Zahvaljujem se.
Reč ima ministar Željko Sertić.

Poštovani poslanici, ja sam naučio da odgovaram na pitanja ovde u parlamentu i da repliciram predstavnicima opozicije, ali sada ću morati mom dragom kolegi Đukanoviću da dam par informacija, veoma važnih, jer je pomenuo neke stvari koje ne stoje. Niti jedan jedini dinar u budžetu, niti za 2015. godinu, nismo planirali u 2016. godini da bacimo u bunar i damo nekom preduzeću, a da to nije bilo striktno određeno i ograničeno obavezama koje to preduzeće mora da realizuje.
Šta to znači? U periodu od 2008. do 2013. godine za preduzeća u restrukturiranju je dato direktno sa pozicija Ministarstva privrede preko 48 milijardi dinara, bez ijedne obaveze da ta preduzeća naprave ozbiljno restrukturiranje, da reše višak radnika, da nađu svoje održivo poslovanje, da nađu svoja nova tržišta, da zanove mašine, ili bilo koju od svakodnevnih aktivnosti koje rade dobre kompanije. To je ono sa čim smo se borili. To je ono što smo dočekali. Morali smo da preduzmemo veoma bolne korake u prethodnom periodu i došli smo do toga da danas imamo svega nekoliko desetina preduzeća o kojima vodimo računa, a ne nekoliko stotina preduzeća, za samo godinu dana. Imamo 17 strateških koje ćemo da rešimo na ovaj ili onaj način. Ni jedan dan, niti zahtev produženja, niti bilo kakve druge pomoći nećemo učiniti prema parlamentu, niti prema nekim drugim našim partnerima sa kojima radimo ove procese.
Molim vas da ubuduće i vi i sve druge kolege, bilo pozicije ili opozicije, vode računa, jer to se vrlo jasno vidi u dokumentima. Veoma je jasno naznačeno za šta sredstva idu. Veliki deo subvencija tzv. koje su tako naznačene u budžetu zbog zakona ne predstavljaju subvencije, nego upravo podršku investicijama. I ne samo Ministarstvu privrede, nego i u Ministarstvu građevine i saobraćaja, jer ako imate 15% učešća u krediti, nije subvencija za kredit, nego je to upravo investicija. Samo mi sa 15% participiramo u ukupnoj investiciji. Hvala vam.

Zahvaljujem se.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Replika.)
Gospodine Đukanoviću, nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Poštovani predsedavajući, poštovane ministarke i ministri, poštovane koleginice i kolege, sedimo dugo u ovoj sali i moram da kažem da se vrlo lako izgubi osećaj za realnost kada sedite u ovoj skupštinskoj sali. Govorimo o velikim temama, velikim brojevima, eksel tabelama, ali malo dodira sa realnim životom. Svako ko sluša ovaj prenos, teško može da prihvati hvalospeve o tome kako se živi u ovom trenutku u Srbiji.
Mislim da je jasno. Ovo je peti budžet, peta godina ove skupštinske većine, ove Vlade u različitim sastavima, ali je činjenica da u ovih pet godina u Srbiji imamo pad standarda građana Srbije. Naš ključni izazov je, izazov svake uspešne vlasti i svake uspešne Vlade, na koji način pretočiti ove brojke iz eksel tabela u džepove građana i način da napuni tanjire na trpezama u Srbiji.
Mislim da neki brojevi u ovom predlogu budžeta pokazuju da građani, koje najviše brine potreba da zadrže postojeće poslove, da otvore nove šanse za svoju decu i otvore mogućnosti za zapošljavanje, mogu da vide kroz par dokaza i par konkretnih brojeva u ovom budžetu da će to teško ići u narednoj godini.
Dakle, imamo podatak da planirani prihodi od poreza na dobit pravnih lica padaju u odnosu na 2015. godinu sa 66,5 milijardi na 58,3 milijarde. Znamo i podatak da je neto gubitak srpske privrede u 2014. godini četiri puta veći od neto gubitka u 2013. godini i iznosio je negde oko 1,1 ili 1,2 milijarde evra, a da je u 2013. godini iznosio 300 miliona evra. To znači manje mogućnosti za otvaranje novih poslova. To piše u vašim tabelama.
Videli smo da se na poziciji 1. tačka 10 planira tranzicioni fond od šest milijardi, što je od prilike, vi ćete ispraviti gospodine ministre, mogućih planiranih 30 hiljada otpremnina. Čuli smo iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da se planira otpuštanje 15 hiljada ljudi iz javnog sektora. Dakle, sve više razloga za brigu o zadržavanju postojećih poslova, i otvaranje novih mogućnosti.
Sa druge strane prethodnih godina ovde usvajamo zakone koji smanjuju ljudima penzije i plate u Srbiji, i onako težak socijalni status i brigu da se prehrani porodica od sopstvene plate pojačavamo, pa znamo i sami da nam ozbiljno siromaštvo kuca na vrata mnogih porodica u Srbiji.
Šta kažu neke brojke iz ovogodišnjeg budžeta ili predloga budžeta za narednu godinu? Kažu da se umesto jake ekonomske politike nove proizvodnje, uvode akcize, akcize koje su sasvim normalne kada govorimo o alkoholu, cigaretama, ali je teško prihvatiti da u 21. veku, akcize na struju mogu da budu opravdane.
Pitanje za ministra je - da li je tačno, a posebno na osnovu ovih pozicija koje imamo u budžetu za narednu godinu, da se planira sredinom godine i rast akciza na struju, što će naravno, ugroziti socijalni status onih najsiromašnijih koji i najredovnije plaćaju svoje račune za struju? Dakle, u razdelu akciza 1.4. ostale akcize po planu iznose sa 13,800 milijardi dinara. Za narednu godinu 28 milijardi dinara. Dakle, udar na standard naših građana.
Na kraju, čini mi se da je ilustracija za način vođenja budžeta i finansijske politike u Srbiji jedan poznati oglas gde kaže kod starog Brauna imate sutra fraj pivo. Onda dođete u pivaru i uvek dođete baš na današnji dan, a sutrašnji dan je tek sutra, nikada toga nema. Pet godina u budžetu Republike Srbije imamo obećanja da ćemo iz godine u godinu biti bolje.

Zahvaljujem se.
Reč ima ministar Željko Sertić. Izvolite.

Odgovoriću sa idejom i sa shvatanjem vašeg obraćanja da nije zlonamerno, nego je pitanje čitanja podataka i možda nedovoljno informacija, pa ću ponoviti, iako je bilo dosta ovih dana u medijima priče upravo o pitanju koje ste vi prvo spomenuli, a to je odnos statističkih izveštaja o privredi između 2014. i 2013. godine.
Već smo dali kao Ministarstvo i mnogi stručni ljudi su dali odgovore na to, ali ću ja ponoviti, prosto i radi vas i radi svih naših slušalaca. Kao prva stvar 2014. godine stupio na snagu novi Zakon o računovodstvu koji je potpuno promenio način knjiženja svih efekata privrede. Dakle, porediti bilo koju stavku iz 2014. i 2013. godine je gotovo nemoguće. Neke stvari su razbijane pa ih je moguće stručno sabirati i naći prave elemente i povezivati, neke stvari su potpuno drugačije razdvojene.
Zbog toga nam inače i Savez računovođa tražio izmenu Zakona i pre neki dan održao konvferenciju za štampu sa sličnim navodima tražeći upravo da se neke stvari pojednostave. Da li je to ispravno ili nije? O tome će se svakako Vlada u narednom periodu izjašnjavati, ali želim da kažem kao prva stvar, dakle, metodologija obračuna 2014. i metodologija obračuna svih godina unazad nije moguća.
Koja je najveća promena i šta se to desilo da odjedanput bude tako negativan rezultat privrede? Najveći udar i najveća stavka u svemu tome je prikazivanje negativnih kursnih razlika. Šta je bilo u tom periodu od 2007. godine pa na ovamo? Kako bi se naštimovali, tako da kažem, rezultati privrede dozvoljeno je da preduzeća ne iskazuju, pre svega negativne gubitke kursnih razlika u svojim bilansima i izveštajima. Onda se desilo da 2014. godine sve to što sedam godina pre toga niste knjižili odjedanput morate da upišete u vaše knjige.
Dakle, nije 2014. godina neistinita, nego praktično od 2007. do 2013. godine svi izveštaji preduzeća u Srbiji nisu prikazivali kvalitetnu i čistu sliku preduzeća onako kako posluje, a time i celu našu privredu. Tek ćemo moći i pravu kritiku ćete moći da date, kada budemo mogli da merimo rezultate 2015. i 2014. godine, jer tada ćemo imati identične parametre.
Kada se sklone ti knjigovodstveni podaci, kada uzmete prave podatke o neto dobiti privrede, za mali deo, ali ipak mali deo, pozitivno je poslovanje privrede u 2014. godini u odnosu na 2013. godinu, što je dobro.
Drugo vaše pitanje na koje želim da odgovorim je pitanje tranzicionog fonda. Tranzicioni fond je namenjen isključivo preduzećima u restrukturiranju. Za ovu godinu smo 16 milijardi, dakle, ova Skupština je odobrila 16 milijardi dinara za te potrebe. Potrošili smo nešto malo manje od 10 i ostavili smo u narednoj godini i za ovih 17 preduzeća ili za neka druga preduzeća koja su van tog paketa od 17 kao strateških, ali su neka preduzeća koja su nama važna i ako budemo imali prilike da pomognemo ljudima i radnicima koji tamo rade, šest milijardi je namenjeno za pomoć tom delu.
Taj tranzicioni fond, odnosno ta stavka koju ste pročitali nema veze sa državnom upravom i sa otpuštanjem u državnoj upravi, a tu su kolege iz Ministarstva finansija i potpredsednica Kori koja može to još detaljnije da vam objasni u smislu racionalizacije državne uprave. Hvala vam.

Zahvaljuje gospodine Sertiću.
Reč ima ministar, dr Dušan Vujović. Izvolite gospodine Vujoviću.

Moram da ponovim. Možete da analizirate pojedinačne male promene u rasponu pojedinih fiskalnih instrumenata, odnosno poreskih instrumenata. Sve je to dozvoljeno.
Ono što je bitno, to je da ukupno poresko opterećenje se ne menja između 2015. godine i 2016. godine na 36,6% društvenog proizvoda. Da se u 2017. godini planira smanjenje na 35,7, a u 2018. godini na 34,7. Potpuno je netačno da raste poresko opterećenje. Ono stagnira i pada. Da li će to biti raspoređeno između akciza na struju koje inače EU predlaže kao standardni instrument ili će biti raspoređeno između toga i akcize na bezalkoholna pića, alkoholna pića po ovoj ili onoj stopi. To su sve detalji.
Ono što je bitno je da se u proceni ukupni poreskih prihoda učešće prihoda u društvenom proizvodu ne povećava i samim tim se ne povećava opterećenje ni na stanovništvo, ni na privredu.
Kolega Sertić vam je već dao objašnjenje za iskazivanje pojedinih elemenata poslovnih, odnosno tzv. bilansa uspeha i bilansa stanja firmi i to je takođe objašnjeno savršeno.
Inače, cifre koje vi pominje uopšte ne vidim kod nas u bilansima. Porez na dobit pravnih lica je 57 milijardi po proceni ove godine, a očekuje se da će porasti na 58,3 milijarde sledeće godine. Te cifre koje pominjete nigde ne vidim. Možete da mi pojasnite gde ste ih našli.
Druga važna stvar, to je da se svi ostali elementi kreću u skladu sa onim što je projektovano. Nema nikakvih odstupanja. Poresko opterećenje se smanjuje i konačno da vam kažem samo moj komentar na vaš ponovljeni stav da se živi lošije, da ovde postoji neka obmana, da ovde postoji neki sakriveni pad standarda ili bilo čega drugog, to jednostavno nije tačno.
Znači, mi ne rastemo velikim stopama, rastemo 0,75% ove godine. Možda do kraja godine bude rezultat i bolji. Očekujemo rast od 1,75% sledeće godine. Očekujemo da potrošačka tražnja počne da raste ali na stabilnim osnovama da svima bude bolje i očekujemo kada ovo završimo da ćemo izaći na čvrsto tle oporavka privrede, privlačenja investicija, povećanja zaposlenosti, povećanja rasta društvenog proizvoda na dugoročnoj osnovi.
Hvala lepo.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik dr. Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, imali smo prilike sada da čujemo nešto čime obmanjujemo javnost, sa činjenicom da ovaj skupštinski saziv glasa pet puta budžet Srbije, kao da pet godina postojimo u ovom skupštinskom sazivu i kao da Vlada na čelu sa premijerom Vučićem postoji pet godina. Naravno da to nije istina, ali očito da nekima koji su vladali više od 10 godina ovo izgleda preveć veliki period od 2012. godine do danas. Očito svako poređenje budžeta Srbije sa hladnim pivom u stvari pokazuje suštinski koliko su se odgovorno odnosili kada su pravili taj budžet i smatrali ih za hladnu vodu.
Prema tome, ovaj budžet danas pokazuje jednu veliku odgovornost, pre svega prema socijalnim kategorijama, ali i razvojnu komponentu, koje su jako dobro izbalansirane. I svaka čast, gospodine Vujoviću, imam mnogo elemenata za koje treba da budete danas pohvaljeni. Počeću od one gde je praktično segment rodne ravnopravnosti i rodnog budžetiranja potpuno zastupljen u Zakonu o budžetskom sistemu, gde ste zajedno sa koordinacionim telom kancelarije, a u stvari Vlade Republike Srbije, suštinski potpisali jedan dokument kojim ste obavezali 28 institucija da počnu da se bave ovom temom na jedan krajnje odgovoran način. Time ste u stvari pomogli činjenici da Srbija postaje lider u regionu, pa i po ovoj temi.
Zahvaljujući ministru za evropske integracije, Jadranki Joksimović, zaista na jedan potpuno adekvatan način ta tema postaje sastavni deo svih tema koje se odnose i na lokalne samouprave i kada pričamo o Gradu Beogradu, a to će postati sastavni deo svih drugih velikih gradova u Srbiji.
Onaj deo kada govorimo o privredi, treba reći da na razdelu 20, kada se govori uopšte o investicijama koje će biti i to je ta razvojna komponenta Ministarstva privrede, treba pohvaliti povećanje praktično stavke koja je u prošloj godini, odnosno u ovoj 2015. godini planirana na 18,8 milijardi dinara, a sada za 2016. godinu iznosi 19,4 milijarde.
Treba pohvaliti i suštinski ovo što je gospodin Sertić rekao, da nijedan dinar neće biti bačen u bunar. Treba pohvaliti i to da je neprestana korelacija u saradnji sa stranim investitorima i po novom Zakonu o ulaganjima, ali i sa EBRD za otvaranje novih kreditnih linija. Pre svega treba pohvaliti deo u kome je učestvovala i Kancelarija za rodnu ravnopravnost, deo koji se odnosi na žensko preduzetništvo i na praktično onaj deo koji je do sada jako falio, a to je taj konsalting deo.
Znači, EBRD je organizovao grupe ljudi koji idu po lokalnim samoupravama, i ne samo u Beogradu, nego razgovaraju sa svim udruženjima žena i jednostavno taj deo oko pripreme samog biznis plana, oko toga da ne dozvole preduzetnicama da padnu u svoje otplate kredita do kraja praktično svih anuiteta, što predstavlja jednu veliku podršku i, naravno, jedan signal gde treba otvoriti što više novih malih i srednjih preduzeća u kojima će žene biti vlasnice.
Treba pohvaliti i taj deo socijalne komponente kada je u pitanju Ministarstvo privrede, a tu je i Ministarstvo za rad i socijalna pitanja. To je da spajanjem, praktično povezivanjem radnog staža zaposlenih koji su radili u firmama u restrukturiranju i firmama u stečaju država će izdvojiti praktično 110 miliona dinara kojim će povezati za sada već 600 radnika u tim preduzećima radni staž, što predstavlja rešavanje životnih pitanja mnogih ljudi koji su odlazili u penziju, mnogih koji su radili u određenim preduzećima a nisu imali izmirene poreze i doprinose. To je suštinski ta socijalna kategorija.
Ali, treba reći da sa određenim povećanjima penzija, koje nisu zanemarljive za budžet Srbije, to košta oko sedam milijardi dinara. Tačno je da Fiskalni savet nije bio za to da do kraja 2017. godine uopšte bude bilo kakvog povećanja penzija. Ali, ipak treba reći da je i premijer Vučić sagledao uopšte zahteve svih penzionera po kojima je hteo na jedan krajnje odgovoran način da krene u to povećanje penzija iz realnih osnova. Realna osnova su u stvari suštinski punjenje budžeta. Realna osnova je suštinski ono što zovemo izvoz i ono što zovemo priliv stranih direktnih investicija. To je ono što je Ministarstvo privrede prepoznalo i suštinski kreiralo uopšte svoj razdeo 20 na osnovu prvih devet meseci iz 2015. godine.
Kada govorimo o razdelu Ministarstva energetike, a to je razdeo 26, treba da se pohvali da je ministar Antić prepoznao uopšte ovu temu kada pričamo o energetskoj efikasnosti, jer ono što mislim da moje kolege ranije koje su govorili i o energetskoj efikasnosti i biomasi nisu videle, jeste da postoji na strani 129. razdeo za energetsku efikasnost u delu od 160 miliona dinara. Prema tome, mislim da smo ipak ovde i kao parlamentarci doprineli dosta tome da negde bude to prepoznato kao potreba da ipak postoji određena stavka u budžetu, iako je ona verovatno mala za ono što bi Srbija treba da uradi.
Ali, postoje i određeni modeli finansiranja sa kojima jednostavno mi moramo da se nosimo u budućnosti. Sigurno da će tu biti određene kreditne linije i sigurno da će iz tih kreditnih linija u dogovoru države i banaka biti otvorene mogućnosti, ne samo za građane da uđu u postupak energetske efikasnosti i podizanja nivoa energetske efikasnosti svojih objekata, već i lokalnih samouprava, kao što smo rekli, deo koji se odnosi na biomasu i kada je pitanje prelaska toplana sa gasa i nafte na biomasu.
Interesantno je još reći da postoji ta investiciona komponenta, odnosno razvojna komponenta o kojoj danas ceo dan govorimo kada je u pitanju energetika, ali treba reći da postoji i izgradnja te interkonekcije koja je vrlo bitna za nas. Ono na čemu stvarno treba da zahvalimo i ministarstvu, jeste što je učestvovalo u Ministarskom savetu, jer mi sada 14. decembra imamo kao zemlja zapadnog Balkana formiranje Parlamentarnog plenuma energetske zajednice, koji će u ovom parlamentu od sledeće godine postati stalna delegacija i učestvovaće praktično u kreiranju politike energetske zajednice i same EU. U tome neće učestvovati samo Ministarski savet, nego i parlamentarci.
Tako da, svim svojim idejama i po pitanju biomase jednostavno dajemo svoj puni doprinos. Ali, treba reći ono što mislim da kolega Petrović možda nije bio dovoljno obavešten po pitanju energetike i biomase, da je za to potrebno doneti jedan set zakona koji treba da stvori preduslove da bi se tako nešto desilo. Jedan od zakona je upravo Zakon o poljoprivrednom zemljištu, o kome je ministarka poljoprivrede uvek govorila, kao i ono što smo mi pripremili - određeni amandmani koji se odnose na zakup poljoprivrednog zemljišta za potrebe proizvodnje biomase, koji su negde pete kategorije i nikada nisu korišćeni. Mislim da oko toga jednostavno neće biti nikakvog spora. Mislim da će takvi amandmani biti prihvaćeni. To je ono što je jedan od naših konstruktivnih prilaza svemu tome.
Kada govorimo o Ministarstvu trgovine i turizma, ono što danas treba pohvaliti, pošto danas nije bilo prilike da ministar Ljajić to kaže, a to je da treba pohvaliti da uopšte izdvajanje i povećanje subvencija sa 1,4 milijardi na 1,5 milijardi predstavlja i deo koji se odnosi prvi put na one subvencije koje smo imali u vidu vaučera. To je stavka od 230 miliona, ali treba reći da postoje i podsticaji za infrastrukturi. Pogotovo kada govorimo o određenim turističkim objektima, kao što su Skijališta Srbije – 10 miliona dinara, za Staru planinu - 20 miliona dinara i za Park Palić - 13 miliona dinara. To znači da će određeni objekti koji su i sada pokazivali porast u broju turista zaista biti unapređeni i samim tim onaj porast koji smo do sada imali na 12% će rasti.
Kada govorimo na kraju o socijalnoj dimenziji ovoga budžeta, treba reći da na kraju budžet pokazuje da nije samo dovoljno doneti zakone, da sigurno određenim stavkama u budžetu morate i podržati primenu takvih zakona, kao što smo imali Zakon o stranim ulaganjima. Ali, kada govorimo o toj socijalnoj dimenziji, govorimo o tome da zaposleni u tim kompanijama koje će ulagati treba da imaju određeni deo subvencija.
Zbog toga, ovaj deo koji je govorio gospodin Sertić, zbog donošenja novih međunarodnih propisa u oblasti računovodstva, sigurno taj deo mora da ima svoje uporište u budžetu. To se pokazalo, pogotovo kada je u pitanju finansiranje i subvencija i ona najava Ministarstva privrede, a to je da treba da se donese jedan čitav set zakona koji će se odnositi i na podsticaje, ali će se odnositi i na Zakon o zadrugama, ali i na završetak procesa privatizacije, odnosno praktično onaj deo kada govorimo o firmama u stečaju, za nove modele praktično strateškog partnerstva tih kompanija.
Sve ovo ukazuje na to da je zaista svako ministarstvo krajnje odgovorno prišlo predlogu ovog budžeta, da je svako ministarstvo dalo i tu razvojnu i socijalnu dimenziju i da, jednostavno, priče koje govore o restriktivnosti ovog budžeta ne stoje. Jer, kad prevedemo reč „restriktivan“, to znači „ograničen“. Ograničenost uvek mora da postoji kada su u pitanju finansije i kada su pare, ali ograničenost kada govorimo o tome da treba imati investicije i razvojnu dimenziju, o tome da treba socijalnu, potpuno treba da napravi jedan balans. Zbog toga kažemo da je ovaj budžet krajnje izbalansiran i sa jedne i sa druge strane.
Zbog toga sigurno u Danu za glasanje ovakav budžet treba podržati. Mislim da i oni koji možda apriori odbacuju i neće glasati za taj budžet zato što su opozicija, treba da razmisle o tome da podržavanjem takvog budžeta stvaraju uslove da jednostavno Srbija ima realne šanse da krene sa punim kapacitetom u razvoj i ekonomski rast koji će biti sigurno dupliran već sledeće godine, a posle 2017. godine možda i trostruko veći. Zbog toga mislim da u Danu za glasanje sigurno ćemo, sa punom svojom odgovornošću, podržati ovakav predlog. Hvala vam.