešiti propisima o stanovanju. Ovim građani moraju biti zbrinuti. Dakle, njihova prava moraju u što kraćem roku da se urede Zakonom o stanovanju, koji bi u celini trebalo da pretrpi izmene jer je osnovni tekst ovog zakona važeći još iz 1992. godine. Zato i apelujem da se što pre donese novi zakon o stanovanju i ovo pitanje trajno reši.
Na kraju, želim da u ime poslaničke grupe SPS, koja vodi računa i o socijalnom aspektu ovog problema, o našim građanima koji nisu trajno rešili stambeno pitanje a sutra se mogu naći na ulici, podržim donošenje zakona o prijavljivanju i evidentiranju zakupaca na neodređeno vreme u stanovima u svojini građana, zadužbina i fondacija, kao izraza odlučnosti države da ovaj problem trajno reši. Hvala.