Jeste li vi prisutni ovde? Zaista, da li ste prisutni u sali?

Jeste li pomenuli ime gospodina Markovića i prezime?
(Neđo Jovanović, s mesta: Užice, rekao sam – kao što je rekao gospodin Marković, u pozitivnom smislu.)
Onda u redu, to nisam čuo. Bilo je pozitivno, pa nisam registrovao.
Imate onda reč, gospodine Markoviću. Izvolite.

Vratite mi vreme, ako možete.

Morate se ponovo prijaviti. Ja se izvinjavam što nisam čuo što vas je neko pohvalio, ali ipak to je osnov za repliku. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, ovde se ne radi samo o tome da li me je kolega pomenuo. Opet ne slušate. Vama se obraćam, a vi me ne slušate. Znači, ne radi se o tome da li me je pohvalio. Kolega Jovanović je otvorio vrlo važnu temu. Ono o čemu je on govorio je suštinski važno, ne samo za ovaj član, nego i za primenu ovog zakona i ono što je naše iskustvo…

Gospodine Markoviću…

Nemojte me prekidati.

Pa moram da vas prekinem, zato što i dalje ne razumete šta znači replika i osnov za dobijanje replike.

Ne radi se o tome da me je pohvalio…

Ako ste dobili repliku, vas je na neki način uvredio gospodin Jovanović i vi morate njemu da replicirate. Vi ne pričate o dnevnom redu, nego morate da replicirate gospodinu Jovanoviću, zato što smatrate da vas je on svojim izlaganjem uvredio. To je osnov za repliku. Ako vi drugačije mislite da Poslovnik propisuje, to je vaš problem, a ne naš.