Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević. Izvolite.

Zadovoljstvo je svakako kada se manje više svi slažemo oko ovog amandmana i konstatujemo da on ima ozbiljan problem, pre svega što se tiče stava 1. člana 4.
Svi objekti koji su građeni na seoskom području pre 1968. godine nisu imali obavezu da imaju građevinsku dozvolu. To znači da nismo imali ni detaljne urbanističke planove za jedan veliki deo teritorije Republike Srbije, jer su brojna prigradska naselja u stvari napravljena na seoskom području.
Tako da je prihvatanje ovog amandmana u stvari u suprotnosti sa onim što je država propisala već. Ona nije 1968. godine tražila nikakvu građevinsku dozvolu, samim tim ne može da bude ni naplaćena naknada za uređenje građevinskog zemljišta u nekom procesu legalizacije kao što je ovaj. Besmisleno je tražiti od poljoprivrednih proizvođača u Šumadiji da objekte koji su napravljeni 1902, 1905. godine ozakone i da mi na taj način, ova Skupština, praktično retroaktivno im uvodimo neka pravila koja su besmislena.
Takođe, treba reći da ovaj Zakon o ozakonjenju nije jedinstven, da manje više ovakve zakone o ozakonjenju imaju sve zemlje, pogotovo one zemlje koje su krenule u priključenje EU. Pre sedam, osam godina ovakav zakon je donet u Bugarskoj, praktično identičan. Moramo da shvatimo da ovakav zakon suštinski proističe iz potrebe jednog društvenog uređenja koje je postojalo u jednom delu Evrope. Samim tim, ovaj amandman za SNS nije prihvatljiv.

Hvala.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Suzana Spasojević i magistar Dejana Radenković.
Reč ima narodni poslanik Suzana Spasojević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, opet vreme ovlašćenog predstavnika i za dalje da znate.
Ministarko, ovde se ovaj član, šta smo mi u stvari hteli? Da se Zakon o ozakonjenju odnosi i na objekte koji imaju privremenu dozvolu. Zašto? Pa, šta je privremena dozvola? Šta imaju objekti koji imaju privremenu dozvolu? Prvo, znamo kada je ta dozvola uvedena još osamdesetih godina. Znamo da je odluka o privremenoj dozvoli ukinuta 2003. godine.
Znamo šta se sve zidalo na osnovu privremene dozvole i kako se privremena dozvola upotrebljavala, a znamo razloge zbog kojih je osamdesetih godina i uvedena.
Rokovi na koje je ta privremena dozvola izdavana su uglavnom istekli, tako da zaista ne vidim ni jedan razlog zašto objekti sa privremenom dozvolom ne bi bili obuhvaćeni ovim zakonom, jer je to faktički kao da nemaju nikakvu dozvolu.
Znamo, Zakon o planiranju i izgradnji, koji je sada na snazi, privremena građevinska dozvola se izdaje za izgradnju asfaltne baze, agregata, fabrike betona, itd.
Ako na objekte koji imaju privremenu dozvolu, mislim na stambene i poslovne objekte, ne primenimo ovaj Zakon o ozakonjenju, već idemo nekom redovnom procedurom pa izdajemo upotrebnu dozvolu, a znamo kakvi su uslovi za dobijanje upotrebne dozvole, znači tehnički pregled koji mora da se sprovede, pa koji obuhvata i kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom, sa tehničkom dokumentacijom itd. Ovi objekti uglavnom nemaju tehničku dokumentaciju, a projekte na osnovu kojih je izdavana privremena dozvola, znate i sami da uglavnom nisu ispoštovani uslovi iz tih projekata, tako da zaista ne znam na osnovu čega će moći da se izvrši tehnički prijem i dobije upotrebna dozvola kada su ovi objekti u pitanju? Hvala.

Hvala.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović i magistar Aleksandra Jerkov.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman smo podneli iz prostog razloga što postoje mnoge kolizije u ovom predlogu zakona, član, sa mnogim članovima i to je uticalo na našu odluku da ispravimo koliko je moguće sve one greške koje postoje i koje su napravljene i na koje zapravo niko na kraju nije ni obraćao pažnju.
Stotine hiljada objekata zbog ovakvih kolizija neće moći da se legalizuje. Neće moći da legalizuju upravo oni građani zbog kojih se navodno ovaj zakon i donosi. Stotine hiljada objekata koje čine krov nad glavom, pre svega građana Srbije, neće moći ali oni zato veliki komercijalni objekti, poslovnih prostora od desetine i desetine hiljada kvadrata će naravno moći da se legalizuju.
Šta se dešava, to je naše pitanje ministarki Zorani Mihajlović, u situaciji kada svi oni koji su po zakonu gradili budu Evropskom sudu tužili Srbiju da im se vrati novac koji su dali za naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta?
Kako je moguće da neko na Zlatiboru 10 hiljada kvadrata dobiće popust 50 miliona dinara, a kako je onda ili zašto ne bi dobio na nekom evropskom sudu onaj koji bude u centralnoj beogradskoj opštini tužio Srbiju zato što je platio uredno sve takse koje je morao da plati po zakonu.
Zato mislimo da je ovaj zakon ne ravnopravan, posebno prema onima koji su na Savskom Vencu, Vračaru, Starom Gradu, Paliluli, Zvezdari, Voždovcu, plaćali uredno svih ovih godina uređenje gradskog građevinskog zemljišta. Onda neki evropski sud kaže – U redu, ili ćete vratiti svima ili ćete morati da naplatite i ovim vašim partnerima za koje tvrdimo da stoje iza ovog predloga zakona, a govorimo i jedino govori DS da je u pitanju građevinska mafija. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ivana Stojiljković. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Malo pre smo slušali jednu načelnu raspravu u ovom zakonu, a predlagač nije se osvrnuo na ono što je i predloženo ovim amandmanom i zašto se on ne može prihvatiti.
Ovim amandmanom je predloženo da se briše u članu 4. stav 3. koji govori na šta se ovaj zakon ne odnosi. Ovaj zakon se upravo ne odnosi na objekte koji su već dobili građevinske dozvole i to je upravo ono što objašnjava ovaj član, dakle sve ono što je već ušlo u proces legalizacije, prosto će se na nekom mestu zaustaviti i ići će pod ovim novim zakonom, znači na ozakonjenje.
Ono što je jako bitno reći, jeste da nije tačna informacija da ovaj zakon će doneti loše za one koji imaju pojedinačne stambene zgrade, već upravo obrnuto, za sve one koji su gradili do 100-200 kvadrata, ovaj zakon će zaista doneti dobro i to su upravo oni ljudi koji nisu mogli da dođu do građevinskih dozvola ili zbog nepostojanja planske dokumentacije i nisu mogli da uđu u proces legalizacije zato što nisu imali dovoljno novca da to sprovedu prema prethodnim zakonima.
Ono što bih ja rekla, jeste da još jednom napomenemo da je u pitanju porodično stanovanje u 85% slučajeva kod nezakonito izgrađenih objekata. Znači ostatak su zgrade.
Ono što bih ja još napomenula da kada smo se osvrtali na to od kada je krenula nelegalna gradnja, upravo ti pojedinačni stambeni objekti su građeni u vreme devedesetih kada je bio priliv izbeglih lica, ali od 2000. godine su se naglo počele graditi ove zgrade, upravo ovih procenata o kojima pričamo, počinje da se gradi. Zašto mi trpimo nemogućnost da se sprovede legalizacija? Upravo zbog ovih zgrada koje nisu poštovale, jer i investitori tada su imali veze sa lokalnim projektantima i ljudima koji su odlučivali oko toga. Nisu se poštovale građevinske linije, nisu se zgrade odvajale adekvatno i oni, sve i da su hteli da legalizuju, na kraju nisu mogli da legalizuju te objekte.
Zbog svega ovoga, potrebno je podvući crtu, naravno da će delimično biti sprovedena pravda, da će neko profitirati, i to verovatno legalizovaće se objekti građeni od 2000. godine, koji prosto negde na ulicama stoje, nema više ni trotoara, ne mogu ni da se zaobiđu, ne mogu ni vatrogasna kola da ih obiđu, ali mora da se podvuče crta.
Ono što je cilj i ove Vlade i Srpske napredne stranke, to je da sve ono što će se ubuduće graditi bude po pravilima i po zakonima i to je ono što je cilj, a ne obrnuto. Dolazi vreme kada će se mnogo više graditi. Znači, naš cilj je da se ubuduće gradi prema zakonu i po građevinskim dozvolama. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Uvažena ministarko, mislim da ono što smo u načelnoj raspravi rekli, što se tiče ovog stava 3, on je u pravno-tehničkom smislu reči prihvatljiv, jedino što smo mi u načelnoj raspravi smatrali da bi možda moglo da se dopuni da se povodom zahteva mora istaći da je potrebno ispunjenje zakonom predviđenih uslova.
Međutim, imajući u vidu da se ovaj stav na neki način nadovezuje na prethodni stav 2. o kome je govorila uvažena koleginica Suzana Spasojević, ja ću vas, uvažena ministarko, zamoliti da bi izbegli neke dileme, samo jedno pojašnjenje. Šta će se desiti u slučaju isteka privremene građevinske dozvole, jer ona se izdaje na određeno vreme, ona je oročena, kada to vreme istekne, a apsolutno je objekat za koji važi privremena građevinska dozvola nelegalan objekat, jer više te privremene građevinske dozvole nema? S druge strane, i odluka po kojoj je doneta ta privremena građevinske dozvola prestaje da važi. Dakle, nemamo ni materijalno-pravno utemeljenje za privremenu građevinsku dozvolu, a istekom roka privremene građevinske dozvole nemamo više ni privremenu građevinsku dozvolu.
Zbog čega onda taj objekat, s obzirom da nema pokriće u dozvoli, ne smatramo nelegalnim objektom i podvedemo pod ozakonjenje, shodno odredbama predloženog zakona za koji smatramo da je dobar? Hvala.