Ali, poslanik je prethodno iskoristio pravo 104, bez stava, znači, na čitav član. Morate biti inovativni i nešto drugo citirati. Zaista, takav je Poslovnik, sada ću ga ja prekršiti svesno ako opet budem blagonaklona prema vama, a nisam.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Pa, dobro, može i 103, zloupotreba.)
Nešto drugo, ali sedite dok se ne setite.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ne, ne, setio sam se.)
Hvala.
Dotle će govoriti Riza Halimi.
Izvolite, Riza Halimi.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Šta je ovo?)
Ne, nemojte vršiti opstrukciju, nije interesantno.
Na viku ne reagujem.
Riza Halimi, molim vas, ispašće da vas sprečavam da govorite.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Šta je ovo?)
Sedite. Biće povreda Poslovnika, kada smislite.
Mir u sali.
Riza Halimi, budite glasni jer inače ne možemo ništa da postignemo.
Hvala. Prijavite se ponovo, znam da su vas zbunili vikom.
Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici i ministri, uključiću se u ovu raspravu o predlozima važnih zakona, za koje se nadam da će doprineti da se konačno izlazi iz ove dugogodišnje krize, da će se konačno živeti bolje, da će se stvoriti normalniji uslovi za rad, za život za sve naše građane.
Ovde i pre ove rasprave i danas se govori o toj razvojnoj komponenti, o razvojnom budžetu i o smanjenju stope nezaposlenosti. To je dobra stvar, ako je stvarno ta situacija u određenim delovima društva i države. Međutim, to se još uvek apsolutno ne oseća verovatno u svim najnerazvijenim opštinama, a s pouzdanošću govorim da se apsolutno ne oseća u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, jer stopa nezaposlenosti tamo unazad koliko godina raste rapidno. Ona je ne 70, već 80%, enormno visoka. Vi pogledajte kad tu neko može nešto da radi. Samo u nekim vanrednim situacijama, kao što je sada ova situacija sa velikim, enormnim brojem izbeglica iz Sirije, Iraka, Avganistana ili nekim ranijim vremenima međunarodnog embarga, kada se takođe nafta ovamo ilegalno prenosila iz Makedonije i kao susedne pogranične opštine su bile aktuelne kao što su i sada. Ali, nažalost, nema nekog poboljšanja u nekim normalnim, redovnim delatnostima, akcijama koje treba vlade da preduzimaju, država da preduzima, državne institucije da preduzimaju.
Da vidimo, u obrazloženju budžeta u poziciji za Koordinaciono telo navodi se, kaže – budući da se radi o opštinama koje su strateški važne za Republiku Srbiju, službeno koordinaciono telo, u saradnji sa drugim državnim organima, realizuje programe, projekte, sa ciljem sveukupnog razvoja ovih opština. E, sad, čas to se to u javnosti čuje od zvaničnika i ovde u parlamentu smo imali prilike da čujemo, ali i od zvaničnika Vlade, predsednika Koordinacionog tela, da se za ove opštine obezbeđuju ekstra posebna sredstva za njihov razvoj.
Sada postavljam pitanje – gde su efekti tih ekstra sredstava koja se za ove opštine navodno odvajaju? Zašto nema analiza? Ja ih tražim već deset godina. Samo jedanput u godišnjici formiranja Koordinacionog tela 2002. godine je toga bilo. Više nema, jer čitavo to Koordinaciono telo se pretvorilo u jednog čoveka, u predsednika Koordinacionog tela, koji radi bez ikakvih operativnih ili bilo kojih programa, da ne govorimo o srednjoročnim i dugoročnim, nego ni godišnjim operativnim planovima i programima.
U toj situaciji apsolutno nema ni odgovornosti, mi ne znamo na čemu smo. Ako se daju ekstra sredstva, kako to da se ne analizira gde su efekti, šta se postizalo, da li se, ako se daju subvencije za privatne firme, koliko je onda od tih sredstava povećan broj zaposlenih, koji su efekti eventualno bili u drugim društvenim delatnostima? Toga nema. Sada, hajde pogledajte malo ozbiljnije tu situaciju, da svaki put kada se jave predstavnici opština da konkurišu za subvencije ili na bilo koji tender za sredstva koja određena ministarstva daju opštinama za razvoj, obično dobijaju odgovor – vi imate Koordinaciono telo. Znači, glatko budu odbijeni.
Ali, još je opasnije što u ovih 15-16 godina postojanja Koordinacionog tela osnovni cilj nije ostvaren - da se pojačaju kapaciteti ovih opština, da jednostavno budu samoodrživi, da oni budu sposobni, kao druge opštine, da konkurišu, a ja to dobro znam, iz susedne opštine preko IPA fondova godišnje do osam miliona evra investicija ostvaruju. A mi govorimo o ekstra sredstvima od negde 120-130 miliona koja od Koordinacionog tela dobijaju Preševo, Bujanovac, Medveđa, nekih 50-60. To vreme govori da su ekstra sredstva. Zapravo, to su sredstva koja bi oni trebalo još više da dobijaju, da su konkurisali u svim ministarstvima, u svim razvojnim fondovima i u svim fondovima koji dodeljuju subvencije, a toga nema, nažalost.
Sada mislim da bi tu stvarno trebalo, ako su ovo strateški važne opštine za ovu državu, ali ako su za narod važne, a ne samo za njihove pozicije i položaje, ili da je samo strateški položaj važan a ne i zbog naroda koji tu i živi, ja bih očekivao da bude, mi ipak imamo ozbiljniji pristup. Da nemamo ovu situaciju, ovde govorite, u ovom obrazloženju, o tome da je, kaže, ceo program se svodi na pravni osnov, Uredba o osnivanju službe Koordinacionog tela, a nigde se ne pozivate na Odluku od 2009. godine Vlade Republike Srbije o uređenju Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, gde je predviđeno šest koordinacionih grupa, pa i za privredu i za obrazovanje i za sve druge važne životne oblasti, a da one do sada u ovih nekoliko godina uopšte nisu konstituisane, ne postoje. Celo Koordinaciono telo se svodi na jednog čoveka.
Mi čitavo vreme opet smo navalili, pretvorili ste to Koordinaciono telo u jedan medijski propagandni centar i, po meni, time se samo stvaraju Potemkinova sela, stvara se fama da tamo ide med i mleko, da država radi ogromne stvari, a kada pogledaš konkretno, situacija je sve lošija i lošija. Stopa nezaposlenosti raste, opština Preševo je negde sa šest puta nižim narodnim dohotkom od odgovarajućeg državnog proseka. Tu su i ovde druge opštine.
Tako da oko ove tema mislim da je ovo dovoljno, ali bih nastavio oko pozicija za nacionalne savete koji su ostali na toj razini gde su i do sada bili. Ako se doda i budžetski fond za nacionalne manjine od 1.800.000 dinara ostaje još uvek u nivou simbolike. Još 2002. godine Zakon o zaštiti prava manjina je predvideo ovaj fond. Pre nekih sedam, osam godina po prvi put ušao u poziciju budžeta, ali da li je to pozicija od 1.800.000 dinara koje bi trebalo omogućiti nacionalnim manjinama da se razvijaju, da budu delotvorne, da im se obezbedi delotvorno učešće u društvenom javnom životu, verovatno nije. Svaki ozbiljan čovek može reći da za sve manjine u Srbiji 25 do 30% stanovništva ove države, sa 1.800.000 dinara, pa imaš taj budžet s kojim ćeš nešto da radiš. To je smešno.
Tako da mislim, ova priča oko Nacionalnog saveta Albanaca, to je prava bruka. Tu se država obrukala, 30% smanjenja od 13 godine od nekih 18.000.000, neki 12.000.000, 13.000.000 dinara kada se sveo nacionalni savet Albanaca i šta da radi on sa tih 13.000.000 dinara? Obrazovanje, kultura, informisanje i sve druge važne delatnosti koje zakon predvideo nacionalnim savet ima, a Albanci nemaju baš ni jednu drugu instituciju, što imaju nacionalne manjine u Vojvodini, pa imaju i druge izvore. Imaju izvore i od tog međuniova iz budžeta Vojvodine, a ovo se svodi sa svega tih 13-ak miliona dinara koje su 30% smanjeni, jer država izbrojala da nije bilo 62.000 Albanaca nego je bilo 5.800, što je bilo smešno. Sada se svelo da je došlo do smanjenja od nekih 62.000 na 52.000, nije malo ni tih 10.000.
Treba analiza zašto je došlo do tog smanjenja i to ozbiljna, ali odkud je ta bila ideja i pored toga što je postojao, svake godine Zavod za statistiku radi procenu za svaku opštinu, za vitalne događaje stanovništva. Zašto od 13. pa sve do danas nije procena Zavoda za statistiku primenjena u praksi? Zašto smo mi morali umesto sa 29 predstavnika da ulazimo na izbore za Nacionalni savet samo sa 15, što je minimum, jel je država tretirala Albance samo sa 5.800. Gde je isparilo onih otprilike 57-58.000? Niko nije postavljao uopšte tu temu ili davao odgovore. Još dalje se, isto sa tim parametrima operiše. Mi smo izgubili i osnovni sud i tužilaštvo 2013. godine, jel sam ja ovde direktno dobio odgovor – otkud pravo opština sa 3.000 stanovnika da ima osnovni sud, a Preševo je imalo 35.000. Sada se ispostavilo da je negde 29-30.000, a ne 3.000 sa kojim se i zvanično operisalo te godine, kada je došlo do velike redukcije u sudstvu.
Na ovu temu bih još dodao IPA fondove, famozne. Otići ću, ne znam kad će ovi izbori biti, a neću biti, verovatno nakon osam-devet godina član ovog parlamenta, a da još uvek ne saznam zašto ova država samo sa Makedonijom nema prekograničnu saradnju. Ne postoje IPA fondovi i mi tamo uopšte i ne koristimo te IPA fondove. Pozicija Preševa i Bujanovca je devastirana, kad se raspala kad se raspala bivša savezna država, jer je pogranično područje čim se došlo do novog stvaranja i tih situacija, do podele koje su nastale od 1992. godine na ovamo, mi smo imali tu veštačku, veštački su prekinute veze sa oblastima u Makedonije, posle toga i sa Kosovom i bez te neke saradnje, ne može situacija da se normalizuje. Mi sa Makedonijom nakon sedam godina još uvek nemamo takve mogućnosti.
Još na ovom delu Zakona o javnim servisima. Ovde opet sve ministre informisanja, od 2007. godine pitam – zašto ni jedan minut RTS nema na albanskom jeziku i nema odgovora? Šta sada? Građani bi trebalo da plaćaju da li 500 dinara ili će biti manje, na osnovu ove odluke koja će se doneti ovom izmenom Zakona o javnim servisima. Ali, opet postavljam pitanje – da li je moralo da plaćaju taksu a da nemaju niz ovih godina ni minut proizvodnje, da li su to vesti, da li su to kulturne emisije, informativne, koje prirode a da nemaju na svom jeziku ni jedan minut.
I, da dodam, Preševo ne može da prati ovaj prenos danas, jer RTS nema predajnik, nema pojačivač za tu opštinu. Sada zavisi da li će kablovska televizija da prenosi RTS 2. Onda zašto građani da plaćaju, ja postavljam pitanje? Kome da plaćaju? Ovde ima niz ozbiljnih stvari koje iziskuju ozbiljnu pažnju, nemojte sa ovim političkim igrama koje se trenutno vode preko predsednika koordinacionog tela, to je pogubno za državne interese i za interese građana na tom području. Hvala vam.

Hvala.
Imam dva odgovora, samo malo strpljenja, moram da dam reč Aleksandri Jerkov po Poslovniku i onda dajem reč ministru.

Zahvaljujem predsednice, samo ja sam se javila po Poslovniku kada je trebalo da se javim, a vi mi niste dali reč kada je trebalo da mi date.

Nekako mi je nepristojno da prekinem poslanika Rizu Halimija, ali izvinjavam se.

Ne, to je bilo pre nego što ste mu dali reč, no nije važno.

Da, nije mi teško da se izvinem.

Nije bitno, u nekoliko navrata ste prekršili član 103. Poslovnika. Najpre ste gospodinu Zoranu Babiću dozvolili da replicira umesto da obrazlaže o čemu mu se čini da je načinjena povreda. Zatim, meni niste dali reč odmah kada sam zatražila i na kraju ste pogrešno i protivno onome što piše u Poslovniku narodnom poslaniku Draganu Šutanovcu odgovorili zbog čega smatrate da nema pravo da ukaže.
Naime, pročitaću stav 2. člana 103 – Narodni poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine na koju je već ukazano. Molim da mi kažete gde u Poslovniku piše da ne može da se ukaže na povredu istog člana Poslovnika? Ja sad ne znam više kojim rečima da kažem, sednica teče u nekakvom realnom vremenu i u tom realnom vremenu je moguće da vi načinite više povreda Poslovnika i da prekršite isti član Poslovnika. Nigde u Poslovniku ne piše da se ne može ukazati predsedniku na povredu istog člana Poslovnika, nego na istu povredu Poslovnika na koji je već neki narodni poslanik ukazao.
Inače, sam se kao narodna poslanica obraćala narodnom poslaniku Martinoviću kao predsedniku nadležnog odbora da nam da tumačenje ovog stava. Mislim da je to neobično važno za način na koji mi radimo. Ili da je važno da vi sada nama kažete da možemo da se organizujemo. Ako se odnosi na isti član recite nam koliko dugo ta zabrana traje, pet minuta, deset minuta, do kraja dana, nikada više, prosto da se dogovorimo da znamo kako radimo. Hvala vam.

Hvala vam. Posle ćemo o uputstvima oko toga, ali nemoguće mi je da povredim Poslovnik ćutanjem, a vrlo je jasno ovde rečeno da član 104. ako se neko pozvao na čitav član, pa dobro, ako vi to tvrdite, hoćemo li da glasamo o povredi.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Da.)
Dobro, zahvaljujem.
Imaju da odgovore poslaniku Rizi Halimiju Jadranka Joksimović, pa Kori Udovički. Izvolite.

Zahvaljujem.
Evo poslaniče Halimi, vrlo često ste postavljali pitanje o prekograničnoj saradnji sa Makedonijom i baš mi je drago da mogu da vas obradujem. Baš danas je poslato pismo koje sam inače ja inicirala za saradnju sa Makedonijom. Usaglašeno je i poslato Evropskoj komisiji. Predložili smo teritoriju sa naše strane Pčinjski, Jablanički i Niševski okrug i sa strane Makedonije, predložen je Skopski i Severoistočni region.
Plan je bio da se to pismo uputi do kraja godine, da bismo mogli da dobijemo do aprila 2016. godine, komentare Evropske komisije, što će onda značiti da ćemo moći da uđemo u proceduru programiranja i konkurisanja za IPU 2016.
Zato što IPA fondovi, meni je jasno da ne postoji dovoljno razumevanja oko predpristupnih fondova, moram da vam kažem da učestvujemo u programima od 2007. godine, pa je pitanje za neke druge, zašto nisu radili dovoljno na vidljivosti IPA programa i prekogranične saradnje i otud to nerazumevanje, ali svi fondovi iz IPE se ugovaraju godinu kasnije.
Dakle, sve ono što smo ugovorili do 2016. imamo šanse da koristimo, jer će od 2017. krenuti zapravo, korišćenje tog novca. Danas je poslato pismo sticajem okolnosti. Rešićemo i taj problem.
Mislim da je to važno.
Vi treba da znate da je to inače jedan veoma važan posao u kojem mi treba da identifikujemo i napravimo upitnik koji šaljemo Makedoniji, gde pozivamo od ministarstava do privrednih komora, udruženja, opština, nevladinog sektora, dakle, sve zainteresovane. To radi i druga strana. Onda moramo statističke upitnike za određeni deo teritorije koju smo definisali, a koju sam već pobrojala. To radimo i mi i oni.
I treći deo jeste, lista strateških dokumenata koji će činiti osnovu za pripremu ovog programa. Nema razloga, verujte, ne postoji ni jedan, ne znam zašto insistirate na nekom posebnom političkom razlogu ili ne činjenju ili nepostojanju volje da se uradi ovaj program.
Naprotiv, čak je to sa naše strane inicirano. Održano je nekoliko tehničkih sastanaka. Potpredsednik Makedonske vlade je zadužen za nacionalnu IPU, sa naše strane sam to ja, tako da nemate brige oko toga i verujem da je ovo poslednji put da ćete postaviti to pitanje, a ja vas pozivam da budete u toku i da pratite kako se sve to odvija.
S druge strane, kad sam se već javila za reč, morala bih onda da kažem i nešto oko samog budžeta i oko nekih, čini mi se, stvari koje, vrlo kratko, stvari koje su pomenute i koje definišu ovaj budžet, čini mi se, na pogrešan način.
Ako smo se fokusirali kao država, ne samo zbog evropskih integracija, ali je to važan deo, dakle ekonomske politike i dobrog ekonomskog upravljanja koji je jedan od kriterijuma za uspešan nastavak evropskih integracija.
Ako smo se fokusirali dakle, na dobro upravljanje javnim finansijama, a to je suština tog novog ili dobrog upravljanja javnim finansijama koji se pominje kao jedan od kriterijuma i proširenja i uopšte kandidata za članstvo, onda mislim da ovaj budžet savršeno dobro pokazuje i reflektuje, da su upravo ciljevi Vlade da javni sektor dovede na pravu meru potreba građana i da se budžet, što je moguće više rastereti od loših kredita i loših dugova koje, podsetiću, u periodu posebno od 2008. do 2012. su bili izuzetno nepovoljni po Srbiju, sa visokim godišnjim anuitetima, sa lošom strukturom kredita. To je sve što jednog trenutka dođe na naplatu.
Prema tome, moramo imati i to u vidu i drago nam je što Srbija danas je daleko od dužničke krize u kojoj je pretilo da bude u jednom trenutku. Naprotiv, mislim da smo pokazali stabilizaciju javnih finansija.
Ono što mnogi ne razumeju, a mi pričamo u poslednje vreme, jeste to poglavlje 32. koje ćemo otvoriti 14. decembra, a ono je vrlo važno i za budžet. I budžet, između ostalog, prolazi i kontrolu kroz poglavlje 32. Zato što je poglavlje 32. vezano za finansijsku, da kažem, ukupnu finansijsku kontrolu, gde je fokus upravo na upravljanju javnim finansijama.
Prema tome, budžet će svakako ići na proveru. Sistem kontrole i revizije koji uspostavljamo kroz zatvaranje poglavlja 32. mora da bude usaglašen sa apsolutno evropskim standardima i vrednostima i kontrole i revizije.
Prema tome, čak nekada više od samog novca je važno uspostavljanje sistema, a sistem u kojem je prostor za diskrecione odluke sužen, a predvidljivost u trošenju sredstava građana i poreskih obveznika predvidiv, mislim da je veliki napredak i iskorak u pravljenju sistema.
U takvom sistemu onda možete da lakše definišete ili da ublažavate te socijalno najosetljivije mere fiskalne konsolidacije što smo mi i uspeli da uradimo kroz drugu reviziju aranžmana sa MMF i da oslobodimo prostor da se u nekoj meri, možda ne dovoljnoj, možda građani nisu time zadovoljni i mi to razumemo, ali da se otvori prostor za ublažavanje ovih socijalno najtežih mera fiskalne konsolidacije, tj. smanjenja dela plata u javnom sektoru i smanjenja dela penzija, što znači da smo omogućili, kažem, kroz uspešnu reviziju sa MMF, da se otvori prostor za blago povećanje upravo i u delu penzija i u delu plata u javnom sektoru.
Kada smo već kod MMF-a, ja takođe moram da vas podsetim da je jedna druga vlada uspela da nerealizuje obaveze iz aranžmana sa MMF-om i da prekine aranžman sa MMF-om, čime je bitno snizila rejting Srbije, jer nije uspela da ispuni obaveze iz aranžmana sa MMF-om. Mi smo to ne samo uspeli, nego smo prošli prilično dobre revizije MMF-a.
Naravno da nije cilj Srbije i naravno da nije cilj i ove Vlade da govorimo o ekonomskim reformama samo u kontekstu rejtinga kod MMF-a. Mi upravo strpljivo i dobro radimo da bismo u budućnosti bili sposobni da kažemo da naše finansije javne nisu uslovljene ocenama MMF-a.
Ali, molim vas, nemojte da minorizujmo važnost postizanja u ovom trenutku aranžmana sa MMF-om koji ocenjuje na pravi način i ovaj budžet i sve mere fiskalne konsolidacije i druge mere koje smo preduzeli.
Ne zaboravite samo, pre nekoliko dana smo usvojili plan konsolidacije javnih finansija i on se zapravo, reformi javnih finansija je zvaničan naziv. U okviru evropskih integracija, prošle godine smo napravili prvi put plan ekonomskih reformi, koji je dobro prošao, dobro ocenjen, ove godine idemo ponovo sa tim.
Prema tome, trebalo bi ipak, iako nisam za to da se pozivamo samo na reference i ono što kažu međunarodne finansijske institucije, ali nemojte da zaboravite da to daje jednu stabilnost, jednu predvidivost i jedan, čini mi se, manji manevarski prostor da se na diskrecioni način upravlja javnim finansijama.
To je ono što je u prošlosti dovelo Srbiju, kao zemlju koja ima loš i kreditni rejting i investicioni rejting, sve smo to popravili. To ide polako, to ne ide jednostavno, ali mislim da radi kritike svakako nije utemeljen u argumentima. Hvala.