Zahvaljujem.
(Jovan Marković, s mesta: Replika.)
Zašto mislite? Niste pomenuti uopšte.
(Jovan Marković, s mesta: Čovek je pričao o mom izlaganju.)
Nije vaše ime i prezime pomenuto gospodine.
(Jovan Marković, dobacuje s mesta.)
Dobila je na osnovu pominjanja njenog imena i prezimena, kao što ste vi dobili prethodno kada ste pomenuti, kao što je sada dobio gospodin Babić pošto je pomenut.
Na osnovu toga da ja tumačim da li neko u svom izlaganju je mislio o nečijem izlaganju i da li to izlaganje pominje ili ne, to ne mogu da radim. Pogotovo ako to nije u negativnom kontekstu. Zahvaljujem.
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić i Slobodan Homen.
(Jovan Marković, s mesta: Da li mogu po amandmanu?)
Sad smo već prešli na sledeći amandman.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen. Izvolite.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.
Gospođa ministarka, dame i gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, već sam o ovom problemu govorio u uvodnom izlaganju i, da budem iskren, s jedne strane mogu da pozdravim koji je najavila ministarka, koji je podneo gospodin Babić, koji je malopre pričao, kojim jeste pojašnjeno, odnosno smanjena je mogućnost izuzetaka, odnosno legalizacije ili ozakonjenja objekata u delovima naše zemlje koje su pod posebnom zaštitom.
Ono što je moje pitanje, zašto sam se javio za reč, je upravo to zašto od jednog zakona za koji možemo da zaista ima dobro rešenje, uz određene izuzetke, kao što je ovaj ovde, zaista pravite zakon koji neće doneti ništa dobro.
Moj amandman koji sam podneo glasi da jednostavno ono što ste napisali, gospođo ministarka, da ne može da se gradi, da ne može da se ozakoni objekat, tako i ostane. Jednostavno, da sve izuzetke izbrišemo iz zakona. Tačno je da je amandmanom ublažen odnos, uz manju mogućnost izuzetaka, ali zaista ne vidim potrebu zbog čega vi, kada ste legalizovali ili ozakonili objekte koji se nalaze i u drugom stepenu zaštite prirodnih dobara ili kulturnih dobara.
Posebno želim da napomenem da smatram da ovo pravi i nepravnopravnost građana Srbije. Oni koji imaju objekat, oni će ga legalizovati, imaće vikendicu ili porodičnu kuću na takvom mestu, a neko ko bude podneo zahtev, neće moći da dobije redovnu dozvolu, jer tu nije predviđeno za gradnju u redovnoj proceduri. Mislim da će ovaj član ovako kakav je napisan sa ovakvim izuzetkom sigurno biti i predmet rasprave pred Ustavnim sudom, jer vi ne možete da pravite neravnopravnost među građanima. Ko je divlje zidao, taj može da ima vikendicu, ako to nije radio, ne može nikada ni da dobije dozvolu.
Ponavljam još jednom, ja vas molim da zaista uzmete u obzir da usvojite amandman i da ovaj zakon kako ste napisali bude savršeno jasan, bez ijednog izuzetka, jer mislim da je pošteniji i pravedniji i prema onima koji su zidali i onima kojima planiraju da zidaju i na legalan i na nelegalan način. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Radojević.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, koleginice i kolege, jako je zanimljivo slušati raspravu u kojoj prethodni režimi, prethodna vlast sede i gledaju kako se u zaštićenim područjima nešto dešava, niču objekti, grade se, a sada bi trebalo neko posle njih da dođe i ono što je rađeno na očigled svih poruši. Ima tu nekih objekata u raznim zonama zaštite koji su stariji od samih zona zaštite.
Primera radi, imam ovde jedan mejl koji je danas stigao od jednog Udruženja građana „Zapadna Morava“, koji su na jezeru Ovčar banja u Međuvršju napravili neke vikend kuće i kuće za stanovanje, a koje su starije, neke od njih, 480 ih ima ukupno, jedan veliki deo je objekata koji su izgrađeni pre proglašenja klisure za predeo izuzetnih odlika.
Takvih mesta ima puno, zaista se ne može sada krenuti u frontalno rušenje svih njih. Da li su oni koji održavaju te svoje kuće na obali jezera veći zagađivači od grada Užica, kažem Užice zato što je uzvodno u vodotoku, ili Ivanjice ili Požege ili svih onih gradova iz kojih kanalizacija kompletnih gradova ide u istu tu reku, Zapadnu Moravu, bez ikakvog prečišćavanja? Da li su veći zagađivači ljudi u Đerdapskoj klisuri od samog grada Beograda koji ima 2,5 miliona stanovnika? Da samo operu ruke svi Beograđani tokom jednog dana biće veći zagađivači od svih tih kuća, vikend kuća koje su nizvodno na Dunavu.
Dakle, zaista je najlakše reći nekom ko je sada, u liku ove Vlade, spreman da pokuša da reši problem koji je nasledio iz prošlosti, da treba nešto da uradi po onome što oni nisu uradili prethodno. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospođo ministarka, da li želite reč?
Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Samo da dodam uvaženom poslaniku Homenu. Ako bismo tako uradili, kao što vi sada kažete, i sklonili baš sve izuzetke, onda znate šta? Onda možemo i da uopšte nemamo Zakon o ozakonjenju, da se vratimo na postojeći i da, ono što sam rekla na početku, posmatramo sve nezakonito izgrađene objekte, odnosno one koji su to radili da imaju krivične prijave i da ih stavimo u zatvor.
Moramo da imamo određene stvari gde moramo da napravimo određenu vrstu otklona i određene izuzetke i to je svima jasno. Primer upravo, to je primer koji sam htela da kažem, ali primer koji ste sada čuli je jedan od razloga zašto recimo u drugom stepenu zaštite smo ostavili. Terminologija zakona, još jednom da ponovim, je terminologija iz Zakona o zaštiti prirode.
Tako da, mislim da je ovaj zakon, kao što sam rekla, delimično pravedan i pokušava da reši problem onih drugih 1,5 milion ljudi koji su gradili i iz objektivnih, ali i iz drugih razloga nas doveli u situaciju da imamo toliki broj nelegalno izgrađenih objekata i moramo to da rešimo, nema trećeg rešenja, čini mi se da nema.

Zahvaljujem gospođo ministarka.
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Nataša Vučković.

Gospodine predsedavajući, koristim vreme ovlašćenog predstavnika.
Koleginica Gordana Čomić podnela je sledeći amandman na član 5, kojim predviđa da se ne dozvoli ozakonjenje i u sledećim slučajevima – kada je objekat izgrađen, odnosno rekonstruisan u pogledu namene i spratnosti objekta, kao i udaljenja od susednih objekata protivno uslovima propisanim planskim dokumentom ili odredbama Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju, i ako izgrađen, odnosno rekonstruisan je tako da je visina objekta veća od visine propisane odredbama Pravilnika o opštim uslovima o parcelaciji itd.
Mislimo da je od velike važnosti ovaj amandman i da treba sprečiti, onemogućiti ozakonjenje objekata koji su bespravno zidani na ovaj način, zato što se tu, pre svega, radi, gotovo po pravilu, o visokim objektima, višim objektima. Dakle, to nisu kuće za stanovanje koje je izgradio jedan građanin za sebe, nego su to obično zgrade veće spratnosti, namenjene tržištu. Tu se radi o investitorima, o raznim poslovnim ljudima koji su računali na to da će, ukoliko budu gradili mimo pravila, mimo zakona objekte veće spratnosti, jednog dana dobiti ozakonjenje.
Ukoliko ne budemo usvojili ovaj amandman, zapravo ćemo dati zeleno svetlo da se slična praksa nastavi i ubuduće.
Ponavljam, DS se zalaže za to da se ozakoni bespravna gradnja svima onima čije je stanovanje rešeno izgradnjom kuća od 60 do 100 kvadrata, ali ne prihvatiti ovaj amandman znači podstaći istu praksu i u budućnosti. Veoma veliki broj građana, pre svega u velikim gradovima, koji su gradili u skladu sa zakonom, koji su dobili dozvole, koji su poštovali pravila, urbanističke uslove, itd, ugroženi su i vrednost njihove imovine je ugrožena vrlo često bespravnom gradnjom u njihovoj neposrednoj okolini. Dakle, oni su postupali u skladu sa zakonom, gradili su u skladu sa pravilima, a oni koji nisu sada će dobiti ozakonjenje objekata visoke, velike spratnosti i time zapravo omogućiti da imovina onih koji su gradili u skladu sa zakonom izgubi na vrednosti.
Veoma veliki broj građana je povređen tom praksom i njihovi interesi su povređeni i mislimo da, ukoliko bismo usvojili ovaj amandman koleginice Čomić, time bismo zaštitili jednaka prava građana. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Imajući u vidu pristup ovom članu 5. Predloga zakona, čuli smo više analitičnih teza i sve su usmerene na to da se spreči povreda zabrane diskriminacije, da se faktički jedni ne stavljaju u preterano privilegovan položaj, a drugi diskriminišu.
Između onoga što je predloženo da se svi izuzeci eliminišu i da se prihvati ovakav predlog, mi smo u načelnoj raspravi podržali vas, jer zaista, ako bi se svi izuzeci eliminisali onda bi se obesmislila suština ovog zakona.
Međutim, moram da postavim jedno pitanje, jer će, bojim se, u praksi doći do ozbiljnih problema ako bi se ovakav stav, poslednji stav člana 5. zadržala. O čemu se radi? Radi se o tome da ovde imamo pravnosnažno rešenje kojim se odbija zahtev za legalizaciju.
Pravosnažno znači da je odbijen zahtev u prvom stepenu, žalio se Neđo Jovnaović drugostepenom organu, Neđova žalba odbijena. Neđo je pokrenuo upravni spor upravnom tužbom. Upravni sud je rekao – tvoja tužba nije osnovana i potvrdio oba, prvostepeno i drugostepeno rešenje.
Ovde sada imamo situaciju da se kaže - i pored toga što sam ja pravosnažno odbijen, što je moj postupak pravosnažno okončan, da u slučaju ako se promeni planski dokument, što nije sporno, ili ako je zahtev odbijen iz razloga koji su ovim zakonom drugačije propisani, a povoljniji su za Neđa Jovanovića, da će tada nadležni organ samo konstatovati ovu činjenicu i nastaviti postupak po odredbama ovog zakona.
Uvažena ministarko, uvažena državna sekretarko, mi imao na desetine, na stotine hiljada, rekli ste milion i 500, ali pitanje je koliko je ovakvih situacija. Kako će bez zahteva Neđa Jovanivića neko da konstatuje ovu situaciju? Kako će bez mog obraćanja nadležnom organu da neko konstatuje da postoje povoljniji uslovi za mene nego što su bili u tada važećem zakonu? To bez mog obraćanja nije moguće, zbog toga što će nadležni organ u ogromnoj masi ovakvih situacija jednostavno da previdi Neđa Jovanovića, a mi znamo da se ceo ovaj zakon bazira na postupanju eksoficio, odnosno po službenoj dužnosti.
U jednom od stavova ovog zakona nedvosmisleno jasno stoji - kada građevinski inspektor donese rešenje o rušenju i dostavi ga, tada počinje postupak ozakonjenja. Gde sam tu ja kao stranka? Kako će organ prepoznati da su povoljniji uslovi iz zakona za mene sada nego što su bili pre pet godina? Ja vas molim da u praksi imate u vidu da će to da izazove probleme, i to ne male probleme. Mislim da bi tu trebalo, ako nikako drugačije, da resorni odbor reaguje amandmanom kako bi se barem ovaj stav člana 5. korigovao i u praksi ostvario puni efekat. Zahvaljujem se.