Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Mnogo poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine generale Arsenoviću, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam mislio da odustanem od diskusije, ali reći ću vam samo iz jednog jedinog razloga nisam, a taj razlog jeste iz poštovanja jedne nama susedne države i prosto da se ne ponavljam što su koleginice i kolege rekle da kažem o čemu se radi.
Gospodine ministre, ja ću u nekolika minuta da kažem o Predlogu zakona o potpisivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o bavljenju plaćenim poslovima članova porodice diplomatskog konzularnih predstavništava.
Poštovani gospodine potpredsedniče Narodne skupštine običaj je kada se govori o ovakvim zakonima o potpisivanju sporazuma pogotovo, nama prijateljskim zemljama, kao što je Rumunija, da se kaže u kontekstu nešto tog sporazuma na osnovu čega je nastao ovaj sporazum. Kako znate, Srbija je zemlja koja sa Rumunijom ima tradicionalno dobre i prijateljske odnose. Oni se pored ostalog zasnivaju i na istorijskoj tradiciji. Napominjem dame i gospodo, kada je u pitanju istorija diplomatskih odnosa, uspostavljeni su pa ipak davne 1841. godine, znači pre 174 godine što nije malo u istoriji diplomatskih odnosa. Isto tako dve srpske kraljice, kraljica Natalija i kraljica Marija bile su rumunskog porekla. To potvrđuje da su i dve srpske vladajuće kuće bez obzira koliko različite politike vodile bile svesne kuda treba da krenu u potrazi za pouzdanim prijateljima. Srbija i Rumunija bile su saveznici u Drugom balkanskom ratu, ali i u Prvom svetskom ratu.
Dozvolite da kažem jednu rečenicu koja ne sme ostati nezapažena, a to je da je za vreme Prvog svetskog rata u žestokim bitkama vođenim pored ostalog 1916. godine, zajednički su prolivali krv i srpski i rumunski vojnici. Time su zacementirali mnogovekovno prijateljstvo srpskog i rumunskog naroda o čemu verovatno gospodo poslanici, vi ste vrlo dobro obavešteni.
Za vreme Drugog svetskog rata, Rumunija je bila članica „Sila osovine“, ali to nije iskoristila za teritorijalno proširenje na štetu Srbije. To svedoči pored ostalog i podatak da je srpski Banat u vreme nemačke okupacije ostao u sastavu srpske države iako ga je Hitler ponudio maršalu Antonesku što je on odbio, rekavši citiram – da Rumunija osim Srbije nema drugih prijatelja u okruženju i da ne želi da kvari odnose u regionu, završen citat. I dodao – da sam na Hitlerovom ostavio bih Srbiju na miru, završen citat. Za vreme razbijanja Jugoslavije, Rumunija je bila suzdržana i nije otežavala krizu u regionu.
Dolaskom SNS na vlast u Republici Srbiji i formiranjem Vlade Republike Srbije na čijem čelu je gospodin Aleksandar Vučić i izborom predsednika države Tomislava Nikolića ti odnosi se stalno usavršavaju. Poštovane dame i gospodo, poštovani građani Srbije, Rumunija je jedna od retkih zemalja u svetu koja nije priznala Kosovo i Metohiju za državu i hvala im. Isto tako, Rumunija je jedna od retkih zemalja u dijaspori gledajući region, a svet je srpska nacionalna manjina rešila, da kažem, najbolje odnose kada su u pitanju nacionalni odnosi u odnosu na okruženje a i u odnosu na evropske zemlje. Dozvolite još jednu rečenicu da kažem da Srbija nikada u poslednjih 25 godina nije imala bolji status u ukupnim međunarodnim odnosima.
Poštovane dame i gospodo, iz tih i drugih razloga valja ovaj predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Vlade Rumunije podržati. Pozivam i vas gospodo iz slabašne opozicije da i vi podržite ovaj zakon, jer ćete bar malo, makar i na taj način iskazati svoju privrženost u modernizaciji Srbije na području inostranih poslova za koju se tako zdušno zalaže i sprovodi predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić i ministar inostranih poslova gospodin Ivica Dačić i sva Vlada Republike Srbije, većina narodnih poslanika u ovoj Narodnoj skupštini i većina građana skoro plebicitarno Republike Srbije. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, naravno podržavam ove međunarodne sporazume sa Rumunijom i Finskom oko članova porodice diplomatskih predstavnika o njihovom zapošljavanju. Naravno i sporazum o vizama sa Gruzijom, potvrđivanje međunarodne konvencije protiv regrutovanja, finansiranja i obuke stranih plaćenika. Taj sporazum je iz 1989. godine, a mi smo narod koji je mogao na svojoj koži da oseti posledice delovanja takvih plaćenika na raznim teritorijama gde živi naš narod.
Ovaj sporazum mislim da se ne odnosi samo na strane plaćenike, pročitao sam ga i mislim da je to i za neka lica koja bi se unutra obučavala i koja bi se mogla obučavati za rušenje, svrgavanje Vlade i podrivanje integriteta države, a mi smo svakako svedoci da je tih pokušaja u našoj zemlji bilo. Bojim se da će ih biti i u buduće i zato dajem pravo Vladi da se ovakva vrsta sporazuma potvrdi, iako je iz 1989. godine i na nekim prostorima do sada nije poštovano.
Ono što mi je zasmetalo zato što su pojedine kolege ovde izjednačavale dobrovoljce sa stranim plaćenicima i dobrovoljci sa teroristima to su sasvim različite stvari. Recimo, dobrovoljci po međunarodnim konvencijama uopšte nisu sankcionisani ukoliko se to radi ne iz ideoloških, ne stranačkih i drugih stvari. Samo da vam napomenem da je NOV, a to svakako general zna, bila vojska sastavljena isključivo od dobrovoljaca.
Dakle, ne treba se uvek naježiti na dobrovoljce, jer dobrovoljci mogu da budu i dobra stvar. Nije dobro upoređivati, u apsolutnu ravan dovoditi dobrovoljce sa stranim plaćenicima i teroristima. Dakle, postoji instinkt kod određenih ljudi koji misle da se bore za pravu stvar, a NOV je svakako mnogima ovde koji su prisutni i koji na određen način nasleđuju tu tradiciju, njima je sasvim jasno da NOV bila sastavljena isključivo iz dobrovoljaca kao što je preteča te vojske mogla biti jedinica tzv. španskih boraca, sastavljena od državljana tadašnje Jugoslavije koja se kao dobrovoljačka jedinica borila u Španiji. Mislim da tu mogu da spomenem Blagoja Parovića, itd. Verujem da će me general svakako podržati.
Dakle, po meni nije baš zgodno, nije baš ni humano upoređivati recimo Če Gevaru, grofa Vronskog, Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog sa recimo, navešću neke Mervid Jašarević, Nerdin Ibrić, Enis Omeragić. Dakle, nije baš zgodno da neke kolege u svojim izlaganjima porede dobrovoljce sa stranim plaćenicima, teroristima jer su to sasvim različite stvari.
Takođe, moram da kažem da terorizam nije samo neka vrsta naturene bolesti, da tu ima grešaka. Da je meni žao svih žrtava, ali ja moram da kažem da žrtve moraju biti jednake i da zločinci moraju biti jednaki pred zakonima u celom svetu.
Dakle, jedan život jednog beduina u Sahari za mene je isto vredan kao i život onog građanina u Parizu koji je izgubljen na način na koji je izgubljen, i ja osuđujem svaku vrstu terorističkog napada. Ali, takođe, moram reći da su određeni oblici terorizma nastali kao proizvod licemernog odnosa zapada i velikih sila prema malim zemljama i kada neko zapali raketu sa nekoliko hiljada kilometara i pogodi neku svadbu sa civilima negde u Africi, negde u Aziji. Dakle, onaj ko nema takvu vrstu oružja može, može iz verskih razloga, može iz patriotizma, može iz osvete da stavi bombu u ranac i da je donese i da nastradaju sasvim drugi nevini ljudi.
Dakle, mislim da bi se izlečio terorizam da pre svega moramo izjednačiti žrtve, civile, civilne žrtve bilo gde u svetu, da li su one pogođene raketom ili su pogođene bombašem samoubicom, za mene je apsolutno isto. Za mene je svaki život svakog civila podjednako vredan, kao što mi život jednog teroriste, jednog plaćenika, psa rata, kako to ljudi zovu koji ide samo isključivo iz ideje da nekog ubije, za mene takva vrsta života takvih ljudi nije vredna pomena, u odnosu na one koji su stradali zbog terorističkih akata. Svakako moramo reći da određene vrste terorizma se pojavljuju i zbog lošeg nejednakog odnosa prema svim žrtvama, ja ću se usuditi da kažem, da u određenim okolnostima to može da bude licemerno.
Mi svakako znamo za slučaj Milice Rakić koja je pogođena nekom tomahavkom negde sa nekog Sredozemnog, Jadranskog mora. Naš narod nije sklon osvetama, tipa da stavi bombu u ranac i da odnese, i da se na takav način osveti. Postoje narodi, postoje vere koje su spremne na to. Naravno da ja to ne podržavam, ali treba svi zajedno da se zamislimo i da vrednujemo sve žrtve na podjednak način i sve zločince na podjednak način. Onda, verujem da će terorizma biti sve manje.
Mislim, takođe, da po pitanju učešća na stranim ratištima, posebno naši državljani treba da budu izuzetno oprezni i da u tome ne treba učestvovati, niti iz ideoloških niti bilo kojih drugih razloga. Postoji zakon koji je ova Skupština usvojila, na koji sam ja imao amandmane, i da taj zakon apsolutno treba poštovati.
Moram da osudim i neke naše lidere, a često smo svedoci da lideri nacionalističkih partija, kada izgube svoju fotelju i funkciju u Vladi Srbije, postaju veoma radikalni, da kažem, čak i fundamentalisti, da taj njihov radikalizam ide do toga da kada izgube fotelju to proglase genocidom. Na takav način oni seju polja mržnje iz kojih može da niknu neki novi strani plaćenici, mogu da niknu novi teroristi. Odgovornost na političarima, posebno nacionalnih partija je jako velika, i moraju da paze šta govore. Izuzetno je ovo osetljivo područje i mislim da se mržnja ne može suzbiti mržnjom, da se zlo ne može suzbiti drugim zlom, i da je to formula. Ponovo podvlačim, da ne postoje manje vredne i više vredne žrtve. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, uvaženi ministre Antiću i poštovani gosti iz Ministarstva spoljnih poslova, ministre Antiću dobrodošli i danas u Narodnu skupštinu.
Juče smo, mislim, svi to ovde znamo, imali jednu veoma dobru raspravu o Predlogu zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, a danas se bavimo izvesnim aspektima naše spoljne politike, ali i pitanjima bezbednosti.
Mislim, poštovana gospodo, narodni poslanici i uvaženi gosti, da je veoma važno da se tokom ove rasprave podsetimo i svi mi ovde, ali i da građanke i građani naše Republike čuju, na šta se to jedna država koja je potpisnica npr. ove Konvencije protiv regrutovanja, korišćenja, finansiranja i obuke plaćenika obavezuje.
Član pet je tu jasan, mislim, veoma. Tri tačke tu postoje i mislim da je važno ovde da naglasimo sadržinu te tri tačke. U tački jedan piše – države članice obavezuju se da neće regrutovati, koristiti, finansirati ili obučavati plaćenike i da će takve radnje inkriminisati u skladu sa odredbama ove konvencije. Verujem da svaki razumni čovek treba da podrži ovu konvenciju, da se ratifikuje i da tu nema nikakve dileme.
U tački dva piše, i mi se obavezujemo i na to i treba da se obavežemo, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, kaže sledeće – države članice obavezuju se da neće regrutovati, koristiti, finansirati ili obučavati plaćenike sa ciljem suprotstavljanja legitimnom ostvarivanju neotuđivog prava naroda na samoopredeljenje, kako je predviđeno međunarodnim pravom, i preduzeće u skladu sa međunarodnim pravom odgovarajuće mere da spreče regrutovanje, korišćenje, finansiranje ili obuku plaćenika u ovu svrhu. Mislim, poštovana gospodo, da naravno da treba da potvrdimo ovakve rečenice. Sadržinu ovih tačaka npr. ovog člana ove konvencije.
Tačka tri, vrlo jasna, precizna, zaslužuje podršku, kaže – države članice dužne su da predvide odgovarajući opseg kazni za krivična dela iz ove konvencije, vodeći računa o teškoj prirodi ovih dela. Nema nikakve dileme ni za nas da ovu konvenciju treba da potvrdi naša Narodna skupština.
Mislim, poštovana gospodo, uvaženi gosti iz Ministarstva spoljnih poslova, uvaženi gospodine Antiću, da ove reči i ove rečenice iz člana 5. bude asocijacije na neke bezbednosne izazove sa kojima se suočava i naša država. Ne verujem da je ovde bilo narodnog poslanika koji nije imao asocijaciju, slušajući ovu raspravu ili čitajući sadržinu ovih dokumenata, na pretnje terorizma, religijskog fundamentalizma, na pretnju nasilja. Mislim, ministre Antiću, da je veoma važno da ovde danas pokažemo jednu saglasnost, jedan konsenzus oko toga da je bezbednost bazična vrednost i da na osnovu toga i mi treba ovde da delamo u Narodnoj skupštini, ali svi članovi izvršne grane vlasti.
Uz to bih dodao da je i bezbednosno nasleđe naše Republike kompleksno i da u tom smislu treba kompleksno sagledavati i ove bezbednosne izazove. Zato, gospodine Antiću, imam jedan predlog povodom ove rasprave i to je predlog koji upućujem i svojim koleginicama, narodnim poslanicama, ali i kolegama narodnim poslanicima, i svim članovima Vlade, a molim vas i da predsedniku Vlade prenesete ovaj predlog. Predlog je da se u Skupštini koja je naša centralna politička institucija, mi uvek ovde ponavljamo, svetilište našeg političkog života, da se u našoj Narodnoj skupštini zakaže jedna sednica, ako se proceni i u Vladi da treba da bude zatvorena za javnost, zatvorena za javnost, na kojoj ćemo da razgovaramo o svim bezbednosnim izazovima sa kojima se suočava naša država, da se informišemo svi ovde kakvo je stanje u tom segmentu i koliko je moguće, poštovana gospodo, da obezbedimo konačno jedan bazični konsenzus oko naših odgovora na ove bezbednosne izazove.
Mislim da ne treba da se bavimo igrokazima. Prenesite to predsedniku Vlade. Nije vreme za glumatanja. Vreme je, mislim, za jedan savremeni pristup politici i relevantan dobar odgovor za ono što su pretnje i bezbednosni izazovi pre svega. Hvala vam poštovana gospodo.

Hvala.
Reč ima Janko Veselinović. Izvolite.

Hvala poštovana predsednice.
Poštovani ministre, Pokret za preokret će podržati sporazum, odnosno Zakon o potvrđivanju Međunarodne konvencije protiv regrutovanja, korišćenja, finansiranja i obuke plaćenika, kao što ćemo podržati dva sporazuma sa nama prijateljskim zemljama.
Na početku moram da iskažem jednu primedbu, a to je činjenica, što ovde danas nema resornog ministra, potpredsednika Vlade. Ne samo to, nego zato što ga zamenjuje ministar iz njegove stranke koji nema apsolutno nikakve veze sa ovom temom. Razumeo bih da je ovde danas gospodin Selaković, čak i gospodin Gašić, ali ministar energetike sa ovom temom nema nikakve veze.
Mislim da je ta podela na stranačke, ministarske funkcije loša i da je to ono što ovu zemlju vodi u ono što se zove stranačka država. To nije dobro i to je jedina primedba koju mogu da kažem, gospodine Antiću. Dakle, cenim vaš rad, posao koji obavljate, sa puno kritika, naravno, ali kažem – ovo je jedna suštinska primedba.
S druge strane, ja ću glasati za sva tri ova dokumenta. Pokret za preokret smatra da je bezbednost, kao što je moj kolega Pavićević iz Nove stranke rekao, bazična vrednost jednog društva. Nema bezbednosti jedne zemlje bez opšte bezbednosti. Bezbednost nije pitanje zemlje Srbije, bezbednost je pitanje bezbednosti sveta. Vidimo šta se dešava danas, rat je u Siriji i te posledice rata osećamo i mi ovde u Srbiji.
Dakle, imamo azilante, izbeglice, kako god hoćete da nazovemo te ljude koji beže od rata, imamo socijalne probleme koje to sa sobom nosim, imamo bezbedonosne probleme koje to sa sobom nosim, probleme na granicama, sukobi, podizanje žice, sporovi među državama itd. Bilo je u regionu sporova koji još uvek nisu rešeni. To je pitanje koje nije pitanje jednog čoveka, jedne stranke, jedne nacije, jedne države. U tom pogledu ja danas neću izreći nijednu reč kojom ću pomenuti poziciju ili opoziciju. Ovo je, drage kolege, tema par ekselans, oko koje moramo da se slažemo.
Dakle, svet je postao nesiguran. Svet je nesiguran i vi danas kada kupujete avionsku kartu, morate dobro da vodite računa da li ta avionska linija vodi preko jedne svetske prestonice ili druge, jer ne znate da li tih dana na tom aerodromu možda nećete moći da sletite. Ili, kada želite da odete na odmor, ne znate da li da kupite turistički aranžman, jer ne znate da li će tamo biti rata. Najmanji je problem turistički aranžman, problem je što mi nismo sigurni ni za našu decu. U tom smislu potvrđivanje Međunarodne konvencije protiv regrutovanja, korišćenja, finansiranje i obuke plaćenika je dobrodošla. To međunarodno pravo implementira u naš pravni sistem. Bitno je da ovu konvenciju i primenimo.
Kolega Pavićević je pominjao da borba protiv terorizma ne treba da bude na rečima. On je iskoristio nekoliko stilskih figura, sa kojima bih se ja složio, ali ne bih hteo da danas bude da pravim neke insinuacije prema jednoj ili drugoj strani ove sale. Mislim da je ovo vrlo ozbiljna tema, da je ovo tema o kojoj možda treba da razgovaramo na skupštinskim odborima na zatvorenim sednicama. Sa ovim poslom treba da se bave stručni ljudi. Pretpostavljam da su dva čoveka koja sede pored vas stručna za tu temu. Pretpostavljam da takvih ljudi ima puno u našoj zemlji i ja im dajem podršku, dajem im podršku u ime Pokret za preokret da rade to na profesionalan način, da zaštite našu zemlju i građane od ovih rizika. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Antić. Izvolite.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, u potpunosti sam, naravno, razumeo diskusije i profesora Pavićevića i profesora Veselinovića. Naravno, to je i zabeleženo. To je ideja mogućih aktivnosti parlamenta, što kroz nadležne odbore ili eventualno ako se postigne i neki dogovor oko skupštinske sednice.
Ali, uvažavajući pravo narodnog poslanika, pogotovo iz opozicionih redova, da u svemu pokuša da nađe neki politički argument za određene kritičke tonove na račun Vlade, pa tako pronalazi i takvu argumentaciju zbog mog prisustva na današnjoj sednici i boji to nekim stranačkim bojama, ja i zbog narodnih poslanika i zbog građana moram da istaknem samo nekoliko stvari.
Prvo, predlagač ovih akata je Vlada Republike Srbije. Vlada Republike Srbije može da ovlasti svakog od ministara, potpredsednika Vlade, ministara bez portfelja, da brani svako zakonsko rešenje koje Vlada kao predlagač predlaže Narodnoj skupštini.
Pod dva, ministar Dačić je zauzet organizacijom godišnje Skupštine OEBS-a, koja se održava u našoj zemlji, što samo po sebi definiše i ogroman broj obaveza drugih članova Vlade. Pre svega tu mislim na ministra unutrašnjih poslova i ministra odbrane, zbog brojnih bezbednosnih izazova sa kojima se suočavamo u organizaciji tako velikog skupa, sa toliko važnim zvanicama iz najvećih država sveta.
Konačno, i kolega Selaković danas ima brojne obaveze, kao i većina članova Vlade, tako da je moj dolazak na današnju sednicu jedino i isključivo posledica toga što se meni set zakona već nalazi u parlamentu i što sam ja ove dane planirao upravo za parlamentarne aktivnosti. Stoga, molim vas da se razumemo i da budemo pošteni, da zaista ne bojimo politički i stranački i ono što treba i ono što ne treba. Hvala.