Reč ima narodni poslanik Branka Bošnjak, po amandmanu.

Hvala.
Uvažena ministarko i saradnici, poštovane kolege, kada govorimo o spisku objekata koji bi trebalo da budu predmet legalizacije, vezano za ovaj amandman, želim da kažem da ukoliko bi se prihvatio, mi bismo praktično jedan veliki broj objekata koji bi trebalo da budu ozakonjeni ovim zakonom izgubili sa spiska, obzirom da je veliki broj objekata dobio građevinsku dozvolu i u fazi gradnje je došlo do bilo izmena, bilo probijanja urbanističkih parametara, te smatram da treba da ostane sve u skladu sa predloženim članom.
Pridružila bih se pitanju svojih kolega Suzane Spasojević i Neđe Jovanovića. Čini mi se da i objekti sa privremenom dozvolom u svemu odgovaraju situaciji u kojoj se trenutno oni nalaze. Čak mislim da za veliki broj objekata sa privremenom dozvolom imamo situaciju da su u fazi dobijanja te dozvole oni poštovali odgovarajuće uslove, jer su po određenim zadatim parametrima i dobijali te dozvole. Mislim da bi možda dobro bilo da se i oni nađu na spisku tih objekata. Hvala.

Reč ima gospođa ministar.

U pravu ste da su poštovali, baš zato što imaju privremenu građevinsku dozvolu i poštovali su sve propise. Potpuno je prirodno i dali smo to u zakonu vrlo jasno i da mogu da odmah da krenu u traženje svoje upotrebne dozvole.
Da ponovim još jednom, ovaj zakon rešava pitanje onih koji nemaju građevinsku dozvolu. Privremena građevinska dozvola jeste već jedna vrsta građevinske dozvole i to je bio razlog zašto nismo uvažili određene amandmane na ovu temu.

Hvala.
Gospođo Branka, nemate pravo na repliku, jedino po amandmanu.
(Branka Bošnjak, s mesta: Po amandmanu.)
Izvolite.

Samo bih htela da kažem, mislim da kada sam predložila da se možda uvaže objekti sa privremenom dozvolom, mislila sam da bi dobro bilo da oni po istoj proceduri obave postupak ozakonjenja. Mislim da oni ne bi trebalo da budu sankcionisani, naprotiv. Samo toliko. Hvala.

Hvala.
Na član 4. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Aleksandar Senić, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Miroslav Marinković, dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić.

Hvala.
Član 4. definiše objekte na koje se ovaj zakon ne primenjuje. Mi smo u stavu 6. istog člana predvideli, on inače glasi ovako – ovaj zakon se ne primenjuje na objekte koji se u smislu ovog zakona, kojim se uređuje odbrana, smatraju vojnim objektima, odnosno na objekte koji se u smislu zakona kojim se uređuje rudarstvo smatraju rudarskim objektima, postrojenjima i uređenjima. Mi smo predvideli da se posle reči: „vojnim objektima“ dodaju reči: „kao i na objekte koji se u smislu drugih propisa smatraju objektima od strateškog značaja za bezbednost Republike Srbije“.
U obrazloženju koje smo dobili kaže se da je u članu 1. Zakona o planiranju i izgradnji u stavu 2. precizirano da se odredbe tog zakona ne odnose na vojne i rudarske objekte, s obzirom na to da je u cilju uspostavljanja analogije sa materijalnim propisima propisano da predmet ozakonjenja ne mogu biti vojni i rudarski objekti.
Mi se potpuno slažemo sa tim. Međutim, vi dalje kažete, takođe, pojam objekata od strateškog značaja za bezbednost Republike Srbije nije definisana ni jednim posebnim zakonom, te bi njegovim unošenjem u Predlog zakona moglo doći do različitog tumačenja u primeni. Mi ni ne tvrdimo da postoji poseban zakon koji definiše, odnosno određuje objekte od posebnog strateškog značaja za Republiku Srbiju, ali pretpostavljam da će među ovim objektima se naći objekti koji se definišu u, recimo, sferi energetike, saobraćaja, eventualno MUP-a. Mislili smo na te objekte, te vas još jednom molim da razmislite i usvojite ovaj naš amandman. Hvala.

Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.
Izvolite.

Ovo je jedan od dva nama najvažnija amandmana, a to je na član 5. i onaj koji definiše novi član 46.
U ovom članu se jasno definiše koji objekti ne mogu biti ozakonjeni u 1. stavu, ali već u 2. i u 3. stavu se relativizuje ta cela rešenost, tako da se navodi da ne mogu da budu ozakonjeni objekti koji su građeni na zemljištu koje je nepovoljno za gradnju ili oni koji su građeni u zaštićenim zonama. Tu su i čuvene vikendice.
U 2. stavu kaže – da izuzetno od odredbe 1. stava tačka 1) može da se ipak to legalizuje, ako se donesu neki dokazi da to što je građeno na klizištu je stabilno, pa se navodi koji su sve to dokazi, između ostalog i „drugih dokaza“. To „drugih dokaza“ verovatno sa dva svedoka ili, ne znam, sa predsednikom mesnog odbora neke stranke da on za to garantuje, a u 3. stavu se relativizuje zabrana da se legalizuje ono što je u nacionalnim dobrima, nego se kaže – ako upravljač tog javnog dobra dozvoli, može. To je korupcija par ekselans.
U obrazloženju zašto se odbija ovaj deo, koji se tiče klizišta, predlagač nije hteo uopšte da uzme u obzir taj naš argument, nego se bavi samo time da upravljač javnog dobra u postupku na zahtev itd, donosi svoju odluku, odnosno daje i odbija davanje saglasnosti na ozakonjenje, čime se izbegava arbitrarnost. Upravo to što ste naveli je dokaz arbitrarnosti.
Prema tome, uvažite ove amandmane, spasite vrednost ovog zakona. Ako se brišu ova dva stava, ovaj zakon ima smisla, bez toga nema smisla.