Zahvaljujem se, gospodine Pavićeviću.
To je razlog, pretpostavljam, zbog čega vam je gospođa Vlahović još jednom dala mogućnost da sve to ponovo kažete.

Mogu ja to još jednom, gospodine Bečiću.

Ne možete. Zahvaljujem se.
Reč ima dr Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, mislim da svi treba da se bavimo svojim poslom. Kada pričamo o amandmanu na naziv uopšte ovog zakona, onda treba reći da u svim zemljama u okruženju postoji jedino zakon o rudarstvu, a da je potreba da se poseban zakon o geološkim istraživanjima donese, koji je bio slučaj i ranije. Ne vidim zbog čega sada podnosioci amandmana žele jednostavno nešto što su glasali i predlagali 2011. godine, kao Zakon o rudarstvu, da sada promene, zato što jednostavno niti je to praksa uopšte u energetici, niti je to sada negde zabeleženo.
Kada pričamo o poslu, koliko je koji poslanik vredan, morala sam da se bavim malo i statistikom, zato što ako uzmete, recimo, od prošlog aprila meseca 2014. godine do 2015. godine, gospodin Babić je, recimo, imao, kao vredan poslanik, 104 amandmana, od čega je prihvaćeno 98, što predstavlja 95% prihvatljivosti. Ako pričamo, recimo, o mojoj malenkosti, koja je podnela 72 amandmana, prihvaćeno je 67, to je prihvatljivost amandmana u procentu od 93%.
Prema tome, to govori o tome koliko koji poslanik radi. Ja bih za tu prihvatljivost koju navodi poslanik kao svoj deo biračkog tela rekla samo da imaju jednu dobru ekipu lektora koji na osnovu toga suštinski podnose ove amandmane i popravljaju malo zakone. Suština amandmana se ne ogleda u prihvatljivosti sa tačkom i zarezom, nego u onome što menjate suštinski, da neki zakon živi i funkcioniše. Po tome, suštinski kada pogledate, amandmani koje je podnela SNS mnogo toga menjaju i mnogo toga popravljaju u smislu toga kada treba da budu sprovedeni, da jednostavno sprovodite reforme u svakom sektoru, a pogotovo kada govorimo o sektoru energetike, gde zaista sada imamo jedan zakon koji definiše sve ono što se odnosi na rudarstvo. Do sada nismo imali niti mogućnost da prošli zakon koji je u 2011. godini donesen funkcioniše, zbog toga što je predstavljao jedan pravni vakuum jer je nadležnost zakona u sprovođenju bila vezana za ministra zaštite životne sredine. Znači, nije bio vezan uopšte za energetiku.
Kada govorimo o zaštiti životne sredine, na šta je bilo dosta primedbi, treba reći da je u sam Bor od 2011. godine uloženo 125 miliona evra u rekultivaciju i deo koji se odnosi uopšte na zaštitu životne sredine. Nijedan zakon, nijedna dozvola neće moći biti doneta bez procene uticaja na životnu sredinu.
Prema tome, mislim da je to suština zbog čega je i ovo ministarstvo donelo ovaj zakon, da bi jednostavno uvela veliku disciplinu kada govorimo o rudarstvu, sa aspekta pogotovo evropskih integracija i poglavlja 27. Stoga, ovaj amandman nikako ne treba prihvatiti. Hvala.

Zahvaljujem se, gospođo Tomić.
Mislim da smo potpuno sada ovu temu raspravili i možemo da se usredsredimo potpuno na ovaj zakon.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

  Zahvaljujem.
Amandman kojem dajemo podršku, a tiče se izmena redosleda reči u nazivu zakona pa onda i u rubrumima posle koji prolaze, vezan je u raspravi i za stanje u rudarstvu i u geološkim istraživanjima, tim redom, odnosno, po našem predlogu – geološkim istraživanjima i rudarstvu i vezan za rekultivaciju.
Zahvalna sam ministru što je ponovio koji članovi sve definišu obavezu o uticaju na životnu sredinu. Ono što ostaje nejasno je, molila bih i saradnike da prenesu ministru to pitanje, na koji način i da li su, s obzirom da je uticaj na životnu sredinu iz drugog zakona - vezano davanje integrisanih dozvola za geološka istraživanja, odnosno za eksploatacije. To je vrlo važno pitanje, s obzirom da u zakonu na koji se pozivamo, u odredbama da će se uraditi analiza uticaja na životnu sredinu, za bilo koju drugu delatnost jasno navedeno znamo kako sada idu integrisane dozvole i znamo teškoće kojima se integrisane dozvole izdaju. Ako iste teškoće budu prenete i u geološka istraživanja, neće biti dobro nikako. Ako ne bude, ako se geološko istraživanje i eksploatacija daju nevezano sa integrisanim dozvolama, kao što sam i pretpostavljala, zahvaljujem, tek onda imamo problem.
Analiza uticaja na zaštitu životne sredine je tema bila u nekoliko navrata u našoj zemlji, kada su u pitanju geološka istraživanja. Bilo bi dobro da Vlada, odnosno ministarstvo potpuno nedvosmisleno da informaciju o tome na koji će način biti zaštićena životna sredina, bez obzira što lokalna samouprava više ne učestvuje direktno u odlučivanju. Ovako kako je, spremno je na nesporazume i na sukobe u lokalnim sredinama gde već postoje uslovi da se rade geološka istraživanja, a ti sukobi nikome nisu potrebni. Dakle, integrisanih dozvola nema, analize uticaja na životnu sredinu ima, monitoringa takođe ima i ostaje - koji inspektor će zaustaviti, na osnovu prekršenih odredbi iz analize, geološko istraživanje ili eksploataciju? Na to pitanje ostaje neodgovoreno. Hvala vam.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milinko Živković.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, uvažene gošće i gosti iz Ministarstva, posebno mi je zadovoljstvo ovde da obavestim svoje koleginice i kolege narodne poslanike da je prihvaćen naš amandman na član 3. ovog predloga zakona.
Naša argumentacija za izmenu člana 3. dvojaka je. Ja bih naročito voleo da gospođa Tomić, koja se posebno i bavila ovom problematikom, budući da je šefica i odbora koji je resorni za ovu stvar, obrati možda malo pažnju na našu argumentaciju.
U jednom delu naše argumentacije za ovaj član tiče se poštovanja gramatike i pravopisa srpskog jezika, ali u drugom delu, gospođo Tomić, mi smo jutros i na Odboru imali veliku, mislim, dobru, preciznu, jasnu raspravu koja se tiče sadržine ovoga člana. Ako je prevshodno bila usmerena ka definisanju eksploatacionog polja, i mi smo tu imali dobru polemiku, ja mislim, sa našim gostima i gošćama iz Ministarstva. Tako da molim gospođu Tomić, da radi preciznosti i istinitosti ovde kaže da nisu ovde amandmani bili dominantno leksički, nego su bili supstantivni i da su ti supstantivni, gospođo Tomić, pretežno i prihvaćeni od strane predstavnika Vlade.
Naša dilema, npr. oko člana 3. ostaje i dalje. Mogu sada i da čujem i ministra i mišljenje njegovih saradnika i saradnica, jer je moguće da njihova argumentacija za ovaj deo našeg člana i dalje jeste bolja. Naša dilema je sledeća, čini nam se da čitajući zakon može da se tvrdi da se za istu mineralnu sirovinu pravo daje različitim kompanijama na istom prostoru, gospođo Tomić, zapeta u slojevima jedan iznad drugog i u okviru iste geološke formacije na različitoj dubini. Bila je rasprava, čuli smo argumentaciju, ako je moguće još jednom da se čuje u redu.

Zahvaljujem.
Amandman je usvojen.
Na član 3. amandman je podneo poslanik Balša Božović.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj i turizam, energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo.
Reč ima narodni poslanik Nada Lazić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege iz Ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, ovaj član 3. odnosi se na pojmove koji se pojavljuju u ovom zakonu. Inače, poslanička grupa, Lige socijaldemokrata Vojvodine, dala je 24 amandmana u cilju, upravo da se zakon tako, kako da kažem, poboljša, kako ne bi bilo nedoumica kod budućeg korišćenja od strane investitora, koji žele da ulažu u ovu oblast.
Samo ću podsetiti da u obrazloženju za donošenje ovog zakona stoji da je upravo jedan od ciljeva potreba za privlačenje budućih investicionih ulaganja i upravo naša je ideja bila da se neke nedoumice koje mogu da izazovu štetne posledice, a već takvih iskustava imamo, otklone.
Naime, u ovom članu 3. osvrnuću se samo na pojam u tački 40. to je eksploataciono polje, da ne bih sada čitala, pošto su stručni nazivi itd. zbog javnosti, koja ovo gleda, šta je bio cilj našeg amandmana u vezi ovoga. Upravo smatramo ako se ne usvoje naše predložene izmene može doći do raznih tumačenja i arbitraža, naročito kada se bude radilo o proizvodnje nafte, gasa i podzemnih voda, upravo onih resursa za koje je Vojvodina posebno interesantna i ima svoje specifičnosti, a kada se uvrsti u problematiku i zaštitni prostor, tu će biti potrebno imati stalne arbitraže.
Preklapanje eksploatacionog prostora za podzemne vode i geotermalne resurse nije moguće ako ostane predložena definicija eksploatacionog polja, naš amandman se odnosi upravo na to. Naime, kako će investitor zainteresovan za podzemne vode ili geotermalne resurse doći u situaciju da preklopi eksploatacioni prostor sa već odobrenim eksploatacionim prostor ako ostane ono, citiraću sada ono što stoji u ovom pojmu, u tački 40. do projektovane dubine eksploatacije koji je amandmanom predložen za brisanje.
Predloženim izmenama i dopunama mi smatramo da se sprečava monopolsko ponašanje investitora koji imaju odobrenje za eksploataciju od površine zemlje, a pri tome nema interesa ili tehnologiju za istraživanje, odnosno eksploataciju iste ili druge mineralne sirovine.
Smatramo, odnosno pitamo zašto je dozvoljeno preklapanje prostora za proizvodnju podzemnih voda i geotermalnih resursa, a za ostale mineralne sirovine nije? Zašto je preklapanje eksploatacionog prostora na različitim dubinama dozvoljeno za fluid vodu, a ne i za fluid naftu? U čemu je razlika ako za oba fluida važe isti prirodni zakoni fizike? Smatramo da se može desi da eksploatacioni prostor odnosno polje kontroliše neko ko nema odgovarajuću tehnologiju pa može ucenjivati i monopolski se ponašati a to pravo jedino ima država Srbija.
Dodali smo tačke 53. i 54. u kojima definišemo pitanje dokumentacije i želimo da tu nadležni organ koji bude davao saglasnosti ne dođe u situaciju da ima nekako diskreciono pravo, da prihvati ili ne prihvati neki tehnički dokument, tj. definisanjem ovog pojma smanjuje se mogućnost korupcije. To su bile naše intervencije u ovom članu. Međutim, ovo nije usvojeno. Hvala lepo.