Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, međunarodna konvencija o kojoj danas diskutujemo, konkretno protiv regrutovanja, korišćenja, finansiranja i obuke plaćenika, smatram da je baš pravi trenutak da o njoj diskutujemo, s obzirom da je Srbija zemlja domaćin ministarskog saveta OEBS-a, tako da je ovo možda jedan najbolji način da se pokaže kako Srbija ima jednu aktivnu ulogu i kako daje svoj aktivni doprinos u borbi protiv svih oblika koji mogu da naruše bezbednost i mir.
Da Srbija čak i prednjači u tome, ja bih rekla, možda najbolje govore činjenice u prilog tome da kada je ova konvencija u pitanju konkretno, da su svega četiri države članice EU do sada ratifikovale ovu konvenciju, tako da bih rekla da to dovoljno govori o Srbiji.
Ne bih se složila sa kolegama da je neko zakašnjenje u pitanju, naročito ako uzmemo ovaj podatak u obzir.
O čemu se radi u ovoj konvenciji? Konkretno, ova konvencija zabranjuje korišćenje, regrutovanje, obuku plaćenika, zabranjuje njihovo delovanje i što je najbitnije, sve ove pomenute pojave ona sankcioniše, tretira kao krivično delo, što smatram da je zaista nešto dobro što je trebalo uraditi i čemu se zaista treba posvetiti, da to zaista bude pravilno implementirano.
U vremenu u kojem živimo, ako sve uzmemo u obzir, jednu globalnu situaciju, migrantsku krizu, brojna ratna žarišta, uopšte na svetskom nivou bezbednosti ugrožena, rekla bih da su na ozbiljnom testu sve organizacije koje se bave bezbednošću. Takođe, svi međunarodni principi kada je bezbednost u pitanju su ozbiljno ugroženi, tako da ovakve i slične konvencije naravno da su dobro došle. Ali, ono što je još bitnije od svega jeste to da mora da postoji međunarodna saradnja kada je borba za očuvanje bezbednosti i mira u pitanju. Ona zaista mora da postoji, jer bez toga neće biti rezultata.
Da bezbednost odavno nije nacionalna kategorija već međunarodna kategorija, to je odavno poznato, tako da se ja zaista nadam da će biti sve više država koje će konkretno ovu konvenciju ratifikovati i na taj način dati svoj doprinos očuvanju mira i bezbednosti.
Tu su i tri sporazuma između Vlade Republike Srbije i Finske, Gruzije i Rumunije. Konkretno, kada je Gruzija u pitanju, u pitanju je Sporazum o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša. Mi smo do sada imali gotovo jednu apsurdnu situaciju da licima sa civilnim pasošem nije bila potrebna viza, a da licima sa diplomatskim pasošem je bila potrebna viza, tako da se ovim sporazumom to ispravlja.
Kada je Gruzija u pitanju, moram nešto da napomenem. To je država koja nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, a što je još bitnije, možda zato što se skorije desilo, Gruzija je glasala protiv ulaska Kosova u UNESKO, tako da je to nešto što svakako treba istaći i pohvaliti. Znači, Gruzija se veoma praktično pokazala kao naš prijatelj, a jako dobro nam je svima poznato da zemlje koje nisu priznale Kosovo, moramo to priznati, sve se nalaze pod određenim pritiskom, većim ili manjim, ali sve su pod pritiskom, tako da je svakako na nama da radimo i da ulažemo napore da sa zemljama koje su se pokazale kao naši prijatelji, da na sve moguće načine produbljujemo i unapređujemo našu saradnju. Ovaj sporazum svakako da jeste jedan vid toga.
Tu je i Sporazum sa Rumunijom, gde se konkretno radi o bavljenju plaćenim poslovima članova porodice članova diplomatskih i konzularnih predstavništva. Poslednjih godina ovo je postala jedna međunarodna praksa, zato što do sada to pitanje nije bilo politički uređeno. Ovakvi sporazumi koji omogućavaju da se licima koji rade u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, da se članovima njihove porodice omogući posao. To je jednostavno nešto što je jako praktično, što je jako korisno i ovakvi sporazumi uvek su bazirani na principu reciprociteta i, naravno, kao takvi, uvek su na obostranu korist.
Šta je krajnji cilj ovakvih sporazuma? Krajnji cilj ovakvih sporazuma jeste da se porodica održi na okupu, što je naravno neki prioritet, jer u današnjem vremenu u kojem živimo retko ko bi pristao da napusti svoj posao u zemlji i da prati svog partnera, svog supružnika u inostranstvo, a da pri tome izgubi posao. Tako da smatram, naravno, da i ovaj sporazum treba podržati, kao i sve ostale sporazume.
U svojim izlaganjima ja uvek istaknem da sporazume treba uvek podržati i da ih treba biti što više, jer oni uvek otvaraju vrata za neku novu saradnju, za razvijanje nekih novih oblika saradnje, kao što je ekonomska saradnja, koja je, naravno, najbitnija za nas, politička saradnja, Tako da uvek sporazume treba podržati. Zahvaljujem.