Na član 4. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno Jovan Marković i Dragan Šutanovac i zajedno Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković.

Naravno, poštovane kolege, da su građani Srbije potpuno svesni da je i u prethodnih pet pokušaja primene zakona koji su postojali postojala dobra namera, ali i da je ovo veoma veliki problem i da mora postojati sistemsko rešenje za rešavanje ovakvog problema i mi sve vreme i u načelnoj raspravi, i danas kroz amandmansku raspravu, pokušavamo da ukažemo na to da je ovaj zakon duboko nepravedan, da ima mnogo propusta, da će biti teško primenjiv.
Jedan od članova koji se odnosi na taj naš pokušaj da popravimo ovaj zakon kroz amandmane jeste upravo vezan za ovu terminologiju, gde smo u stavu 2. ovog člana rekli da umesto termina – u smislu zakona, koristite termin – u skladu sa zakonima, a u ovom slučaju je to – kojim se utvrđuje izgradnja objekata.
U stavu 3, takođe je ista formulacija. Umesto reči – u smislu zakona, da se koriste termini – u skladu sa zakonom, u ovom slučaju – kojim se uređuju državni premer i katastar.
Ovde je možda ključna naša namera da se u stavu 6. ovoga člana pomogne ljudima, građanima Srbije koji imaju sledeće probleme, a vezani su za ovu proceduru – ako su u postupku legalizacije odnosa prema lokalnim upravama regulisali sve potrebne papire, dokumentaciju i te odnose, da su došli u situaciju da nije izdata građevinska dozvola, da nije izdata upotrebna dozvola, kako da im se u narednom periodu izvrši povraćaj novca, ali ne samo to nego i da im se ozakoni objekat. Zbog toga smo rekli da se na kraju tog stava kaže – ali, nadležni organ nije izvršio naknadu za građevinsku dozvolu, itd. do dana stupanja na snagu ovog zakona, jedinica lokalne samouprave je dužna da tom licu izvrši povraćaj uplaćenih sredstava i ozakoni objekat.
U slučaju da ovaj amandman nije prihvaćen, a nije, onda će ljudi na terenu imati veliki problem. Nije samo cilj ovde da se povrati taj novac, nego da se utvrdi odgovornost zbog čega nije izdata dozvola, odnosno da mu se objekat ozakoni u redovnoj proceduri. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

U ovom amandmanu, u obrazloženju se opravdano, predlagač kaže da je brisanje stava 1, da ne bi bilo dobro rešenje i ja tu našu grešku prihvatam. Ali, mislim da u ostalom delu, to su ove ispravke u stavu 2 koji postaje stav 1, gde se menjaju reči i u stavu 5, ovo što je rekao gospodin Marković malo pre, mislim da su to bolja rešenja od onih koja su data u tekstu Predloga. Te naše intervencije su za cilj imale upravo to da se pojasni, pojednostavi i poboljša zakon, da bi njegova primena bila lakša, adekvatnija i nedvosmislena.
Ako daje bilo kakvu mogućnost da se tumači na dva ili više načina, onda je, kao što znamo, to plodno tlo za korupciju. Pošto svi kažemo u ovom parlamentu da nemamo želju da to radimo, naprotiv, svi glasno govorimo da je to naš najveći problem i da smo svi spremni da se protiv toga borimo, onda početak te borbe treba da bude upravo u zakonima koje donosimo, da se pri donošenju zakona ne stvaraju sistemske greške u tim zakonima koje su pravo mesto za razvoj korupcije o kojoj sam već puno govorio.
Prema tome, ja očekujem da kao što sam ja priznao da je ovaj stav 1. neophodan i da treba da ostane i da smo pogrešili kada smo tražili njegovo brisanje, da predlagač uvaži naše argumente za ostatak ovog amandmana. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo, ja sam se javio zbog dela amandmana koji se odnosi na stav 1. U stavu 1. imate obavezu da su oni objekti koji su izgrađeni, ja mislim pre 1972. godine, za njih nije ni bila potrebna građevinska dozvola. I predlagač ovog zakona je želeo da jednostavno proceduru uprosti, jer u dosadašnjem zakonu o planiranju i izgradnji imate mogućnost da te objekte legalizujete, ucrtate, dobijete električnu instalaciju, vodovodnu instalaciju bez ikakvih problema. Samo trebate da pratite proceduru koja već postoji i da jednostavno ne bi opterećivali ovaj zakon i sav ovaj veliki posao koji je pred nama kada je u pitanju evidentiranje svih tih objekata koji su nelegalno izgrađeni, nije potrebno da se jednostavno i ovim bavimo. Znači, cilj je efikasnost, brzina i da se ovaj rok od godinu dana ispoštuje.
Prema tome, nema razloga da se ovaj stav briše. On te ljude ne isključuje i oni već mogu da legalizuju i uvedu svoje objekte i po dosadašnjem zakonu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević. Izvolite.

Zadovoljstvo je svakako kada se manje više svi slažemo oko ovog amandmana i konstatujemo da on ima ozbiljan problem, pre svega što se tiče stava 1. člana 4.
Svi objekti koji su građeni na seoskom području pre 1968. godine nisu imali obavezu da imaju građevinsku dozvolu. To znači da nismo imali ni detaljne urbanističke planove za jedan veliki deo teritorije Republike Srbije, jer su brojna prigradska naselja u stvari napravljena na seoskom području.
Tako da je prihvatanje ovog amandmana u stvari u suprotnosti sa onim što je država propisala već. Ona nije 1968. godine tražila nikakvu građevinsku dozvolu, samim tim ne može da bude ni naplaćena naknada za uređenje građevinskog zemljišta u nekom procesu legalizacije kao što je ovaj. Besmisleno je tražiti od poljoprivrednih proizvođača u Šumadiji da objekte koji su napravljeni 1902, 1905. godine ozakone i da mi na taj način, ova Skupština, praktično retroaktivno im uvodimo neka pravila koja su besmislena.
Takođe, treba reći da ovaj Zakon o ozakonjenju nije jedinstven, da manje više ovakve zakone o ozakonjenju imaju sve zemlje, pogotovo one zemlje koje su krenule u priključenje EU. Pre sedam, osam godina ovakav zakon je donet u Bugarskoj, praktično identičan. Moramo da shvatimo da ovakav zakon suštinski proističe iz potrebe jednog društvenog uređenja koje je postojalo u jednom delu Evrope. Samim tim, ovaj amandman za SNS nije prihvatljiv.

Hvala.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Suzana Spasojević i magistar Dejana Radenković.
Reč ima narodni poslanik Suzana Spasojević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, opet vreme ovlašćenog predstavnika i za dalje da znate.
Ministarko, ovde se ovaj član, šta smo mi u stvari hteli? Da se Zakon o ozakonjenju odnosi i na objekte koji imaju privremenu dozvolu. Zašto? Pa, šta je privremena dozvola? Šta imaju objekti koji imaju privremenu dozvolu? Prvo, znamo kada je ta dozvola uvedena još osamdesetih godina. Znamo da je odluka o privremenoj dozvoli ukinuta 2003. godine.
Znamo šta se sve zidalo na osnovu privremene dozvole i kako se privremena dozvola upotrebljavala, a znamo razloge zbog kojih je osamdesetih godina i uvedena.
Rokovi na koje je ta privremena dozvola izdavana su uglavnom istekli, tako da zaista ne vidim ni jedan razlog zašto objekti sa privremenom dozvolom ne bi bili obuhvaćeni ovim zakonom, jer je to faktički kao da nemaju nikakvu dozvolu.
Znamo, Zakon o planiranju i izgradnji, koji je sada na snazi, privremena građevinska dozvola se izdaje za izgradnju asfaltne baze, agregata, fabrike betona, itd.
Ako na objekte koji imaju privremenu dozvolu, mislim na stambene i poslovne objekte, ne primenimo ovaj Zakon o ozakonjenju, već idemo nekom redovnom procedurom pa izdajemo upotrebnu dozvolu, a znamo kakvi su uslovi za dobijanje upotrebne dozvole, znači tehnički pregled koji mora da se sprovede, pa koji obuhvata i kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom, sa tehničkom dokumentacijom itd. Ovi objekti uglavnom nemaju tehničku dokumentaciju, a projekte na osnovu kojih je izdavana privremena dozvola, znate i sami da uglavnom nisu ispoštovani uslovi iz tih projekata, tako da zaista ne znam na osnovu čega će moći da se izvrši tehnički prijem i dobije upotrebna dozvola kada su ovi objekti u pitanju? Hvala.