Poštovani građani Srbije, član 28. se odnosi na opet procedure koje su više puta pomenute i u načelnoj raspravi i danas u amandmanskoj raspravi, a procedura se tiče člana 5. stava 1. tačka 3) i tačka 4) koje predviđaju da se saglasnosti za izgradnju vikendica i za izgradnju kuća u Prvoj ili Drugoj zoni zaštite, prirodne zaštite, kulturne zaštite, itd, radi na način da se javna preduzeća i javne ustanove, upravljači tih prostora itd, izjasne i daju saglasnost na ono što se ovde u zakonu predviđa, a to je da se kuće navodne za odmor i vikendice mogu ozakoniti u pojasevima gde to do sada nikada nije bilo.
Smatrali smo da čitav ovaj član 28. treba brisati. Zašto? Ako nikada do sada nije postojala praksa u Srbiji da se na ovakav način ozakoni nelegalna gradnja na područjima i u mestima koje direktno mogu da ugroze zdravlje i bezbednost ljudi koji nam rešavaju prirodna dobra, koja krše zakone i u nacionalnim parkovima itd. Smatrali smo da ovaj član treba izbrisati i jasno pokazati i poslati poruku da oni ljudi koji su gradili u ovakvim prostorima u područjima posebne namene, posebne zaštite, to nisu trebali da rade.
Ovde se nameće pitanje – da li ćemo dozvoliti da se zbog nekoliko pojedinaca koji su ojačali, da li je to kroz učešće u vlasti, da li su ojačali sa svojim nekim finansijskim mogućnostima imaju uticaj na strukture ove države, o čemu je govorio i gospodin Balša Božović nekoliko puta danas u raspravi, da li ćemo dozvoliti da oni budu jači i od države i od struke, da dozvolimo da se na ovakav način na mala vrata uvodi princip koji će urušiti ovaj sistem i građani su svesni da ste vi kroz priču o socijalnoj pravdi za 60% ili 80% ljudi koji imaju kuće do 100 kvadrata u stvari uveli princip koji nikada do sada nije bio primenjen i koji će urušiti ovaj zakon naravno i osnovne principe koje ste imali na umu kada ste pravili zakon. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, dakle, vrlo bitan amandman i vrlo bitna i karakteristično odbijanje skupštinske većine i Vlade Republike Srbije.
Da bi me dobro razumeli i da bi shvatili o čemu je pričao moj uvaženi kolega i o čemu je i kolega Balša Božović u više navrata pričao, govori se da ovim članom zakona se omogućava legalizacija objekata u Prvoj i Drugoj zoni zaštite. Prevedeno na naš jezik da se svi razumemo to je tamo gde niko od nas nije mogao da zida. Tamo gde su mogli da zidaju samo privilegovani kroz decenije u nazad. Niko, niko, baš niko od običnih građana ne može da sebi da pravo i hrabrost, da skupi hrabrost da zida u zoni Prve zaštite. To niko ne može.
Ovim što se usvajao zakon, tj. ovaj član zakona se omogućava da to bude legalno. Nema običnih građana u prvoj zoni zaštite. Ne postoje. Samo krupni politički igrači sadašnji, bivši, i bivši, i bivši, bivši, bivši su mogli da zidaju u tim zonama. Niko nije mogao da zida pored jezera ako nije imao dobru političku zaleđinu. E, ovim članom zakona se to ozakonjava.
Ovim članom zakona to postaje legalno i to postaje pravo. Ne poštuje se ono da mora da bude osam ili 16 metara udaljen od obale ako dođe poplava pa da mogu da uđu građevinske mašine, to se ne poštuje. Ne poštuje se zona nacionalnog parka i tamo gde nikad nije mogla da bude vikendica, pa kad prođete vidite i kažete ko li je ovde napravi. Običan građanin nije. E, ovim članom zakon se to uvodi u legalne tokove i to postaje legitiman objekat. Zbog toga smo mi podržali ovakav amandman i podržavamo ovakav amandman, jer hoćemo, kažemo da pravimo državu da je pravo iznad pojedinca, a ovim članom zakona postaje pojedinac iznad prava. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović.
Izvolite, gospođo Mihajlović.

Samo da pojasnim još jednom ono što zaista piše u zakonu, a to je da nema niti gradnje, niti ozakonjenja u zaštitnom pojasu bilo kog javnog dobra. To znači pored puteva, autoputeva, železničke pruge, vodotokova, poletno-sletne piste itd.
To što piše da treba da dobije mišljenje upravljača puta i prirode je zato što postoje zakoni koji takođe regulišu i ovo sve što sam ja rekla sada stoji u ti tim drugim zakonima, o vodama, zaštite prirode itd.
Znači, nema gradnje i nema ozakonjenja u zaštitnom pojasu bilo kog javnog dobra.

Na član 28…
(Blagoje Bradić, s mesta: Po amandmanu.)
Želite ponovo po ovom amandmanu?
Izvolite dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem.
Gospođo ministarka, ako sam ja vas dobro razumeo da svi oni koji su gradili na površinama javne namene i koji imaju divlji objekat na javnoj nameni, svi oni koji imaju u zoni nacionalnog parka, svi oni koji imaju u zonama koje su pored reke, jezera, akumulacionih jezera, u zaštićenim zonama, znači da ne postoji način ni uz čiju saglasnost da ta vikendica ili kuća za odmor ostane cela da će biti srušena. Jel to ste rekli? Ako ste to rekli, onda se ja vama izvinjavam, samo ne bih voleo da budem svedok u narednom periodu da te vikendice dobiju građevinsku dozvolu i da dobiju upotrebnu dozvolu i da budu, kako vi kažete, u zakonu ozakonjen.
Ne može neko da ide protiv zakona i da da neka, ne znam, „Vodoprivreda“, Nacionalni park „Kopaonik“ da da saglasnost nekome da ima u Prvoj zoni zaštite. Čemu služe onda ovi zakoni? Kakvi onda crni zakoni? Šta mi donosimo ovde?
Mislim kolege da vi razmislite lepo i da bi se vi od ovoga obezbedili, da mi lepo usvojimo ovaj amandman i onda ćemo biti potpuno sigurni da tako nešto ne može da se desi u zemlji Srbiji.

Reč po amandmanu ima narodni poslanik Balša Božović.

Kao što su dobro primetili gospoda Bradić i Marković, da li ovo znači prosto i jednostavno, da više ne ulazimo u svaki zarez ili svaku tačku, da li ćete vi srušiti vikendice sinova predsednika Republike Srbije ili ne? To nas zanima gospođo Mihajlović.

Reč ima potpredsednik Vlade, replika, dr Zorana Mihajlović.