Zahvaljujem se predsedavajući.
Ja bih se nadovezao na diskusiju uvaženog kolege Orlića, istovremeno ispravio uvaženog kolegu Božovića, imajući u vidu da je došlo do nekog nenamernog lapsusa, nije govorio Jovan Marković o teretu budžeta jedinica lokalnih samouprava, govorio sam ja o tome.
Moram samo da podržim da je rešenje koje je predviđeno u članu 33. korektno rešenje, imajući u vidu da jedinice lokalnih samouprava na ovaj način prihoduju odgovarajuća novčana sredstva i na taj način popunjavaju budžete, što je u svakom slučaju u prevashodnom interesu jedinica lokalnih samouprava.
Polazim od Užica koje je ionako i onako, što se tiče budžeta, upotrebiću jedan pežorativan termin „prenapregnut“, bukvalno tako, a mislim da vi to i te kako dobro znate.
Ono što sam hteo radi ispravke, da konstatujem, čini mi se samo da nakon stupanja na snagu ovog zakona dolazimo u situaciju da će jedinice lokalnih samouprava na teret svojih budžeta isplaćivati odgovarajuće troškove i onima koji, nažalost, ovaj put ću reći nažalost, to ne zaslužuju. Oni protiv kojih je čak vođen i krivični postupak za krivično delo nedozvoljene gradnje, pa je obustavljen, a rekao sam, da ne ponavljam sto puta jednu te istu tezu, i oni koji su prolazili i upravne postupke i upravne sporove, i negativno se završavalo sve ono po njih što se vezivalo za te postupke, oni će doći u situaciju da se na teret budžeta jedinica lokalnih samouprava isplaćuju odgovarajući troškovi koje su oni snosili.
Da li bi u tom pravcu mogao da se uradi bilo kakav podzakonski akt kojim bi se definisalo nešto što neće obesmisliti suštinu ovog zakona kada je u pitanju ozakonjenje, jer nam je svima neophodno potrebno, a i savršeno jasno da je ovakav postupak ozakonjenja neminovnost, ali se postavlja pitanje – da li oni koji su nesumnjivo protivpravno delovali, govorim isključivo sada o protivpravnosti, da li oni treba da budu ti kojima će biti nešto vraćeno? U krivičnom zakonodavstvu postoji jedan institut koji zaista ukazuje na to da ako je zakon povoljniji za okrivljenog od dva materijalno-pravna propisa, od krivično-pravnih propisa, zaista se primenjuje onaj povoljniji za okrivljenog, ali ovde nije takva situacija.
Ovde je situacija gde okrivljeni, pežorativno rečeno, ili prenosno rečeno je učinio što je učinio, protivpravno delovao, a mi ga nagrađujemo na taj način što ćemo da mu priznamo troškove iako je on za te iste troškove pravnosnažno odbijen u svom zahtevu, što znači da je troškove snosio na svoj teret, što je potpuno opravdano, odnosno osnovano.
Zamolio bih vas samo da se razmisli u tom pravcu jer zaista ni Beograd, ni Kragujevac, ni Niš, ni Novi Sad, ni Užice, ni bilo koji grad nemaju ni jedan jedini opravdani razlog da takvima iz budžeta vraćaju nešto što su sami skrivili.
Jedino gde je tamo krivica nadležnog organa, jedinice lokalne samouprave, gde je dolazilo do ćutanja administracije, gde se nadležni organi nisu ponašali u skladu sa zakonom, pa su zbog toga trpeli vlasnici objekata koji su sada predmeti ozakonjenja, e u toj situaciji zaista treba da se isplate troškovi koji su oni snosili. Zahvaljujem.