Hvala.
Poštovani predsedavajući, gosti iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o Predlogu strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine.
Ovim Zakonom se predlaže put tržišnog restrukturiranja i tehnološke modernizacije energetike Republike Srbije kako bi se bolje pripremila za period rasta opšte tražnje dobara i usluga.
Strateški pristup energetici podrazumeva da se procesu privredi i državi, kao i u životu građana, odvija uz niže ekonomske troškove i viši stepen socijalne i ekološke održivosti, viši standard stanovništva uz smanjenje zagađenja i bolju zaštitu prirode.
Pre svega, treba reći da je energetika kičma kompletne privrede, nažalost ona je i najveći zagađivač Republike Srbije. S obzirom, na porast stanovništva koji je u 20. veku dostigao 3,7 puta veći prirast, samim tim potrošnja energije povećana je za 30 puta. Zato se i pravi ova Strategija. Naime, ona ističe 2015. godine, znači za mesec dana, a nova upravo ima projekcije prvo 2020, pa 2025, pa 2030. godine što je jako bitno.
Ono što treba reći je da strategija treba da doprinese uz ekonomsku i socijalnu politiku, kao i ostale politike, pre svega zaštitu životne sredine, boljem standardu, boljitku kompletnog društva.
Međunarodne agencije za energetiku su procenile, na osnovu istraživanja da će u periodu od 2005. do 2025. godine naglo porasti potrošnja energije i da će se to povećati za 40%, to je veliki procenat. Zato treba racionalno odraditi i dobro odraditi ovu strategiju. Treba misliti i na buduće generacije.
Energetika predstavlja jednog od najvećeg zagađivača. Nažalost, imamo poprilično zastarelu tehnologiju, nadam se da će se to u nekom doglednom periodu poboljšati.
Šta treba još reći kapitalno za ovu strategiju? Pre svega, globalni razvoj pretpostavlja ekonomsku, ili ekonomiju zasnovanu na efikasnom korišćenju na relativno čistim izvorima energije. To je ono najbitnije. Zatim, treba se bazirati i to je projekcija za do 2020. godine, na obnovljive izvore energije. Zatim, treba obratiti pažnju na životnu sredinu, u smislu zaštite životne sredine.
Kada smo kod životne sredine upravo je sada u toku, odnosno već dva dana veliki samit u Parizu, gde se skupilo 147 državnika i Vlada. Naime, postoje dva kapitalna pitanja u svetu, odnosno evo tri. To su zaštita klime, odnosno klimatskih promena, ratovi i terorizam.
Ono što bih ja naglasila je da, o ratovima ne mogu da pričam, nisam kompetentna i ne želim ni da čujem o njima, ali o klimi, da je neophodna, koristiti obnovljive i čiste energije. To je i poenta ove čitave strategije.
Šta još reći? Pre svega, treba obratiti pažnju na cene. Naravno, energija je roba i kao takva mora biti konkurentna na tržištu i mora imati svoju maloprodajnu cenu. Poenta priče oko maloprodajne cene je da u tu cenu moraju ući i sve vrste taksi, porezi koji se odnose na ekologiju, odnosno na zaštitu životne sredine.
Energetski resursi, naravno delimo ih na četiri osnovne vrste. To su, pre svega fosilni, zatim konvencionalne, tu spadaju ugalj, nafta i prirodni gas, zatim nekonvencionalne uljne škriljce i spomenula bih onu najvažniju, obnovljive izvore energije, to je i poenta čitave naše strategije, a to su energije vodotokova, vetar, ne akumulirana sunčeva energija, zatim bio masa, bio masa životinjskog porekla, geotermalna energija, bio goriva, bio gas, sintetički gas, itd.
Što se uglja tiče, najveći procenat uglja u Srbiji koji je zastupljen, to je lignit ili mrki, mekani ugalj, nega ima 97%, samo 3% otpada na ostale vrste uglja. Najveći procenat rezervi se nalazi u Kosovsko-metohijskom basenu, sa 4,5 milijardi tone, a ostatak je u Kostalačkom i Kolubarskom basenu, sa četiri milijarde tona.
Što se tiče, pak, nafte ona je poprilično eksploatisana. Najveći procenat se nalazi u AP Vojvodini. Najveća nalazišta su u Panonskom basenu. Naučnici su, odnosno naši stručnjaci su došli do saznanja da je u 2000, radili su istraživanja i rezerve nafte u 2010. godini su iznosile oko, tačnije 10,14 miliona tona. Poprilično eksploatisana je nafta, zato je i pala proizvodnja nafte.
Što se tiče uljnih škriljaca, najveći procenat, ili rezerve, se nalaze u Aleksinačkom basenu, zatim u Kruševačkom i Vranjskom basenu. Što se tiče uljnih škriljaca njihove rezerve su 4,8 milijardi tona škriljaca.
Republika Srbija ne raspolaže nuklearnim ili bilansnim rezrevama nuklearnih sirovina. Pretpostavlja se da u čitavoj Srbiji postoji samo oko hiljadu tona urana.
Šta još reći? Treba reći da potencijali obnovljivih izvora energije, najveći procenat je takođe u AP Vojvodini. Resursi su 6,65 miliona tena godišnje, što se tiče potencijala izvora energije.
Zatim, bio masa predstavlja značajan energetski potencijal. Nje ima oko 3,448 miliona tena. Od toga najveći deo čine drvne bio mase, 1,57 miliona tena i potencijal poljoprivredne bio mase koji iznosi 1,67 miliona tena.
Energija vetra je izuzetno povoljna. Nadam se da će u bliskoj budućnosti ta energija da se koristi mnogo više, kao i sunčeva energija, jer imamo izuzetno veliki broj dana. Naravno, energija vetra tamo gde duva košava. Znači, deo Kopaonika, Zlatibor, južni Banat.
Što se tiče geotermalnih energija , Srbija je puna termalnih voda. Ne zna se koja je od koje banje lepša u Republici Srbiji, od Vranjske Banje, Bogutovačke, Vrnjačke Banje, Sijarinske Banje, mase divinih banja i ne samo da će to biti, ne samo da su to resursi i to čiste energije za budućnost nego i potencijali za turizam i to pre svega zdravstveni turizam.
Energetski sistem Republike Srbije čine sektor nafte, sektor prirodnog gasa, sektor uglja naravno i elektroenergetski sektor. Elektroenergetski sektor sačinjavaju elektroenergetski izvori za proizvodnju električne energije, zatim termoelektrane, termoelektrane toplane i hidroelektrane i sistemi za prenos električne energije preko kojih se vrši prenos efektivne energije.
Ono što treba reći da trenutno u Srbiji 57. gradova ima daljinsko grejanje, što je jako dobro, sa tendencijom proširenja toga.
Ukupna potrošnja finalne energije u Republici Srbiji u 2010. godini je iznosila 9,696 miliona tena.
Šta bih još naglasila? Ključni prioriteti energetskog razvoja Republike Srbije su obezbeđenje pre svega energetske bezbednosti, zatim razvoj tržišta energije, ono što je jako važno, sveukupna tranzicija ka održivoj energetici.
Republika Srbija je prihvatila i potpisala, ratifikovala ugovor o osnivanju energetske zajednice, što je jako dobro, pre svega zbog intersektorskog poslovanja, a zatim i zbog bezbednosti Republike Srbije i stabilnosti naše zemlje.
Možda još reći da je pet osnovnih prioriteta razvoja energetike u Republici Srbiji, to su pre svega tehnološka modernizacija energetskih sistema, efikasno korišćenje energije, prednosti korišćenja energetskih objekata koji istovremeno proizvode električnu i toplotnu energiju, upotreba obnovljenih izvora energije, to je i projekcija za 2020. godinu i možda izgradnja energetske infrastrukture, tako da se konkretnije oslanja na plan evropske infrastrukture i infrastrukturne sisteme.
Probleme koje bi strategija trebalo da reši, to su pre svega smanjenje emisije gasova staklene bašte, povećanje proizvodnje električne energije, povećanje nivoa energetske efikasnosti, a cilj donošenja, već sam rekla i to treba naglasiti, to je u stvari i kompletna poenta ove strategije bazirati se na čiste i obnovljive energije.
Ono što bih ja rekla za kraj, hvala na pažnji i naravno da će SNS glasati za oba ova zakona. Nisam spomenula, drugi zakon je Zakon o rudarstvu i istraživanjima. Hvala na pažnji.