Zahvaljujem.
(Ljubiša Stojmirović, s mesta: Replika.)
Nemate pravo na repliku, gospodine Stojmiroviću. Ja sam i pustio gospodina Babića da bi čuo da li ste pomenuti, ali niste pomenuti u izlaganju gospodina Nikolića.
Na član 3. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno Jovan Markovići i Dragan Šutanovac i zajedno Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković. Izvolite.

Poštovani građani Srbije, poštovana ministarko, u članu 3. prvi stav kaže da se predmet ozakonjenja u smislu ovog zakona odnosi na objekte koji su završeni u građevinskom smislu.
Sve ove kolege, kao i kolega Atlagić i svi ovi ostali koji su govorili trebali su dobro da paze šta sam pričao za član 1. i da obrate pažnju koliko je on suštinski vezan za ovaj član 3. i koliko se ovde tumara u ovim predlozima i koliko će ovi predlozi biti teško primenjivi u praksi.
U drugom stavu ovog člana se kaže da izuzetno od odredbi stava 1. ovog člana, kada je predmet ozakonjenja zgrada, predmet ozakonjenja može biti i zgrada na kojoj su izvedeni samo konstruktivni građevinski radovi. Znači, gospodo poslanici, ovde se priča o tome da se pominju zgrade koje nisu završene.
Pošto niste uvažili naš amandman za član 1, onda se sada nameće pitanje da li će u ovom članu i po ovim procedurama ljudi koji nisu završili svoje objekte, kuće koje su 100 kvadrata, ali, recimo, samo su pod pločom, da li će oni u narednom periodu moći da ozakone svoje objekte?
S obzirom da niste odgovorili na pitanje da li je ozakonjenje objekata u isto vreme i dobijanje upotrebne dozvole, onda se postavlja pitanje da li po ovom članu 3. možete da postupate za sve objekte ili samo za stambene zgrade, na koje ste verovatno u ovom slučaju mislili? Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Markoviću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.
(Marko Atlagić, s mesta: Replika.)
Kako vi možete, gospodine Atlagiću, repliku?
(Marko Atlagić, s mesta: Pomenuo me je imenom i prezimenom.)
Izvinjavam se, imate reč.
Izvinjavam se, gospodine Živkoviću, reč ima dr Marko Atlagić, pominjanje prezimena. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, nemam nameru ponovo odgovarati, ni citirati leksikone, ni udžbenike studenata, ali dozvolite mi ipak da kažem, pošto me je u negativnom kontekstu kolega spomenuo, čak i oko naziva ovoga zakona.
Mislim da niste u pravu svi koji tvrdite suprotno od onog što je Vlada predložila, jer ja sam i rekao šta znači jedna reč, a šta znači drugo. Čak ste toliko išli ne poznavajući značenje reči, ne poznavajući srpski jezik i rekli da smo posudili od Hrvata. Znate, ja sam vam citirao da je to srpska reč ovde, s tim više što se kaže da su Hrvati posudili od nas tu reč ozakonjenje. Pogledajte, molim vas, srpski jezik. Evo ga ovde, čitaću vam ako hoćete, pa da vidite da u pravnom, gramatičkom i svakom drugom i građanskom smislu to zaista znači.
Znači, to nije korektno. Ovde je stvar da se mi nadgornjavamo oko činjenica, oko boljih rešenja, a ovo što je prethodni govornik govorio, piše mu u zakonu tačan odgovor. Čini mi se da ne čitamo svi zakone i svi amandmane. Potpuno vam piše odgovor na pitanje koje ste pitali sada i nema razloga da niko od poslanika, ni gospođa ministarka da odgovara. Hvala lepo i izvinite na intervenciji.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković, povreda Poslovnika. Izvolite.

Ukazujem na povredu člana 106, koji u prvom stavu kaže da govornik može da govorim samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Pretpostavljam da je kolega zatrpan sa ovim enciklopedijama i sa ovim knjigama i da ste vi možda i umorni danas, predsedavajući, ali kažite gospodinu, kolegi poslaniku da se ovde razmatra član 3. zakona koji danas razmatramo, a ne član 2. i nisam nikada rekao da se posuđuje… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Markoviću, ja sam vas već nekoliko puta zamolio da u slobodno vreme pročitate Poslovnik. Gospodin Atlagić je dobio repliku na vaše izlaganje i na pominjanje njegovog imena i prezimena. U replici ne mora da se drži dnevnog reda i sada vam ja oduzimam dva minuta zato što ste zloupotrebili prijavu po Poslovniku.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Nesumnjivo je da je argumentacija koju je kolega Marković dao sasvim dovoljna da se shvati da je rešenje koje je dato u amandmanu na član 3. stav 2, od strane gospodina Šutanovca, Markovića, Pavićevića i u moje ime, bolje rešenje i preciznije definiše ovu materiju. Tom preciznijom definicijom se smanjuju mogućnosti zloupotrebe ovog zakona koji, bez obzira što to ne treba staviti u član 2, jeste od javnog interesa.
Očigledno je da se pri izradi ovog zakona koji je imao neophodnost da se donese, nema sumnje da je neophodno doneti zakon koji treba da reši te stotine hiljada i miliona bespravnih objekata, podizanih decenijama, a ne u poslednjih 10 godina, da ipak pri donošenju tog zakona, onaj ko ga je pisao, a ja neću da ulazim u istragu ko je to jer se zna ko snosi odgovornost za Predlog zakona, da se išlo sa tim da se donese jedno novo zakonsko rešenje koje će biti bolje nego što su bila prethodna, ali ipak sa adekvatnim brojem rupa koje će biti dobro mesto da se posadi, razvija korupcija i da se beru rezultati te korupcije.
Mogu da sumnjam da je to ideja predsednika Vlade, ministarke ili ljudi koji su u ministarstvu, ali generalno to nije dobro rešenje. Nije mi prijatno, čak i kad jedna loša Vlada propusti šansu da uradi nešto dobro. Zato su i podneti amandmani koji očigledno imaju za cilj da poprave zakon, a predlagač, odnosno Vlada, ne želi da zakon bude dobar.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici,  predlažem da se, naravno, ne prihvati ovaj amandman, iz više razloga. Navešću neke koji su značajniji. Nisam baš siguran ni da će svi predlagači amandmana, a posebno prethodni govornik, glasati za svoj amandman. Više smo mi prihvatili njihovih amandmana, više smo mi glasali za njihove amandmane nego oni sami. Da budem iskren, čak bih se dvoumio ako oni dođu za neke njihove amandmane i da glasamo, ali ne verujem da će nas oni svojim prisustvom uopšte udostojiti na glasanju, da budu prisutni prilikom glasanja za svoje amandmane.
Ono što je upečatljivo za mene je da oni stalno govore o nekom javnom interesu. Za vreme vladavine stranki bivšeg režima, svi javni poslovi koje su oni vodili su bili prihvaćeni, bili su pretvoreni u privatne biznise i danas kada oni govore o javnim poslovima, za mene je to naprosto dirljivo jer oni za vreme svoje vladavine nisu rešavali egzistenciju građana, već svoju. Hvala.